Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Severne Makedonije i Albanije, Zoran Zaev i Edi Rama, potpisali su u Tirani Sporazum o slobodnom pristupu tržištu rada na Zapadnom Balkanu. U okviru regionalne inicijative za saradnju “Otvoreni Balkan” potpisano još pet sporazuma. Sporazum o slobodnom pristupu tržištu rada omogućiće uvođenje jedinstvene radne dozvole za sve tri zemlje. Trojica lidera potpisala su i Sporazum o povezivanju sistema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana. Sporazum o saradnji u veterinarskoj, fitosanitarnoj i oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje na Zapadnom Balkanu potpisali su ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i ministarka poljoprivrede Albanije Frida Krifca i zamenik ministra poljoprivrede Severne Makedonije Trajan Dimkovski. Sporazum između Vlade Srbije i Saveta ministara Albanije o uzajamnom priznavanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednosti (AEOS) potpisali su ministar finansija Siniša Mali i ministar finansija Albanije Delina Ibrahimaj. Takođe, na sporazum između Vlade Severne Makedonije i Saveta ministara Albanije o uzajamnom priznavanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednosti (AEOS) potpis su stavili zamenik ministra finansija Severne Makedenije i ministar finansija Albanije. Sporazum o saradnji akreditacionih tela tri zemlje potpisan je na marginama samita. U okviru inicijative “Otvoreni Balkan”, na skupu u Tirani, gde je fokus bio na potpisivanju sporazuma i plenarnoj sednici, danas će biti održan i Regionalni forum o poljoprivredi i regionalnoj saradnji. Vučić: Inicijativa veća od svakog pojedinca U obraćanju na plenarnoj sednici, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da je ova inicijativa veća od svakoga pojedinačno i da stvara osnovu za budućnost naše dece i za bolji ekonomski razvoj tri zemlje, koji neće moći više da se zaustavi. “Verujem da je ovo jedna od najvećih ideja u današnjoj Evropi. Sada sam 100 odsto siguran da niko ne može da zaustavi ovu inicijativu”, rekao je Vučić. Uz zahvalnost svima koji su učestvovali u pripremi sporazuma koji su danas potpisani, a odnose se na lakši protok ljudi i roba između tri zemlje, Vučić je rekao da su to veliki rezultati za dobrobit svih. “Jedna rečenica Frenklina Ruzvelta kaže – možda nismo spremni da pripremio budućnost za našu decu, ali možemo da pripremimo našu decu za budućnost. Zaista mislim da je ova inicijativa veća od svakog od nas i nešto je što će kreirati osnovu za budućnost naše dece”, rekao je Vučić. Poručio je da se ovom inicijativom otvaraju granice između ljudi. “Šta god da budemo radili, najvažniji cilj je povezivanje ljudi”, poručio je predsednik Srbije. Dodao je da je razgovarao sinoć sa privrednicima iz Albanije i da je prepoznao iskrenu želju za investiranje u Srbiju i Severnu Makedoniju, dodajući da zna i mnogo ljudi iz Srbije koji žele da investiraju u Albaniju i Severnu Makedoniju. Vučić je dodao i da je sve više turista iz Srbije koji putuju u Albaniju i Severnu Makedoniju, te da veruje da će više ljudi iz Severne Makedonije i Albanije doći u Srbiju. Naglasio je da je “Otvoreni Balkan” prava osnova za bolji ekonomski razvoj tri zemlje u budućnosti. Osvrnuo se na radne dozvole, ističući da je to važna tema, a kao primer naveo je kompaniju “Krombert-Šubert”, koja ima svoja postrojenja u Srbiji i Severnoj Makedoniji. Proširuje se tržište rada Vučić je kazao da je toj kompaniji, kada su bili potrebni inženjeri za obuku, bilo teško da sređuje radne dozvole za odlazak u drugu zemlju, a sada više ne moraju ništa da rade, jer je radna snaga dobrodošla u