Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Novom Pazaru zaustavili su juče u Ulici Stevana Nemanje pedesetogodišnjeg vozača automobila „ford“ koji je vozio pod dejstvom kokaina. Vozač je isključen iz saobraćaja, određeno mu je zadržavanje do 12 sati i protiv njega će biti podneta prekršajna prijava iz Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Policija je takođe isključila iz saobraćaja tridesetsedmogodišnjeg muškarca iz Novog Pazara koji je sinoć u naselju Mur upravljao „audijem“ pod dejstvom kokaina i alkohola. Prilikom zaustavljanja vozač je bacio paklicu cigareta u kojoj se nalazilo četiri paketića sa oko 3,2 grama materije za koju se sumnja da je kokain. Vozaču je određeno zadržavanje i protiv njega će biti podnete prekršajne prijave- navodi se u saopštenju Policijske uprave Novi Pazar.
BEOGRAD – U Srbiji je bar jednom dozom vakcine protiv korona virusa vakcinisano 2.907.688 osoba, što je 54 odsto punoletne populacije, izjavila je danas premijerka Srbije Ana Brnabić.
Brnabić je za Tanjug rekla i da je revakcinisano 2.793.425 osoba, što je 52 odsto, dok je treću dozu primilo 655.370 građana ili 12 procenata punoletne populacije.
“Sada smo na 54 odsto i ide polako. Ljudi su sve zainteresovaniji da prime vakcine. To je tako zato što pričamo o vakcinama i ljudi znaju da je to jedini način da se vratimo normalnom životu, a da nećemo posle dve ili četri nedelje ponovo da se zatvaramo”, objasnila je ona.
Navela je da je vakcinacija u Srbiji mnogo bolja nego u regionu, ali i u EU, pošto u Rumuniji ima svega 34,5 odsto vakcinisanih prvom dozom, a u Bugarskoj 24,3 procenata.
BEOGRAD – Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da se pogrešno tumači da nove mere u cilju suzbijanja epidemije nisu donete zbog ekonomije, koja jeste važna, već isključivo zbog toga što Srbija sada ima vakcine, a vakcinacija je jedini odgovor na epidemiju.
“Ne radimo ovo zbog ekonomije, već pre svega zato što imamo vakcine. Nerazumno je da imate iste mere sa vakcinama, kao i pre nego što smo ih imali”, rekla je Brnabić za Tanjug, pojašnjavajući zbog čega Krizni štab nije uveo strože mere, iako je struka to tražila.
Brnabić je istakla da su svi na sednici zajedno zaključili da bi takve mere, a ne fokus na vakcinaciju dovele do pada broja zaraženih, ali da bi, posle popuštanja mera, opet došlo do povećanja tog broja, jer se ljudi ne vakcinišu, te da je to prologniranje situacije i produžavanje agonije.
Premijerka je istakla da je sada zainteresovana i zabrinuta za mentalno zdravlje nacije, jer više ne možemo da izdržimo situaciju, i moramo da brinemo samo o vakcinaciji.
Istakla je da se pogrešno tumači da se to radi zbog ekonomije, jer i ekonomija trpi kada je veliki broj zaraženih, jer ljudi ne idu na posao.
Dodala je i da je ekonomija svakako važna, jer borba protiv korona virusa mnogo košta – veliki novac daje se svaki dan na testove, kojih je dnevno i preko 26.000, na opremu za zdravstvene radnike, za lekove, za inovativne lekove o kojima se pregovara, na čemu se ne štedi, na podršku privredi i građanima.
“Ali, nije zbog ekonomije, već pre svega zbog vakcinacije”, podvukla je Brnabić.
Dodala je da je važno da se priča o vakcinaciji, da je Grad Beograd pokrenuo novu kampanju za vakcinaciju mladih, otvorio novi punkt, kao i da će danas ponovo krenuti kampanja na svim televizijama sa nacionalnom frekcvencijom.
“Fokusiramo se na vakcinaciju, jer je to jedini odgovor, kako bismo stavili tačku, a ne da idemo iz talasa u talas, da zatvaramo, pa otvaramo, dok na kraju krajeva ne postignemo kolektivni imunitet”, rekla je Brnabic.
