Trener fudbalera Novog Pazara Dragan Radojičić rekao je da veruje svojim igračima, ali da oni ne treba da trpe pritisak uoči utakmice sa gostujućim Radnikom u 15. kolu Super lige Srbije.
“Svesni smo težine zadatka protiv tima koji ne zaslužuje donji deo tabele. Rival puca od samopouzdanja posle trijumfa nad šampionom Crvenom zvezdom. Priželjkujem dobar rezultat, a zna se šta to znači. Ne želim, ipak, da igrači trpe pritisak već da izađu na teren i daju sve od sebe”, rekao je Radojičić.
Novi Pazar je poslednji, 16. na tabeli sa osam bodova, ali meč sa Radnikom dočekuje posle nerešenog ishoda protiv Napretka u Kruševcu (1:1) i pobede kući nad ekipom Budućnosti iz Dobanovaca (1:0) za plasman u osminu finala Kupa Srbije.
S druge strane, trinaestoplasirani Radnik, koji je osvojio 13 bodova, seriju loših rezultata u prvenstvu prekinuo je pobedom u Surdulici nad Crvenom zvezdom (2:1).
“Mojim momcima je jasan značaj utakmice. Svakodnevno smo zajedno i razgovaramo. Maksimalno su motivisani i treba samo to da prenesu na teren. Očekujem veliku podršku publike, koju pozivam da dođe u što većem broju i bodri nas do trijumfa. Zbog navijača se igra fudbal. Bez njih se ne može”, naveo je Radojičić.
Vezni fudbaler Pazara Stefan Lončar, koji je i ranije sarađivao s trenerom Radojičićem, u Kruševcu je postigao prvi gol za sadašnji klub.
“Tu smo ostali bez celog plena, koji smo zaslužili. Od 10 minuta u Kruševcu smo neopravdano imali igrača manje. Što se tiče Radnika, očekujem tešku utakmicu. Podigli su se posle pobede nad Crvenom zvezdom, što nije mala stvar. Usresređeni samo, ipak, na sebe i idemo po tri boda. Razmišljamo tako, a ne negativno”, najavio je Lončar.
“Protiv Napretka smo pokazali novu energiju. Borili smo se jedan za drugog i nismo se ‘raspali’ kao u nekim ranijim mečevima. Nadam se da ćemo uzeti sva tri boda. Znam da je radni dan, ali pozivam sve navijače da nas podrže. Nedostajali su nam u prethodnom periodu jer su stvarno naš 12. igrač”, dodao je on.
Novi Pazar i Radnik igraju u ponedeljak od 14 časova na Gradskom stadionu.
Ćevapi, mantije i farmerice, oduvek su jasna asocijacija na Novi Pazar. Ko ih nije probao i kupio, kao da nije bio u ovom gradu. U kupovinu, pa na dobar zalogaj. Može i obrnuto. Redosled ne remeti ništa.
Datko, Jonuz, Majo, Izo Čajlak, Iko, Rile, Beko, Šukro… dug je spisak nadaleko poznatih novopazarskih ćevabdžija. Radnje se prepoznaju po imenima vlasnika, majstora svog zanata. Putnici namernici ne „promašuju“ njihove i radnje njihovih potomaka. Skoro svi Novopazarci imaju svoje omiljene ćevabdžinice, uglavnom komšijske, i u njima su ćevapi, tvrde – najbolji na svetu. U druge odlaze retko i to samo da se još jednom, po ko zna koji put, uvere da baš „njihov“ ćevabdžija dodaje taj „tajni sastojak“ koji ih tera da baš tu ćevape jedu opet, i opet, i opet…
I, niko „sa strane“ ne može da primeti tu suptilnu razliku u ukusima ćevapa u ovoj ili onoj ćevabdžinici. Ne može, jer je toliko sitna da je mogu osetiti samo „istančana“ nepca stanovnika ovog grada.
Svuda je pazarski ćevap na roštiljskom prestolu. Nikad mu se tepanjem ime nije smanjivalo. Kad se ujutru u staroj čaršiji pomešaju mirisi tek ispečenih lepinja u furunama na drva i ćevapa što „cvrče“ na roštiljima, sve dijete padaju.
