Odbojkaši Novog Pazara dočekuju Smederevo, u utakmici drugog kola Prve lige Srbije.
“Smederevo je nepoznanica za nas. Moramo od početka krenuti ozbiljno, što nije bio slučaj protiv Paraćinaca na startu prvenstva”, rekao je odbojkaš Novog Pazara Marko Božović.
Pazar je ligašku sezonu otvorio pobedom nad gostujućim Borcem iz Paraćina od 3:2, dok je Smederevo kao domaćin izgubilo od Mladenovca rezultatom 0:3.
Novopazarci su pre tri dana prikazali dobru igru u porazu od Ribice u Kraljevu (1:3), u meču osmine finala Kupa Srbije.
“To bi trebalo da nam je putokaz jer je Ribnica među tri najboja tima u državi. Sa takvim pristupom i igrom, možemo da dobijemo svakog protivnika u Prvoj ligi”, ocenio je Božović.
Novi Pazar i Smederevo igraju u subotu od 18.30 u Dvorani Sportske akademije Douš.
NOVI PAZAR – Na današnji dan, 22. oktobra 1992. godine u mestu Mioče, kod Sjeverina iz radničkog autobusa na liniji Sjeverin – Priboj, oteto je i mučki ubijeno 16 građana bošnjačke nacionalnosti.
“Zločin u Sjeverinu, Štrpcima, Kukurovićima kao i mnogi zločini nad Bošnjacima Sandžaka tokom devedesetih godina počinjeni su od strane srpskih oružanih snaga.
Državni organi u Srbiji nisu sprečili ove zločine iako su to mogli i nisu kaznili počinioce ovih zločina iako su to mogli.
Ovakav tolerantan odnos državnih organa Srbije prema zločinima nad bošnjacima u Sandžaku koje su počinile srpske oružane snage predstavlja objektivnu opasnost po biološki opstanak bošnjaka u Sandžaku.
Od raspada bivše SFRJ u Srbiji ne postoji vladavina prava, ne postoji pravna sigurnost ne postoji jednakost pred zakonom.
Zato je neophodno u Srbiji uspostaviti pravnu državu.
Uspostavljanje Specijalnog statusa za Sandžak, je konkretan doprinos SDA Sandžaka u izgradnji moderne, funkcionalne pravne države.
Još jedanput ističemo da je u Srbiji potrebno hitno doneti Zakon o lustraciji i na taj način odstraniti iz srpskih snaga bezbednosti sve odgovorne za zločine nad Bošnjacima koji su počinili tokom 90-ih godina i dalje.
Tim za praćenje i koordinisanje primene preventivnih mera u radu škola doneo je odluku da se drugi model organizacije obrazovno-vaspitnog rada, odnosno kombinovana nastava od ponedeljka, 25. oktobra 2021. godine primenjuje u srednjim školama na teritoriji četiri lokalne samouprave: Beograd, Vrnjačka Banja, Niš i Šabac.
Drugi model nastave podrazumeva da se obrazovno-vaspitni proces organizuje kombinovanjem neposredne nastave i nastave na daljinu, a odeljenja su podeljena u grupe.
Pre donošenja odluke, za svaku lokalnu samoupravu razmatrani su opšta epidemiološka situacija, podaci iz nadzora o obolevanju od kovid-19 kod učenika i nastavnika, kao i podaci o utvrđenim klasterima obolelih, odnosno broju odeljenja i grupa koja su prešla na drugi i/ili treći model nastave usled obolevanja učenika.
Odluku o onlajn nastavi donosi Krizni štab
Odluku o eventualnom prelasku svih škola na onlajn nastavu donosi Krizni štab. Dok ne bude doneta takva odluka Tim za škole, će kao i do sada, donositi odluku o modelima nastave u određenim lokalnim samopuravama.
U svim ostalim osnovnim i srednjim školama u Srbiji se primenjuje prvi model organizacije obrazovno-vaspitnog rada koji podrazumeva neposrednu nastavu u školama.