Dodala je da ćemo kolektivni imunitet postići ili vakcinacijom ili time da se svi zaraze, pa imaju antitela, a svakako je, kaže, vakcinacija bolji izbor.
Brnabić je ponovila da je vakcinacija jedini odgovor, da Srbija ima dovoljno vakcina, i to četiri različita proizvođača, dok uskoro stiže i peta.
“Hajde da se vakcinišemo, da pričamo svi isključivo o vakcinaciji”, apelovala je premijerka.
Brnabić je prenela da je u Srbiji 2.907.688 vakcinisanih, što je 54 odsto punoletne populacije, revakcinisanih je 2.793.425, što je 52 odsto, a treću dozu je primilo 655.370 građana, što je 12 odsto punoletne populacije.
“Sada smo na 54 odsto i ide polako. Ljudi su sve zainteresovaniji da prime vakcine. To je tako zato što pričamo o vakcinama i ljudi znaju da je to jedini način da se vratimo normalnom životu, a da nećemo posle dve ili četri nedelje ponovo da se zatvaramo”, objasnila je ona.
Brnabić je kazala da veruje u odgovornost i solidarnost naših ljudi.
„Da smo ranije pričali više samo o vakcinaciji išlo bi mnogo bolje”, uverena je ona.
Brnabić je ukazala da je vakcinacija u Srbiji mnogo bolja nego u regionu, ali i u EU, pošto u Rumuniji ima svega 34,5 odsto vakcinisanih prvom dozom, a u Bugarskoj 24,3 procenata.
„Naši ljudi su odgovorni, samo treba da kažemo da je to jedini način”, podvukla je ona.
Upitana za kovid propusnice objasnila je zašto nisu uvedene, iako, kako kaže, je sve spremno i može da se, što se tehničke spremnosti tiče, uvede u roku od sat vremena.
„Kovid propusnice je nemoguće iskontrolisati, kao što je nemoguće iskontrolisati nošenje maski u zatvorenom prostoru. Kovid propusnice je još teže kontrolisati, jer masku vidimo ko nosi, a ko ne”, objasnila je ona.
Brnabić je rekla da je za ozbiljnukontrolu kovid propusnica potrebno uključenje i ugostitelja, pošto nemamo komunalnog policajca ili inspektora za svakog stanovnika.
„Ne verujem u tu kontrolu. Mislim da u 50 odsto slučajeva ljudi neće kontrolisati kako treba. I u Njujorku sam videla, kada sam bila, da se porpusnice kupuju za 100 dolara. Šta će se desiti ako uvedemo kovid propusnice – ponovo ćemo time temu prebaciti na propusnice, umesto na vakcinaciju”, rekla je ona.
Prema njenim rečima potrebna je stalna priča o vakcinaciji, ličnoj odgovornosti i solidarnosti.
„Imam puno poverenje u naše građane da će razumeti važnost situacije i da ćemo se vakcinisati. Mi imamo lek za ovo, rešenje, a to ne smemo da smetnemo s uma, imamo, a to je vakcinacija. To se vidi na primer zemalja u Evropi koje imaju vakcinisanost od 80 odsto, koje nemaju više probleme”, dodala je ona.
Što se medincinskog dela Kriznog štaba tiče kaže da oni u ovom trenutku razmišljaju da moramo da smanjimo brojeve novozaraženih i to brzo.
„Oni ne mogu da razmišljaju ni o mentalnom zdravlju, ni ekonomiji. Moj zadatak je da vidim kako da sačuvamo sa svim što možemo u državi, a tako i o mentalnom zdravlju nacije, ekonomiji”, dodala je ona.
Istakla je da u demokratijama, a težimo da živimo u takvoj, država nije intervencionistička i ne ulazi u stanove, već je neophodna lična odgovornost i građanska solidarnost.
“Verujem da će ovakvih pandemija biti i u budućnosti, i da ćemo dijalogom koji imamo sada postati kao društvo bolji i jači”, rekla je Brnabić.
Ukazala je da se smanjuje broj hospitalizovanih kovid pacijenata.
„Apsolutno sam sigurna da ćemo pobediti i to ovaj put na teži način, koji će osigurati da imamo održivo stanje”, podvukla je ona.
