Na današnji dan 16. novembra 1995. godine države članice UNESCO-a usvojile su Deklaraciju o principima tolerancije, koja je na najbolji način definisala toleranciju- kao ravnotežu u razlikama i kao odgovornost koja podstiče razvoj ljudskih prava.
U organizaciji Poverenice za ravnopravnost Brankice Janković u Klubu poslanika održana je konferencija povodom međunarodnpog dana tolerancije na kojoj je kao uvodničar govorio i predsednik Odbora za ljudska manjinska prava i ravnopravnost polova dr Muamer Bačevac.
Bačevac je istakao da tolerancija nije ustupak ili popustljivost, ona označava poštovanje i uvažavanje svih ljudi, različitih po izgledu, ponašanju, govoru i svetonazorima.
”Neznanje o drugima i drugojačijima rađa predrasude, predrasude rađaju stereotipe, stereotipi rađaju strah, strah rađa mržnju, a mržnja pre ili kasnije rezultira nasiljem nad drugima i drugačijima. Protivno toleranciji stoji nacionalizam koji pokušava da anulira trpeljivost, nacionalizam koji iz jednog naroda iscrpljuje svu kreativnu energiju koja treba da bude zamajac njegovog razvoja”, naglasio je Bačevac.
On je istakao da su nam danas, više nego ikada, neophodne trpeljivost i tolerancija jer one, kako je istakao, prethode međusobnom upoznavanju i razumevanju, odnosno solidarnosti i prosperitetu.
Fudbaleri Jošanice osvojili su nezvaničnu titulu jesnjeg prvaka u Šumadijsko-raškoj zoni.
Oni su u Novopazarskoj Banji u meču 13. kola, poslednjeg u prvom delu prvenstva, savladali Šumadiju iz Topaonice sa 9:0.
Trostruki strelac za Jošanicu bio je Edis Ibrahimović, u 13, 68. i 88. minutu, dok je dva gola dodao Sadin Smajović, u prvom i 63, kao i Belmin Avdović, u 54. i 55. minutu.
Pogotke za tim Elvira Muratovića postigli su još Dženan Plojović u devetom i Džejlan Rašljanin u 39. minutu.
Jošanica je ostvarila 10 pobeda, nerešen ishod i poraz, pa ima 31 bod, isto kao i drugoplasirani Tutin, koji je u 13. kolu slavio protiv Poleta u Ratini sa 2:0.
Bane 1931 iz Raške je posle pobede nad Slobodom u Grabicama od 2:1 stigao do osmog boda i 11. pozicije na tabeli.
Na startu drugog dela šampionata, u 14. kolu Jošanica će biti domaćin Gruži, a snage će odmeriti Budućnost Resnik i Tutin, odnosno Korićani i Bane 1931.
TORINO – Legendarni američki teniser Pit Sampras smatra da je Novak Ðoković najbolji igrač svih vremena.
Srpski teniser nedavno je osigurao sedmu godinu na vrhu ATP liste i po tome je najbolji u istoriji tenisa, a pre toga je bio izjednačen sa svojim idolom Samprasom.
“To što je sedam godina završio kao broj 1 sada mu verovatno izgleda kao bonus za sve Gren slem titule. Ðoković je ostvario izvanredne rezultate u vreme dok su mu rivali bili dva velikana Federer i Nadal, a i sa novim generacijama igrača se odlično nosi”, rekao je Sampras za sajt ATP.
“Ono što je Ðoković uradio u poslednjih deset godina. Osvajao Gren slemove, sedam puta završio godinu na broju jedan, to je za mene jasan znak da je on najveći svih vremena. Mislim da više nećete videti da neko sedam puta završi godinu kao prvi teniser sveta”, rekao je Sampras, koji je u bogatoj karijeri osvojio 64 titule, od čega 14 na Grend slemovima.
NOVI PAZAR – Zahvaljujući Dijalog kafeu Novi Pazar je tokom prethodnog vikenda bio mesto susreta mladih iz tri grada, domaćin Karavanu Dijalog kafea iz Beograda i Novog Sada.