Prema podacima iz nadzora preuzetim iz elektronskog sistema “Servis javnog zdravlja” koje je Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dostavio Institut za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut” u nedelji od 14. oktobra do 20. oktobra 2021. godine broj obolele dece školskog uzrasta od 6 do 18 godina je bio 4372 (0.57%) obolelih.
U osnovnim i srednjim školama na teritoriji Republike Srbije, ukupno je 72 (0.18%) odeljenja (16 i manje učenika), koja su zbog najmanje tri slučaja infekcije učenika u odeljenju promenila način organizacije rada sa neposrednog rada na onlajn nastavu u poslednjih 10 kalendarskih dana. Ukupno je 1003 (2.52%) odeljenja (17 i više učenika) koja su zbog najmanje dva slučaja infekcije učenika u odeljenju promenila način organizacije rada sa neposrednog na kombinovani model u poslednjih 10 kalendarskih dana i 157 (0.39%) grupa u kojima se iz kombinovanog modela nastave prešlo na onlajn (pojava tri slučaja infekcije učenika) u poslednjih 10 kalendarskih dana.
BEOGRAD – Tim za praćenje i koordinisanje primene preventivnih mera u radu škola doneo je odluku da se drugi model organizacije obrazovno-vaspitnog rada, odnosno kombinovana nastava od ponedeljka, 25. oktobra 2021. godine primenjuje u srednjim školama na teritoriji četiri lokalne samouprave: Beograd, Vrnjačka Banja, Niš i Šabac.
Drugi model nastave podrazumeva da se obrazovno-vaspitni proces organizuje kombinovanjem neposredne nastave i nastave na daljinu, a odeljenja su podeljena u grupe.
Pre donošenja odluke, za svaku lokalnu samoupravu razmatrani su opšta epidemiološka situacija, podaci iz nadzora o obolevanju od kovid-19 kod učenika i nastavnika, kao i podaci o utvrđenim klasterima obolelih, odnosno broju odeljenja i grupa koja su prešla na drugi i/ili treći model nastave usled obolevanja učenika.
U svim ostalim osnovnim i srednjim školama u Srbiji se primenjuje prvi model organizacije obrazovno-vaspitnog rada koji podrazumeva neposrednu nastavu u školama
Prema podacima iz nadzora preuzetim iz elektronskog sistema „Servis javnog zdravlja“ koje je Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dostavio Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ u nedelji od 14. oktobra do 20. oktobra 2021. godine broj obolele dece školskog uzrasta od 6 do 18 godina je bio 4372 (0.57%) obolelih.
U osnovnim i srednjim školama na teritoriji Republike Srbije, ukupno je 72 (0.18%) odeljenja (16 i manje učenika), koja su zbog najmanje tri slučaja infekcije učenika u odeljenju promenila način organizacije rada sa neposrednog rada na onlajn nastavu u poslednjih 10 kalendarskih dana. Ukupno je 1003 (2.52%) odeljenja (17 i više učenika) koja su zbog najmanje dva slučaja infekcije učenika u odeljenju promenila način organizacije rada sa neposrednog na kombinovani model u poslednjih 10 kalendarskih dana i 157 (0.39%) grupa u kojima se iz kombinovanog modela nastave prešlo na onlajn (pojava tri slučaja infekcije učenika) u poslednjih 10 kalendarskih dana.
Odluku o eventualnom prelasku svih škola na onlajn nastavu donosi Krizni štab. Dok ne bude doneta takva odluka Tim za škole, će kao i do sada, donositi odluku o modelima nastave u određenim lokalnim samopuravama.
NOVI PAZAR – Danas se navršava 29 godina od otmice i ubistva 17 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti iz mesta Sjeverin kod Priboja, koje su izveli pripadnici snaga Vojske Republike Srpske tokom sukoba u Bosni i Hercegovini. Tim povodom, saopštenjem za javnost ogrlasili su se iz Bošnjačkog nacionalnog veća.
