U Novom Pazaru na ahiret je preselio legendarni veteran – Mustafa Crnišanin Mujo. Bio je učesnik mnogih omladinskih radnih akcija širom ex-Jugoslavije. Posebno treba napomenuti značajne savezne ORA na kojima je Hivi bio učesnik : ORA-Morava od 1975-1980.god. ORA-Beograd od 1981-1982.god. ORA-Đerdap od 1983-1985. god. ORA-Prilep 1986. god. Na svim ovim ORA bio je pod zastavom proslavljenih pazarskih omladinskih radnih brigada: “HIVZO ZEJNELAGIĆ” i “RAMIZ KOCA” i na kraju svoje akcijaške karijere učestvovao je u brigadi “VETERANA” na ORA”Ribariće – Novi Pazar 2020.” Za sobom je ostavio suprugu, četvkro dece i mnogobrojnu porodicu i rodbinu. Dragi naš MUJO Teško je reći da te više nema, sjećanje na tebe nikad ne može da izblijedi. Ostaje u našim srcima tuga, sjećanje i uspomene koje nas vežu za tebe. Bol nije u riječima nego u srcu gdje ćeš ostati zauvijek, voljen i nikad zaboravljen. Smrt je u poduhvatima prekinula tvoju plemenitu dušu i zauvijek te odvojila od nas. Ali ti si druže bio, i bićeš zauvek jedan od nas. Ostavio si najdublji akcijaški pečat u našoj bivšoj Jugi, i u našem šeher Pazaru. Kroz svoju ljudsku ljepotu, plemenitost kojom si zračio za svog bogatog života, zauvijek ćeš ostati u srcima onih koji te iskreno vole. Ima te u našim pogledima i kada bi se neko samo malo više u naše oči zagledao, pronašao bi tebe prijatelju, druže naš Uvijek ćeš biti u našim neumornim akcijaškim srcima. Voljeni nikad ne umiru, postoje sve dok žive i oni koji ih se sjećaju. Kada nam odlazi neko drag, ne boli samo njegova smrt, već i život koji je mogao još da traje. Boli svako sjećanje na tebe, bole fotografije sa tobom, bole akcijaška radilista kojima smo prolazili, bole riječi koje smo rekli, boli sve što nas podsjeća na tebe, posebno nas podsjećaju sve akcijaške pjesme, svi pozdravi koje smo pjevali i uzvikavali na gradilistima širom ex-Jugoslavije. Na kraju, voljeni naš Mujo Vole te Tvoji akcijaši Neka ti je vječna SLAVA i RAHMET, dobri druže naš! Komandant ORA “Ribariće” Novi Pazar, Kasim Zoranić Podeli
Prekrečeni murali Ratku Mladiću i Draži Mihailoviću u Beogradu
Murali posvećeni Ratku Mladiću, osuđenom za ratne zločine i komandantu Jugoslovenske vojske Dragoljubu Draži Mihailoviću na uglu Njegoševe i Ulice Alekse Nenadovića u Beogradu ponovo su prekrečeni u crno. Kako je preneo portal KontraPress na svom tviter nalogu, crnom bojom prekrečena su lica Mladića i Mihailovića, kao i poruke koje su bile ispisane na zidu. Mural posvećen Mihailoviću prekrečen je prvi put, dok je mural posvećen Ratku Mladiću tokom prethodnih meseci više puta prekrečen, a potom očišćen. Beta Podeli
Pogledajte kako je otkriven muškarac koji je sa koferom punim garderobe natopljene kokainom pokušao da uđe u Srbiju
BEOGRAD – Carinici su na beogradskom aerodromu Nikola Tesla sprečili 51-godišnjeg državljanina Severne Makedonije da u zemlju unese kofer pun garderobe natopljene kokainom, saopšteno je danas. Navodi se da je makedonski državljanin 13. decembra doputovao iz Ekvadora, preko Amsterdama u Beograd a carinici su tokom pregleda prtljaga primetili da je garderoba bila vlažna i teža nego što je očekivano. “Na pitanje carinika zašto su stvari vlažne, putnik je izjavio da je u zemlji iz koje dolazi visoka vlažnost, pa oprane stvari nisu stigle da se osuše”, saopšteno je iz Uprave carina. Dodaje se da je posle konsultacija sa tužilaštvom naloženo da se prtljag privremeno zadrži i pošalje na veštačenje a nalazom Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku MUP potvrdjeno je da su uzorci pozitivni na kokain. Protiv državljanina Severne Makedonije biće podneta krivična prijava zbog sumnje da je trgovao drogom. indeksonline.rs/Beta
