Radnički iz Kragujevca je ubedljivo najlošija ekipa koja je gostovala na Gradskom stadionu,ali je i takva ekipa pobedila Novi Pazar 0:1. Medjutim oni imaju Lalatovića,a Pazar Sivića. Sa objektivno slabijim timom,u igri Radničkog ima i energije,agresije i neke koncepcije,kod Plavih nista od toga. Kao da su se igrači probudili neposredno pre utakmice. Svako ko je pratio dosadašnji deo prvenstva,znao je da sa ovakvim sastavom Pazar ne može da pobedi. Bivši trener Radojičić je izvodio sličnu ili čak istu formaciju i to jednostavno nije funkcionisalo. Niti je bilo rezultata,niti odgovarajuće igre. Uostalom,zato je i smenjen.
Medjutim,novi trener zadržao je stare igrače od kojih neki ne bi mogli igrati ni u Drugoj ligi. Startna postava koju je izveo Sivić već je nagoveštavala uobičajeno mučenje,prebacivanje igre i bunarenje,bez sredine terena i bilo kakve opasnosti za gostujući tim. Lopta je bila više u vazduhu nego na travi. Nikakav plan u igri nije postojao,čekala se samo greška protivnika ili neki individualni potez Dimića ili Mustafe. Bekovi su uglavnom igrali na svojoj polovini,kao i tokom celog prvenstva,tako da je ponajbolji pazarski igrac Ratković imao vrlo malo upotrebljivih lopti sa bokova,a i vezni igrači su uglavnom obavljali defanzivne zadatke.
Kako je Sivić,u takvoj formaciji,mislio da pobedi,ostaje pitanje za milion dolara. Osim njega,verovatno to niko živ i ne zna. Kada je posle 0:0 na poluvremenu,ostao dosledan u svojoj tvrdoglavosti ne zamenivši nijednog igrača,poraz je bio neminovan. Čečaric je ostao da se bezopasno šeta po terenu, a Joksimovic je bio i štoper i zadnji vezni, jer su od njega uglavnom započinjale akcije,a njegove lopte su bile lak plen za fudbalere Radničkog. Po običaju, izmene su bile zakašnjele,a neke i neverovatne. U trenucima kada jurite rezultat i preskačete igru,ubacujuci loptu u protivnički sesnaeterac, trener izvodi Ratkovića koji je jedini imao neke sanše u skok igri. Gubeći dubinu u napadu, stihijske akcije zavrsavale su neuspešno i jalovo. Da se igralo do sutra tesko da bi Pazar postigao gol. A da je i izjednačio,jedan bod na domaćem terenu, ne znaci nista, u borbi za opstanak sa direktnim konkurentom. Ovo je bila meč lopta za Plave. Posebno sto je Radnički igrao bez dva ponajbolja fudbalera Tomića i štopera Damjanca,koji su “požuteli” na prethodnoj utakmici.
Sa ovim porazom, Pazar se čak 12 kola pre završetka prvenstva,praktično oprostio od superligaškog društva. Nadati se nekom čudu,ravno je ludilu. Zato treba dati šansu mladim igračima do kraja prvenstva i tako početi pripreme za utakmice Druge lige. Najinteresantnije u svemu je što se klub u dobroj meri finansijski konsolidovao,organizaciono unapredio a i igrački pojačao.
Na žalost,nije imao ni vodju na terenu,a posebno na klupi. Greške sa trenerima platiće se ispadanjem iz lige. Sivić nazalost,ni na koji način nije uspeo da podigne već posrnulu,osamućenu i fizički nedovoljno pripremljenu ekipu.
E. Karišik