U nekadašnjoj Jugoslaviji za roštiljski presto stalno su se nadmetali sarajevski, banjalučki, pazarski i leskovački ćevapi. Velika država se usitnila, ali su ćevapi i dalje ostali veliki, dobar zalogaj za gurmane. Ostalo je prekogranično nadmetanje između sarajevskih i pazarskih ćevapa. I u Sarajevu i u Novom Pazaru „naroguše“ se kad se prednost ukusa da onom drugom. Nijedna strana ne popušta.
Mnogi restorani u gradovima Srbije privlače mušterije nudeći im baš „prave pazarske ćevape“, ali (novo)pazarski ćevap se pravi samo u Novom Pazaru. Sve ostalo su neuspele kopije, sakrivene iza reklama velikih trgovina ili iza krupno ispisanih transparenata.
Recept za ovaj novopazarski specijalitet je kulinarska tajna.
– Krasni internet, ukucaj i eto ti recepta. Sad može sve – kratak je odgovor iskusnog kuvara Feriza Muratovića na pitanje kako se pravi pazarski ćevap.
On je tajne roštiljskog specijaliteta savladavao u restoranima nekadašnjeg Ugostiteljskog preduzeća „Lipa“. U tom preduzeću stvoreno je najviše dobrih majstora za pravljenje ćevapa. Tu „nauku“ su kasnije prenosili u svoje privatne radnje i priča o pazarskim ćevapima širila se dalje.
Nisu se mnogo ćevabdžije, a ni potrošači, zamajavali pričama da li su nam ćevape u nasleđe ostavili Turci, ili je reč persijskog porekla, da su ih jeli u antičkoj Grčkoj, ili što ih pominju Homer i Aristotel. Najvažnije je bilo, a tako je i ostalo, da su sveži, ukusni i da dobro zasite.
Pazarski ćevap je nekada bio mali i gotovo pravougaonog oblika. Tako je „ispadao“ od ručnog pravljenja i slaganja u plehove. Vremenom je počeo da se „izdužuje“, jer su oblik i dužinu počeli da diktiraju kalupi. Dugi ili kratki, recept je isti.
Pet i pola, deset i cela, sa tucanom alevom paprikom, feferonom ili sveže ispečenom ljutom paprikom „šiljom“ i jedno ovčje mleko. To je standardni obrok za gurmane. Za one sa slabijim apetitom može i tri i četvrt. Cela, pola i četvrt su „pitice“, koje su u menijima, da bi ceo svet razumeo, uznapredovale u lepinje.
Nekada je pazarski ćevap pravljen 80 odsto od junećeg i 20 odsto od ovčijeg mesa, koje mu je davalo masnoću. Dodavalo se malo brašna „da se smesa poveže“, malo sode bikarbone da ćevapi „nadođu“, so i biber. Može i luk, „ali to je onda leskovački, a ne pazarski“. Meso se uzima sa različitih delova: od plećke, vrata, sa potrbušine, nikako sa buta „jer nema potrebnu masnoću“.
Kada su ovce, u ovom kraju, u ishrani prešle sa trave na koncentrate, njihovo meso je izbačeno iz obaveznih sastojaka. Ovčetinu je zamenio loj. Sve drugo je ostalo isto. Pravu razmeru znaju samo ćevabdžije. Napravljena smesa, obavezno, odstojala bi desetak sati. Posle toga iz kalupa izlaze ćevapi. U ćevapima nema ovčetine, ali u ćevabdžinicama ima ovčjeg kiselog mleka, gustog – nožem da se seče.
Nekada su ćevabdžinice radile samo do podne, dok bi zaposleni obavili „topli obrok“ ili đaci veliki odmor. I po tome je ovaj grad karakterističan što bez pet i pola i deset i cele nema boljeg doručka.
Kako je vreme odmicalo, ćevap je počeo da ulazi u moderno doba. U „piticu“, čija sredina je malo udubljena pesnicom roštiljdžije, počeli su da „uleću“ kupus, luk, senf, majonez, kečap.
– Kad bih stavljao senf, majonez i kečap, onda ne bih ni pravio ćevape. Tako ne može da im se oseti lezet – kaže kuvar Muratović.