NOVI PAZAR – Trener rukometaša Novog Pazara Hasan Memić rekao je danas da njegova ekipa dobija mnogo ako pobedi Crvenu zvezdu u Beogradu, u predstojećem meču četvrtog kola A grupe Arkus lige.
“Crvenu zvezdu je pre početka prvenstva pojačalo dosta kvalitetnih rukometaša i crveno-beli su slovili za kandidata u borbi za najviši plasman. Na početku sezone, ipak, nisu im se ‘sklopile kockice’, pa je to možda i jedan od naših aduta”, ocenio je Memić.
Pazar je trenutno peti na tabeli A grupe sa tri boda, dok je Crvena zvezda na poslednjem, osmom mestu i jedini je tim bez osvojenog boda u toj grupi.
“U psihološkoj smo prednosti i to bi mogao da bude odlučujući faktor, uz činjenicu da iz kola u kolo delujemo sve sigurnije i bolje. Da se nisu desile neke stvari, pobedili bismo i u Kaću. Naš plan je da se iz Beograda vratimo sa bodovima”, naveo je Memić.
Crvena zvezda i Novi Pazar igraju u nedelju od 17.30 u “Šumicama”.
Trener rukometaša Novog Pazara Hasan Memić rekao je danas da njegova ekipa dobija mnogo ako pobedi Crvenu zvezdu u Beogradu, u predstojećem meču četvrtog kola A grupe Arkus lige.
“Crvenu zvezdu je pre početka prvenstva pojačalo dosta kvalitetnih rukometaša i crveno-beli su slovili za kandidata u borbi za najviši plasman. Na početku sezone, ipak, nisu im se ‘sklopile kockice’, pa je to možda i jedan od naših aduta”, ocenio je Memić.
Pazar je trenutno peti na tabeli A grupe sa tri boda, dok je Crvena zvezda na poslednjem, osmom mestu i jedini je tim bez osvojenog boda u toj grupi.
“U psihološkoj smo prednosti i to bi mogao da bude odlučujući faktor, uz činjenicu da iz kola u kolo delujemo sve sigurnije i bolje. Da se nisu desile neke stvari, pobedili bismo i u Kaću. Naš plan je da se iz Beograda vratimo sa bodovima”, naveo je Memić.
Crvena zvezda i Novi Pazar igraju u nedelju od 17.30 u “Šumicama”.
Naučnici su ustanovili zašto se zbog kovida na prstima pojavljuju fleke koje podsećaju na promrzline. Naučnici veruju da mogu da objasne zašto neki ljudi koji imaju kovid razviju stanje koje podseća na promrzline na palčevima, ali i na ostalim prstima. Kovid palac nastaje kao nuspojava kada organizam kreće u napad da se bori protiv virusa. Istraživači kažu da su precizno odredili koji delovi imunog sistema su uključeni. Otkrića, objavljena u Britanskom žurnalu o dermatologiji, možda mogu da pomognu u lečenju ovih simptoma.
Šta je kovid palac?
Može da se dogodi kod ljudi bilo koje starosne grupe, ali se češće dešava kod dece i tinejdžera.
Nekima ovo stanje nije bolno, ali neke osip svrbi, prsti im otiču i pojavljuju se žuljevi.
Sofija, koja ima 13 godina i živi u Škotskoj, jedva je uspevala da hoda i nosi obuću kada je dobila kovid palac početkom ove godine.
Tokom leta, kako je rekla je za BBC Škotska, morala je da koristi invalidska kolica u dužim šetnjama.
Ovo stanje utiče na kožu, obično na palčeve, ali nekada i na prste koji pocrvene ili postanu ljubičasti.
Neki ljudi razviju bolne grudvice ili im na tom mestu koža postane jako gruba.
Može se pojaviti i gnoj?
Kod nekih stanje kovid palac traje mesecima, a kod nekih nedeljama.
Često nemaju nikakav klasičan kovid simptom, poput upornog kašlja, povišene temperature ili gubitka čula mirisa i ukusa.
Zašto se to dešava?
Najnovije studije, zasnovane na testovima krvi i kože, pokazuju da na to stanje utiču dva dela imunog sistema.
