NOVI PAZAR – U Opštoj bolnici u Novom Pazaru, u sredu su preminula dva pacijenta od posledica korona virusom, saopšteno je iz lokalnog Štaba za vanredne situacije.
Od 60 uradjenih brzih antigenskih testova iz brisa 14 je bilo pozitivno, dok su današnji rezultati pcr testova potvrdili prisustvo korona virusa kod još 33 pacijenta, saopšteno je danas.
Na šest odeljenja te zdravstvene ustanove hospitalizovano je 110 kovid pacijenata, od kojih je sedam na respiratorima, a tri na kiseoničkoj potpori.
U Kovid ambulanti Doma zdravlja Novi Pazar bila su 173 pregleda, od kojih su 62 prvi pregled.
BEOGRAD – Zaražene dece ima dosta i taj broj raste iz minuta u minut, poručio je danas ministar zdravlja Zlatibor Lončar i dodao da trenutno nema ni porodice ni škole gde neko dete nije pozitivno na kovid.
Lončar je rekao da deca bolje podnose infekciju i imaju nešto blaže kliničke slike, ali istakao je da su mlađi takođe prenosioci i mogu da prenesu zarazu starijima.
Ministar je, odgovarajući na pitanje novinara, rekao da je najkritičnije u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, gde, kako kaže, ne padaju brojevi novoobolelih.
“Računajte da je svuda kritično. Imamo problem na nivou cele Srbije”, rekao je Lončar ispred Univerzitetske dečje klinike “Tiršova”.
Ministar je rekao i da “nema teoretske šanse” da će uskoro neka kovid bolnica izaći iz takvog sistema lečenja.
“Na ivici smo da Zemunsku bolnicu stavimo u kovid sistem, takva je situacija”, istakao je Lončar.
Rekao je i da veliki broj ljudi, koji nisu kovid pozitivni, trpe čekajući da dođu do lekara i dodao da je jedino rešenje u masovnoj vakcinaciji.
Lončar je danas u Tiršovoj razgovarao sa dr Martinom Kostolnijem, svetski poznatim kardiohirurgom iz Londona, koji je prethodnih dana zajedno sa srpskim kolegama, obavio tri operacije u toj zdravstvenoj ustanovi.
Za poslednje tri godine Opšta bolnica Novi Pazar i Dom zdravlja podelili su ukupno 84 rešenja za specijalizacije lekarima koje je odobrilo Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Pre nekoliko dana 6 lekara Doma zdravlja dobilo je specijalizacije a danas je direktor Opšte bolnice dr Meho Mahmutović podelio rešenja za još 48 lekara. Kako je naveo,ovo je ekipa lekara koja jeste i biće ponos bolnice a i čitavog grada.
“Danas smo podelili rešenja za 48 specijalizacija, a pre nekoliko dana ova rešenja data su za još 6 lekara Doma zdravlja, tako da smo u ovoj godini podelili ukupno 54, a za poslednje tri godine ukupno 84 specijalizacije”, kazao je direktor Opšte bolnice Novi Pazar dr Meho Mahmutović. On je ponosan na svoje kolege i ističe da je ovo ekipa lekara koja će biti ponos našeg zdravstva a i čitavog Novog Pazara.
Doktori Aldin Nicević, Jelena Čkovrić, Sedat Vejselović i Edina Hasanović Gudžević, samo su neki od lekara koji će ići na specijalizaciju i ističu da je današnjim potpisivanjem ugovora ostvaren njihov san, i dodaju da će nakon završene specijalizacije biti sigurno dobri lekari koji će revnosno pružati zdravstvene usluge građanima. Zahvalili su direktoru OB Novi Pazar dr Mehu kao i kompletnom menadžmentu koji su im, uz odobrenje Ministarstva zdravlja, omogućili specijalizaciju koju, da napomenemo, finansira OB Novi Pazar.
Inače, danas su podeljena rešenja za specijalizacije iz skoro svih oblasti grana medicine, opšte medicine, pedijatrije, dečije preventivne stomatologije, urologije, radiologije, ginekologije, interne medicine, onkologije, fizikalne medicine, opšte hirurgije, orl, patologije, anestezije, biohemije, dermatologija,ortopedije, psihijatrije, palijativeurgentne medicine, neurologije i drugih grana medicine.
Posle svadbe u Kraljevu za oko 400 ljudi, koja je bila pre oko mesec dana, oko 100 svatova je završilo u kovid ambulanti. Samo u prvoj nedelji posle veselja javilo se 25 novozaraženih, a među njima je bio i mlad muškarac od oko trideset godina, nevakcinisan, koji je umalo završio na respiratoru, otkriva Vladimir Nović, rendgen tehničar u kraljevačkoj Opštoj bolnici “Studenica”.