Mladi su najbolji ambasadori svojih sredina, pa samim tim i najbolji promoteri mira, saradnje i interkulturalnog dijaloga.
Cilj programa je međusobno upoznavanje i stvaranje osnova za razvoj institucionalne saradnje između omladinskih organizacija na nacionalnom nivou. Dijalog kafe je platforma za negovanje kulture dijaloga i demokratskih vrednosti ali i mehanizam kulturne i turističke promocije Novog Pazara.
Program Karavana obuhvatio je Svečani koktel povodom prijema gostiju, nacionalnu sesiju Dijalog kafe sesiji na temu roditeljstva i rodne ravnopravnosti, turistički obilazak grada u okviru kojeg su gosti posetili najznačajnije kulturno – istorijske spomenike: Altun Alem džamiju, crkvu Svetog Petra i manastir Sopoćani i otvoreni dijalog mladih.
Program Karavana Dijalog kafea podržava Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije a realizuje Grad Novi Pazar u saradnji sa Centrom Duga i Udruženjem za Ujedinjene nacije Srbije.
BEČ – U Austriji je broj novozaraženih blago opao, ali zato je broj umrlih zaraženih korona virusom dostigao rekordan nivo.
U protekla 24 sata preminula je 61 osoba, što je najveći broj u poslednjih devet meseci.
Od tog broja 22 inficiranih preminulo je u pokrajini Gornja Austrija, koja je već duže vreme žarište infekcije.
Veći broj umrlih registrovan je poslednji put 2.februara sa 69.
Tokom prošle nedelje u Austriji je umrlo 253 zaraženih koronom.
U protekla 24 sata registrovano je 10.363 novozaraženih.
Pre nedelju dana broj novozaraženih bio je 7.712.
Gledano po pokrajinama Gornja Austrija predvodi listu sa 2.559 nova slučaja, a zatim sledi Donja Austrija sa 1.882, Tirol 1.589, Beč 1.230, dok su ostale pokrajine trocifrene.
Istovremeno raste i broj kovid pacijenata u bolnicama.
Tako je u protekla 24 sata primljeno 96 novih kovid pacijenata, čime je broj hospitalizovanih dostigao 2.568, a na intenzivnoj nezi broj je porastao za 17 na ukupno 458.
NOVI PAZAR – Nema boksera kome publika, klupski drugovi ili bar protivnici nisu dali živopisan nadimak, ali samo jedan među njima zaslužio je i kao igrač i kao trener da ga nazovu Car. Poznavaoci boksa slažu se da je Salih Đerlek ovaj zaslužio nadimak čovečnošću u ringu i pored njega.
Rođen 1963. u Novom Pazaru, čim je izašao na ulicu nije ga mamilo da ide prema lopti već prema konopcima. Tada je Bokserski klub „Mladost”, za toplih dana, dočekivao protivničke bokserske ekipe često na fudbalskom stadionu, pred nekoliko hiljada pristalica, a jedan od njih bio je dečak koji je i sada pred kraj šeste decenije zadržao dečački osmeh.
Digitron u ringu U dvanaestoj godini navukao je rukavice na ruke, u šesnaestoj počeo svakodnevno da trenira, a već u sedamnestoj zakoračio u prvi tim. Pošto je bio maloletan, lekar mu je dao uverenje da može da uđe u vatru sa najžešžim borcima pero kategorije.
„Ljudi uglavnom misle da se najžešće makljaju oni teški, ali ja vam kažem – najviše batina ima kod lakih boksera”, kaže Đerlek.
Stasavao je u ringu i pored njega, očaravao publiku širom bivše Jugoslavije, a po jednom se isticao – za trinaest godina ligaškog nastupanja, na domaćem terenu je bio nepobediv.