obe zemlje. “Proširenjem tržišta rada privući ćemo više kompanija sa zapada i istoka, jer ćemo moći da ponudimo bolju i obrazovanu radnu snagu iz sve tri zemlje. Garantujem da ćemo u godinama koje dolaze videti značajno veće privlačenje direktnih stranih investicija kod nas”, istakao je Vučić. Kazao je da je dobro što su poslušali poslovne ljude sve tri zemlje nedavno u Beogradu i počeli da ispunjavaju ono što su tražili od vlasti. Istovremeno je kazao da sada već treba razgovarati o tome šta će se činiti dalje, jer će građani tražiti više, pa se mora brzo i efikasno raditi na daljem povezivanju. Popusti za građane Izrazio je uverenje da građani treba da vide rezultate, i da se, na primer, narednih meseci može razgovarati i o popustima za građane “Otvorenog Balkana” kroz umanjenje putarine, ili popuste u radnjama. Vučić je kazao da se radi o inkluzivnom procesu koji je otvoren za sve koji žele da se pridruže. “Ponovili smo to sto puta i ne treba više da se izvinjavamo što neki nisu deo te inicijative. Ako žele da se pridruže, dobro su došli. Biće teško vladama da objasne svojim građanima što nam se ne pridružuju”, uveren je Vučić. Istakao je da će “Otvoreni Balkan” stvoriti prave šanse i prednosti za sve zemlje. Ukidaju se duga čekanja Premijer Albanije Edi Rama je, na početku plenarne sednice inicijative “Otvoreni Balkan” u Tirani, istakao da potpisivanjem sporazuma počinje nova era koja će učiniti dinamičnijim saradnju tri zemlje – Albanije, Srbije i Severne Makedonije. “Potpisivanjem sporazuma danas šaljemo jasnu i konkretnu poruku građanima, ali posebno privrednicima, koji već posluju na ovom zajedničkom prostoru, da će 2022. biti nova era, početak nečeg novog za njih, jer će ubrzati kretanje roba, usluga, kapitala i građana”, rekao je Rama otvarajući skup. Naglasio je da će sporazumi, na čijoj će se brzoj primeni raditi, ukinuti duga čekanja na granici. “Uveren sam da će ovo povezivanje poslati jasan signal da ovaj prostor postaje dinamičniji i atraktivniji za poslovanje, jer će brzi protok roba, usluga, kapitala i građana biti nova praksa”, rekao je Rama. Zaev: Napravljen vidljiv iskorak I premijer Severne Makedonije Zoran Zaev poručio je da je Otvoreni Balkan autentičan, zajednički proces Severne Makedonije, Albanije i Srbije, ali da je inicijativa otvorena za sve zemlje u regionu. Naglasio je da je dogovor o jedinstvenom tržištu rada u regionu od velikog značaja za građane. Naveo je da se, od prvog sastanka u Skoplju u julu ove godine i potpisivanja sporazuma o inicijativi ”Otvoreni Balkan”, pokazalo da snažna politička volja može da se transformiše u brzo funkcionisanje institucija, kao i da to pokazuje nesumnjiv kapacitet Severne Makedonije, Srbije i Albanije da sprovode brze, efikasne i napredne reforme i u procesu evrointegracija. ”Nije lako u Evropskoj uniji, nije lako ni na Balkanu, ali smo napravili vidljiv iskorak”, rekao je Zaev. Naveo je da su se, kada je Brisel zaustavio proces evropskih integracije Severne Makedonije i Albanije, tri zemlje dogovorile da ne budu taoci i da ”nemaju razloga da čekaju”. Dodao je i da je sastanak u Tirani njegovo poslednje učešće u realizaciji ove inicijative i čestitao je svom timu, ali i delegacijama Srbije i Albanije na napornom radu i odličnim rezultatima. Na te reči Zaeva, predsednik Vučić je, kao opasku, dodao da je “to za sada i da niko ne zna šta će se dešavati u godinama koje dolaze”. Varhelji: Nudimo trećinu BDP-a ako se uključe i ostali Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji poručio je na sastanaku da je veoma važno da se u tu regionalnu inicijativu uključe i preostala tri partnera – Crna