Oba dela podrazumevaju mehanizme koje telo koristi u borbi protiv korona virusa.
Jedan je antivirusni protein koji se zove interferon tip 1, a drugi je tip antitela koje greškom napada sopstvene ćelije i tkiva, a ne samo invazivni virus.
Ćelije oblažu male krvne sudove i snabdevaju zahvaćena područja, kažu istraživači sa univerziteta u Parizu.
Istraživači su proučavali 50 ljudi za koje se pretpostavljalo da imaju kovid prst od 2020. godine i 13 drugih slučajeva koji su imali stanje slično promrzlinama koje nisu povezane sa kovid infekcijom, jer su se dogodile pre početka pandemije.
Nadaju se da će njihova otkrića pomoći pacijentima i doktorima da bolje razumeju ovo stanje.
Britanski podijatar doktor Ivan Bristov rekao je da za većinu – poput običnih promrzlina koje se obično vide tokom hladnih perioda i kod ljudi koji imaju problema sa cirkulacijom – lezije obično nestanu same od sebe.
Ali nekima je potrebno lečenje kremama i drugim lekovima.
„Potvrda uzroka pomoći će u razvoju novih efikasnijih tretmana”, rekao je on.
Doktorka Veronika Batail, konsultantkinja dermatologije i portparolka Britanske fondacije za kožu, kaže da se kovid palac češće pojavljivao u ranoj fazi pandemije, a ređe u talasu Delta soja.
To bi mogla biti posledica vakcinacije ili zaštite koja je nastala zbog sve više preležanih slučajeva.
„Posle vakcinacije ovo stanje se retko pojavljuje”, dodala je.
Kožni problemi povezani s kovidom mogu se pojaviti i biti prisutni prilično dugo posle akutne infekcije i kod ljudi koji nemaju drugih simptoma, pa se ponekad ne uspostavi veza s virusom, rekla Batail.
Britanska fondacija za kožu ima i spisak kožnih oboljenja koja bi mogla biti povezana sa kovidom.
Kvar bojlera može biti koban po ljudski život, a stručnjaci i majstori preporučuju obavezno isključivanje bojlera pre kupanja, kao i redovno održavanje, čišćenje i servisiranje.
Gluvo je doba noći, negde oko tri sata iza ponoći.
Jak prasak poput eksplozije bombe probudio je Tijanu Dušej Ristev iz dubokog sna. Sa kreveta iz dnevne sobe imala je jasan pogled na vrata kupatila, ispod kojih je počelo da izlazi nešto nalik dimu.
„Uspaničila sam se, skočila iz kreveta i izašla na hodnik zgrade”, priseća se novinarka iz Beograda neprijatnog događaja od pre osam godina. Njen primer je samo jedan u nizu do kakve neprijatnosti može da dovede kvar bojlera, dok neka oštećenja, nažalost, mogu biti kobna i po ljudski život.
Pre četiri godine stanovnik sela kod Niša poginuo je za vreme tuširanja, dok je kvar na bojleru verovatno usmrtio i dvoje mladih u selu kod Užica, početkom ove godine.
U Obrenovcu su pre nekoliko dana stradale i dve devojčice od strujnog udara, ali još nije utvrđeno šta ga je izazvalo, iako se sumnjalo na bojler.
Oktobra 2020. godine povređeno je čak 11 ljudi od toga troje dece kada je eksplodirao bojler u stanu u beogradskom naselju Čukarica.
Kako bi se izbegli ovakve neželjeni događaji, stručnjaci i majstori, savetuju obavezno isključivanje bojlera pre kupanja, kao i redovno održavanje, čišćenje i servisiranje.
Termostat nikad na trojku
Dok je dim iz kupatila kuljao, Tijana je jurila po spratu i uspaničeno zvonila susedima u nadi da će joj neko pomoći.
Ubrzo se na stepenicama pojavio komšija sa višeg sprata i pitao šta je tako jako puklo.
„Bilo me je strah da uđem u stan, pa je on ušao.
„Doviknuo je samo da moramo da isključimo vodu, jer će mi kupatilo poplaviti”, kaže novinarka.
