Izložbom dečjih radova sinoć je u Dobrosusedskom klubu u Novom Pazaru svečano obeležen uspešan završetak radioničarskog rada, u okviru projekta podrške održivoj reintegraciji povratnika u Srbiji. Kroz ovaj projekat, koji je realizovan uz podršku nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, organizovano je 900 radionica za 1850-oro dece iz Novog Pazara, Sjenice i Tutina.
Ovi svečani trenutci u završnici uspešno realizovanih radionica imali su za polaznike i onu tužnu notu koju donose rastanci. Ipak, oni se osnovano nadaju i nastavku ovakvog projekta, koji im je, kako kažu, doneo nova iskustva, znanja i prijateljstva, ali i olakšao reintegraciju u škole na ovim prostorima.
Projekat podrške održivoj reintegraciji povratnika u Srbiji realizovali su: ASB Srbija i Inicijativa za razvoj i saradnju u partnesrstvu sa Gradom Novim Pazarom, opštinama Sjenica i Tutin, Regionalnom razvojnom agencijom Sandžaka SEDA i Muslimanskim humanitarnim društvom ”Merhamet Sandžak”, uz finansijsku podršku nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.
Povodom Svetskog dana čistog vazduha koji se obeležava 3.novembra Javno preduzeće “Srbijašume” sprovešće veliku akciju pošumljavanja. Šumsko gazdinstvo Raška i Novi Pazar organizovaće sadnju crnog bora na parcelama koje su već izabrane – rekao je za RTV Novi Pazar direktor Šumskog gazdinstva Raška Đuro Volarac.
Svi zainteresovani građani mogu se priključiti akciji koja će u sredu 3.novembra biti održana od 10h do 15h. Za detaljnije informacije zainteresovani građani mogu se obratiti lokalnim šumskim gazdinstvima ili doći pola sata pre početka akcije ispred sedišta šumskih uprava u oba pomenuta mesta.
U Raški je planirano da bude zasađeno 3000 sadnica crnog bora a sličan broj sadnica opredeljen je i za Novi Pazar.
Navedenim izmenama i dopunama predloženo je da se umanji poresko opterećenje za vozila starosti preko pet do dvadeset godina, rečeno je iz Ministarstva finansija.
Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će od 1. januara 2022. automobili prilikom registracije biti oporezovani prema godini proizvodnje umesto po kubikaži, kako je to bila praksa do sada.
Kako su objasnili, Ministarstvo finansija sačinilo je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Ovaj Nacrt upućen je Vladi radi utvrđivanja predloga.
“To smo uradili imajući u vidu da se tržišna vrednost putničkih vozila radne zapremine motora preko 2000 cm³ brže umanjuje po osnovu starosti, u odnosu na ostala motorna vozila. Ukazala se potreba da se kod oporezivanja porezom na upotrebu motornih vozila doslednije sprovede ustavni princip oporezivanja, srazmerno ekonomskoj moći obveznika”, kažu za MONDO iz Ministarstva finasija.
NIŽI POREZ ZA VOZILA STAROSTI OD PET DO 12 GODINA
Navedenim izmenama i dopunama predloženo je da se umanji poresko opterećenje za vozila starosti preko pet do dvadeset godina.
“Za vozila starosti preko dvadeset godina dodatno umanjenje nije predloženo, iz razloga što se za ta vozila i sada plaća 20 odsto od propisanog iznosa poreza. Takođe, dodatno umanjenje kod oporezivanja ovih vozila moglo bi se smatrati podsticajem za njihovu nabavku, što nije prihvatljivo sa stanovišta bezbednosti saobraćaja na putevima i unapređenja zaštite životne sredine”, navode iz MInistarstva.
“LOGIČNO REŠENJE KOJE SE DUGO ČEKALO”
Kako su za MONDO ovim povodom rekli stručnjaci za saobraćaj, promena propisa o oporezivanju prilikom registracije se dugo čekala i predstavlja logično rešenje.
“Svako ko ima novca da kupi skup automobil koji ima malu kubikažu, može da plaća porez na registraciju oko 27.000 dinara. S druge strane, onaj ko vozi jeftin automobil od 1.000 evra može da plati i oko 100.000 za takvu dažbinu. Šta je tu pošteno i proporcionalno čemu se cena plaća? Zato je ova nova odluka je očekivana i novi način oporezivanja bio bi mnogo pošteniji od ovog koji trenutno važi”, naveo je za MONDO profesor Milan Vujanić sa Saobraćajnog fakulteta.
ŠTA MISLE VOZAČI O OVOJ ODLUCI?