Gora, BiH i Priština. “Moja poruka je vama trojici (Vučiću, Zaevu i Rami) da držite ovu inicijativu i dalje otvorenom za ostale na Zapadnom Balkanu, kako bi i ostali parnteri mogli da se pridruže Otvorenom Balkanu”, rekao je evropski komesar i izrazio nadu da će se to veoma brzo desiti. Istakao je da je realnost da jedino Balkan zajedno može da poveća BDP celog regiona i da bi samo kroz zajedničko tržište BDP regiona mogao da se poveća za čak trećinu. Kako je rekao, druga trećina uvećanog BDP-a mogla bi da se dostigne kroz ekonomski investicioni plan koji je EU nudio Zapadnom Balkanu, ali on ne može da ima svoj pun potencijal i brzo podigne taj region ako se svi ne uključe u ovu regionalnu saradnju. Takođe, rekao je i da uzalud pojedine zemlje u regionu grade puteve i železnicu i razvijaju infrastrukturu i poboljšavaju svoje poslovne okruženje – ako kamioni čekaju dugo na granicama i ako te zemlje međusobno ne priznaju jedna drugoj dozvole, diplome i drugo. Varhelji je dodao da smo svi svedoci koliko je važna saradnja u vreme pandemije kovida 19. “Nadam se da će se i ostala tri partnera veoma brzo pridružiti Otvorenom Balkanu. Investiramo i nudimo najmanje jednu trećinu BDP-a celog regiona, ali moraju svi da učestvuju u regionalnoj saradnji”, poručio je evropski komesar za proširenje. Poručio je da region želi da bude jedinstven u ekonomskom smislu, ali i socijalnom, te da želi da bude jedinstven kao što je EU. Dodao je i da se divi činjenici koliko se trojica lidera zalažu za ovu inicijativu, koja će, ističe, promeniti živote građana i ubrzati ekonomsku intergaciju u EU. “Mislim da je ovo najbolja poruka za region koja može da se poruči – da ste spremni za regionalnu integraciju”, naveo je Varhelji i dodao da je svaka regionalna integracija na bazi vrednosti EU dobra i za Balkan i EU. Prethodno su sastanak održala trojica lidera, Rama, Zaev i Vučić, a nakon plenarnog sastanka, delegacije tri zemlje sastale su se sa predstavnicima Atlantskog saveta. Izvor: RTS Podeli

Infektolog, profesor Dragan Delić izjavio je da se pokazalo da je pet puta češća reinfekcija novim omikron sojem koronavirusa, a da su iskustva iz Velike Britanije pokazala i da nije isključena smrtnost kod obolelih od ovog soja koji u javnosti važi za blaži oblik korone. Dr Delić je u Novom danu N1 rekao da će se tek zaključiti kakvu kliničku sliku daje omikron soj i da jeste realno očekivati da svaki naredni soj virusa daje blažu sliku, jer virusu ne odgovara teška klinička slika sa smrtnim ishodom, jer “time seče granu na koji sedi”. I pored toga što se očekuje da klinička slika omikrona bude blaža u odnosu na prethodne varijante, on nosi opasnost zbog obilaženja postvakcinalne zaštite i moguće reinfekcije – da ste preležali delta soj, na primer, a ponovo obolite od novog soja. Efikasnost vakcina protiv novih sojeva Delić je rekao i da se efikasnost vakcina realno smanjuje i da je za Fajzer na početku ona bila 90 posto, a da je u slučaju delta soja pala na 70 odsto. Efikasnost vakcina se, kako se pojavljuju novi sojevi smanjuje i to je očekivano, rekao je dr Delić i dodao da je zato prisutna stalna trka da de se naprave nove vakcine. U toku je trka vakcine i virusa, a u ovom trenutku virus pobeđuje – rekao je dr Delić. Gošća u Novom danu N1 bila je i dr Ivana Prokić, epidemiološkinja, koja je i pored činjenice da efikasnost vakcina opada, građanima preporučila da se vakcinišu i kada je u pitanju prva doza vakcine, ali i ona treća – poznatija kao buster. – Ne pričamo više o efikasnosti od 90 i plus, govorimo o nižoj efikasnosti – rekla je Prokuć i dodala da je nova tehnologija RNK vakcina