U sklopu izrade nacrta Strategije razvoja Novog Pazara za period od 2021. do 2030. danas je održana javna rasprava o razvoju turizma i turističke ponude. Prema rečima direktora Turističke organizacije Novi Pazar Dejana Belojice, građani Novog Pazara i njihova srdačnost i predusretljivost su važan resurs turističke ponude i svaka njihova primedba, sugestija ili predlog su dragoceni u izradi ovog strateškog dokumenta.
”Turizam je neizbrušeni dijamanrt našeg grada koji treba da se iskoristi na pravi način. Ono što mi potenciramo često kao glavni resurs naše turističke ponude, jesu ljudi i zato nam je ova javna rasprava veoma važna”, izjavio je direktor Turističke organizacije Novi Pazar Dejan Belojica.
S obzirom da se turizam prepliće sa svim ostalim granama privrede, o kojima su već održane javne rasprave, ili će tek uslediti narednih dana, inetersovanje građana je, ocenjuje Belojica, veliko. Ističe da je svaka sugestija građana dobrodošla.
”Turistička organizacija je uzela aktivno učešće u obradi modula turizma. Spremili smo strategiju koja se bazira na temeljnim osnovama i onim kvalitetima i resursima s kojima Novi Pazar raspolaže: kulturno-istorijski spomenici, banje, planine, gastronomija, to je neka osnova za rad. Tu ćemo napraviti glavne smernice za naredni period i odrediti prioritete”, rekao je Belojica.
Podsećamo, javna rasprava za sve module biće otvorena do kraja oktobra, a građani svoje predloge, primedbe i sugestije mogu izneti usmeno ili u pisanoj formi.
Gorska služba spasavanja Srbije u saradnji sa kompanijom “Lidl” Srbija već nekolko sedmica unazad sprovodi akcije čišćenja na planinama širom zemlje. Tako su ovog vikenda, u saradnji sa lokalnom samoupravom Grada Novog Pazara, Turističkom organizacijom i Regionalnom TO, sproveli veliku akciju čišćenja na Goliji pod nazivom “Čistimo iz ljubavi”.
“Naša ideja bila je, da kada turisti dođu na Goliju, a njih je sve više, zateknu ovu lepoticu čistu i uživaju svi u njenim prirodnim lepotama i da takva i ostane”, kazao je ispred Gorske službe spasavanja Srbije, Boško Mihailović. On je apelovao na sve one koji dolaze da posete ili duže borave na Goliji, da je čuvaju, da ne bacaju nikakvo smeće ili ukoliko ga ima, ne ostavljaju za sobom već bace tamo de je predviđeno.
“Mi kao lokalna samouprava smo uvek tu da damo podršku i učestvujemo u ovakvim akcijama i mogu reći da je ovo zaita jedan lep događaj. Našim dolaskom i učešćem želimo da budemo primer svima i da damo do znanja da prirodu moramo čuvati jer je ona sve ono što nas okružuje i sve ono što ostavimo iza nas niko pokupiti neće već to moramo sami učiniti”, naglasio je zamenik gradonačelnika Novog Pazara Igor Novović.
Kompanija “Lidl” , jedan od organizatora ove akcije obezbedila je za učesnike akcije sve što je bilo potrebno: rukavice, kese, kačkete, majce a ispred nje Jasmina Šrndić je pozvala sve druge kompanije da se priključe ovakvim akcijama i dodala da Lidl ima konkurs koji je otvoren za sve organizacije, Nevladine organizacije i ostale na koji se putem maila [email protected] do 8.oktobra mogu prijaviti i dobiti novčana sredstva u visini od 1000 evra.
Učešće u akciji uzeli su i članovi KUD “Golija” iz Novog Pazara.
NOVI PAZAR – Posle 50 godina počela je konzervacija i restauracija fresaka u kapeli kralja Dragutina koja se nalazi u manastirskom kompleksu Đurdjevih stupova kraj Novog Pazara.Radovi se izvode po projektu i uz nadzor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a obavljaju ih stručnjaci Ateljea za konzervaciju i restauraciju Reskon iz Beograda.
