Rukometni klub Novi Pazar predstavio je danas povratnika na poziciji desnog beka Sava Slavuljicu i golmana Miloša Rajičića, koji su pojačali tog člana elitne Arkus lige Srbije.
“Raduje me povratak u Novi Pazar, a igrački se osećam bolje i zrelije nego kada sam prvi put dolazio. Liga je sada kvalitetnije jer su se gotovo sve ekipe značajno pojačale. Verujem da Pazar u prvoj fazi može da se bori za drugo mesto u A grupi, pošto je prvo praktično rezervisano za Vojvodinu”, rekao je 23-godišnji Slavuljica.
On se vratio u Novi Pazar posle nešto više dve godine, koje je proveo u mađarskoj Orošhazi, rumunskoj Politehnici iz Temišvara i Borcu iz Banjaluke, a ranije je još nastupao za Al Ahli iz Katara i pančevački Dinamo.
Rajičić će braniti u najjačoj ligi Srbije posle šest godina, tokom kojih je igrao u Pobedi iz Prilepa, bitoljskom Pelisteru, te izraelskim klubovima Makabiju iz Dimone i Hapoel Ašdodu.
Taj 30-godišnji čuvar mreže pre toga je bio u Metaloplastici, kruševačkom Napretku i Rudaru iz Kostolca.
“Prvi utisci su sjajni. Mnogo mi znači što je tu moj sugrađanin, bivši i budući saigrač Zlatko Rakić. Pratio sam domaću ligu u kojoj sam i počeo karijeru. Ozbiljnija je, a klubovi su organizaciono na većem nivou. Potrebno je da žestoko radimo, treniramo i borimo se za svaki bod”, ocenio je Rajičić.
Pazarsku ekipu ranije su pojačali Branko Karanović iz Crvenke, doskorašnji igrač cetinjskog Lovćena Aleksandar Mrvaljević i povratnici Sead Međedović i Anes Sefović, dok su iz kluba otišli Aleksandar Milenković, Goran Raković, Đorđe Kukić, Hamza Hakić i Marko Živković.
Rukometna Arkus liga počinje 18. septembra, a Novi Pazar će u prvom kolu A grupe igrati protiv Radničkog u Kragujevcu.
U toj grupi nalaze se još Vojvodina, Jugović, Metaloplastika, Crvena zvezda, Dinamo i Obilić.
BEOGRAD – Poslanici Skupštine Srbije postavljali su danas pitanja nadležnima, a najviše pažnje posvetili su slučaju intoniranja bošnjačke himne u školi u Novom Pazaru.
Poslanik SDA Sandžaka Enis Imamović rekao je da je ovih dana na delu progon jedne novopazarske učiteljice “od strane režima i režimskih medija”, i da ta kampanja ima za cilj da zastraši Bošnjake i poseje strah.
Imamović je pitao ministra prosvete Branka Ružića na osnovu kog člana Ustava i zakona je propisao da se u školama mora intonirati državna himna.
“Ispred sebe imam Ustav i u njemu nigde ne piše obaveza intoniranja himne u školama i u delu u kojem se određuju gde se kada i kako upotrebljavaju državni simboli nema nigde nadležnosti ministra prosvete”, rekao je Imamović.
On je dodao da se učiteljici sudi na osnovu snimka sa društvenih mreža na kojem se vidi da ona izvodi nastavu na bosanskom jeziku i pušta himnu Bošnjaka koja je odobrena kao nastavna jedinica, a da režimski mediji tvrde da je prekršila zakon.
“I u Čačku je intonirana pogrešna himna. Pa je l’ neko tražio istragu”, pitao je Imamović.
I poslanik Muamer Bačevac iz Socijaldemokratske partije Srbije zatražio je da se oko tog slučaja smanji tenzija i sve pažljivo ispita.
“Moja deca idu u tu školu i kažu da je himna Srbije intonirana, te da treba da se smanje tenzije i sve pažljivo ispita”, rekao je Bačevac.
On je istakao da su lokalni mediji objavili da je u Poreskoj upravi u Novom Pazaru na konkursu za posao primljeno devet lica srpske nacionalnosti a nema Bošnjaka, iako ih je bilo puno koji su ispunjavali uslove.
On je zatražio podatke o tom konkursu od Ministarstva finansija i rekao da ovakvim slučajevima treba pristupiti oprezno zbog ispunjenja prava nacionalnih manjina.
Poslanik Socijalističke partije Srbije Đorđe Milićević rekao je da “što je Srbija jača to se čuju jači napadi” na nju i da u njima najčešće učestvuju domaći političari.
Milićević je rekao da niko ne diže tenziju kada je reč o učiteljici iz Novog Pazara, ali da je strašno što “ne samo da nije puštena državna himna, već je puštena himna sandžačkih Bošnjaka” i naveo da “Sandžak nije država”.
“U zakonu piše da se himna koristi i u drugim slučajevima koji nisu u suprotnosti sa Ustavom i zakonom, i ministar je propisao da se intonira na početku školske godine”.