Kad bi pazarski ćevapi bili na meniju u ustanovama, institucijama i na bolničkim odeljenjima, odavao bi ih miris. Bolesnik se oporavio ako bi mogao da „progune“ koji ćevap – „onako, bez hleba“. Na put se ne kreće bez pitice i ćevapa. Miriše autobus sve do Beograda.
U hitnoj zbog „zalogajčića“
Nekima su pazarski ćevapi preseli. Pre dve i po decenije ovaj grad bio je domaćin brojnim novinarskim ekipama. Jelo se i pilo koliko je ko mogao. Jednom gostu se učinilo da je „kolona ćevapa“ pravi raj. Strpao je u sebe 70 „zalogajčića“ i, u gluvo doba noći, završio je u hitnoj službi. Jedva je pretekao od „zalogajčića“.
Meraklija za demokratiju
Pazarski ćevap imao je svoju ulogu i u predizbornim poduhvatima. Kada je 2000. godine na birališta trebalo izvesti što veći broj birača, jedna novopazarska nevladina organizacija je u priču uvela i ćevap. Na promotivnom materijalu pisalo je „Ćevap za merakliju, glas za demokratiju“.
Novopazarac Haris Trtovac biće u sastavu reprezentacije Srbije u bilijaru, koju od 1. do 11. novembra očekuje Evropsko prvenstvo u turskom gradu Antaliji.
“Nastupiću u tri discipline. Konkurencija je jaka, ali nadam se najboljem. Veliku zahvalnost dugujem gradskom Sportskom savezu, a posebno gradonačelniku Nihatu Biševcu”, rekao je Trtovac.
On je naveo da najviše očekuje od “devetke” jer je pre dve sedmice u toj disciplini postao vicešampion države u Čačku.
“Tu je i ‘osmica’, u kojoj sam bio drugi u Srbiji pre dve godine. ‘Strejt pul’ (straight pool) praktično igram smo na šampionatima Evrope”, dodao je Trtovac.
Haris Trtovac je najbolji rezultat ove godine ostvario sredinom juna, kada je pobedio na međunarodnom Kvart openu u Novom Sadu.
Rukometašice druge ekipe Bekamenta Bukovičke Banje iz Aranđelovca savladale su danas domaći Pazar 2003 sa 31:20 (18:11), u meču petog kola B grupe Druge lige Zapad.
Gošće je do trijumfa u “Pendiku” predvodila najbolja igračica susreta Đurđina Radojičić sa 11 golova, a sledile su je Nevena Miletić sa pet, te Katarina Jovanović i Mina Milošević sa po četiri pogotka.
Najefikasnija u poraženom timu bila je Lidija Vučićević sa 10 golova, dok su Kadira Selmanović i Amina Ćorović dodale pet, od odnosno četiri gola.
U ligi koju čini sedam klubova, Aranđelovčanke su druge na tabeli sa pet bodova, a Pazarke su na šestom mestu i imaju dva boda.
Pazar 2003 u šestom kolu gostuje kruševačkom Napretku 12, dok drugi tim Bekamenta Bukovičke Banje dočekuje ekipu Metalca iz Kraljeva.
Večeras nastupa zimsko računanje vremena, odnosno kazaljke na satu će biti pomjerene sat unazad.
Federalno ministarstvo rada i socijalne politike nedavno je obavijestilo javnost da je Zakonom o računanju vremena (“Službene novine Federacije BiH”, br. 24/97 i 50/03), propisano da se ljetno računanje vremena završava posljednje nedjelje u oktobru, tako što će se pomjeranjem za 60 minuta unazad vrijeme u 3 sata 00 minuta 00 sekundi, računati kao 2 sata 00 minuta 00 sekundi
”Shodno navedenom, obavještavamo javnost da se ljetno računanje vremena završava u nedjelju, 31. oktobra 2021. godine, pomjeranjem za jedan sat unazad, na način da će se vrijeme u 3 sata 00 minuta 00 sekundi, računati kao 2 sata 00 minuta 00 sekundi“, navedeno je u saopćenju.
Zimsko računanje vremena završit će se 31. marta 2022. godine.