Mnogi pacijenti naknadno se kaju što se nisu vakcinisali, što nisu vodili računa, ali za neke bude i kasno. A zdravstveni radnici već skoro dve godine trpe posledice njihove neodgovornosti.
Bila je to jedna osrednja svadbica od oko 400 ljudi. Polovinu poznajem. Od tog broja vrlo brzo njih oko 100 je posetilo kovid ambulantu. A kada dođu, negoduju kao i svaki dan u poslednje skoro dve godine: “Šta je ovo?! Čekam od šest jutros”. “Ovaj je posle mene došao, kako je sada ispred mene?!”. A taj što je ispred je mučenik orošen hladnim znojem. Raspada se, ne može da stoji, ali svadbarca baš briga. Proveo se lepo na svadbi i ne interesuje ga. Mi moramo da ga primimo, jer smo mu mi kivi što se zarazio. I, naravno, nije verovao da “koronela” ili sta već postoji – ogorčen je Nović i dodaje da zbog takvih ljudi gužve postaju sve veće.
U prvoj nedelji posle svadbe se 25 ljudi javilo zbog pozitivnog testa. Mlad dečak, osamdeset i neko godiste kaže: “Da sam znao nikada ne bih išao na svadbu. Ako preživim, čim izađem iz bolnice ću se vakcinisati”. Izašao je nedavno. Jedva je izbegao respirator! – objašnjava naš sagovornik i ističe da su zdravstveni radnici uvek prva meta.
– Da li je malo to što izgaramo na poslu. Kada se vraćamo iz smene ne umemo da pogodimo vrata od kuće, decu ne viđamo. Ja nisam antivakser. Moja porodica je vakcinisana. Vakcina nije obavezna, ali, ljudi, ako nećete da se vakcinišite bar tu masku možete da nosite. Toliko možete da nam pomognete, a ne da se na pomen maske kao gušite, a nama, koji nosimo po dve, je baš super! – zaključuje on.
BEOGRAD – U kovid bolnici u Batajnici nalazi se više do 830 pacijenata i više nema slobodnih mesta, izjavila je danas direktorka te zdravstvene ustanove Tatjana Adžić Vukičević i istakla da više od 95 odsto pacijenata nije vakcinisano.
Ona je dodala da su otvorene dodatne jedinice poluintenzivne i intenzivne nege u ovoj bolnici.
“Slobodnih mesta imamo samo onoliko koliko otpustimo bolesnika, za 15 minuta budu popunjena sva mesta koja oglasimo na grupi”, rekla je Adžić Vukičević za RTS.
Ukazala je da je u bolnicu tokom prethodnog dana i noći primiljeno 80 ljudi, a za prethodnih sedam dana 485 ljudi.
“Pola bolnice su novi pacijenti za samo sedam dana”, rekla je lekarka.
Ona je istakla da više od 95 odsto pacijenata nije vakcinisano, a preostalih pet je vakcinisano sa jednom ili dve doze.
“Najčešće su to vakcine koje su bile u febraru i martu i gde je trebalo u septembru i oktobru da prime treću dozu, a u međuvremenu su se razboleli”, naglašava Adžić Vukičević.
Ukazala je i da se troše enormno velike količine kiseonika i ocenila da je to dokaz da se klinička slika obolelih u ovom talasu razlikuje od svih prethodnih.
“Praktično svako ko uđe u bolnicu zahteva kiseonik, to je najmanje 9-10 litara ili 12-15 litara, a imamo bolesnike i na 50-60 litara. To je ogromna potrošnja i opterećenje čitavog sistema”, navela je lekarka.
Istakla je i da su među hospitalizovanima 21-ogodišnja devojka, koja je noćas primljena, kao i 26-ogodišnji mladić iz Gornjeg Milanovca i 22-ogodišnji mladić iz Beograda, dok najstariji pacijent ima 91 godinu.
“Prisutni su bolesnici svih starosnih dobi, pođednako je zastupljen ženski i muški pol. Pre mesec dana imali smo veću zastupljenost muškaraca nego žena i ono što je primetno posledih mesec dana je povećanje broja prijema jako starih ljudi – gerijatrijske populacije od 1929. do 1939. godišta”, dodaje ona.
Adžić Vukičević apelovala je na građane da se vakcinišu, ocenivši da ćemo u suprotnom biti u “užasno velikom problemu”.
“Po troje, četvoro članova jedne porodice leži u ovom momentu zajedno u sobi”, ukazala je ona.
“Sad sam urban u svoja četiri zida”, objašnjava Nikola Jozović, koji se nakon 17 godina u Beogradu, studija na Fakultetu političkih nauka i mnogo partijanja, vratio u Novi Pazar i sad živi “kao naši preci”. U razgovoru za portal Nova.rs otkriva kako je išla ta tranzicija.
