Tokom skupštinskog zasedanja odbačeni odbornik i nekadašnji funkcioner Stranke pravde i pomirenja Edin Zećirović trijumfuvao je u predstavi gubljenja kompasa. Iako smo svedoci da je od nekadašnje partije i stranačkih drugova odbačen i javno razrešen sa svih funkcija u stranci pokušao je na samom početku skupštinskog zasedanja da se ponaša kao politički lojalna figura. Kako mu to nije pošlo za rukom, jer je tokom svojih izlaganja jednako negativno govorio o predstavncima vlasti i svoje nekadašnje stranke u jednom trenutku je delovao kao brod koji tone. Ni pokušaji predsedavajućih Skupštine da ga „vrate na pravi put“ nisu dali rezultate. Negativna kampanja protiv svega i svih prerastala je iz trenutka u trenutak na dramu sa elementima tragi komedije jednog čoveka izgubljenog u vremenu u prostoru. Pometen ambicijama, a sputan realnošću prognanika Edin Zećirović ličio je na usamljenog očajnika, s obzirom da drugi prograni odbornik i delilac sudbine svog stranačkog saborca Admir Muratović nije prisustvovao sednici Skupštine. Svoju dezorijentisanost u aktuelnom političkom trenutku i okolnostima Zečirović nije pokušao ni da demnatuje ni da dokaže. Rešio je da polako , ali sigurno korača stazom, u društvenim okvirima jasno nepoželjnog elementa.
Veliki planovi Alekse Kijanovića
Definicija moći brzine, atraktivnosti “kraljice sportova”, njen temelj i večni sjaj je disciplina sprint koja nikada ne izlazi iz mode, koja će zauvek ostati aksiom atletike. I Srbija ima svoju sjajnu zvezdu u elitnom društvu sprintera sveta. Reč je o 25 – godišnjem Aleksi Kijanoviću, rekorderu naše zemlje na 60 metara sa vremenom od 6,66 sekundi koji je postavio na mitingu u Istanbulu 5. marta 2022. Zvanično najbrži Srbin Kijanović predstavljao nas je na Svetskom atletskom prvenstvu u dvorani koje je održano u beogradskoj Areni od 18. do 20. marta 2022. “Pre svega za mene jedna izuzetno uspešna sezona, malo manji broj nastupa na mitinzima tokom sezone, jer forma se tempirala za samo prvenstvo, nažalost deset dana pre Svetskog šampionata se dogodila jedna manja povreda koja je bila zalečena do samog prvenstva, ali se ispostavilo nedovoljno. Oboren je državni rekord na 60 metara, za koji, po svim analizama je mogao da bude dosta bolji, ali eto ostalo je tu još prostora za sledeću zimsku sezonu, i možda se i nadam napadu na rezultat ispod 6,60” – počinje priču srpski sprint as Aleksa Kijanović. Bez velikog rada i posvećenosti poslu nema vrhunskih rezultata. Aleksa je primer discipline, aktivnosti, organizacije i samim tim vrhunske realizacije zacrtanih planova i ciljeva. “Najviše volim da treniram tamo gde imam dobre uslove, tokom godine sam najviše u Atletskoj dvorani ili na stadionu na Košutnjaku, a od ove godine ću i na stadionu kod Atletske dvorane raditi veliki broj treninga. Jedan radni dan počinje kao i kod svakog ko brine o redovnom unosu hrane, doručkom. U šali kažem da ne mogu da hodam bez doručka, jer znam da jedan broj sportista ne može ujutru da jede, kod mene je srećom to suprotno. Nakon toga uglavnom ide trening. Više volim pre podnevne termine jer je na neki način to priprema za prvu trku na velikim takmičenjima koja je uglavnom pre podne, a ujedno i ostatak dana ostaje slobodan za ostale aktivnosti. Nakon treninga se radi na drugom delu, koji se često zapostavi, a to je oporavak, masaža, recovery boots ili compex, uvek neki vid oporavka mora postojati. Nakon toga ostatak dana je uglavnom slobodan i predviđen za druženje. Kod mene se uglavnom pokazalo zbog samog puta do mesta za trening, da dva treninga dnevno rade više štete nego koristi tako da i dalje držimo dnevni broj treninga na jednom. Na