U Italiji moguće uvođenje lokdauna za Novu godinu
RIM – Epidemijska situacija u Italiji je bolja nego u mnogim zemljama u okruženju, ali je primetan porast broja novih slučajeva zaraze virusom korona zbog čega će se razmatrati mogućnost pooštravanja postojećih mera i uvođenja lokdauna za Novu godinu, izjavio je ambasador Srbije u Italiji Goran Aleksić. “Ne zna se još, nije doneta takva odluka, ali cifre govore u prilog tome da će određene mere zaoštravanja biti preduzete”, rekao je Aleksić za televiziju Tanjug. On je naveo da se u Italiji beleži porast broja novozaraženih i dodao da je tokom vikenda registrovano 24.000 pozitivnih slučajeva, te da je za očekivati da od danas ili sutra taj broj bude oko 30.000 dnevno. Aleksić je rekao da se vakcinacija u Italiji sprovodi uspešno i precizirao da je u toj državi do sada prvu dozu vakcine protiv korona virusa primilo oko 89 odsto starijih od 12 godina, drugu dozu više od 85 odsto, a treću 27 odsto. Kada je reč o imunizaciji dece, naveo je da se u Italiji sa time krenulo 16. decembra i da je do danas vakcinisano 73.000 dece. “Vakcinišu se u posebnim ambijentima, kroz igru, tu se pojavljuje i Deda Mraz, medicinsko osoblje je durgačije obučeno kako bi se deca sa najmanje moguće stresa vakcinisala”, naveo je Aleksić. Govoreći o ulasku stranaca u Italiju, naveo je da se u tu zemlju može ući samo iz tačno određenih razloga. Kako je rekao, u Italiju se ne može putovati turistički, ali može zbog zdravstvenih razloga, školovanja… “Naši građani koji žele da uđu u Italiju moraju da imaju negativan PCR test ne stariji od 72 sata ili antigenski test koji nije stariji od 24 sata, moraju da popune PLF obrazac i da se podvrgnu samoizolaciji i zdravstvenom nadzoru u trajanju od deset dana na adersi koja je navedena u tom PLF formularu i posle toga su obavezni da urade jedan test”, objasnio je Aleksić. indeksonline.rs/Tanjug
Nadal pozitivan na korona virus
MADRID – Španski teniser Rafael Nadal saopštio je danas da je pozitivan na korona virus. Nadal je testiran po povratku u Španiju iz Abu Dabija, gde je igrao prvi meč posle više od četiri meseca. “Bio sam pozitivan na PCR testu koji je uradjen po dolasku u Španiju”, naveo je igrač na Tviteru i dodao da je u karantinu kod kuće. Šestom teniseru sveta meč na egzibicionom turniru u Abu Dabiju bio je prvi posle 6. avgusta i povrede stopala. Manje od mesec dana pre Australijan opena, Nadal je naveo da će njegov “raspored” zavisiti od razvoja situacije. indeksonline.rs/Beta
Granična policija zaplenila više od kilograma marihuane, uhapšene dve osobe
BEOGRAD – Granična policija zaplenila je 1,07 kilograma marihuane i 41 gram amfetamina na graničnom prelazu Preševo sa Severnom Makedonijom, saopštilo je danas Ministarstvo unutrašnjih poslova. Kako se navodi u saopštenju, droga je pronadjena u automobilu marke “reno” u kojem su bili bugarski državljanin I.D. (26) i državljanin Severne Makedonije M.S. (30). Osumnjičenima je odredjeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju. indeksonline.rs
Tolerancija govora mržnje, izraz nesigurnosti i slabosti
Argumentovana rasprava na internetu je, čini se, pojava koja iščezava. U digitalnom prostoru sve je manje sučeljavanja mišljenja; sa argumenata se prelazi na uvrede,agresivnost i govor mržnje. Nije strano da sadržaj obljavljn na Internetu bude okidač za fizički napad, pa čak i da izazove tragične posledice. Osuda je, smatraju naši sagovornici, glavna brana odomaćenju govora mržnje na društvenim mrežama.