„Domaća publika mi je davala krila, ali nisam padao u vatru. U boksu, svako ko krene u tuču brzo će bradom da poljubi patos”, priča Đerlek. „Ja imam prilično dugačke ruke i to sam koristo na mečevima. Držao bih protivnika na distanici, otvarao ga polako, kombinacijama, istraživao slabe tačke. Tačno sam znao kome treba povremeno da se zalepim i da mu ne dam da boksuje. Ovaj sport nije bitka, u ringu moraš da računaš brže nego digitron.”
Samoća boksera Niko nije usamljen kao bokser u ringu. Mnogi poznavaoci ovog sporta ponavljaju izreku: „Kada provučeš nogu kroz konopce, izgubiš pola snage. Svi boksuju samo sa polovinom snage.”
Car tvrdi da tremu imaju svi bokseri i ona je pozitivna, ali neki zaista imaju i strah i to, ako ne može publika da oseti, iskusan borac lako prepozna.
„Za mojih takmičarskih dana, mi, Pazarci imali smo jednu manu, uglavnom smo bili ofanzivni više nego što treba, malo pažnje smo posvećivali defanzivi. Mene je defanzivi učio legendarni Toma Hladni (Salih Erdenić), na pripremama. Imao sam veliki respekt prema njemu, a on je to video i, pošto je znao da priđe mladom bokseru, rekao mi je da smo imenjaci. On je znao preko pet stotina ofanzivnih kombinacija, ali je sve zasnivao na eskiviranju”, priča Salih Đerlek koji se rado seća bokserskog stasavanja.
Na počecima se družio sa Edipom Šećovićem koji je bio omladinski šampion Srbije u boksu i svetski prvak u verziji EBU. „Mnogo me pogodilo kad sam čuo da je moj drug ubijen 2008. u Beču”, kaže Car, a kao najtužniji trenutak tokom karijere navodi nešto što se desilo u Kragujevcu: „Naš drug, reprezentativac Mujo Bajrović, koji je pored boksa diplomirao književnost, spremao se za meč, ali… dobio je telegram. Javili su mu da mu je otac preminuo. Morao je da ide. Taj tren kad je primio tužnu vest ostao mi je u sećanju. Sport ipak nije veći od života i od porodice.”
Svi smo jedna rukavica Prijateljstva u boksu postoje, neguju se i traju decenijama. „Čak ni ratovi nisu udaljili boksere”, kaže Đerlek. „Poštujemo se i volimo kao braća. Mostovi među bokserima nisu porušeni i granice među nama ne postoje.”
A gde se bokseri druže? Idu jedni prema drugima!
„Odemo u Kragujevac kod Mirka Puzovića i Milivoja Labudovića. Skoknemo u Leskovac kod Belog Spasića, u Prokuplju vidimo Bratislava Ristića i Fazliju Šaćirovića… U Prištini su Nazim Gaši, Mehmet Bogujevci, Dževdet Peci… Idemo jedni drugima, družimo se, sednemo, zapevamo… Pravo da ti kažem, u ringu jeste bilo rivalstvo, žestoko smo se tukli, ali smo učvrstili prijateljstva. Mi smo na strani boksa, o politici mnogo ne pričamo, a i kad pričamo nema svađe – svi smo jedna rukavica”, kaže Đerlek.
Na pitanje ko mu je bili najteži rivali, odmah kaže: „Dragan Asanović iz Partizana, Smail Musić iz niškog Radničkog i Damir Škarica iz Rijeke.”
O finansijama u boksu Car tiho kaže: “Ranije je imalo nešto, sad nema skoro ništa.”
On žali što mnoga talentovana deca umesto u boks idu u neke nove borilačke sportove gde ih mame i gde se mnogi povređuju: „Boks jeste plemenita veština, a sada imamo stalno neke mečeve gde se tuku nespremni momci rukama i nogama, retko možeš da vidiš dobru tehniku. Sve je na juriš”.
Svakome sve što zna Car je od 1994. godine bokserski trener, ali kakav trener? Teško je naći uspešnijeg.
U toj maloj sali, pored novopazarske gimnazije, stasali su mogi šampioni. Stare strunjače, stari džakovi, na bokserima stare rukavice, ali Car je godinama, svakoga dana, bio sa njima.