“Radi se potpuna restauracija fresaka posle 50 godina tokom kojih je došlo do oštećenja i drugih promena na životopisu. Došlo je vreme za novi, redovan postupak čišćenja, konsolidacije, odvajanja od zida, retuširanja i plombiranja posle kojih će ova dela biti sačuvana i zaštićena još nekoliko decenija”, rekao je konzervator Dragan Stanojević.
Ukupna vrednost projekta je preko 24.000 dolara, a sredstva su obezbedili fondacija ;”Sumitomo” (22.000) i kompanija “Kinčo” (preko 2.000 dolara) iz Japana.
Radove prati istoričarka umetnosti i lektor na Djisen ženskom univerzitetu u Tokiju, Saći Šimada, koja je diplomirala i na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
“Srbija je mesto kulturne razmene izmedju zapada i istoka, a freske prikazuju jedinstvenu kulturu. Obišla sam brojne manastire i uverila se u lepote fresaka. Istražujem slike vladara iz 13. i 14. veka, a freske u kapeli kralja Dragutina su toliko važne u lozi Nemanjića da sam veoma srećna što ih, uz našu pomoć, možemo sačuvati i obnoviti”, izjavila je Šimada.
Grobna kapela kralja Dragutina smeštena je u pregradnu, ulaznu kulu manastirskog kompleksta Djurdjevih stupova, a pretpostavlja se da je njen životopis nastao osamdesetih godina 13. veka.
Freske u njoj predstavljaju jedinstven spoj religiozne umetnosti i istorijsko-pravnih dokumenata, jer su na na njima prikazana brojni istorijski dogadjaji – državni sabori na kojima je predavana vlast i krunisanja novih kraljeva.
Djurdjeve stupove podigao je Stefan Nemanja 1171. godine, dok je Dragutin dogradio manastirsku crkvu i oslikao njenu pripratu. Tu je sahranjen 1316. godine.
Taj manastir je deo svetske baštine Uneska od 1979. godine.
U Novom Pazaru održan je još jedan Festival dokumentarnog televizijskog filma. Svoje stvaralaštvo predstavili su istaknuti televizijski autori Mašan Lekić i Vanja Nikolić.
Vanja Nikolić je za kratko vreme stekla popularnost kroz veoma gledani serijal „S Vanjom u planine“ na Balkan trip TV.
Kroz svoje dokumentarce i reportaže ona prikazuje skrivene krajeve Srbije, do kojih nije lako doći. To su i najlepši predeli u našoj zemlji. Popela se na gotovo 50 najviših vrhova u Srbiji i susedstvu.
U svakoj od epizoda emisije “Sa Vanjom u planine”, ova energična žena kroz lični utisak opisuje sve lepote prirode i vrhova planina, pobede i iskušenja…
„To je budućnost. Nama je to jedino rešenje, ne samo nama u Srbiji, već čitavom čovečanstvu… Povratak prirodi je nešto na šta moramo da se baziramo. I presrećna sam što se moja emisija bavi takvim temama“, kaže Vanja, govoreći o misiji koju ima.
Vanja je kroz pretposlednju emisiju ovogodišnje sezone pokazala i na šta su sve autori spremni zarad dobre emisije. Povredila se tokom snimanja paraglajding leta, što su posetioci na festivalu mogli da vide u filmu koji je prikazan.
„Na snimanju 50 jubilarne epizode zadobila sam prelom12 pršljena. Zato već pet meseci ne snimamo, ali se nadam da ćemo se uskoro vratiti tom poslu“, kazala je Vanja, koja se prisetila i kada je na snimanja išla samo sa suprugom, a danas ima čitav tim saradnika.
Svoje dokumentarne serijale, koje emituje na Prvoj televiziji predstavio je Mašan Lekić. Publika u Novom Pazaru mogla je da pogleda sadržaje iz emisija o ubijenoj pevačici Jeleni Marjanović, Zemunskom klanu i Ljubi Zemuncu.
„Ono što mene čini srećnim, u dve škole na časovima građanskog vaspitanja deci su emitovali moju emisiju. Ne neku iz ovih crnih serijala o ubistvima, već o dečaku koji je nasamaren preko interneta i kidnapovan“, kazao je Lekić.
Iza njega je na desetine realizovanih velikih projekata.
„Najteže su mi priče o tome kada stradaju deca“, kazao je on i podsetio na dokumentarne filmove koje je posvetio tome, posebno apostrofirajući slučaj male Tijane Jurić.