NOVI PAZAR – Članovi Multidisciplinarnog tima za borbu protiv droga Grada Novog Pazara, prisustvovali su Konferenciji i radionici na temu “Socijalna kohezija i modeli održivog oporavka”.
Konferencija je održana u Klubu poslanika u organizaciji Vladine kancelarije za borbu protiv droga i udruženja Izlazak.
Ovom prilikom potpisan je Protokol o multidisciplinarnoj saradnji i koordinaciji rada gradova i opština sa Vladinom kancelarijom za borbu protiv droga.
Korona statistika u minulom periodu kretala se od 3.000 do 3.500, u nedelju je taj broj bio nešto niži, da bismo prema poslednjem preseku zabeležili čak 4.103 zaraženih. Lagano raste i broj ljudi na respiratorima, dok bolničke kapacitete uglavnom popunjavaju nevakcinisani građani.
Mnogi se pitaju šta čeka Krizni štab i zašto ne uvodi nove mere, kada su, poređenja radi, u martu ove godine, zbog 4.000 novozaraženih dnevno radile samo apoteke, benzinske pumpe i prodavnice prehrambene robe. Dok na jednoj strani imamo one koji se protive svakom vidu uvođenja novih mera, dok paralelno sa svojim stavovima ne žele vakcinu, tu su i oni koji se pitaju zašto nema mera kada brojke rastu?
Odgovor smo potražili u Ministarstvu zdravlja, a državni sekretar Mirsad Đerlek otkriva za „Blic“ u kom smeru razmišlja Krizni štab i da li će biti novih mera, s obzirom na to da su najave lekara da će i naredne dve do tri nedelje porasti broj zaraženih. Kako kaže, već je poprilično izvesno uvođenje kovid propusnica i redukcija broja ljudi na okupljanjima.
– Prošle godine smo se protiv korone borili epidemiološkim merama, a ove godine imamo najjače oružje koje postoji u svetu protiv zaraznih bolesti, a to je vakcina. Prošle godine morali smo da potežemo za jačim i represivnijim merama, ove godine bi trebalo da budemo vakcinisani. Da smo nastavili onako dobro kao na početku, mi bismo do sada završili sa koronom – objašnjava državni sekretar.
Da li će biti novih mera i kako će se država dalje boriti protiv korone?
Dr Đerlek objašnjava da su kovid propusnice izvesna opcija, ali i da će se smanjiti broj ljudi na okupljanjima. U ovom trenutku moguće je okupiti najviše 500 ljudi, ali taj broj će biti manji, dodaje on. Kako kaže u razgovoru za „Blic“, država je sve uradila i sve čini da zaštiti svoje građane, ali da ne može sama, te je neophodna veća kolektivna odgovornost.
– Država se bori od samog početka i naravno da će uvek činiti i učiniti sve da sačuva život svakog građanina. Mi svakodnevno pratimo situaciju u svim regionima, na dnevnom nivou, i naravno da razmišljamo šta i kako dalje. Svakako da ne možemo dozvoliti manje odgovornim ljudima da produže agoniju i da korona virus u Srbiji ostane još nekoliko godina. Dok još nije kasno, hajde da se vakcinišemo, da podignemo kolektivni imunitet, jer sada nam treba 80 odsto vakcinisanih. Biću iskren, ozbiljno se razmišlja o kovid propusnicama o kojima očekujem da će biti reči na sledećoj sednici, takođe, biće redukovan i broj ljudi na okupljanjima. Tako da se ne bih se složio sa nekim diskusijama da je to diskriminacija, da odvajamo nevakcinisane od vakcinisanih, ne, zaista mi smo pokazali kao država da nismo za diskriminaciju čim smo pustili da vakcine bude dobrovoljne. Ono što bi se samo tražilo je ili da ste vakcinisani, ili da ste preležali kovid ili da samo pružite neki dokaz da niste zaraženi, to je sve, kaže Đerlek.
Epidemija se pobeđuje vakcinom, a ne merama
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek objašnjava za „Blic“ da je važno da građani to shvate i primene. Kako dodaje, država je sve učinila da pomogne stanovništvu i pružila uslove, ali je neophodno da i građani shvate da je ova borba zajednička.
– Jasna je stvar da vakcina spasava živote i to moramo prihvatiti, zato moramo raditi više na edukaciji ljudi, jer epidemija se pobeđuje vakcinom, a ne merama. Mi u ovom trenutku ako imamo vakcinu, ne moramo imati rigorozne mere. Prošle godine imali smo samo to, tada nismo imali vakcinu u rukama, mi smo morali da posežemo za merama, i zato nam je i smrtnost manja od 1 odsto. Moramo da vodimo računa i o mentalnom zdravlju građana, ljudi moraju da funkcionišu, a potrebna je i ekonomija. Zdravlje i ekonomija idu jedno s drugim, kaže Đerlek i dodaje da je potrebna veća kolektivna odgovornost.