pripremama je to već drugačije” – objašnjava Kijanović. Srpski as u najatraktivnijoj discipline atletike ima velike planove u nastavku sezone. “Za letnju sezonu cilj je vrlo jasan, državni rekord na 100 metara. Moj rezultat iz dvorane na 60 metara je trenutno najvredniji muški sprinterski rekord po tablicama vrednosti rezultata, a ove godine sam napredovao u nekim ključnim segmentima sprinta koji se na 100 metara dosta više primete nego na 60 metara, tako da su očekivanja i realna, a osim toga glavni cilj je nastup na Evropskom prvenstvu, a možda i Svetskom, ali trenutno je Evropsko u fokusu. Ukoliko se plasiram i na Svetsko utoliko bolje, daću sve od sebe kao i uvek”. Najkraća disciplina, trka na 60 metara iziskuje konstantan rad i spremnost sportiste. Mnogo bi rekli težak profesionalni poziv, ali ne i Aleksa. “Ne bih poziv nazvao teškim. Kada se radi nešto što se voli nikad nije teško. Ako se želi uspeh u bilo čemu što se radi, mora se biti posvećen, praviti razliku u odnosu na druge, i u odnosu na sebe svakog dana. Kada imate tim u koji verujete i koji donosi rezultate, na meni je samo da se svakog dana trudim, a sve ostalo mora doći. Sprint je sam po sebi veoma specifičan i po meni ga mogu nazvati “osetljivim”. Pod time mislim da nije uvek više bolje, da nekad nije ni manje bolje, već idealan balans u svemu tome donosi rezultat, ta neka sredina koju trener mora uz povratnu informaciju atletičara da pronađe. Što se brže ide, ta savršena mera se sve teže pogađa i zato nekad nastaju stagnacije, radi se više, a desi se da se ide sporije. Dosta toga je u glavi i u tome da se ne odustaje i kad ne ide, crta se povlači na kraju sezone” – istiće Kijanović. Sve velike sportske priče, posebno atletske, kreću spontano i idu do zvezda, takva je i Kijanovićeva. “Počeo sam 2014. godine, drugi razred srednje škole, sasvim spontanom trkom sa drugom, primetila je drugarica koja je trenirala atletiku da sam dosta brži od sportista sa stadiona koje je ona gledala i rekla mi da dođem da se oprobam, na kraju se ispostavilo da je bila u pravu i da je sprint nešto za šta sam najbolji. Jedna od stvari koje su ključne bile za mene, mislim, je postupnost. Već osam godina sam kod trenera Darka Šapića i Stanoja Burlića, i svake godine smo bilo postepeni, bez preterivanja, uvek nam je postupnost i kvalitet treninga bila važnija od brzog rezultata i obimnog treninga. I to najbolje pokazuje moj napredak na 60 metara, svake godine sam išao lični rekord, osim 2021. gde sam bio jako blizu, ali na kraju sezone veliki problem sa leđima me je sprečio da to i ispunim. Kao što sam rekao treniramo jednom dnevno, pet puta nedeljno. Svakako jedan od glavnih ciljeva je osvajanje medalje na velikom takmičenju, i naravno uz što bolji lični rekord, mislim da zaista mogu da ostavim trag u sprintu kod nas” – odlučan je Aleksa. Karijera sportiste donosi pregršt i lepih i teških momenata na terenu. “Izdvojio bi najlepše takmičenje i najlepši rezultat. Najlepše takmičenje su mi svakako Letnje Univerzitetske igre u kineskom Tajpehu. Takmičenje samo po sebi nezaboravno, toliko toga se desilo tada, prosto u sećanju će mi uvek biti. A najlepši trenutak rekao bih rekord na 60 metara 6,67 koji je moj prvi državni rekord, nikada nisam trčao juniorske i mlađejuniorske rekorde, pa čak ni mlađeseniorske, ali onaj najvažniji, seniorski, sam tada ostvario i uvek ću se toga sećati kao prvog rekorda, a siguran sam ne i poslednji”. I sada posle svega pređenog u sportu koji je izabrao za životno zanimanje najbrži čovek Srbije krenuo bi istim putem. “Bez sumnje, sprint je ono što volim i u čemu se najbolje osećam”- zaključio je Kijanović.