Kako nastaju ove emisije – to je ono što je publiku najviše zanimalo.
„Kada idemo u epohu, a to često činimo…. Kada smo radili priču o Dušku Popovu vraćali smo se u 1940-1045. godinu… tada je trebalo mnogo vremena. Trebalo je istražiti priču, naći sagovornike, garderobu, vozila iz tog vremena, lokacije… Neke epizode umemo da radim i po dva meseca, a neke po dve nedelje“, objasnio je ovaj popularni televizijski autor.
Retki su mediji u Srbiji koji neguju dokumentarne televizijske sadržaje, zbog zahtevnosti njihove izrade i neophodnih resursa. Cilj ovog festivala je da se oni promovišu, jer su veoma važni i ostavljaju trag o jednom vremenu.
„Televizijske stanice, posebno lokalne, na žalost, retko pripremaju dokumentarne sadržaje, a i kada ih ima, oni su usled nedostatka finansija i „jurnjave“ za dnevno političkim temama, nekvalitetno odrađeni. Ovaj događaj promoviše dokumentaristiku, koja na pravi način informiše o realnim događajima, ljudima i njihovim životima…“, kaže Zoran Maksimović iz Udruženja „Journalistic plan“, koje je organizovalo ovaj Festival.
Festival televizijskog dokumentarnog filma održan je u Novom Pazaru, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja.
BEOGRAD – U Prijepolju je uhapšen vlasnik privrednog subjekta iz Prijepolja zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo poreske utaje čime je oštetio budžet Republike Srbije u iznosu od preko 25,4 miliona dinara, saopštila je danas Poreska uprava.
Tokom 2019. i 2020. godine, vlasnik privrednog subjekta u poslovnim knjigama nije prikazao ostvareni prihod po ispostavljenim fakturama za prodati građevinski materijal u vrednosti od 87.559.200,00 dinara. Na taj način je izbegao plaćanje PDV-a u iznosu od 14.676.000,00 dinara i poreza na dobit pravnih lica u iznosu od 10.740.657,00 dinara, navodi se u saopštenju.
Osumnjičenom je određena mera zadržavanja do 48 časova i uz krivičnu prijavu je sproveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Prijepolju.
Hapšenje je rezulat zajedničke akcije inspektora Poreske policije i Ministarstva unutrašnjih poslova, a po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Prijepolju.
BEOGRAD – Bivši UFC šampion Habib Nurmagomedov rekao je da misli da ništa ne bi moglo da ga dovede u iskušenje da se vrati takmičenjima, pošto je obećao majci da će završiti karijeru nakon smrti oca.Nurmagomedov je jedan od najboljih MMA boraca svih vremena. On se povukao prošlog oktobra neporažen sa svih 29 pobeda, nekoliko meseci od smrti oca i mentora Abdulmanapa, koji je umro posle komplikacija u vezi sa korona virusom.
Nurmagomedov je rekao da se povukao u savršeno vreme i da je to bila dobra odluka, preneo je danas Bi-Bi-Si (BBC).
On je dodao da ga je pre nekoliko meseci predsednik UFC Dejna Vajt pitao da razmotri mogućnost povratka u takmičenje.
Upitan da li postoji mogućnost za to, Nurmagomedov je rekao: “Ne, mislim da ne”.
“Ne znam da li će se nešto promeniti i malo poludim, nikada ne znate šta će se sutra dogoditi. Kako sada stvari stoje, dobro sam, hvala bogu”, dodao je 33-godišnji Nurmagomedov.
BEOGRAD – Prema podacima kosovske policije, na Kosovu ima oko 250.000 komada ilegalnog oružja, a godišnje se zapleni oko 1.500 cevi.
Portal Kosovapress piše da je broj zahteva za legalizaciju oružja i dalje nizak.
“U periodu legalizacije pre dve godine, podneto je samo 2.000 zahteva. Veliki deo oružja koje gradjani poseduju bez dozvole smatra se pretnjom po sigurnost stanovništva”, navodi portal.
Iz Vlade Kosova kažu da su u fazi izrade izmena zakona i krivičnog zakona za oružje, gde će kaznene mere biti strožije.
