SARAJEVO – U akciji “Storidž 2”, koja se od jutros sprovodi na području Republike Srpske (RS), pripadnici Agencije za istrage i zaštitu BiH (SIPA) i MUP RS do sada su uhapsili 19 osoba, a pretresi se vrše u više gradova, na 50 lokacija.Hapšenja i pretresi se vrše u Banjaluci, Gradišci, Doboju i Bijeljini.
Iz Tužilaštva BiH je saopšteno da je akcija usmerena na razbijanje organizovane kriminalne grupe, koja se sumnjiči da je duži vremenski period vršila medjunarodno krijumčarenje opojnim drogama i oružjem.
Pripadnici te kriminalne grupe su, kako se navodi, delovali u više zemalja i komunicirali zaštićenim aplikacijama, droga je krijumčarena iz Albanije i Crne Gore u BiH, a potom dalje prema zemljama EU, u Hrvatsku, Sloveniju, Madjarsku i Nemačku.
U istrazi je, kako se dodaje, Tužilaštvo BiH ostvarilo saradnju sa evropskom policijom Europol.
BEČ – Austrijska policija i vojska svakog dana zaustavljaju, u pograničnom području ka Mađarskoj, veliki broj ilegalnih migranata, koje su u zemlju doveli krijumčari ljudi, koji zarađuju veliki novac koristeći patnju tih ljudi.
Samo protekle nedelje je, iz Mađarske, u austrijsku pokrajinu Burgenland ušlo 550 ilegalnih migranata koje je vojska i policija zaustavila.
Svake nedelje policija i vojska zaustavljaju samo u ovom delu Austrije između 500 i 800 ilegalnih migranata.
Krijumčari, za prebacivanje preko granice, traže između 500 i 2.500 evra po migrantu, što šefovima krijumčarskih bandi donosi prihode koji se mere milijardama, ukazuje policije.
Krijumčari ne haju ni za aktuelno zimske uslove i svoje “mušterije” izlažu opasnim uslovima transporta.
Tako je kod jednog Sirijca, nedavno, u jednom transportnom kombiju, pronađeno 45 migranata, koji su bez pauze, bez prozora, satima boravili u teškim uslovima.
Prljavi posao krijumčara ljudi cveta kao nikada do sada, navodi policija, a godišnji obrt krijumčara širom sveta dostigao je već devet milijardi evra.
BEOGRAD – Virusolog Milanko Šekler ocenio je danas da se, prema istraživanjima južnoafričkih lekara, novi soj korone – omikron, duplo lakše prenosi od delta soja, ali izaziva “mnogo lakšu” kliničku sliku.
“Ovde (kod omikron soja) simptoma kao i da nemamo, klinička slika je lakša, bez upale pluća, temperature, liči na kratkotrajnu prehladu i glavni klinički znak je stravičan zamor koji traje nekoliko dana. Ohrabruje što je prosečno zadržavanje u bolnici izmedju dva i osam dana, a mnogo ljudi je asimptomatski slučaj”, kazao je Šekler za RTS.
On je dodao da je “linija smrtnosti” kod omikrona “ravna i da miruje, što je najvažnije”, iako je ogroman broj hospitalizovanih.
U Južnoj Africi više od 75 odsto hospitalizovanih ne trebaju nikakvu kiseoničku potporu, kazao je Šekler.
“Pandemija će se završti vrstom primirja izmedju nas i virusa, mi smo trebali da se vakcinišemo i slušamo mere, a virus je trebalo da postane manje virulentan, odnosno da izaziva lakše kliničke slike”, istakao je Šekler.
Bez zaključivanja ocena đaka na polugodištu – predlog koji je podelio i struku, ali i roditelje.
Polovina ispitanih kaže da je to bespotreban dodatni pritisak na đake i nastavnike, dok sa druge strane više od 30 odsto njih tvrdi da bi se ukidanje zaključnih ocena loše odrazilo na učenje srednjoškolaca.
I mišljenja stručnjaka o zaključnim ocenama na polugodištu se razlikuju. Naš obrazovni sistem je okrenut ka ocenama, a ne ka znanju, što moramo promeniti, kaže predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov.
“Na zaključnu ocenu na kraju prvog polugodišta gledamo kao na jednu birokratsku proceduru koju mi nastavnici i učenici treba da ispunimo, a suštinski ne znači ništa”, rekao je Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija
“Dakle, ne moramo da čekamo knjižicu da vidimo uspeh, S dnevnik će to učiniti”, objasnio je Markov.
“Mogu da se složim da S dnevnik može brzo da da podatke o opštem uspehu i vladanju, ali ukoliko nemamo zaključnu ocenu mi ne možemo znati koliko ima neocenjenih, negativnih ocena, ne znamo da li su roditelji imali uvid u S dnevnik”, rekla je Marija Krneta iz ministarstva prosvete.