Nevladina aktivistkinja iz Novog Pazara, predsednica udruženja ”Zajedno” Alma Junis, koja više od deceniju pomaže ženama, žrtvama nasilja u porodici, više puta je bila izložena indirektnim pretnjama, ali to je nešto sa čime se, kako kaže, svi koji se bave aktivizmom suočavaju. Međutim, događaj od prošle godine učinio je da proživi svu težinu govora mržnje na internetu, problema koji, kako ističe, svakim danom postaje sve učestaliji i prisutniji.
”Radilo se o bivšem mužu jedne naše korisnice kojoj smo pomogli da izađe iz pakla nasilja i gde je on osuđen pravosnažno za nasilje u porodici! To lice, poznato policiji i pravosuđu u Novom Pazaru, vodi fejsbuk stranicu Sandžak Press, kao i internet portal sa istim nazivom. Napisan je i objavljen jedan jako uvredljiv tekst gde sam prozvana da, između ostalog, organizujem prostituciju pod okriljem svog udruženja, da regrutujem samohrane majke i ostale žene koje se nama obraćaju za pomoć i da sam glavna organizatorka navodnih orgija gde zarađujem neki veliki novac. Sa tim se nije stalo, pa sam u sledećem tekstu prozvana da sam deo „ crne trojke“ zajedno sa bivšim načelnikom policije Tutina i još jednim policijskim službenikom iz Sjenice…da se bavimo nelegalnim poslovima; trgovinom narkotika, oružja i još nekim krivičnim delima”, priča Junis.
Slučaj je odmah prijavila nadležnim organima, i u tom trenutku je, kaže Junis i nije toliko pogodio taj tekst.
”Ja sam neko ko je poznat u svojoj lokalnoj zajednici, neko čij je rad prepoznatljiv i neko ko puno sarađuje sa mnogim institucijama, pa i sa policijom i pravosuđem. Međutim, već sledećeg dana sam se suočila koliko je taj tekst ne samo uvredljiv, već i jako opasan po moju bezbednost. Nisam bila svesna da mene poznaju samo u mom gradu, ali me ne poznaju u Tutinu i Sjenici, te u lokalnim gradovima u kojima se prati i ova fb stranica i pomenuti internet portal. Ovaj kraj je poznat po još uvek duboko ukorenjenim patrijarhalnim shvatanjima podele rodnih uloga, poznat po često ekstremnim stavovima verskih fanatika, te je tu bilo mnogo komentara gde se pozivalo da se jedna takva „nemoralna žena“ obesi javno; da građani moraju da uzmu pravdu u svoje ruke i zaštite moral žena tako što ću ja biti primer kako treba kazniti takvu ženu i još mnogo uvreda i poziva na linč! Tek tada sam osetila strah za svoju sigurnost i bezbednost”, objašnjava Junis.
Podrška lokalne zajednice, kao i mnogih organizacija iz civilnog sektora širom Srbije, naročito medija, pomogli su joj da se izbrori sa tim.