Ministar unutrašnjih poslova, Dželjalj Svečlja, najavio je mere koje bi trebalo da budu oštrije kako bi se obeshrabrilo nošenje oružja od strane gradjana Kosova.
“Već smo u fazi izrade zakonskih izmena, nadam se da će to biti medju prvim radnjama ovog kraja godine”, rekao je ministar.
Za ilegalno nošenje oružja predvidjena je kazna do 7.500 evra ili pet godina zatvora.
Na osnovu Krivičnog zakonika postoji i kazna od dve do deset godina zatvora za ilegalno nošenje četiri ili više komada oružja ili više od 400 metaka.
ZAGREB – U Hrvatskoj je jutros, uz manje proteste, počela primena kovid potvrda u zdravstvu I ustanovama socijalne zaštite.
Pedesetak demonstranata okupilo se jutros ispred Kliničko-bolničkog centra Zagreb, medju njima I manji deo zaposlenih u toj bolnici koji odbijaju da se testiraju, a nemaju potvrde o vakcinisanju ili prebolenju Kovida 19.
Uz skandiranje “Izdaja”, “Ostavka” I “Dole sramotne odluke” okupljeni su onemogućili ministra zdravlja Vilija Beroša da ispred bolnice da izjavu za novinare, pa je on to učinio na drugom mestu.
Medju okupljenima su većinom bili gradjani koji su nedavno prisustvovali antivakserskom skupu u Zagrebu, ali i sveštenik pater Zdravko Knežević koji je rekao da je korona virus “velika laž, glupost i fašizam”.
On je tokom današnjeg skupa vikao na ministra zdravstva i govorio mu da je “izdajnik”.
Medju okupljenima ispred bolnice bio je manji broj medicinskih sestara i tehničara KBC Zageba, ali nije bilo lekara.
Direktor KBC Zagreb Ante Ćorušić izjavio je novinarima da je pozvana policija i da većina okupljenih nisu zaposleni u bolnici. On je naveo da je KBC Zagreb dosad vakcinisano 81,5 odsto zaposlenih lekara i 56 odsto medicinskih sestara.
I ispred bolnice u Splitu se okupilo nekoliko desetina protivnika kovid potvrda, medju njima manji broj zdravstvenih radnika. Oni su uzvikivali parole protiv kovid mera, a neki od njih su vredjali direktora KBC Split Julija Meštrovića, preneli su lokalni mediji.
Meštrović ; je novinarima rekao da je više od 90 odsto lekara I medicinskih sestara ili vakcinisano ili prebolelo bolest.
Ministar zdravlja Vii Beroš izjavio je novinarima u Zagrebu da ni jedan početak nije lak, ali da je njegov zadatak da se brine o bezbednosti svih u zdravstvenom sistemu.
“Dozvoljavam pravo na različita mišljenja, ali u situaciji kad je virus godinu i po dana oko nas negirati njegovo postojanje, brojne smrti i teške situacije nije opravdano”, rekao je Beroš.
On je istakao da ne postoji diskriminacija ni nagovaranje na vakcnisanje.
“Tri su uslova – vakcinisanje, prebolenje ili testiranje”, rekao je Beroš dodavši da mu nije jasno zašto se neko ne želi testirati.
On je dodao i da je u nedelju tokom testiranja zaposlenih u bolnicama otkriveno deset asimptomatski pozitivnih osoba, što pokazuje utemeljenost kovid potvrda.
U Hrvatskoj od danas zaposleni u zdravstvu i ustanovama socijalne zaštite moraju da imaju EU digitalnu kovid potvrdu, kao i posetioci i pratnja pacijenata. Kovid potvrda pokazuje de li je osoba vakcinisana ili prebolela virus ili ima negativan test.
Zaposleni u zdravstvu i socijalnoj zaštiti koji nisu vakcinisani ili preboleli korona virus, moraju dva puta sedmično da se testiraju. Taj test je za njih zasad besplatan.
Redžo, pradjed moj, osećao je u životu veliki uticaj istorije, ali je jednom nehotično i sam ostvario uticaj na istoriju. Bijaše jednom natovario hrastova stabla na zapregu koju mu je vukao konj, i krenuo u čaršiju da zaradi. Tamo, na drumu, neki ljudi sretoše Redža i upitaše ga koliko traži za drva. Redžo reče pristojnu cijenu, a ovi se nisu bunili niti cenkali. Od tih drva napravili su vješala, a čim se vješala podignu – lako se nađe i konopac.