toliko revolucionarna da je sposobna da za kratak vremenski period prilagodi vakcinu novim sojevima. To je fascinantna stvar, Fajzer već radi na prilagođavanju – rekla je Prokić ali je naglasila da ne treba čekati na revakcinu ili, pogotovo prvu vakcinu. Kaže i da je u slučaju buster doze, ako je prošlo tri, četiri ili pet meseci obavezno hitno se revakcinisati i trećom dozom kako poboljšali šanse u borni protiv virusa, iako vakcina “nije čarodni štapić”. Prokić naglašava da više ne znamo, nego što znamo o omikronu i da se nauka bavi istraživanjima, te da nije odgovorno zaključivati išta pre rezultata. Ona dodaje da se na osnovu genetskog koda nove varijante virusa pretpostavlja da će vakcine biti slabije efikasne, piše “N1”. – Ono što smo do sada videli na manjem broju pacijenata je blaža klinička slika – rekla je Prokić ali je dodala da su u Velikoj Britaniji registrovani i smrtni slučajevi. Prokić ističe da je može da se desi i da virus još nije došao do ranjivih i da nam se zato čini da je klinička slika blaža. Izvor: Blic Foto: NEWSPIX/ABACA / PROFIMEDIA Podeli

Ministarstvo prosvete je izdvojilo 29 miliona dinara za unapređivanje rada učeničkih zadruga u protekle dve godine, koje su postale važan deo obrazovno vaspitnog rada u školama i prepoznate kao potencijal za preduzetničko obrazovanje, rekao je ministar prosvete Branko Ružić. On je na otvaranju prve konferencije o učeničkim zadrugama „Učeničke zadruge – mogućnosti i značaj za razvoj kompetencija učenika“, istakao da je broj zadruga u školama povećan. „Nakon niza aktivnosti koje je Ministarstvo sprovelo radi osnaživanja i podsticaja škola da formiraju učeničke zadruge, danas imamo ukupno 112 osnovnih i srednjih škola koje su osnovale učeničke zadruge. Do 2018. godine, u obrazovnom sistemu bilo je aktivno 55 učeničkih zadruga“, naveo je ministar. On je dodao da je plan Ministarstva da do kraja 2023. godine bude osnovano 350 učeničkih zadruga, što je i predviđeno Strategijom razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine. Ministar je podsetio da su ove godine, na osnovu dva javna poziva, 43 osnovne škole u Srbiji dobile 9,8 miliona dinara za nabavku mašina, opreme, sredstava i materijala za rad za različite projekte koje će realizovati u zadrugama. Izrada predmeta različitih namena –  šolja, suvenira, magneta, ukrasa, nakita, 3D štampanje, prodaja cveća, sušenje voća, presa za limenke, prerada i pakovanje voća i povrća, proizvodnja meda, su samo neke od aktivnosti kojima se učenici u školama bave zahvaljujući razvoju zadrugarstva. Na konferenciji su učestvovali direktori osnovnih škola i zadruga, koji su predstavili primere dobre prakse, razmenili  iskustva u cilju podrške školama koje do sada nisu osnovale učeničke zadruge. Pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje Milan Pašić predstavio je i novi Pravilnik o učeničkim zadrugama, kojim je olakšano njihovo osnivanje i funkcionisanje. Izvor: Danas Foto: Ministarstvo prosvete Podeli

Zima počinje danas, u 16 sati i 59 minuta, saopštilo je Astronomsko društvo „Ruđer Bošković“ iz Beograda. Istovremeno za stanovnike na južnoj Zemljinoj polulopti počinje leto. Na dan početka zime, obdanica je najkraća, a noć najduža. Tog dana, Sunce u Beogradu izlazi u 7:12, a zalazi u 15:59 časova, što znači da će obdanica trajati 8 sati i 47 minuta, a noć 15 sati i 13 minuta. Prema prognozi za Srbiju, do petka ujutru slab i umeren mraz, mestimično magla ili niska oblačnost. U sredu ujutru prolazno naoblačenje, tokom dana pretežno sunčano ali hladno vreme. Zatim umereno oblačno i toplije, posebno od petka kada će dnevna temperatura u većini mesta biti iznad proseka za ovaj period godine. Slaba kiša očekuje se od subote.   Izvor: Danas Foto: Shutterstock / yanikap   Podeli