Pošto je situacija delovala mirno, ohrabrila se i ušla u stan.
Na zidu je videla rupu tik ispod bojlera odakle je izlazila vrela voda.
„Izgleda te je spasao ovaj ventil”, rekao joj je komšija.
Nekoliko sati kasnije, stigli su i majstori koji su joj objasnili sistem rada kod ovog električnog uređaja i kako da ne dođe do veće nesreće.
Bojler je bio nov i nezgoda se, navodi Tijana, verovatno dogodila jer je termostat bio podešen na trojku, kako bi se brže zagrejala voda.Pri odlasku su joj rekli da termostat uvek treba da bude na sredini.
„I dalje strepim od bojlera”, kaže ona.
Obavezno isključiti bojler pre kupanja
Mnogi stanovici Srbije ne gase bojler pre ulaska u kadu i smatraju da je reč o nepotvrđenoj teoriji.
Međutim, stručnjaci i majstori tvrde da bez obzira da li je polovan ili nov, bojler se mora isključiti pre kupanja.
„Dok je neko u kadi grejač može da probije, da crkne i preko vode, koja je odličan provodnik struje, strujno kolo bi se zatvorilo i, normalno, preko tela onoga ko je u kadi.
„To je automatski strujni udar, najčešće sa smrtnim ishodom”, govori za BBC na srpskom Vasko Nenadović, majstor iz Beograda.
Iako se to „u školi uči”, njegovo iskustvo pokazuje da se slabo ko se toga pridržava.
Sigurnosno trojstvo
Svaki bojler ima tri sistema zaštite – radni termostat na kome se podešava temperatura, sigurnosni termostat, skriven u unutrašnjosti kazana, koji reaguje u slučaju da prvi zakaže i sigurnosni ventil na desnoj cevi za hladnu vodu.
Do havarije dolazi kada neki od ovih sistema zakaže.
Ukoliko kazaljka na termometru ostane zaglavljena u desnom, crvenom delu ili kroz slavinu umesto tople, teče vrela voda i izlazi para, to je znak da su termostati neispravni.
Kvar je na vidiku i kada curi ili kaplje voda iz sigurnosnog ventila, koji, kako kaže Nenadović, služi da „zaštiti kazan da ne eksplodira, regulišući pritisak”.
„To su tri osnovne stvari koje svako može da vidi i da proceni da nešto nije u redu i tu odlaganja nema, odmah se poziva majstor ili se isključuje bojler na prekidaču”, naglašava on.
Međutim, stanari uglavnom zovu majstore tek kada grejač prestane da radi.
Njegov kvar takođe može da uzrokuje i kamenac, kao i „nizak napon električnih mreža”.
Za 30 godina koliko se bavi ovim poslom, Vasko Nenadović se samo jednom susreo sa bojlerom koji je bio pred pucanjem.
Bilo je to u stanu jedne starije žene, koja zbog demencije dugo nije primećivala brojne kvarove na njenom bojleru.
„Kazaljka je zakucala u crveno, a para šištala kako kroz česmu, kada se pusti vrela voda, tako i na sigurnosnom ventilu”, priseća se majstor.
Starom, zarđalom bojleru nije bilo spasa, pa je završio na smetlištu.
Više se, kaže, nije susretao sa toliko oštećenim bojlerima, ali jeste sa još starijim primercima.
Jednom prilikom je naleto na „muzejski primerak” iz 1950-tih.
„Svi bojleri imaju izolaciju ili od staklene vune, to su ovi kvaliteniji, ili pur pena i stiropor, dok je ovaj je imao izolaciju od plute, to sam prvi put u životu video”, priseća se Nenadović koji se od 1991. bavi popravkom ovih uređaja.
Dodaje da iako ima mnogo starih i zapuštenih bojlera po Beogradu, „na svu sreću” ne dešava se često da neki od njih eksplodira.
Preporuka majstora
Redovno servisiranje jedan je od recepata kako prenebregnuti neprijatne situacije do kojih može da dovede kvar na bojleru.
Podrazumeva čišćenje kamenca, ugradnju magnezijmske anode – šipka koja sakuplja kamenac i, ukoliko je potrebno, zamenu grejača.