Razgovori o ukidanju zaključnih ocena na polugodištu tek slede, a poslanici Skupštine uskoro će razmotriti predlog da za zaključnu ocenu. Učenici ubuduće ne moraju da imaju četiri već samo tri ocene.
Aktuelna Viša javna tužiteljka Milena Mrvić predložena je da ponovo bude izabrana na tu funkciju u Novom Pazaru.
Naime, Vlada Srbije uputila je Narodnoj skupštini predlog za izbor ukupno 37 šefova javnih tužilaštva u Srbiji, dok je za 13 tužilaštava predlog sada izostao.
Prema odluci Vlade u koju je Tanjug imao uvid, većini aktuelnih javnih tužilaca je predložen ponovni izbor za mandat od šest godina.
U tužilaštvima za koja predlozi nisu dati, aktuelni šefovi će od Nove godine biti u stanju vršilaca funkcije do novog izbora.
Izbori za tužioce treba da se okončaju pre kraja godine, pošto izabrani javni tužioci na mandat od šest godina treba da stupe 1. januara 2022. godine.
O predlozima Vlade do kraja decembra treba da odluči Narodna skupština, a potom da oni polože zakletvu.
Prema Zakonu o javnom tužilaštvu, javnog tužioca na predlog Vlade, bira Narodna skupština na period od šest godina i on može biti ponovo biran.
Vlada predlaže Narodnoj skupštini jednog ili više kandidata za izbor na funkciju javnog tužioca sa liste kandidata koju je utvrdilo DVT.
Prethodno DVT dostavlja Vladi listu jednog ili više kandidata za izbor na funkciju javnog tužioca.
Nedžma Zukorlić, rođena je 9. aprila 1996. godine u Novom Pazaru.
Završila je Medresu “Gazi Isa-beg” u Novom Pazaru. Osnovne akademske studije okončala je 2019. na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru, na Departmanu za umetnost, smer slikarstvo, u klasi profesora Nehata Bekirija.
Apsolvent je i na Departmanu za filološke nauke, smer bosanski jezik i književnost i srpski jezik i književnost.
Od 2021. godine je master likovni umetnik, a to zvanje stekla je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku za slikarstvo.
Imala je dve samostalne izložbe, u Novom Pazaru i Beogradu, a učesnica je 36 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, kao i tri međunarodne likovne kolonije.
Dobitnica je treće nagrade na Likovnom salonu mladih u Novom Pazaru.
Radi kao saradnik u nastavi na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru.
Osmanu Ademoviću (67), nastavniku fizičkog vaspitanja u tutinskoj OŠ „Rifat Burdžović Tršo“, potvrđena je kazna zatvora od 3 godine, zbog obljube maloletne učenice.
Viši sud u Novom Pazaru, u ponovljenom postupku, Ademovića je osudio na 3 godine zatvora. Kaznu je, minulog leta, potvrdio Apelacioni sud u Kragujevcu.
O presudi je odlučivao i Vrhovni kasacioni sud (VKS), jer je branilac osuđenog zatražio zaštitu zakonitosti. Tražio je da se presuda preinači i njegov branjenik oslobodi ili da se proces ponovi, ali pred drugim predsednikom sudskog veća.VKS je taj zahtev odbio kao neosnovan.
Slučaj je otkriven početkom 2019.godine. Nastavnik fizičkog je proglašen krivim , jer je od septembra 2017. do januara 2019.vršio nedozvoljene polne radnje nad maloletnom učenicom.
U pritvoru je proveo 13 meseci, od januara 2019.do februara 2020.godine.
Prvostepenom presudom Ademović je osuđen na godinu i po dana zatvora.
Posle žalbe novopazarskog Višeg tužilaštva, kragujevački Apelacioni sud je ukinuo presudu i naložio novo suđenje.
U ponovljenom suđenju, optuženom Ademoviću je kazna duplirana, na 3 godine. U tu kaznu je uračunato vreme provedeno u pritvoru.
NOVI PAZAR – Višestruka svetska i evropska šampionka u lou-kiku Saida Bukvić rekla je da je “Zlatni kik-bokser”, koji joj je uručen tokom međunarodnog turnira “Najbolji borci Balkana” u Nišu, najveće domaće priznanje u njenom sportu.
“Pored Majske nagrade, koju možete da dobijete samo jednom, ovo je najveća nagrada kod nas i imaću priliku da je zaslužim još neki put u narednom periodu. Tu su urezana imena naših najboljih kik-boksera, a ja sam prva žena kojoj je dodeljena posle 1998. godine”, rekla je Saida Bukvić.
Članica Sportskog udruženja borilačkih sportova (SUBS) Pazar u lou-kiku je šest puta bila najbolja na svetu, četiri puta kao seniorka, a po jednom kao juniorka i mlađa juniorka.
Osim toga, 25-godišnja kik-bokserka iz Novog Pazara ima dve titule sa šampionata Evrope u seniorskoj konkurenciji, ali i veliki broj trofeja sa Svetskih kupova, prvenstava Balkana i Srbije.