“Tačno pre 29 godina, 22. oktobra 1992. godine pripadnici srpskih oružanih snaga oteli su 16 Bošnjaka iz sela Sjeverin u opštini Priboj kojima se nakon tog dana gubi svaki trag. Oteti Bošnjaci su izvedeni kod mosta na Limu u mestu Mioče iz autobusa na redovnoj liniji kojim su putovali na posao u Priboj, a zatim svirepo mučeni i ubijeni na obali Drine.
Činjenica da organi Republike Srbije do danas nisu ništa učinili na rasvetljavanju ovog i drugih zločina počinjenih nad Bošnjacima Sandžaka te kažnjavanju zločinaca predstavlja opasnu poruku za Bošnjake koji danas žive u Srbiji.
Bošnjačko nacionalno veće osuđuje saučesništvo tadašnjih vlasti Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije u planiranju, organizovanju i činjenju zločina nad civilima bošnjačke, hrvatske i drugih nacionalnosti u Sjeverinu, Kukurovićima, Štrpcima i drugim mestima u Sandžaku.
Bošnjačko nacionalno veće napominje da su srpske oružane snage tokom 90-tih godina sprovele organizovani državni teror nad bošnjačkim narodom u Sandžaku, te da su više od 17.000 Bošnjaka bili žrtve prebijanja, nelegalnih pretresa i policijskih zastrašivanja.
Organi Republike Srbije od 1990. godine do danas imaju tolerantan odnos prema svim zločinima koje su počinile srpske oružane snage nad bošnjačkim narodom uključujući i zločin genocida u Srebrenici.
Sve dok se ne rasvetle zločini nad Bošnjacima Sandžaka i dok se počinioci ne kazne i dok se ne sprovede proces lustracije, Bošnjaci u srpskim oružanim snagama vide objektivnu neprijateljsku oružanu silu.
Veče uoči ovog događaja, pripadnici iste jedinice oteli su Sabahudina Ćatovića ispred porodične kuće u Sjeverinu i odveli ga u nepoznatom pravcu. U ovom periodu u Sjeverinu su nedužno stradali Ramo Berbo i Hasan Mujović.
Bošnjačko nacionalno veće izražava najdublje saosjećanje sa žrtvama zločina u Sjeverinu i drugih zločina počinjenih nad Bošnjacima u Sandžaku i njihovim porodicama i traži od nadležnih državnih organa hitno otkrivanje i identifikaciju posmrtnih ostataka žrtava.
Nakon legitimisanja svih putnika, tog 22. oktobra 1992. godine, iz autobusa su izvedeni samo građani bošnjačke nacionalnosti – Mehmed Šebo, Zafer Hadžić, Medo Hodžić, Medredin Hodžić, Ramiz Begović, Derviš Softić, Mithad Softić, Mujo Alihodžić, Alija Mandal, Sead Pecikoza, Mustafa Bajramović, Hajrudin Sajtarević, Esad Džihić, Idriz Gibović, Ramahudin Ćatović i Mevlid Koldžić – i vojnim kamionom odveženi u pravcu Višegrada, gde su brutalno pretučeni i potom ubijeni” – navodi se u saopštenju BNV.
Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR Srbija) tražila je od institucija Srbije, povodom 29. godišnjice otmice i ubistava u Sjeverinu, da priznaju i pronađu posmrtne ostatke žrtava tog zločina i pravično obeštete njihove porodice.
Pripadnici srpske paravojne formacije „Osvetnici“ na čelu sa Milanom Lukićem, oteli su 22. oktobra 1992. godine iz autobusa na liniji Priboj – Rudo, u mestu Mioče, 15 muškaraca i jednu ženu, odveli ih u Višegrad, gde su ih zlostavljali, a potom ubili na obali Drine samo zato što su muslimani, podseća se u saopštenju.