Ova odluka je korektna i trebalo bi izaći u susret onima koji nemaju novca, a ne onima koji imaju, smatra jedan od vozača reagujući na ovu vest.
“Mnogi od nas voze automobil star 20 godina sa 1.8 motorom koji nema vise od 90 konjskih snaga. Registracija za takav automobil je 28.000, 29.000 dinara. Tri registracije i otplatiš automobil. Svi bi voleli automobile stare dve tri godine, koji ne dime, koji ne troše puno goriva, ali nemaju svi finansije za to. Zato će nova odluka o registraciji biti povoljna za vozače sa starijim vozilima”, kaže MIlan Marković.
S druge strane, ima i onih koji smatraju da veliki broj ljudi u Srbiji poslednjih godina kupuje novije automobile i da im se novi način registracije ne isplati.
“Ova odluka je možda dobra za neke vozače, ali kada pogledamo gradove, sve veći broj ljudi vozi novije automobile, tako da će sve njih registacija izaći skuplje i tu nema pogodnosti. Zato se nadam da ovo neće biti podsticaj za kupovinu starijih automobila, pošto onda imamo drugu vrstu problema sa ekologijom i izduvnim gasovima”,kaže Uroš Sofranić.
Osim toga, Mnistarstva finasija rekli su da je Nacrt Zakona o porezima na imovinu takođe upućen na razmatranje.
“Ministarstvo finansija sačinilo je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu i uputilo Vladi, radi utvrđivanja predloga. Najvažnije izmene i dopune tog zakona odnose se na način utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava na upotrebljavanim motornim vozilima koji se vrši između fizičkih lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost”, rekli su iz Ministarstva .
Prema važećem zakonskom rešenju, porez na prenos apsolutnih prava utvrđuje se rešenjem, objašnjavaju iz Ministarstva.
“Uz ostale aktivnosti neophodne za promenu vlasnika motornog vozila, kao što je sačinjavanje i solemnizacija ugovora kod javnog beležnika, podnošenje poreske prijave poreskom organu, donošenje rešenja o utvrđivanju poreza, preuzimanje rešenja po utvrđivanju poreza i njegovo plaćanje, promena saobraćajne dozvole koju vrši ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, može prouzrokovati da od prenosa prava svojine do promene saobraćajne dozvole protekne značajan vremenski period”, navode oni.
Kako objašnjavaju, vlasnicima vozila biće omogućeno da unapred znaju cenu poreskih obveznica.
“Predloženim rešenjem će se porez na taj prenos utvrđivati samooporezivanjem, što će svesti na minimum vreme neophodno za ispunjenje poreskih obaveza i promenu saobraćajne dozvole. Pored navedenog, propisana su jasni kriterijumi za utvrđivanje visine poreske osnovice, čime je omogućeno poreskim obveznicima da mogu da utvrde tačnu visinu poreske obaveze pre zaključenja ugovora o prenosu prava svojine na vozilu”, kažu u Ministarstvu.
BEOGRAD – Svi koji su izgubili članove uže porodice od posledica kovida-19, do kraja novembra mogu aplicirati za jednokratnu pomoć kosovske vlade u iznosu od 1.500 evra, saopštilo je kosovsko Ministarstvo finansija.
Pomoć se odnosi samo na članove uže porodice, kao što su bračni drug, dete ili roditelj.
Za elektronsko apliciranje potrebna je potvrda o civilnoj registraciji putem koje se potvrdjuje porodična veza podnosioca aplikacije sa pokojnikom i kopija zadnje stranice lične karte osobe koje aplicira.
U saopštenju kosovskog ministarstva finansija napominje se da nakon 1. oktobra 2021. godine, oni koji izgube člana porodice zbog infekcije kovid-19 mogu dobiti pomoć, samo ako je preminuli član porodice bio vakcinisan obema dozama vakcine protiv kovida-19.
Selektor atletske reprezentacije Edin Zuković izjavio je danas, manje od pet meseci pre početka Svetskog dvoranskog prvenstva u Beogradu, da se sa sigurnošću može tvrditi da će Srbiju na tom takmičenju predvoditi skakačica udalj Ivana Španović Vuleta.
“Posle razgovora sa direktorom Srpskog atletskog saveza (SAS) Slobodanom Brankovićem i sa mnom kao selektorom reprezentacije, Ivana je sa članovima njenog tima odlučila da bude takmičarski aktivna tokom čitave sledeće godine”, rekao je Zuković, prenosi Srpski atletski savez.