”Najvažnije od svega je bila podrška medija , kako lokalne RTV Novi Pazar, inače najgledanijeg madija u ova tri grada, tako i prilog na N1 televiziji. Nakon tih priloga,obaveštena sam, da je puno komentara bilo izbrisano i da ispod sledećih tekstova koji su objavljivani nije više bilo pretećih poruka i komentara. Često se zapitam da moja lokalna zajednica, a naročito mediji, nisu stali ispred mene, šta bi se desilo? I zato sam svima njima jako zahvalna i to bi možda trebalo da služi kao primer jedne dobre prakse”, naglašava ova nevladina aktivistkinja. Iako je, kako Alma kaže, reakcija nadležnih iz Novog Pazara bila brza i efikasna, konačnog epiloga do danas,nema.
”Tužilaštvo je odmah dalo zeleno svetlo da se predmet po hitnom postupku obradi na najbolji mogući način i prosledi Odelenju za visoko tehnološki kriminal. Dva puta su predmeti prosleđivani, ali do dana današnjeg iz Beograda nije stigao nikakav odgovor, niti imam informaciju da je preduzeto bilo šta”, kaže Alma Junis.
Napominje da je dotično lice poznato Policijskoj upravi i tužilaštvu; da protiv njega i portala koje vodi postoje 64 krivične prijave, te da su je upozorili da su domeni fb stranice i portala registrovani u Južnoj Americi i da iz tog razloga on često izbegava sankcionisanje.
”Imam informaciju da odelenje za Visokotehnološki kriminal u Beogradu poseduje tehnologiju koja može da ih locira. Izgleda da nije bilo dobre volje sa njihove strane, a pomenuti tekstovi stoje na internetu. Ja ću svakako preduzeti sve radnje kako bi i to lice bilo sankcionisano, kao i da sporni tekstovi budu uklonjeni! Ne želim da neko jednoga dana ukuca moje ime i prezime i da umesto mog rada i mog doprinosa ovom društvu, čita pogrdne i lažne tekstove pisane o meni”, kaže Junis.
Doktorka političkih nauka, proferorka na Držvnom univerzitetu u Novom Pazaru Andrijana Maksimović kaže da se govor mržnje uselio na Internet kao prostor gde je manje kažnjiv, a gde je efektniji. Pravu opasnost vidi u nedostatku reakcije, odnosno osude govora mrežnje.
”Ako bismo pošli od toga da nema smisla boriti se protiv ovakvog dela, jer nema delotvornih mehanizama, mi bismo time učinili ovu pojavu normalnom, a tu jeste prava opasnost. Naša reakcija, naša osuda, glavna je brana odomaćenju govora mržnje kao oblika komunikacije”, naglašava dr Andrijana Maksimović.
”Da bismo znali kako da reagujemo – objašnjava Maksimović – važno je da uočimo o kakvom obliku govora mržnje je reč, tj. da razdvojimo da li je određeni sadržaj vređanje ili pretnja. Ako je u pitanju vređanje, najjednostavniji način reagovanja je blokiranje onog ko nam je uputio uvredu. A ako je reč o pretnji, onda treba javno izneti, javno objaviti da nam je pretnja upućena. Vrlo često se dešava da se posle ovog načina reagovanja pretnja nastavi i u tom slučaju treba prijaviti policiji. Takođe, jedan od načina je prijava pretnje Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, a onda i pravna zaštita. Veoma je važno da znamo ove mehanizme zaštite, da u svakom trenutku znamo da Internet ne trpi sve, no, pitanje koje se postavlja je da li ovim sprečavamo ponovnu pojavu govora mržnje, iskorenjujemo li ovaj negativan oblik komunikacije do kraja, budući da je Internet samo jedno od polja gde se on može javiti, a mržnja snažan motiv ljudskog delovanja”, kaže profesorka Maksimović.
I novinarka iz Novog Pazara Amela Bajrović smatra da žrtve govora mržnje na internetu nikako ne treba da ćute i da olako shvataju i prihvataju sve to.