„Ja i danas svakodnevno radim na ruke. Navučem prace i postavljam tamo gde oni treba da udaraju. Dajem svakome sve što znam”, priča Đerlek. „Ponekad se desi da talenat odmah ekspolodira, a ponekad talenat sporo zri. Neki su jaki, a neki hrabri. Svaki bokser je priča za sebe. Treba im prići i bodriti ih. Sve su to osetljivi, ali ponosni momci.”
“Mlad bokser ponekad pretera, ako si mu previše blizak hoće da pređe granicu, a tada trener lako izgubi autoritet”, kaže Car i pokazuje fotografije svojih čuvenih učenika koji su se okitili mnogim medaljama: Dževad Ibrović, Selever Lekpek, Edin Ademović, Samir Kurtagić…
„Sada je moj pulen velteraš Džejlan Toskić, šampion Srbije i učesnik svetskog prvenstva, a daleko su dogurali u profesionalnom boksu Enad Ličina i bivši svetski prvak u IBF verziji Šeka Gurdijeljac. Srećan sam, jer sam svakom od njih nešto i ja dao, makar jedan trun mog znanja i iskustva”, kaže Car koji odavno ne broji sve medalje svojih pulena niti sva priznanja koja je kao trener dobio.
„I da se ponovo rodim, opet bih mladost proveo u ringu, a ostatak života pored ringa”, kaže Car.
On je poznat po tome što je stalno smišljao šifre u jeziku: npr. kroše je na jednom turniru zvao Banjska. „Nije isto voditi meč kada protivnik zna jezik i kada stranac ne zna. Smišljao sam jezik za svaku priliku, a taj jezik je bokser morao da nauči kako bi primenio ono što mu kažem”.
Na pitanje koliko su, od dve stotine boksera koje je trenirao, sami bokseri svesni značaja jednog trenera i da li ističu u svojim uspesima i znanje i savete svog učitelja, Car ćuti. Neće da odgovori na to pitanje. Kao da je neku gorku reč progutao.
NOVI PAZAR – Tokom poslednja 24 sata u novopazarskoj Opštoj bolnici preminuo je jedan pacijent iz ovog grada od posledica izazvanih korona virusom, saopštio je danas lokalni štab za vanredne situacije.
Hospitalizovano je šest osoba, tri iz Novog Pazara, dve iz Tutina i jedna iz Raške, a na kućno lečenje su otpuštena 23 pacijenta, tako da se posle nekoliko meseci u toj zdravstvenoj ustanovi nalazi manje od 50 obolelih od kovida-19, odnosno, trenutno ih je 43.
Njih šestoro je na respiratorima, a dvoje na pojačanom protoku kiseonika.
U Kovid ambulanti Doma zdravlja obavljeno je 116 pregleda, od kojih su 67 bili prvi, a od 65 brzih, antigenskih testova, 11 je bilo pozitivno.
Urađena su i 54 PCR testa, čiji rezultati se očekuju.
Za 40 godina u Evropi je nestalo 600 miliona jedinki divljih ptica od čega 237 miliona vrabaca pokućara navodi se u novoj studiji o pticama gnezdaricama u EU, prenosi danas Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Pored vrabaca navodi se da je nestalo 97 miliona žute pliske, i po 75 miliona čvoraka i poljskih ševa.
Kako se navodi među pticama gnezdaricama u Evropskoj uniji za 40 godina nestala je svaka šesta ptica.
U istraživanju naučnici koji čine međunarodni tim saradnika iz Britanskog kraljevskog društva za zaštitu ptica (RSPB), BirdLife International i Češkog ornitološkog društva analizirali su podatke za 378 od 455 vrsta ptica koje se gnezde u zemljama Evropske unije.
Autori procenjuju ukupni pad populacija između 17 i 19 posto, što predstavlja gubitak koj iznosi između 560 i 620 miliona jedinki ptica.
