Više nije nikakva vest kada fudbaleri Novog Pazara izgube utakmicu. Ovoga puta od direktnog konkurenta za ispadanje Kolubare,koja je kao gost pobedila rekreativce u plavim dresovima. 

Porazom je Novi Pazar svoje šanse za opstanak sveo na puku teoriju. Utakmice sa Metalcem i Kolubarom bile su za Plave kao kvalifikacione,a pošto nije osvojen nijedan bod, teško je i najvećem optimisti da poveruje u opstanak. Sa igrom koju je pružio u Milanovcu i danas u Pazaru, ekipa Dragana Radojičića nije ni zaslužila da igra u najvišem rangu. 

Dve ključne utakmice pokazale su da je tim fizički slabo pripremljen i da igrači imaju snage za nekih 60 minuta. Svedoči to i primer napadača Aganspahića koji je nakon odlaska u Cukarički,radio uobičajene testove fizicke izdržljivosti. Kada su videli rezultate članovi stručnog štaba su pitali ” da li je prošao pripreme”,a posle Aganspahićevog pozitivnog odgovora, rekli su: “pa šta ste vi tamo radili, nama že trebati cela polusezona da te dovedemo do nivoa potrebne kondicije za igranje u Super ligi”. Da stvar bude jos tragičnija, klub je na zahtev Radojičića,angažovao i posebnog trenera za fizičku pripremu igrača,koji je boravio sa ekipom celo vreme u Antaliji.  Kakav je učinak i Radojičića i njegovih pomoćnika,mogli smo da vidimo na prethodne dve utakmice.

Ekipa deluje kao prosečan zonaš,bez snage,želje,ideje i znanja. Kao da nisu obavili ni dan priprema i kao da su se sastali neposredno pre utakmice. Oćita neuigranost tima,posledica je činjenice da je od završetka prvog dela prvenstva,15.decemba, pa do nastavka sezone i meča sa Metalcem,igrači Novog Pazara odigrali su svega TRI utakmice.Za sve te greške sada se plaća visoka cena.  

Na žalost,to nisu i jedini propusti Dragana Radojičića. Na utakmici sa Metalcem izveo je potpuno pogrešan sastav i to je bila najgore izdanje Plavih u prvenstvu. U duelu sa Kolubarom nije se znalo ni ko pije ni ko plaća. Česte rokade i promene pozicija su učinile da se u jednom momentu sve raspalo. Vrhunac je bio kada u poluvremenu Radojičić nije izvršio ni jednu izmenu i pored očajne igre i negativnog rezultata. Naravno,nije mu padalo na pamet da ostavi na klupu svog miljenika Cecarića,kome je rezervisano mesto u timu,bez obzira što svojim kvalitetom to ne zaslužuje. Novi igrači koji su kasno ušli u igru,razdrmali su anemičnu ekipu,ali to nije bilo dovoljno za povoljan ishod,osim što je,po ko zna koji put dokazano,da Radojičić ne vodi utakmicu,već ona vodi njega i to pogrešno. 

Njegova ostavka je logičan i moran potez. Ostavio je nokautiranu ekipu bez samopouzdanja i energije. Pred novim trenerom je,skoro,pa nemoguća misija. Sada, kada se klub finansijski i organizaciono konsolidovao,preti mu odlazak u niži rang. Ostaje nam da se nadamo nekom velikom fudbalskom čudu.

E. Karišik