Nikola Jozović je u Beogradu bio poznat kao lik koji ne propušta velike žurke i uvek je u prvim redovima na koncertima. Zato je pre dve godine čudno zazvučala vest da se vratio u Novi Pazar, da živi na selu.
„Život u Beogradu je posle 17 godina počeo da mi smeta. Zvuci su postali preterano jaki, toliko da su bili neizdrživi za moj slušni aparat. Beton je počeo da me jede. Sve ono što mi je nekad Beograd davao – slobodu, inspiraciju, širinu svesti – počeo je da mi sve to oduzima. Kao da je počeo da mi usisava ceo sistem vrednosti i celu moju ličnost. Taj neki pritisak sam dugo trpeo misleći da je to trenutno, međutim kada je to postala svakodnevica onda sam odlučio da ostavim iza sebe ceo taj period i da se vratim korenima. Da se vratim na selo i pokušam nešto sasvim drugo od onoga što sam želeo kao mlad – vratio sam se tradicionalnom srpskom načinu života“, priča Jozović.
Ta odluka je pala pre dve godine.
„Kao da sam se ponovo rodio. Nisam znao ništa. Sve sam morao ispočetka da učim, jedan potpuno drugi sistem vrednosti koji je gotovo zaboravljen. Trudio sam se da na selu što više pokupim te neke priče kako su živeli naši preci, naši stari, i gledao da taj stil života i tu kulturu prilagodim savremenom svetu i sebi kao urbano izgrađenom liku – da napravimo neki balans“, objašnjava Jozović.
Kako kaže, usvojio je one vrednosti za koje je mislio da imaju smisla, a odbacio one za koje je mislio da nemaju smisla, da su ograničavajuće i sputavaju slobodan duh i misao.
„Toga na selu ima dosta. Na selu se često gledaju tuđa posla, to je ovde glavna tema svih razgovora. Postoje neki šabloni ponašanja i ako se ne ponašaš na određen način ispadaš iz socijalnog života. Takođe, ako neko napreduje i dobro mu ide onda bude osporavan. Kao da su se učaurili i ne žele ništa novo“.
Najteže mu je, priznaje, pao fizički rad.
„Nepotrebno je napomenuti da znanja koja sam stekao kao politikolog i klaberski staž ovde ne znače ništa“, smeje se. „Nisam bio ni svestan da je potrebno tako ogromno znanje i veština i radne navike. Sam fizički rad mi je najteže pao zato što je obrada zemlje mnogo teška, radi se nasred polja gde je sunce mnogo jako, to dodatno otežava rad. Ja nisam imao tu vrstu radne sposobnosti i izdržljivosti. Ovo sve drugo je bilo zanimljivo – učiti o konkretnim stvarima, običnim da, ali prosto najbitnijim za život, o biljkama i hrani kao osnovnoj ljudskoj potrebi. Znanje o biljkama je nauka za sebe, znači od semena do ploda potrebno je mnogo znanja i strpljenja i rada, svaka biljka ima svoju ličnost i karakteristike, svaka od njih traži neku posebnu pažnju u odgoju i konkretno znanje kad se i šta i kako radi, plus klimatski uslovi koji su jako bitni… Primer kod pasulja je da on traži zalivanje u cvetu i ako tad pasulj ne zalijemo ili mu ne padne kiša onda imamo mnogo manje prinose, a i kvalitet je osrednji“, priča Nikola.
Danas ponosno ističe da ne postoji ništa što kupuje u radnji od hrane, sve sam proizvodi. A ritam i način života na selu prija mu na više nivoa.
„U Beogradu sam ustajao u četiri popodne zgužvanog mozga ne sećajući se šta je sinoć bilo. Sad ustajem u četiri ujutru sa savršenom svešću šta sam i koliko uradio juče i sa pozitivnom energijom i inspiracijom šta ću da uradim danas. U Beogradu je dan izgledao kao noć, a noć kao dan. Noću se živelo, a danju spavalo. Hrana je bila jednolična, to su bili proizvodi iz pekare najčešće, dok sad na selu sve što je na stolu ima moju energiju i moj lični pečat. Povrće, voće, med, rakija, koštunjavo voće… Što se tiče mesa, od ove godine gajim samo piliće. Sa pčelama sam krenuo i uspelo je, ove godine sam izvrcao prvih 30 kila meda“, priča u dahu i otkriva da mu je ribnjak sledeći projekat.
A kako je s apetitom za kulturom, umetnošću, noćnim životom?
„Jedina kultura na selu koja mi se sviđa je biljna kultura (smeh). Selo nema kulturu, to je najveći problem. U današnjem selu retko ima i tradicionalne kulture, selo je potpuno prihvatilo novokomponovani koncept nekulture i rijaliti priče. Etno kultura se retko gde zadržala. Jedan od nepopularnih izlaza iz sve te seoske nekulture je okretanje digitalnom svetu, tu je spas za nas urbane na selu. I tako se kultura što se tiče mene prebacila u četiri zida, što se sasvim poklopilo i sa modernim konceptom izolacije i desocijalizacije života. Da, to je internet, muzika, filmovi, knjige, društvene mreže“, priča Nikola.