Trešnja
Moj čukundjed Halil
Napasao je stado ovaca na jednom dlanu,
Na drugom kuću sagradio.
Znao je zapis kojim se isušuje rijeka
I zapis na čijim krilima letiš u tuđ san
I tamo činiš šta ti volja.
Požurio na prve majske trešnje,
Ispeo se, sladio se.
Pa sina Redža posmrče ostavi.
Nikad ga poljubio nije.
Moj pradjed Redžo je rođen, kao posmrče, nešto poslije 1863. godine. Znamo to preko njegovog prijatelja. Dobro pamtim čovjeka po imenu Bahtijar Košuta, rođak moj je to bio, uzimao me na krilo. Taj čovjek bio je prijatelj mog pradjeda Redža kome je druga žena bila iz porodice Košuta. Kada me djed Ahmet vodio kod starog Bahtijara, na posetke, slušao sam šta pričaju i čemu se čude. Bahtijar je rodom iz sela Crnča, odakle su sve Košute, a živio je u Hotkovu. Umro je 1990. godine kao najstariji čovjek u Evropi. U 126. godini.
Novinari su ga pitali kada je rođen, a Bahtijar Košuta reče: “Kada je sultan Hamid došao na vlast nisam se brijao, ali sam se zamomčio.” Bahtijar Košuta je znači imao bar trinaest ili četrnaest godina kada je sultan Hamid došao na vlast, dakle bio je zamomčen ali se nije brijao, te se može reći da je rođen oko 1863. godine. Mi znamo da je moj praded Redžo rođen nešto poslije Bahtijara, jer nam je sam Bahtjar pričao da je Redžo bio nešto mlađi od njega. Dobro su se znali.
Moj djed, Ahmet, slabo se sjećao svoga oca Redža, ali o njemu zna po pričama starijih, ponajviše po pričama Bahtijara Košute čija se starost ulila i u moje priče.
Bahtijar Košuta (u prvom redu, sa štapom u ruci) sa porodicom, osamdesetih Pradjed moj, Redžo, bio je plećat čovjek, snažan, nešto nižeg rasta, crn, ljut i inadžija. Zbog svog inata upoznaće memlu solunske tvrđave i svoje potomstvo će odvojiti od potomstva svoje braće.
Redžo je rođen u Novopazarskoj banji gde je imao zemlju kraj mršave i zlatonosne Izbičke rijeke, bio je više zemljoradnik nego stočar. Tada je svako u ovom kraju imao grla u štalama, ali je Redžo sadio kupus i praziluk pokraj Izbičke rijeke, a pšenicu i ovas u Hotkovu; u pijesku rečnom ponekad bi nalazio neki trun zlata, a u jesen bi dovlačio drva sa planine Rogozne i prodavao ih u Novom Pazaru.
Redžo, pradjed moj, osećao je u životu veliki uticaj istorije, ali je jednom nehotično, ostvario i uticaj na istoriju. Bijaše natovario hrastova stabla na zapregu koju mu je vukao konj, i krenuo u čaršiju, da zaradi. Tamo, na drumu, neki ljudi sretoše Redža i upitaše ga koliko traži za drva. Redžo, tada vrlo mlad, shvati da je naišao na sigurne mušterije i reče pristojnu cijenu, a ovi se nisu bunili niti cenkali. Platiše mu i rekoše da otovari drva.
Od tih drva napravili su vješala, a čim se vješala podignu – lako se nađe i konopac. Vješala su odnijeta na drugi kraj grada, tamo kod Velikog groblja gdje put vodi ka Sjenici. Tu, ispod Velikog groblja, obesili su pašu. Kažu da je brzinski obješen zato što je od Obrenovića uzeo dvanaest sahana zlata kada im je naumio predati ili prodati Novi Pazar.