„Danas su ljudi, više nego ranije, skloni izbacivanju svih ličnih frustracija tako što vređaju one koji ne razmišljaju ili ne žive kao oni. Koliko god su mogućnosti i prednosti donele društvene mreže, jedna od loših strana je upravo ta što i oni koji nisu naučili osnove komunikacije mogu lako da dođu do vas. Ono što je važno da znaju mlađe generacije jeste da ignorisanjem takvog govora idemo na ruku onima koji ga koriste. Svaki put kada neko dobije poruku ili komentar na neku objavu, u kojem prepoznaju govor mržnje, treba sve to javno da objave, da bi i ostali u njegovom okruženju znali ko su zapravo ti ljudi”, kaže Bajrović.
Naše sagovornice su saglasne da ova tema treba više da bude zastupljena u medijima.
”Mi smo društvo gde izgleda treba da se desi nešto strašno, da neko izgubi život, ili oduzme sebi život, pa da tek onda problem bude tema gde se svi mobilizuju, i društvo i nadležni organi i mediji”, kaže nevladina aktivistkinja Alma Junis.
Smatra da su mediji važna karika u lancu kako zaštite, tako i prevencije i da je na njima velika odgovornost. Neophodan je, ističe, oprezan pristup ovoj temi. ”Često smo svedoci da se zbog senzacionalizma i gledanosti, potpuno pogrešno i neprofesionalno pristupa problemu. O ovoj temi, koja je svima nama poznata i sa čime se suočavamo od trenutka kada se pojavila internet platforma, do sada se jako malo pisalo u medijima, barem u našoj zemlji”, kaže Junis.
Univerzitetska profesorka dr Andrijana Maksimović kaže da medije po ovom pitanju karakteriše zakasnela reakcija.
”Mediji više nemaju samo osnovni zadatak da odražavaju datu kulturu, već predstavljaju i centralnu kulturnu polugu društva. Buduću da su mladi najpodložniji njihovoj reakciji, nije svejedno kakve sadržaje mediji donose i kako se postavljaju prema određenim sadržajima i temama. Ono što karakteriše medije po ovom pitanju je zakasnela reakcija. A neizostavna uloga medija treba da bude u fazi prevencije i sprečavanja govora mržnje. Pored onih medija koji se bore protiv govora mržnje i svojim radom svedoče o toj borbi, postoje i oni koji to ne rade. Postoje i oni koji neguju toksični narativ jer je to način njihove vidljivosti. Sve dok postoji neujednačen stav i reakcija medija po ovom pitanju, dotle se i nedovoljna zastupljenost ove teme postavlja kao normalna”, kaže Maksimović.
I novinarka Amela Bajrović prizaje da se o govoru mržnje na društvenim mrežama nedovoljno govori u javnosti, a da su upravo mediji ti koji bi trebalo više pažnje da posvete toj temi.
„Koliko god da govorimo o govoru mržnje na internetu, koji je svakodnevno prisutan, to je nedovoljno. Mi se u medijima uglavnom bavimo dnevno aktuelnim događajima i temama koje ih prate, pa se neretko dešava da o ovome pišemo tek u nekoliko meseci po jednom, što svakako nije dobro. Mislim da nikada nije dosta ni raznih edukacija na temu prepoznavanja govora mrnje, naročito mlađih generacija”, rekla je ona.
Ističe da je posebno zabrinjava kada upravo u medijima čuje ovu vrstu govora, jer su upravo oni ti koji treba da razbijaju stereotipe i predrasude.
„Zapaljiv jezik koji koriste pojedinci u medijima, takođe je loš, jer on na neki način daje prostor pojedincima da pojačaju njegov efekat, što uglavnom dovodi do govora mržnje. Ovde treba napraviti veliku razliku i granicu između govora mržnje i slobode govora, jer se mnogi pozivaju na ovo drugo tokom svojih nastupa. Da se razumemo, sloboda govora je zdravo iznošenje argumenata, razmena mišljanja i rasprava, bez vređanja i omalovažavanja. Međutim, svedoci smo da se ona zloupotrebljava, pa neretko dolazi do nacionalne, verske i seksualne netrpeljivosti”, kaže novinarka Bajrović.