Nenadović kaže da servis – koji obuhvata „ruke i materijal” košta 3.000-3.500 dinara ako se menja samo anoda, dok je cena za oko 1.000 dinara viša kada se menja i grejač.
„Svaki bojler, i oni nižeg ranga (jeftiniji) uz redovno održavanje i servisiranje može da posluži i desetak godina”, dodaje majstor.
Pored toga, njegova preporuka je i kupovina bojlera sa prohromskim (nerđajući čelik), pre nego onog sa emajliranim kazanom.
„Ljudi su bezbedni u svakom slučaju, bilo da kupe jeftiniji ili skuplji, tu nema neke velike razlike, ali je radni vek bojlera duži kod tih sa prohromskim kazanom”, savetuje Nenadović.
(BBC News, 10.07.2021)
Nemanja Mitrović – BBC novinar
BojlerBBC/Predrag Vujić
NOVI PAZAR – U poslednja 24 sata u novopazarskoj Opštoj bolnici od posledica izazvanih koronavirusom, preminula su četiri pacijenta i to jedan iz Novog Pazara, dva iz Sjenice i jedna iz Bara(Crna Gora), saopštio je danas lokalni Štab za vanredne situacije.
Hospitalizovano je još 11 osoba, od kojih je šest iz Novog Pazara, četiri iz Raške i jedna iz Tutina, dok je 15 pacijenata otpušteno na kućno lečenje.
Na lečenju u ovoj zdravstvenoj ustanovi nalazi se 119 pacijenata, od kojih je sedam na respiratorima i tri na pojačanom protoku kiseonika.
U kovid ambulanti Doma zdravlja u prethodnom danu obavljeno je 217 pregleda od kojih je 110 bilo prvih.
Od 91 brzi, antigenski test iz brisa nosa, 17 je bilo pozitivno, a urađeno je i 75 PCR testova.
Prema novim pravilima o zdravstvenom osiguranju, poslodavac nema pravo da zna od čega mu zaposleni boluje, već je dovoljno da u rubrici gde se upisuje dijagnoza stoji: bolest, povreda na radu, nega deteta ili profesionalna bolest. Do pre nekoliko meseci radnici su bili u obavezi da u okviru doznake o bolovanju navedu šifru bolesti. Od skoro je takva praksa ukinuta, a u najavi je još nekoliko važnih promena na relaciji pacijent odnosno radnik i lekar s druge strane.
Umesto šifre, sada je na doznaci dovoljno napisati jednu od sledećih stavnki: bolest, povreda na radu, nega deteta ili profesionalna bolest. Mimo ovih opisa, poslodavac ne može da traži dodatne informacije o konkretnoj bolesti i to jasno stoji u novom pravilniku o o zdravstvenom osiguranju
Jedini izuzetak jeste situacija kada se radi “o meri izolacije, bolesti, povredi, povredi koja se desila na radu, porodiljskom, trudničkom, te bolesti koja je nastala kao posledica profesije”.
Istina, još uvek nije došlo do usaglašavanja starih i aktuelnih propisa tako da se dešava da domovi zdravlja ne upisuju šifru, ali da Republički fond za zdravstveno osiguranje i dalje traži šifru i tako će verovatno biti dok se sistem ne “uhoda”.
Treba znati i da visina nadoknade za bolovanje u nekim slučajevima zavisi od šifre bolesti. Tako u slučaju da dobijete KOVID, praksa u mnogim firmama je da isplaćuju punu platu, ali samo pod uslovom da šifra postoji na doznaci.
Ono što je ostalo u novom pravilniku jeste da pravo na plaćeno bolovanje u visini od 100 odsto postoji u sledećim slučajevima: profesionalne bolesti ili povrede na radu, bolesti ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće, dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva (ali ne i dobrovoljnog davanja krvi), te nege bolesnog odnosno povređenog maloletnog člana uže porodice u slučaju teškog oboljenja ili oštećenja.
Recepte će pisati specijalisti
Ako je suditi po novim potezima resornog ministarstva, promene na relaciji pacijent lekar tek treba očekivati.