U saopštenju YIHR Srbija zadražila je od pravosuđa u Srbiji da pokrenu istragu protiv osoba koje su 10. oktobra ove godine u Beogradu na rukometnoj utakmici Crvene zvezde i Novog Pazara nosile baner sa natpisom „Zemljom ovom ime tvoje večno će se oriti, protiv poturica roda svoga uvek ćemo se boriti“.
U četvrtak, 14. oktobra Upravni odbor RK Novi Pazar odlučio je da istupi iz Arkus lige, a Inicijativa to ocenjuje kao direktnu posledicu izostanka adekvatne reakcije pravosudne i izvršne vlasti.
„Dok institucije Srbije ćute već više od 10 dana, Ministarstvo inostranih poslova Turske je osudilo ovaj čin prošlog četvrtka“, navode u saopštenju.
Porodice žrtava tužile su Srbiju 2007. zbog njene podrške VRS i odgovornosti za nesprečavanje ovog monstruoznog zločina, kao i obaveze da zaštiti građane pograničnog područja u vreme trajanja sukoba u BiH. Posle više od šest godina suđenja, tužba je odbijena sa obrazloženjem da ne postoji veza države Srbije i zločina koji se dogodio u Sjeverinu.
Evropski sud za ljudska prava je 2019. odbio da razmatra predstavku koju su uputili članovi porodica, jer, kako je rečeno, zločin se desio pre nego što je Srbija ratifikovala Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Fond za humanitarno pravo (FHP), Žene u crnom i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor) podsećaju da višegodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava još uvek nije okončana i da je neprihvatljivo da institucije Srbije punih 29 godina odbijaju da porodicama žrtava pruže obeštećenje, podršku i priznanje.
Tokom višegodišnje borbe za priznavanje prava žrtvama ratnih zločina, FHP, Žene u crnom i Sandžački odbor svedoče kontinuiranom ignorisanju i diskriminaciji sjeverinskih žrtava od strane institucija Srbije, kako u pogledu pronalaženja posmrtnih ostataka stradalih, tako i u pogledu pravičnog obeštećenja.
“Zahtevamo od institucija Srbije da napuste politiku izbegavanja odgovornosti za zločine počinjene 1990-ih i konačno preduzmu smislene korake ka priznanju i pravičnom obeštećenju svih žrtava”, navodi se u saopštenju ove tri nevladine organizacije.
Kako ukazuju, jedini pozitivan korak učinila je opština Priboj, koja je pomogla u izgradnji spomen-obeležja otkrivenog u oktobru 2015. godine, “što predstavlja redak primer odgovornog odnosa institucija Srbije prema nesrpskim žrtvama”.
Takođe, Žene u crnom organizovale su danas u centru Beograda mirovnu akciju “Pamtimo zločin u Sjeverinu”.
Povodom 29.godišnjice zločina u Sjeverinu, Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije (UDIK) iz Sarajeva i Ženski glas – Priboj saopštili su da je žalosno da institucije Srbije ne tretiraju ubijene kao civilne žrtve rata samo zato što su ubijeni na teritoriji druge države.
“To je nedopustivo i sramotno, jer Sjeverin nam jasno pokazuje da slučaj otmice nije bio nikakav unutrašnji rat u Bosni i Hercegovini, nego otvorena agresija prema osobama druge etničke pripadnosti. Nije bilo važno čiji ste državljanin nego kako se zovete. Zato smatramo da ove žrtve treba da dobiju status kakav zaslužuju, a članovi njihovih porodica podršku i novčanu naknadu Srbije”, ukazuju iz UKID-a i Ženskog glasa.
I Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR Srbija) tražila je danas od institucija Srbije, povodom 29. godišnjice otmice i ubistava u Sjeverinu, da priznaju i pronađu posmrtne ostatke žrtava tog zločina i pravično obeštete njihove porodice.
Podsetimo i na to da je u ponedeljak, 18. oktobra, obeležena 30. godišnjica od zločina u hrvatskom selu Lovas.