Navodi se da je u realnosti izgubljeno čak 900 miliona jedinki, što je umanjeno za povećanje populacija određenih vrsta od oko 340 miliona jedinki.
Studija je sastavljena na osnovu podataka iz Evropskog popisa običnih ptica, kao i podataka redovnih izveštaja država članica u skladu sa Direktivom o pticama EU.
Od 1980. godine izgubljena je polovina ukupne populacije nekada sveprisutni vrabac pokućar, a poljski vrabac izgubio je oko 30 miliona jedinki.
Kako se navodi obe vrste pogođene su promenama u politikama koje se tiču poljoprivrede, a broj vrabaca pokućara je opao i u urbanim sredinama.
Najviše ptica nestalo je u poljoprivrednim predelima odnosno na travnatim staništima.
Ističe se da je veliki deo ovog pada broja ptica bio u Evropi 1980-ih i 1990-ih godina, dok je stopa opadanja povoljnija u prethodnoj deceniji, i primećuje da je to rezultat više donetih zakona EU o pticama.
Naučna saradnica RSPB i glavna autorka studije Fiona Burns rekla je da je studija poziv na buđenje za veoma realnu pretnju od izumiranja i „Tihog proleća“.
“Mi u potpunosti podržavamo kreiranje snažnog dogovora koji bi očuvanje stavljao ispred i u središte svih globalnih planova“, istakla je ona.
Burns je ocenila da je potrebna akcija čitavog društva da se zajedno uhvatili u koštac sa krizom prirode i klime.
“To znači povećanje obima i ambicije poljoprivrednih reformi, zaštite vrsta, održivog šumarstva i ribarstva i brzo širenje mreže zaštićenih područja“, rekla je ona.
Privremena šefica sektora zaštite iz BirdLife Europe Ana Staneva ocenila je da je izveštaj glasno i jasno pokazao da priroda pali alarm za uzbunu.
“Iako je zaštita ptica koje su već retke ili ugrožene rezultirala nekim uspešnim oporavcima, čini se da to nije dovoljno za održavanje populacija vrsta koje smatramo brojnim“, rekla je ona.
Ministarstvo zdravlja Srbije saopštilo je da će ove godine, u skladu sa čvrstim opredeljenjem u pravcu kadrovskog osnaživanja i unapređenja profesionalne strukture zaposlenih u zdravstvenom sistemu, pored nastavka Programa zapošljavanja najuspešnijih diplomaca medicinskih fakulteta i srednjih medicinskih škola, biti realizovano i zapošljavanje mladih lekara, diplomaca medicinskih fakulteta koji su na studijama imali prosek veći od 8,00.
Namera Ministarstva jeste da i diplomcima koji su tokom školovanja ostvarili navedeni uspeh, te nisu ispunjavali uslove za učešće u Programu zapošljavanja najuspešnijih diplomaca, omogući zapošljavanje i dodatno usavršavanje kroz specijalizacije o trošku države, kako bi naše zdravstvo dobilo nove generacije lekara, navedeno je u saopštenju.
Ministarstvo zdravlja je pozvalo mlade lekare da se prijave i da profesionalnu karijeru grade u svojoj zemlji, brinući o zdravlju svojih sugrađana. Detalji konkursa i spisak specijalizacija za koje se lekari mogu prijaviti biće istaknuti u narednom periodu na zvaničnoj prezentaciji Ministartva zdravlja www.zdravlje.gov.rs.
Osim zapošljavanja lekara sa prosekom 8 i većim, u narednom periodu biće nastavljen i Program zapošljavanja najuspešnijih diplomaca medicinskih fakulteta i srednjih medicinskih škola, u okviru kojeg je do sada posao i specijalizaciju dobilo 511 lekara sa prosečnom ocenom 9 i 10, a zaposleno je i 900 medicinskih sestara/tehničara sa odličnim uspehom.
Od 2014. godine Ministarstvo zdravlja je u zdravstvenim ustanovama zaposlilo gotovo 30.000 zdravstvenih radnika.