U Sandžaku pre podne oblačno uz slab mraz. U brdsko-planinskim predelima provejavaće slab sneg. Posle podne očekuje se smanjenje oblačnosti. Jutarnja  temperatura  od -5 do 0, a najviša dnevna od 2 do 6 stepeni. U Novom Pazaru oblčno i hladno  uz  sunčane intervale. Jutarnja temperatura -10, najviša dnevna 1 stepen. Podeli

Grad Novi Pazar obezbedio je energente za tekuću grejnu sezonu u obimu koji garantuje da če tokom hladnih dana domovi građana biti topli. Odlukom Skupštine da ukinu nedavno poskuplgenje od 10 odsto, vraćena je, na zadovoljstvo Novopazaraca, stara cena grejanja. Usvojen je drugi rebalans budžeta za tekuću godinu. Planirano je da se u gradsku kasu slije blizu 46 miliona dinara više, a u skladu sa tim izvršene su i izmene na rashodovnoj strani koja će sada biti uvećana za preko 43 miliona dinara. Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac rekao je da je budžet iz godine u godinu veći i da se sredstva troše domaćinski, vodeći računa da se zadovolje potrebe svih korisnika budžeta, a u skladu sa  potrebama građana. Budžet za 2022.godinu realan i bez kreditnih zaduženja Na sednici Skupštine Grada usvojen je budžet za 2022. godinu, koji će biti  veći od 3,5 milijardi dinara. U narednoj godini neće biti kreditnih zaduženja, budžet je kreiran na realnim osnovama. Kroz 17 različitih oblasti, novac će biti raspoređen na osnovu projekata za narednu godinu. Prioriteti su, kao i prethodnih godina, usklađeni sa potrebama građana, koji su imali mogućnost da se o tim potrebama izjasne. Novopazarci su imali mogućnost da u okviru ankete glasaju za određene projekte, ali i da sami predlože projekte koji bi trebalo da budu deo buždeta. Grad planira da u saobraćajnu infrastrukturu uloži 550 miliona dinara, dok će izdvajanje za predškolsko, osnovno i srednjoškolsko obrazovanje preći cifru od 676 miliona dinara. Za komunalne delatnosti predviđeno je 280 miliona dinara, kulturu i informisanje 265, a sport i omladinu 232 miliona dinara. Budžetom su planirana 142 miliona dinara za socijalnu i dečiju zaštitu, 48,6 miliona za zaštitu životne sredine, a po 40 miliona za zdravstvenu zaštitu i razvoj turizma. Prema proceni lokalne samouprave, najviše novca u gradsku kasu trebalo bi da se slije od naplate poreza (1,7 milijardi dinara) i dotacija i transfera sa republičkog nivoa (milijardu dinara) Skupština je konstatovala prestanke mandata odbornicima Midhatu Hudoviću  i Vladimiru Marinkoviću i dodelila ih Azemini Bojadžić i Igoru Novoviću. Potvrđeni su mandati  direktorima Istorijskog arhiva „Ras“ Novi Pazar Zoranu Popoviću, Ustanove za sport Emiru Mehmedoviću, Regionalnog pozorišta Seadetinu Mujezinoviću. Skupština je potvrdila i mandate vršiocima dužnosti direktora Zavoda za urbanizam Enesu Škrijelju, JKP „Gradska čistoća“ Arminu Mehoviću,   „Parking servisa“ Emiru Spici i Turističke organizacije Dejanu Belojici. Usvojeni i su i planovi i  programi javnih preduzeća za narednu godinu. Podeli

Predsjednik Republike Turske, Recep Tajjip Erdogan, upravo je na svom FB profilu objavio dobre vijesti. Za sve koji studiraju u Turskoj, biće značajno povećane stipendije i krediti. Tako će od sada stipendije za osnovne studije biti uvećane za 850, za master 1 700 , a za doktorske studije 2550 lira. Inače, na račun Republike Turske svoje srednje i fakultetsko obrazovanje u toj zemlji stiče više desetina hiljada đaka i studenata sa prostora bivše Jugoslavije. Svi oni imaju besplatne domove, obroke, karte za javni prevoz i avionske karte. G!cić Podeli