Komemoraciji su prisustvovale i Žene u crnom, koje su u saopštenju podsetile da su od 10. do 18. oktobra 1991. pripadnici JNA, uz pomoć pripadnika Teritorijalne odbrane, lokalne civilno-vojne vlasti, paravojnih jedinica „Dušan Silni“ i „Beli orlovi“ vršili ratne zločine u Lovasu u kojima je ubijeno 70 hrvatskih civila.
Suđenje za ove zločine počelo je 17. aprila 2008. U prvostepenoj presudi donetoj 26. juna 2012. godine optuženi su dobili kazne između 20 i četiri godine zatvora. Apelacioni sud je u decembru 2013. ukinuo presudu i suđenje vratio na početak. U ponovljenom postupku, Viši sud u Beogradu doneo je 20. juna 2019. presudu kojom je osmoricu optuženih proglasio krivim i osudio ih na kazne zatvora u trajanju od četiri do osam godina.
„Pravda za žrtve zločina u Lovasu nije zadovoljena budući da sudsko veće nije učinilo ništa da svojim presudama porodicama preživelih i žrtvama vrati njihovo dostojanstvo“, istakle su Žene u crnom.
Danas se navršava 29 godina od otmice i ubistva 17 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti iz mesta Sjeverin kod Priboja, koje su počinili pripadnici snaga Vojske Republike Srpske (VRS) tokom rata u Bosni i Hercegovini (BiH). Fond za humanitarno pravo (FHP), Žene u crnom i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor) podsećaju da višegodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava još uvek nije okončana i da je neprihvatljivo da institucije Srbije punih 29 godina odbijaju da porodicama žrtava pruže obeštećenje, podršku i priznanje.
“Dana 22. oktobra 1992. godine, u mestu Mioče (BiH), pripadnici jedinice „Osvetnici” zaustavili su autobus užičkog preduzeća „Raketa”, koji je saobraćao na redovnoj liniji od mesta Rudo (BiH) ka Priboju (Srbija). „Osvetnici”, koji su delovali u okviru VRS, legitimisali su sve putnike i zatim iz autobusa izveli 16 civila bošnjačke nacionalnosti. Oteti civili su vojnim kamionom odvezeni u motel „Vilina vlas” u Višegradu. Pripadnici „Osvetnika“ su ih tamo fizički zlostavljali, a potom ubili na obali Drine.
Ubijeni su: Melvida Koldžić, Mehmed Šebo, Zafer Hadžić, Medo Hodžić, Medredin Hodžić, Ramiz Begović, Derviš Softić, Mithad Softić, Mujo Alihodžić, Alija Mandal, Sead Pecikoza, Mustafa Bajramović, Hajrudin Sajtarević, Esad Džihić, Idriz Gibović i Ramahudin Ćatović. Veče uoči ovog događaja, ispred porodične kuće u Sjeverinu otet je Sabahudin Ćatović, kojem se od tada gubi svaki trag.
Okružni sud u Beogradu je 2005. godine pravosnažno osudio četvoricu pripadnika jedinice „Osvetnici” na višegodišnje kazne zatvora. Međutim, napori da se pronađu posmrtni ostaci ubijenih Sjeverinaca su izostali. Tokom prethodnih 29 godina pronađeni su posmrtni ostaci jedne žrtve, Medredina Hodžića, dok se ostali i dalje vode kao nestala lica. Pored ignorisanja prava porodica da znaju istinu o sudbini njihovih najbližih, država Srbija uporno odbija da im prizna status članova porodica civilnih žrtava rata, koji bi im doneo skromnu, ali važnu simboličku i materijalnu podršku. Razlog za to su diskriminatorne odredbe kako prethodnog, tako i novousvojenog zakona koji reguliše prava članova porodica civilnih žrtava. Naime, iako su žrtve iz Sjeverina bile državljani Srbije, zločin se dogodio na teritoriji BiH i počinili su ga pripadnici vojske koju Srbija ne smatra neprijateljskom. Iz tih razloga, oni u očima institucija Srbije nisu civilne žrtve rata.