“Taj projekat mogao bi da bude produžen i do Olimpijskih igara u Parizu 2024. godine. O tom potom, ali ono što je izvesno je da će Ivana Španović Vuleta biti predvodnik našeg tima na Svetskom prvenstvu u dvorani, čiji smo domaćini”, dodao je Zuković.
Osim Španović Vulete, potrebne kriterijume za nastup u Beogradu od 18. do 20. marta naredne godine ispunili su bacači kugle Armin Sinančević i Asmir Kolašinac, kao i srednjeprugaš Elzan Bibić u disciplini 3.000 metara.
“Od njih očekujemo da se dobro pripreme i da se upuste u borbu za visok plasman”, rekao je selektor Srbije.
Zuković je naveo da nastup u Beogradu “iz prikrajka vrebaju” Ivana Ilić i Milana Tirnanić (60 metara), Milica Gardašević, Lazar Anić i Strahinja Jovančević (skok udalj), Anja Lukić, Milica Emini i Luka Trgovčević (60 metara prepone), Aleksa Kijanović (60 metara), Boško Kijanović (400 metara).
Dodao je i da se nastupu nadaju i Jovana Ilić, Jovana Gnjatović i Teodora Boberić (troskok), Angelina Topić i Zorana Rokavec (skok uvis), Jasmin Halili i Slavko Stević (skok uvis).
“Uz kvalifikacione standarde i pozicije na svetskim rang listama, SAS se opredelio da za takmičenje prijavi i one sportiste koji pokažu zavidan nivo forme i čiji rezultati budu nadomak normi, poštujući odredjenu kvotu za učešće na šampionatu. Ta kvota može, ali ne mora biti prihvaćena od strane tehničkog delegata”, pojasnio je Zuković.
Beograd je 2017. godine bio domaćin Evropskog prvenstva u dvorani, koje je bilo i najbolja preporuka da Svetska atletika pre dve godine Beogradu dodeli domaćinstvo Svetskog dvoranog prvenstva 2022. godine.
Zuković je rekao da je, po oceni iz Evropske i Svetske atletike, to je bilo najbolje organizovano takmičenje ikada.
“Najjači utisak ostavila je prepuna Beogradska arena i 12.000 gledalaca koji su burno proslavili zlatnu medalju Ivane Španović, njen lični i jedan od najboljih svetskih rezultata u skoku udalj u dvorani od 7,24 metara. Želimo da Ivana narednog marta ponovi daljine iz 2017. godine”, istakao je Zuković.
Srbija je na Evropskom dvoranskom prvenstvu u Beogradu 2017. godine imala 12 predstavnika. Osim Španović, a u borbu za medalje kao finalisti ušli su još Lazar Anić u skoku udalj, Amela Terzić na 1.500 metara i sedmobojac Mihail Dudaš.
Sednica Kriznog štaba za borbu protiv virusa korona najavljena je za ovu nedelju, ali za sada još nije precizirano kada će biti održana. Za sada je sve izvesnija jedna mera, ona koja se tiče produženja jesenjeg školskog raspusta, a kada je reč o ostalim merama koje su predlagane i koje se tiču kovid propusnica, ograničavanja radnog vremena i broja ljudi na okupljanjima, pozicije medicinskog i političkog dela štaba su i dalje udaljene.
Broj novozaraženih na dnevnom nivou u Srbiji već sedam nedelja ne pada ispod 6.000, pa medicinski deo Kriznog štaba najavljuje da će insistirati i dalje na pooštravanju mera, dok premijerka poručuje da “za sada treba u potpunosti implementiarati postojeće mere”. Stoga će najverovatnije na ovoj sednici biti doneta samo odluka da se produži jesenji raspust za đake, te će učenici umesto četiri imati pauzu od devet dana. piše “Euronews”.
Lekari iz medicinskog dela Kriznog štaba na poslednje dve sednice insistirali su na pooštravanju mera, kako bi se zaustavilo širenje virusa. Tražili su uvođenju kovid propusnica, da se objektima uslužnih delatnosti, koji nisu od esencijalnog značaja, radno vreme skrati do 17 sati, da se smanji dozvoljen broj ljudi na jednom mestu sa 500 na pet.
Na prošloj sednici Kriznog štaba dogovoreno je uvođenje kovid propusnica u sve ugostiteljske objekte posle 22 sata. Primena je počela od subote, 23. oktobra. Ugostitelji i gosti imali su dva dana da se prilagode, te se sa naplatom kazni startovalo od 25. oktobra. Mnogi ugostitelji da bi izbegli plaćanje kazni, jer im zaposleni nemaju kovid propusnice, skratili su radno vreme na 22 sata.
Epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon kaže da su neophodne restriktivnije mere kako bi se sačuvali nevakcinisani, da se pregura period kada je virus maksimalno u cirkulaciji. On je naglasio da važenje kovid propusnica posle 22 sata “nije i neće moći da se pokaže dovoljnim” i istakao da bez ozbiljnih restriktivnijih mera nema naglog opadanja broja novoobolelih.
– Medicinski deo Кriznog štaba traži da kovid propusnice važe 24 sata i nema nikakve podele po tom pitanju, čitav medicinski deo to potpuno podržava – rekao je Кon za Tanjug.
On je naveo da lekari iz Kriznog štaba traže i da se skrati radno vreme do 17 sati za sve što nije esencijalno, a posle pet radile bi samo prodavnice prehrambene robe, benzinske pumpe, apoteke.
Odgovor medicinskom delu Kriznog štaba stigao je sa vrha države. Premijerka Ana Brnabić izjavila je u sredu 27. oktobra da za sada neće biti produženja važenja kovid propusnica na 24 sata. Ona je u Kragujevcu rekla da je vakcinacija protiv korona virusa odgovor na pandemiju i da “tu imamo, polako, rast – prešli smo 55 odsto vakcinisanih”.
Na pitanje da li će mere protiv epidemije biti pooštrene, premijerka Srbije je navela da “za sada treba u potpunosti da implementirati postojeću meru”.
– Pritom mi idemo opet i sa striktnim inspekcijama za ostale mere, za maske na zatvorenom i otvorenom, tamo gde je nemoguće držati distancu – rekla je Brnabić, koja je i na čelu Kriznog štaba za borbu protiv virusa korona.
Produženje školskog raspusta
Najizvesnije je da će na narednoj sednici Kriznog štaba biti samo doneta odluka o produženju jesenjeg raspusta. Naime, pedijatri su tražili da svi đaci pređu na onlajn nastavu 10 dana, jer se povećao broj zaražene dece, a u ovom talasu ima i mališana koji su završili na respiratorima. Kako se približava jesenji raspust, koji je prema školskom kalendaru planiran za 11. i 12. novembar, predloženo je da se produži za tri radna dana.
Na sastanku predstavnika medicinskog dela Kriznog štaba, Tima za škole – koga čine predstavnici Ministarstva prosvete, Ministarstva zdravlja i Instituta Batiut razmatrana je mogućnost da se raspust produži za tri dana – 8, 9 i 10. novembra, te bi sa vikendima i planiranim mini raspustom đaci imali pauzu od devet dana, što se poklapa za zahtevima pedijatara.
Pomoćnik ministra prosvete Miloš Blagojević potvrdio je u petak, 29. oktobra za Euronews Srbija da će taj predlog biti upućen Kriznom štabu.
– Pokušali smo da razmotrimo i analiziramo aspekte ovakve odluke. Shvatili smo da praktično za dodatna tri dana – 8, 9, i 10. novembra, zajedno sa već planiranim mini raspustom 11. i 12. dobijamo praktično devet dana bez nastave. Shvatili smo da je to dobar predlog i uputićemo taj predlog na Krizni štab – rekao je Blagojević.
Precizirao je da bi to važilo na teritoriji cele Srbije i da se očekuje da Krizni štab sagleda i neke dodatne mere i aktivnosti. Na pitanje o pomeranju početka zimskog raspusta, pomoćnik ministra prosvete je rekao da nije bilo reči o tome. Ukoliko Krizni štab donese odluku o pomeranju jesenjeg raspusta đacima bi poslednji radni dan bio petak 5. novembra, a u školske klupe bi se ponovo vratili u ponedeljak, 15. novembra.
Jedina mera koja je uvedena u novom talasu virusa korona, koji je počeo još u avgusta, bila je uvođenje kovid propusnica u sve ugostiteljske objekte posle 22sata. Nova mera primenjuje se od 23. oktobra.
Validna kovid propusnica podrazumeva potvrdu o primljenoj vakcini. Za one koji nisu vakcinisani važeći kovid sertifikat je i negativan PCR test ne stariji od 72 sata, negativan antigenski test koji nije stariji od 48 sati.
Kovid propusnica može biti i potvrda o preležanoj koroni koja nije starija više od sedam meseci, kao i potvrda o pozitivnom testu na antitela (IgG), ne stariji od tri meseca koji je urađen u državnoj laboratoriji.
Kovid propusnica nije potvrda koja se dobija nakon vakcinacije, već digitalni zeleni sertifikat koji se može dobiti preko eUprave u elektronskom obliku. Za one koji nisu vešti sa tehnikom, digitalni zeleni sertifikat mogu dobiti i na šalterima Pošte.