Hamad Medjedović u četvrtfinalu teniskog turnira u Ulcinju
NOVI PAZAR/ULCINJ – Teniser Srbije Hamad Medjedović plasirao se danas u četvrtfinale ITF turnira u Ulcinju, pošto je u drugom kolu u dva seta (6:2, 7:6) savladao Poljaka Pavela Ćaša. Kvalifikant iz Novog Pazara, koji je 494. na ATP listi, dobio je za devet pozicija bolje plasiranog Ćaša posle jednog časa i 49 minuta. Osamnaestogodišnji Medjedović će u nastavku turnira, koji se igra na šljaci za nagradni fond od 25 hiljada dolara, odmeriti snage sa drugim nosiocem Huanom Pablom Pazom iz Argentine. Paz je 458. na ATP listi, a u osmini finala je za sat i 45 minuta sa 2:0 u setovima (6:2, 7:5) pobedio sunarodnika i 1.155 tenisera sveta Aleksa Barenu. indeksonline.rs/Beta
Dan bošnjačke nacionalne zastave neradni dan u Sandžaku
Predsednica Bošnjačkog nacionalnog veća, dr. Jasmina Curić, uputila je danas dopis vaspitno-obrazovnim ustanovama u Sandžaku u kojem naglašava da je 11. maj – Dan bošnjačke nacionalne zastave neradni dan na teritoriji Sandžaka, a da se na zgradama i u prostorijama lokalnih organa u Novom Pazaru, uz državne simbole istaći i simbole bošnjačke nacionalne zajednice. U dopisu se navodi sljedeće: „U školama gde se nastava održava i na bosanskom jeziku, molimo direktore obrazovno-odgojnih ustanova da obaveste odgajatelje, nastavnike i profesore da u skladu sa programom nastave i učenja jedan nastavni sat u utorak, 10. maja 2022. godine posvete izučavanju nacionalnih simbola i blagdana Bošnjaka, da školski dan započne intoniranjem himne sandžačkih Bošnjaka i na taj način doprinesete svečanosti obeležavanja povodom 11. maja – Dana bošnjačke nacionalne zastave.“ Bošnjački nacionalni blagdani utvrđeni su Odlukom Bošnjačkog nacionalnog veća na III redovnoj sednici Veća, održanoj u Novom Pazaru, 11. maja 2004. godine. Nacionalni praznici sandžačkih Bošnjaka potvrđeni su Odlukom Saveta Republike Srbije za nacionalne manjine od 23. decembra 2005. godine („Službeni glasnik RS“, br. 23/06) u skladu sa članom 10. stav 1, tačka 5 Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 20/2014 – odluka US i 55/2014) i članom 16. stav 3 Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina (“Sl. list SRJ”, br. 11/2002, “Sl. list SCG”, br. 1/2003 – Ustavna povelja i “Sl. glasnik RS”, br. 72/2009 – dr. zakon i 97/2013 – odluka US). indeksonline.rs
Novi Pazar će graditi spomenik Đurumlijama Sandžaka
Na sednici Skupštine kao dopunska tačka dnevnog u dnevni red uvršten je i predlog o imenovanju Odbora za sprovođenje inicijative za podizanje spomenika „Đurumlijama Sandžaka Prvog svetskog rata“. Da predlog o podizanju spomenika Đurumlijama Sandžaka Prvog svetskog rata zaživi postarali su se Kulturni centar i Grad Novi Pazar. U obrazloženju inicijative navodi se: “Prošlo je više od jednog stoljeća od završetka Prvog svjetskog rata. Regija Sandžaka je dala veliki broj đurumlija (dobrovoljaca), palih u borbama tokom Prvog svjetskog rata, na različitim ratištima širom Evrope, Novi Pazar, kao centar regije Sandžak, još uvijek nema nikakvo obilježje u znak sjećanja na ove pale borce. Procjenjuje se da je broj durumlija iz Sandžaka, koji su poginuli na različitim frontovima Velikog rata, bio preko 20.000. Mnogi Novopazarci su potomci slavnih durumlija. Ideja za monumentalno spomen-obilježje u čast sandžačkim durumlijama koji su se