Porodice ubijenih Sjeverinaca bezuspešno su pokušale da dobiju obeštećenje za ubistvo svojih najbližih, tuživši Republiku Srbiju 2007. godine, zbog podrške VRS i odgovornosti za nesprečavanje ovog zločina i obaveze da zaštiti građane pograničnog područja u vreme trajanja oružanog sukoba u susednoj BiH. Nakon više od šest godina suđenja, njihova tužba je odbijena s obrazloženjem da ne postoji veza države Srbije i zločina koji se dogodio. Evropski sud za ljudska prava je u februaru 2019. godine odbio da razmatra predstavku koju su mu članovi porodica uputili, s obrazloženjem da se zločin dogodio pre nego što je Srbija ratifikovala Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, čime su iscrpljene sve pravne instance kojima su porodice žrtava mogle da se obrate za ostvarenje svog prava na naknadu štete.
Jedini pozitivan korak učinila je opština Priboj, koja je pomogla u izgradnji spomen-obeležja otkrivenog u oktobru 2015. godine, što predstavlja redak primer odgovornog odnosa institucija Srbije prema nesrpskim žrtvama.
Tokom višegodišnje borbe za priznavanje prava žrtvama ratnih zločina, FHP, Žene u crnom i Sandžački odbor svedoče kontinuiranom ignorisanju i diskriminaciji sjeverinskih žrtava od strane institucija Srbije, kako u pogledu pronalaženja posmrtnih ostataka stradalih, tako i u pogledu pravičnog obeštećenja.
Zahtevamo od institucija Srbije da napuste politiku izbegavanja odgovornosti za zločine počinjene 1990-ih i konačno preduzmu smislene korake ka priznanju i pravičnom obeštećenju svih žrtava.
Žene u crnom će 22. oktobra 2021. organizovati mirovnu akciju „Pamtimo zločin u Sjeverinu”, u Knez Mihailovoj ulici (ispred „Ruskog cara”), u Beogradu, od 11h do 11.30h” – zaključuje se u saopštenju.
Letnje računanje vremena u 2021. godini završava se u nedelju, 31. oktobra, u 3:00 časa posle ponoći, kada kazaljke treba vratiti jedan sat unazad, na 2:00 sata, saopštila je danas Direkcija za mere i dragocene metale, a prenosi Tanjug.
Kako se navodi, zbog pomeranja jednog sata unazad, čas koji se 31. oktobra pojavljuje dva puta, između 2:00 i 3:00 sata, prvi put se označava kao čas 2A, a drugi put kao čas 2B.
BEOGRAD – Direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Srbiji Marijan Ivanuša izjavio je danas da uvodjenje kovid propusnica u Srbiji daje poruku da kovid-19 postaje izuzetno veliki problem koji može da se pogorša.
Ivanuša je za Radio-televiziju Srbije (RTS) rekao da će efekat uvodjenja kovid mera moći da se vidi u toku nekoliko nedelja.
On je kazao i da je Srbija medju prvih pet država u evropskom regionu sa najvećim brojem obolelih od kovida-19, a ocenio je da vakcinacija može da preokrene tok epidemije.
Prema njegovim rečima, za sada nema podataka da se delta plus soj brže širi i da izaziva težu bolest od običnog delta soja.
“Očekujemo da će nevakcinisane virus da pronadje tokom ove zime. Teško će se bilo ko sakriti od virusa. Kod mnogih može izazvati tešku bolest”, ocenio je Ivanuša.
On je dodao da je vakcinacija jedina mera koja pomaže u zaštiti od virusa i naveo da je nedovoljno vakcinisanih u nekim državama i da ih to stavlja u veliki rizik za ozbiljne epidemije.