Posle Tanje Vujić pre 23 godine, Saida Bukvić je druga žena koja je dobila veliki pehar namenjen “Zlatnom kik-bokseru”.
“Teodora Manić i Aleksandra Krstić su na nedavnom Prvenstvu sveta u Lido di Jezolu zaustavljene u finalu i ostale su sa tri svetske seniorske titule, dok je Saida osvojila i četvrtu. Pokazala je da je bez premca i zaslužila je nagradu”, ocenio je trener SUBS Pazar Sedad Bukvić.
SUBS Pazar je na turniru “Najbolji borci Balkana” u Nišu osvojio tri zlatne, srebrnu i bronzanu medalju, pa je među 66 klubova iz šest država Balkana rezulatski bio rangiran između devetog i 11. mesta.
Zamjenica šefa Misije OEBS, Sara Groen sa saradnicima, posjetila je danas Bošnjačko nacionalno vijeće i tom prilikom se susrela sa rukovodstvom Vijeća.
Predsjednica Vijeća, dr. Jasmina Curić, upoznala je gospođu Groen sa nadležnostima i aktivnostima Bošnjačkog nacionalnog vijeća kao i sa zakonodavstvom u okviru kojeg se rješava manjinsko pitanje, te sa izazovima sa kojima se bošnjačko stanovništvo i Bošnjačko nacionalno vijeće bori na ovim prostorima.
Na sastanku se posebno razgovaralo o obrazovanju Bošnjaka u Srbiji na maternjem, bosanskom jeziku kao i o popisu stanovništva koji će se realizovati 2022. godine.
Delegaciju Misije OEBS činili su Vasil Genčev, službenik za politička pitanja, Zuzana Pavlikova, savetnica za pitanja nacionalnih manjina, Mikaela Turman, menadžerka projekta Misije OEBS za Novi Pazar i Almir Vučelj, saradnik na projektu.
Ispred Vijeća sastanku su pored predsjednice prisustvovali i prof. dr. Fahrudin Mavrić, predsjednik Izvršnog odbora i Elvir Eminbegović, potpredsjednik Izvršnog odbora Vijeća.
„Utvrđivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja” bila je tema javne rasprave koja je, uoči raspisivanja konkursa o sufinansiranju medijskih sadržaja, održana u Novom Pazaru u prisustvu predstavnika medija, civilnog sektora i građana. Novi Pazar, kao jedan od retkih gradova u Srbiji, na ovaj način podržava mehanizam utvrđivanja javnog interesa, koji je uspostavilo Nezavisno udruženja novinara Srbije, a u cilju efikasnijeg i svrsishodnijeg korišćenja budžetskih sredstava.
Na javnoj raspravi čuli su se različiti predlozi, sugestije, kritike, ali i pohvale na račun grada koji izdvaja značajna novčana sredstva za sufinansiranje medijskih sadržaja. Ova javna rasprava je, prema rečima načelnika Gradske uprave Džemila Divanefendića, još jedna potvrda da Grad Novi Pazar nastavlja s praksom da na što transparentniji način javnosti predstavi svoj rad.
”Bitno nam je da projekti budu u skladu sa zakonom i da mi postavimo standarde, odnosno primere dobre prakse, po kojima će se i drugi upravljati. Mi smo počeli sa konkursima još pre nekoliko godina, sada idemo korak dalje. Ovo je prvi put, da se u skladu sa Zakonom o javnom informisanju, organizuje javna rasprava o javnom interesu u oblasti javnog informisanja”, izjavio je Divanefendić.
Javna rasprava predstavlja i promociju prava svakog građanina i građanke da bude istinito, blagovremeno, verodostojno informisan o važnim društvenim pitanjima.
”Novi Pazar prvi put,u samostalnoj režiji organizuje ovakvu raspravu koja je veoma važna zato što građani i građanke, organizacije civilnog društva i mediji razgovaraju o tome šta je javni interes i koje teme treba da se nađu u sledećm konkursu, koji Grad bude raspisivao za narednu godinu”, izjavio je ispred Akademske inicijative ”Forum 10” Fahrudin Kladničanin.
Učesnici su u načelu iskazali saglasnost da je sve od javnog interesa, ali da bi u datim okolnostima nekim temama, kao što su: ekologija, sudstvo, prava žena, trebalo dati prioritet.
”Bila bih srećna da zaključci dođu do komisije koja će odlučivati o projektima na narednom konkursu, ali i do Gradskog veća, koji je u nekom smislu krovna institucija koja odlučuje o medijskim projektima”, izjavila je novinarka Amela Bajrović.
Konkursi u oblasti javnog informisanja zamišljeni su kao mehanizam državne pomoći, usmeren na povećanje kvaliteta informisanja i zaštitu javnog interesa u toj oblasti. Tema je privukla pažnju i predstavnika lokalne vlasti, članova Gradskog veća i odbornika Skupštine grada, koji su takođe učestvovali u javnoj rasptavi.