herojski borili na Čanakalama (1915), upravo je potekla od porodica potomaka đurumlija iz Sandžaka. Stoga, Kulturni centar Novi Pazar, kao institucija koja se brine o njegovanju” kulture sjećanja, podnosimo inicijativu za podizanje spomenika “Đurumlijama Sandžaka Prvog svjetskog rata”. Spomenik mora imati umjetničku vrijednost, simbolizovati mir, toleranciju i dobre međunarodne odnose Republike Srbije i Republike Turske, te Novi Pazar kao simbol tih dobrih odnosa. Obilježje treba biti izgrađeno od kvalitetnih postojanih materijala i pozicionirano na primjerenoj lokaciji”, stoji u inicijativi, koju je podneo Kulturni centar. “Ova inicijativa je istorijski događaj u našem gradu, ispraviće se možda i neka nepravda prema svim Đurumlijama koji su pošli iz Novog Pazara, Sandžaka prema njihovim potomcima i uveren sam da će ta komisija koja se sastoji od eminentnih stručnjaka u svojim oblastima na adekvatan način odraditi svoj deo posla i da ćemo se svi ponositi tim obeležjem koje će nalaziti u Gradskom parku”, rekao je odbornik SDP-a Vahidin Melajac. Da se predlog Gradskog veća u vidu dopunske tačke uvrsti u dnevni red, jednoglasno su glasali svi odbornici bošnjačkih stranaka, a s obzirom da sednica Skupštine grada još uvek traje čeka se njeno usvajanje.
Zaseda Skupština Novog Pazara! Na dnevnom redu izveštaji o radu javnih ustanova
Zaseda Skupština Grada Novog Pazara. Na dnevnom redu sednice su izveštaji o radu javnih ustanova. Obornici će raspravljati o zahtevima JKP “Gradska čistoća” i JKP”Vodovod i kanalizacija” o povećanju cena njihovih usluga. Jedna od tačaka dnevnog reda je predlog za promenu imena Tehničke škole, koja bi na predlog odbornika većine trebalo da ponese naziv po Izudinu Šuševiću, jednoj od najznačajnih ličnosti u istoriji grada, i čoveku koji je , kako se navodi u obrazloženju predloga,ostavio neizbrisiv trag u razvoju obrazovanja, kulture, nauke, politike i kao i na polju humanitarnog rada. Na sednici će biti imenovani i direktori Kulturnog centra, Kancelarije za mlade i Centra za decu i omladinu Duga. Biće predstavljen i predlog Operativnog plana odbrane od poplava na teriroriji Novog Pazara za vode II reda za 2022.godinu. Na predloženom dnevnom redu je preko 30 tačaka dnevnog reda. Sednica je počela u 10h.
PRITEŽU MU OBRUČ! Milorad Dodik: Njemački kancelar iznosi netačne tvrdnje
Član Predsjedništva BiH Milorad Dodik odbacio je optužbe njemačkog kancelara Olafa Šolca da vodi secesionističku politiku, ističući da ne shvata kako jedan važan državnik može olako da iznosi lažne narative koji su rezultat muslimanske propagande.
– Republika Srpska, niti bilo ko u njoj ne vodi secesionističku politiku, niti postoji ijedan akt kojim bi se mogle dokazati takve neistine koje bi da stalnim ponavljanjem postanu istina – rekao je Dodik u izjavi Srni.
Dodik je naveo da je iznenađen da je njemački kancelar tako olako iznio neprovjerene kvalifikacije, jer se ipak radi o kancelaru najmoćnije države u EU i ponovio da je netačna Šolcova izjava o navodnoj secesiji i njegovoj ulozi u tome.
– Kancelar Šolc je govorio i o vladavini prava za koju izgleda smatra da je privilegija samo moćnih država, jer kako onda objasniti činjenicu da ta ista Njemačka podržava Kristijana Šmita koji je mimo svih pravnih pretpostavki došao u BiH i rekao `ja sam visoki predstavnik` – ocijenio je Dodik.