Izraelska vojska zatvorila je za muslimane kompleks Ibrahimove džamije u Hebronu na okupiranoj Zapadnoj obali.
Direktor kompleksa Hafthi Abu Sneineh rekao je za AA da izraelska vojska od jučer dozvoljava ulazak u kompleks džamije isključivo jevrejskim doseljenicima.
“Džamija je zatvorena od 15 sati u petak i ostaće zatvorena do 22 sata u subotu“, rekao je Sneineh.
Tokom jevrejskih praznika, izraelska vojska zatvara džamiju za muslimane do deset dana u godini.
Vjeruje se da se u haremu džamije, odnosno u pećinama koje se nalaze ispod nje, nalaze grobovi vjerovjesnika Ibrahima, Ishaka i Jakuba.
Jevrej ekstremne desnice Baruch Goldstien je 25. februara 1994. godine otvorio vatru u džamiji i tom prilikom je ubio 29 Palestinaca, a ranio njih 125.
Nakon toga, izraelske vlasti su iz sigurnosnih razloga uvele stroge mjere sigurnosti i jedan dio kompleksa je pretvoren u sinagogu.
U Hebronu živi oko 160.000 Palestinaca i oko 500 jevrejskih doseljenika koji su smješteni u strogo čuvanim naseljima.
Komitet za svjetsku baštinu UNESCO-a odlučio je u julu 2017. godine uvrstiti Ibrahimovu džamiju i stari grad Hebron na svoju listu svjetske baštine.
Reprezentativac Srbije u boksu Almir Memić nije uspeo da se plasira u osminu finala na Svetskom prvenstvu u Beogradu.
Devetnaestogodišnji Prijepoljac izgubio je večeras u drugom kolu od Kevina Šumana iz Nemačke podeljenom odlukom sudija (1:4).
Šumanov naredni rival je Iranac Sejedšahin Musavi, koji je posle borbe koja je trajala nepunu rundu i po iz takmičenja eliminisao Dezmonda Amsterdama iz Gvajane.
Taj meč prekinut je jer je Amsterdam zadobio povredu arkade, a u tom trenutku Musavi je imao prednost kod četvorice arbitara, dok je jedan sudija bodovao nerešeno.
BEOGRAD – U poslednja 24 sata preminule su 64 osobe od posledica zaraze korona virusom u Srbiji, čime je ukupan broj smrti povećan na 9.890, objavljeno je na sajtu covid19.rs.Od poslednjeg preseka stanja, registrovan je 6.001 slučaj zaraze, dok je testirano 20.128 osoba.
Na respiratorima su 282 pacijenta, a hospitalizovano je 6.780.
Procenat smrtnosti je 0,87 odsto.
U Srbiji je od početka epidemije potvrdjeno 1.137.820 slučajeva infekcije, a testirana je 6.296.571 osoba.
BEOGRAD – Bokserski reprezentativac Srbije Omer Ametović poražen je danas u drugom kolu Svetskog prvenstva u Beogradu, u kategoriji do 48 kilograma. Ovaj 19-godišnji bokser je izgubio od deset godina starijeg takmičara iz Kazahstana Temirtasa Zusupova sa 4:1.
“Od našeg Ametovića se tek očekuju vrhunski rezultati… Njegovo vreme tek dolazi, a to je pokazao pobedom u prvom kolu Svetskog prvenstva u Beogradu protiv predstavnika Turske. Verujemo da će nam iskovati medalju na šampionatu Starog kontinenta 2022. godine”, rekao je selektor boks selekcije Srbije Milan Piperski.
“Njegov kvalitet, hrabrost, srce i želja za pobedom Srbije su uvek na visokom nivou i on je svetla budućnost srpskog boksa”, dodao je Piperski, prenosi Bokserski savez Srbije.
Srbija će šestog dana takmičenja u Beogradskoj areni imati još trojicu takmičara.
Vladimir Mirončikov će boksovati protiv Turčina Kana Ajkutsuna u kategoriji do 80 kilograma, Pavel Fedorov će se boriti protiv Turčina Kerema Oezmena u kategoriji do 63,5 kilograma, dok će Almir Memić voditi bitku protiv Nemca Kevina Šumana u kategoriji do 75 kilograma.