Evidentan problem prisustva govora mržnje na društvenim mrežama karakteriše i činjenica da samo društvo tu pojavu toleriše. Objašnjavajući razloge zašto je to tako, politikolog dr Andrijana Maksimović kaže da su ”trpljenje i tolerancija govora mržnje vrlo često izraz lične nesigurnosti i slabosti, naučene bespomoćnosti, ali i posledica rigidne socijalizacije i paternalizma”.
”U kulturama i sredinama gde je naučeno da je patnja normalna stvar i govor mržnje je sastavni činilac te „normalnosti“. Veoma je malo onih koji odluče da se suprostave ovakvom obliku komunikacije. Oni po pravilu štrče i nailaze na osudu, jer to nije podudarno reakciji većine. Tolerancija govora mržnje na Internetu vrlo je često pokazatelj medijske nepismenosti, ali i nepismenosti uopšte. Opravdanje govora mržnje se nalazi i u reagovanju istom merom. Time dajemo legitimnost takvom obliku komunikacije”, objašnjava Maksimović.
Prema mišljenju nevladine aktivistkinje Alme Junis, koja je bila izložena govoru mržnje na društvenim mrežama, jedan deo javnosti je osvešćen problemom, i on reaguje, spreman da pomogne, dok za onaj drugi deo javnosti koji toleriše, pa čak i podstiče govor mržnje, nije imala objašnjenje.
”Jedino što sa sigurnošću mogu da kažem je da je nedostatak sankcionisanja jedan od razloga, ali samo jedan. Medijski portali su regulisani zakonom, ne i društvene mreže. Osim pravnog okvira koji treba modernizovati, važan mehanizam je i prevencija”, smatra Alma Junis. Prema njenom mišljenju za ovaj problem koji treba ozbiljno istraživati najveću odgovornost treba da preuzmu sistem obrazovanja, mediji i državne institucije.
Novinarka Amela Bajrović priznaje da se tokom dugogodišnjeg novinarskog posla susrela sa brojnim ljudima koji tolerišu govor mržnje, čak imaju i reči odbrane za one koji ga koriste.
„To nam takođe govori mnogo o nama kao društvu, koje linijom manjeg otpora prelazi preko brojnih stvari. Zapravo, to je jedan vid bega od stvarnosti, a mnogi su se nekako i začaurili u svoja četiri zida i gledaju samo kako da njima bude bolje, kako da prežive i da se njima ne dešavaju loše stvari. Ono što oni treba da znaju jeste da obična psovka, uvreda ili bilo koji dugi oblik govora mržnje, ako se u korenu ne saseče može brzo da se pretvori u incident, nasilje, pucnjavu ili neku drugu neželjenu situaciju”, smatra Bajrović.
Dodaje da veruje u mlade ljude, u nove generacije i u to da će se oni borbenije izboriti sa svim nepravdama društva, pa i sa govorom mržnje, koji je pretnja za demokratiju i sigurnost građana.
Projekat “Stop govoru mržnje”, koji realizuje Udruženje građana Lokal medija plan iz Novog Pazara, sufinansiran iz budžeta Republike Srbije- Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Skupština danas o budžetu za 2022.godinu, Strategiji razvoja grada i drugim tačkama
Odbornici Skupštine Grada raspravljaće o budžetu Novog Pazara u 2022. godini, koji će biti nešto veći od 3,5 milijardi dinara. Na dnevnom redu je i drugi rebalans budžeta za tekuću godine, zbog dodatnog priliva iz republičkog budžeta.
Grad planira da u saobraćajnu infrastrukturu uloži 550 miliona dinara, dok će izdvajanje za predškolsko, osnovno i srednjoškolsko obrazovanje preći cifru od 676 miliona dinara.
Za komunalne delatnosti predviđeno je 280 miliona dinara, kulturu i informisanje 265, a sport i omladinu 232 miliona dinara.