Pošto se narod u svemu bijaše podvojio, jedni su u Novom Pazaru pričali da obješeni nije prodao grad nego su ga oljagali protivnici željni vlasti, a većina – ah, većina koja je uvijek uz vlast – pozdravljala je smrt čoveka koji je danima visio kraj velikog groblja. Bilo je ljeto. Obješeni se ucrvljao, pa su delegacije izmolile od novog vlastodršca da se obješeni sahrani u groblju.
Možda je moj pradjed Redžo trljao ruke, jer to bijaše jedini put da je prodao drva prije no što ih je dognao na pijacu. No, rasprava o obješenom nastavila se i kada je spušten u zemlju…
Prvog narednog jutra gradom se pročulo da je izdajnik izašao iz groba. Opet se grad podvojio u mišljenju: jednu su rekli da zemlja neće da svari izdajnika, a drugi, vjerovatno pristalice obješenog, kazivali su kako je nevin obješen, te ga je zemlja izbacila radi opomene.
Sahraniše obješenog ponovo, ali ga zemlja ponovo izbaci. Prvi su opet našli razlog da tvrde kako zemlja ne prima izdajnika, a drugi kako zemlja vraća obješenog među ljude kako bi od njega mrtvog tražili izvinjenje.
U Novom Pazaru tada nije bilo novina, ali se osjećala sklonost ka žutoj štampi. U rješavanje problema uključila se ulema, a vlastima je jednako odgovaralo da se nastavi priča o izdaji, ali i da se afera okonča kako obješeni ne bi zadobio nove pristalice. Moj pradjed Redžo, mlad a već lukav, prijavio se tada kao čovjek koji može riještiti problem. Vlasti, znajući da je Redžo imao dobra drva za ogrev i za vješala, odlučiše da mu povjere treći ukop obješenog.
Redžo je znao da svuda na zemljinoj kugli, u grobljima, leže hiljade nevino ubijenih i hiljade izdajnika. On povede dva brata na groblje, spustiše obješenog u rupu, ali odmah pored groba iskopa još jednu rupu i u nju spusti svoju crnu kućnu mačku.
Da, baš tako, živu mačku je spustio da bi čuvala stražu obješenom mrtvacu.
Redžo je najprije mački spustio jedan tanjirić pun vode, a ukopao je iznad nje i parče sulundara kako bi mačka mogla da diše, no vrh sulundara pokrio je mrežicom od sita kako mačka ne bi mogla da iziđe iz njene rupe, kraj groba. Vrh sulundara nije virio iz zemlje, a Redžo ga je kamuflirao počupanim travkama.
U noći, neki ljudi su prišli grobu, ali su čuli grebanje mačke, uplašili se i pobegli kud koji. Naravno, gradom se pročula vijest da mačke u grobu deru mrtvaca.
Sutradan, Redžo je sklonio mrežicu sa sulundara. Mačka je izišla napolje, ali bila je potuno bijela. Sijeda kao starac. Iako tužan zbog mačke, iako preplašen, moj pradjed Redžo je dobro naplatio okončanje ove afere kao što je naplatio i drva na njenom početku.
PODGORICA – Dvadesetosmogodišnji Ilir Ðokaj, osumnjičen za ubistvo nevenčane supruge Šejle Bakije (19) i ranjavanje njenog oca Šabana Bakaji (42), predao se crnogorskoj policiji.
Ðokaj se predao u nedelju veče, saopštio je Vijestima njegov branilac, advokat Srđa Lješković.
Ðokaj je nakon zločina na Karabuškom polju, u Tuzima, pobegao i skrivao se od 30. septembra.
Devetnaestogodišnjakinja je 26. avgusta prijavila da joj Ðokaj preti, ali je on zbog toga samo prekršajno kažnjen.
Ðokaj joj je, kako piše u prijavi, u kući njenih roditelja zapretio “ni na nebu ni na zemlji nećeš biti drugoga”.
“Proliće se krv za ovu stvar, život ti je u mojim rukama”, rekao je navodno Ðokaj, a piše u prijavi u koju “Vijesti” imaju uvid.
Sudiji za prekršaje priveden je nakon što je tužilac ocenio da u njegovim postupcima nema elemenata krivičnog dela.
Vršilac dužnosti vrhovnog državnog tužioca Dražen Burić naložio je rukovodiocu Višeg državnog tužilaštva da ispita postupanje kolega iz podgoričkog Osnovnog tužilaštva u tom predmetu.