Ako ćemo se ponašati principijelo, kaže Dodik, vladavina prava trebalo bi da bude imperativ kako u Njemačkoj, tako i u BiH. “U suprotnom – floskule o vladavini prava su demagoške lekcije, u ovom slučaju uvaženog kancelara”, istakao je srpski član Predsjedništva.
Prema njegovim riječima, Republika Srpska se bori za ustavnu poziciju i slovo Ustava, što svakako čini i njemački kancelar u svojoj zemlji.
– BiH nema visokog predstavnika imenovanog u skladu sa pravom, odnosno Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma, čiji garant i svjedok je i Njemačka. Zato su mi nerazumne i neshvatljive tvrdnje uvaženog kancelara Šolca – naglasio je Dodik.
On je poručio da Republika Srpska ostaje privržena Ustavu BiH i Dejtonskom sporazumu, a da moćni mogu da nastave svoj performans.
– Veoma je važno što je predsjednik /Srbije/ Aleksandar Vučić imao priliku da se osvrne na situaciju u BiH i veoma sam mu zahvalan na tome – rekao je Dodik.
(Vijesti.ba / Srna)
IMA POVREĐENIH! Autobus sa đacima iz Srbije udario u zid tunela na putu Podgorica-Kolašin
PODGORICA – Dve osobe lakše su povredjene jutros na putu Podgorica-Kolašin, kada je autobus sa djacima is Srbije udario u zid tunela, preneli su podgorički mediji. Udes se dogodio oko 9.20 časova, kada je autobus sa djacima iz Srbije, čačanskih registarskih tablica, zakačio zid tunela, navode medije pozivajući se na izvore iz policije. “Na autobusu su polomljeni prozori, a reč je o ekskurziji djaka iz Srbije”, navode Vijesti. Putnicima je na licu mesta ukazana medicinska pomoć, a mediji javljaju da su povredjeni zadobili lakše telesne povrede. indeksonline.rs/Beta
Od početka godine više od 17.500 pijanih vozača isključeno iz saobraćaja
BEOGRAD – Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin izjavio je danas da je u prva četiri meseca ove godine iz saobraćaja isključeno više od 17.500 vozača zbog vožnje pod dejstvom alkohola, što je za 40 odsto više u odnosu na isti period 2021. “Pod dejstvom psihoaktivnih supstanci iz saobraćaja je isključeno 850 vozača, što je za 60 odsto više u odnosu na prošlu godinu”, kazao je Vulin povodom medjunarodne akcije pojačane kontrole saobraćaja usmerene na otkrivanje prekršaja upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, a preneo njegov kabinet. Od početka godine, vozači pod dejstvom alkohola učestvovali su u 1.019 udesa, a pod dejstvom psihoaktivnih supstanci u 37 saobraćajnih nezgoda. Za vreme Uskrsa i prvomajskih praznika, zbog vožnje pod dejstvom alkohola iz saobraćaja je isključeno 2.608 vozača, od kojih je čak 526 zadržano na trežnjenju, jer su upravljali vozilom s više od 1,20 promila alkohola u krvi. Saobraćajna policija do 10. maja sprovodi akciju pojačane kontrole saobraćaja, koja se sprovodi u trideset evropskih zemalja koje su članice Mreže saobraćajnih policija Evrope – ROADPOL. U tom sklopu će, u subotu, 7. maja, biti realizovana i akcija pod nazivom “Alcohol and Drugs Marathon”, kada će tokom 24 časa u kontroli saobraćaja neprekidno biti angažovani svi raspoloživi uredjaji za otkrivanje prisustva alkohola i psihoaktivnih supstanci. indeksonline.rs/Beta
Uhapšen na Gradini zbog pokušaja krijumčarenja zlata
BEOGRAD – Policija je uhapsila F. T. (64) zbog pokušaja krijumčarenja zlata, saopštilo je danas Ministarstvo unutrašnjih poslova. Kako je navedeno, policija je kod F. T. na graničnom prelazu Gradina, sa Bugarskom u džepovima pantalona pronašla 750 grama zlata koje je prethodno kupio, kako se sumnja, za 50.000 evra. Osumnjičenom je odredjeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti sproveden Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu. indeksonline.rs/Beta