Budžetom su planirana 142 miliona dinara za socijalnu i dečiju zaštitu, 48,6 miliona za zaštitu životne sredine, a po 40 miliona za zdravstvenu zaštitu i razvoj turizma.
Prema proceni lokalne samouprave, najviše novca u gradsku kasu trebalo bi da se slije od naplate poreza (1,7 milijardi dinara) i dotacija i transfera sa republičkog nivoa (milijardu dinara).
U narednoj godini neće biti kreditnih zaduženja, budžet je kreiran na realnim osnovama. Kroz 17 različitih oblasti, novac će biti raspoređen na osnovu projekata za narednu godinu. Prioriteti su, kao i prethodnih godina, usklađeni sa potrebama građana, koji su imali mogućnost da se o tim potrebama izjasne. Novopazarci su imali mogućnost da u okviru ankete glasaju za određene projekte, ali i da sami predlože projekte koji bi trebalo da budu deo buždeta.
Kako je ranije rečeno, lokalna samouprava Novog Pazara nastavlja uspostavljeni princip i tradiciju da smo jedna od najtransparentnijih lokalnih samouprava u zemlji.
Projektovani budžet Novog Pazara za 2022. godinu veći je za 7,6 miliona dinara u odnosu na poslednji rebalans budžeta za ovu godinu.
Odbornicima će na skupštinskom zasedanju biti predstavljen i nacrt Plana održivog razvoja grada Novog Pazara, za period 2021- 2030.
U pitanju je strateški dokument, sačinjen iz 17 modula.
Na dnevnom redu, koji ima 42 tačke biće predstvljeni nacrti odluka na planove i programe rada javnih preduzeća čiji je osnivač Grad Novi Pazar.
Podeli
Zbog niskih temperatura moguća poledica na putevima
Prilazi zimskim turističkim centrima su prohodni, a predzeće “Putevi Srbije” savetuje vozačima da bez zimske opreme i lanaca ne kreću na put.
Na državnim putevima II prioriteta/B kategorije održavanja kolovozi su vlažni u nižim predelima, snega ima mestimično u raskvašenom stanju do 5 centimetara na teritoriji Ivanjice, Kolubare, Kosova, Kruševca, Mačve, Novog Pazara, Užica, Vranja. Preporučuje se oprezna vožnja!
Na ostalim putnim pravcima III prioriteta/C kategorije kolovozi su vlažni u nižim predelima, snega ima mestimično na teritoriji Ivanjice, Kolubare, Kosova, Kruševca, Mačve, Niša, Novog Pazara, Užica, Vranja, Zaječara.
Zbog najavljenih niskih temperatura postoji mogućnost mestimične poledice na putevima, a pogotovo na deonicama koje se prostiru duž rečnih tokova, kotlina, klisura kao i na putnim objektima. Takođe se upozorava i na mogućnost pojave magle.
Na auto-putu E-75, na deonici od petlje Vladičin Han do GP RSM/SRB (Preševo), zbog pojave magle vidljivost je smanjena na 70 do 100 metara.
Javno preduzeće Putevi Srbije savetuje maksimalan oprez pri vožnji i moli učesnike u saobraćaju da prilagode brzinu kretanja zbog pojave magle koja smanjuje vidljivost na pojedinim putnim pravcima.
Izvor: Tanjug
Foto: MLADEN ŠURJANAC / RAS SRBIJA
Podeli
Pre podne oblačnno, tokom dana razvedravanje
U Sandžaku danas uglavnom oblačno vreme, ujutru sa kišom ili slabom susnežicom mestimično i snegom u brdsko-planinskim krajevima, a tokom dana razvedravanje, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
Jutarnja temperatura od minus dva do pet stepeni, najviša od četiri do devet.
U Novom Pazaru pre podne oblačno, posle podne razvedravanje. Jutarnja temperatura -3, najviđša dnevna 4 stepena.
Podeli