„Na selu je zdravlje, u gradu kultura. Gradu je potrebno zdravlje, a selu kultura“, podvlači za kraj.
NOVI PAZAR – Rukometni klub Novi Pazar održaće sutra vanrednu sednicu Upravnog odbora, a jedna od tačaka će biti istupanje iz Arkus lige Srbije.
Na ovakav radikalan potez naterale su ih nemile scene iz Beograda na meču protiv Crvene zvezde, rekli su za naš portal iz RK Novi Pazar.
Podsećamo, utakmica Crvene zvezde i Novog Pazara u rukometnoj Arkus ligi ostala je u senci ružnih scena na koje su ukazali iz uprave pazarskog kluba i dan kasnije odlučili su da napuste ligu.
Prema navodima čelnika kliba iz Novog Pazara, 60 minuta su bili prinuđeni da slušaju vređanja rukometaša Novog Pazara na nacionalnoj osnovi, od strane huligana koji sebe nazavaju navijačima Crvene Zvezde.
Ono su u saopštenju najavili da ukoliko se ne pokrenu drastične mere protiv delegata utakmice koji je na sve ovo ćutao, Upravni odbor će doneti hitnu odluku da li vredi nastaviti takmičenje tamo gde se šovinizam i nacionalizam javno promoviše.
„Povici ‘Ratko Mladić’, poturice, uvedljiv transparent koji nije sklonjen, šovinističke pesme na verskoj osnovi su skandalozne i neprihvatljive“, kažu iz Novog Pazara.
Upravni odbror RK Novi Pazar sastaće se sutra u 13:30 sati u prostorijama Kulturnog centra Novi Pazar i doneti konačnu odluku o istupanju iz rukometne Superlige Srbije.
Husein Memić, član upravnog odbora rukometne Arkus Superlige, saopštio je ranije da je odlučio da napusti mesto člana upravnog odbora lige i da će podneti ostavku na funkciju koju obavlja u Rukometnom savezu Srbije. On je istakao da su njega i kao člana upravnog odbora novopazarskog superligaša pozvali sponzori koji su rekli da više ne žele da pomažu klub zato što utakmica nije prekinuta. On je istakao da su se ljudi iz kluba žalili delegatu, koji je na te žalbe odgovorio rečima da ne čuje skandiranje „Ratko Mladić“, već da čuje samo povike „Napred Zvezda“, te istakao da su bili istaknuti transparenti upućeni protiv Bošnjaka i da na te povike i transparente niko nije reagovao.
NOVI PAZAR – ”Lokalni ekonomski razvoj”, naziv je programskog modula koji će sutra biti predstavljen u okviru javne rasprave o izradi Strategije održivog razvoja Grada Novog Pazara za period do 2030. godine. Prezentacija će biti održana sutra u 11h u Sali Kulturnog centra.
”Bitno je da se u gradu stvori bolja poslovna klima, da unapredimo investicioni ambijent i podignemo investicionu atraktivnost, kako bismo ostvarili što konkuretniju poziciju našeg grada”, izjavio je rukovodilac modula za lokalni ekonomski razvoj Irfan Dugopoljac.
Prema njegovim rečima, u pitnju je važna oblast održivog razvoja Novog Pazara, pa je zato od velikog značaja da se što više građana uključi u proces izrade ovog strateškog dokumenta.
MITROVICA – Ekipu Radija Slobodna Evropa (RSE) napala je grupa demonstranata u Rudaru kod Zvečana, na severu Kosova, u sredu, 13. oktobra. Incident se dogodio tokom nereda koji su izbili posle akcije Policije Kosova protiv krijumčarenja robe.
Pri ulasku u Rudare oko 50-ak demonstranata zaustavilo je vozilo kojim je putovala ekipa RSE, zahtevajući da ne snimaju. Oštetili su kameru u pokušaju da je otmu.
Novinari RSE su se kretali magistralnim putem Priština-Raška kako bi izveštavali o barikadama koje su postavljene u Rudaru kod Zvečana.
Tamošnje lokalno stanovništvo postavilo je kamione na glavnom putu, u znak protesta zbog akcije Policije i Carine Kosova, sprovedene u sredu protiv krijumčarenja robe.
Ranije je i Asocijacija novinara Kosova izrazila zabrinutost u vezi napada na novinare na severu koji su izveštavali o policijskoj akciji.
Blokada i protesta srpskog stanovništva bilo je i u Severnoj Mitrovici.
Policija Kosova je saopštila da je pritvoreno osam osoba.