Ministarstvo zdravlja nedavno je raspisalo tender koji se tiče propisivanja lekova. Praktično, elektronske recepte za lekove, mogli bi da pišu i lekari specijalisti, a potom će ih, takođe elektronski, odobravati lekari opšte prakse. Time bi građane poštedelo birokratije te se očekuje smanjenje utrošenog vremena od propisivanja do izdavanja i dobijanja recepta.
Kako se navodi u tenderskoj dokumentaciji, praksa bi bila da nakon što lekar specijalista putem aplikacije propiše recept, izabrani odnosno lekar opšte prakse ima obavezu da u roku 24 časa odobri recept ili traži dodatno objašnjenje lekara specijaliste.
Takođe, pacijenti će moći telefonskim pozivom ili SMS porukom da stupe u kontakt i provere da li je lekar odobrio recept ili da proveru učine preko elektronske zdravstvene karte u okviru portala – eZdravlje. Istovetna komunikacija biće moguća i između pacijenta i farmaceuta.
Dodatna novina je da će pacijent moći da odabere apoteku za podizanje, lekova a lekar će pacijentu predstavljati gde sve može da podigne lekove.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) odobrila je prvu vakcinu protiv malarije. Kako je saopšteno 6. oktobra, ova vakcina bi trebalo da uđe u široku upotrebu kako bi se sprečilo da malarija, bolest koju prenose komarci, godišnje ubije stotine hiljada dece u Africi
SZO je odobrila vakcinu pod nazivom RTS,S/AS01 ili Mosquirix, koju je razvio britanski proizvođač lekova GlaxoSmithKline.
Od 2019. godine 2,3 miliona doza ove vakcine dato je bebama u Gani, Keniji i Malaviju u velikom pilot-programu koji koordinira SZO. Taj program je usledio nakon višegodišnjih kliničkih ispitivanja u sedam afričkih zemalja.
Godišnje od malarije strada više od 400.000 ljudi, uglavnom afričke dece. Većina onih koje bolest ubija su mlađi od pet godina.
„Ovo je vakcina koju su afrički naučnici razvili u Africi i veoma smo ponosni“, rekao je generalni direktor SZO Tedros Adhanom Ghebreiesus. Dodao je da je „ova vakcina poklon svetu, ali će se njena vrednost najviše osetiti u Africi.“
Nakon pregleda izveštaja iz zemalja koje su učestvovale u pilot-programu, SZO je saopštila da „preporučuje široku upotrebu prve svetske vakcine protiv malarije“.
SZO je u saopštenju navela da preporučuje široku primenu vakcine među decom u podsaharskoj Africi i u drugim regionima gde je prenos malarije umeren ili visok.
Efikasnost vakcine u sprečavanju teških slučajeva malarije kod dece je samo oko 30 odsto, ali to je za sada jedina odobrena vakcina. Regulator Evropske unije za lekove odobrio je ovu vakcinu 2015. godine, uz ocenu da su njene koristi veće od rizika.
Postoje mnoge vakcine protiv virusa i bakterija, ali ovo je prvi put da je SZO preporučila široku upotrebu vakcine protiv humanog parazita.
„Sa naučne perspektive ovo je ogroman napredak“, rekao je Pedro Alonso, direktor Svetskog zdravstvenog programa za malariju.
Vakcina deluje protiv plazmodijuma falciparuma – jedne od pet vrsta parazita i najsmrtonosnije. Pre nego što odobrena vakcina stigne do afričke dece, naredni korak je finansiranje proizvodnje.
Svake dve minute jedno dete umire od malarije, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.
Malarija je daleko smrtonosnija od kovida-19 u Africi. Prema procenama SZO, 2019. je ubila 386.000 Afrikanaca, u poređenju sa 212.000 potvrđenih smrti od kovida-19 u poslednjih 18 meseci.
Prema ranijim navodima SZO, epidemija korona virusa mogla bi na utiče na udvostručavanje broja umrlih od – malarije.
SZO navodi da se 94 odsto slučajeva malarije javlja u Africi, kontinentu od 1,3 milijarde ljudi. Bolest uzrokuju paraziti koji se prenose na ljude ujedom zaraženih komaraca, a simptomi uključuju groznicu, povraćanje, glavobolju i bol u mišićima.