Šekler: Žarišta su stadioni i žurke, a ne škole
Osnovna žarišta korona virusa trenutno su prepuni stadioni i žurke na kojima se pojavljuje veliki broj ljudi bez maske, kazao je za RTS virusolog dr Milanko Šekler.
Ipak, dr Šekler kaže da je važno da se nastavnici u školama vakcinišu i to pre svega zbog sopstvene bezbednosti.
– Ti ljudi koji rade u prosveti, a koji nisu vakcinisani ugrožavaju sopstveno zdravlje i život. Oni se sada nalaze u situaciji da relativno lako mogu da se inficiraju od dece – kazao je dr Šekler.
Istakao je i da ne misli da su škole u ovom trenutku žarište korona virusa, već velika veselja i prepune sportske sale bez epidemioloških mera. Ljudima se, kaže dr Šekler, kada sve to vide, probudi inat.
– Onda kažu “eto, deca idu u školu, treba da nose masku, a niko ne nosi masku ni na utakmicama, ni na proslavama, ni poznate ličnosti, a zašto bih morao ja, teret da bude na običnom, malom čoveku”. To ne sme da se dogodi, zakon mora da bude isti za sve – kazao je Šekler.
BEOGRAD – Korona statistika u minulom periodu kretala se od 3.000 do 3.500, u nedelju je taj broj bio nešto niži, da bismo prema poslednjem preseku zabeležili čak 4.103 zaraženih. Lagano raste i broj ljudi na respiratorima, dok bolničke kapacitete uglavnom popunjavaju nevakcinisani građani.
Mnogi se pitaju šta čeka Krizni štab i zašto ne uvodi nove mere, kada su, poređenja radi, u martu ove godine, zbog 4.000 novozaraženih dnevno radile samo apoteke, benzinske pumpe i prodavnice prehrambene robe. Dok na jednoj strani imamo one koji se protive svakom vidu uvođenja novih mera, dok paralelno sa svojim stavovima ne žele vakcinu, tu su i oni koji se pitaju zašto nema mera kada brojke rastu?
Odgovor smo potražili u Ministarstvu zdravlja, a državni sekretar Mirsad Đerlek otkriva za „Blic“ u kom smeru razmišlja Krizni štab i da li će biti novih mera, s obzirom na to da su najave lekara da će i naredne dve do tri nedelje porasti broj zaraženih. Kako kaže, već je poprilično izvesno uvođenje kovid propusnica i redukcija broja ljudi na okupljanjima.
– Prošle godine smo se protiv korone borili epidemiološkim merama, a ove godine imamo najjače oružje koje postoji u svetu protiv zaraznih bolesti, a to je vakcina. Prošle godine morali smo da potežemo za jačim i represivnijim merama, ove godine bi trebalo da budemo vakcinisani. Da smo nastavili onako dobro kao na početku, mi bismo do sada završili sa koronom – objašnjava državni sekretar.
Da li će biti novih mera i kako će se država dalje boriti protiv korone?
Dr Đerlek objašnjava da su kovid propusnice izvesna opcija, ali i da će se smanjiti broj ljudi na okupljanjima. U ovom trenutku moguće je okupiti najviše 500 ljudi, ali taj broj će biti manji, dodaje on. Kako kaže u razgovoru za „Blic“, država je sve uradila i sve čini da zaštiti svoje građane, ali da ne može sama, te je neophodna veća kolektivna odgovornost.
– Država se bori od samog početka i naravno da će uvek činiti i učiniti sve da sačuva život svakog građanina. Mi svakodnevno pratimo situaciju u svim regionima, na dnevnom nivou, i naravno da razmišljamo šta i kako dalje. Svakako da ne možemo dozvoliti manje odgovornim ljudima da produže agoniju i da korona virus u Srbiji ostane još nekoliko godina. Dok još nije kasno, hajde da se vakcinišemo, da podignemo kolektivni imunitet, jer sada nam treba 80 odsto vakcinisanih. Biću iskren, ozbiljno se razmišlja o kovid propusnicama o kojima očekujem da će biti reči na sledećoj sednici, takođe, biće redukovan i broj ljudi na okupljanjima. Tako da se ne bih se složio sa nekim diskusijama da je to diskriminacija, da odvajamo nevakcinisane od vakcinisanih, ne, zaista mi smo pokazali kao država da nismo za diskriminaciju čim smo pustili da vakcine bude dobrovoljne. Ono što bi se samo tražilo je ili da ste vakcinisani, ili da ste preležali kovid ili da samo pružite neki dokaz da niste zaraženi, to je sve, kaže Đerlek.
Epidemija se pobeđuje vakcinom, a ne merama
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek objašnjava za „Blic“ da je važno da građani to shvate i primene. Kako dodaje, država je sve učinila da pomogne stanovništvu i pružila uslove, ali je neophodno da i građani shvate da je ova borba zajednička.
– Jasna je stvar da vakcina spasava živote i to moramo prihvatiti, zato moramo raditi više na edukaciji ljudi, jer epidemija se pobeđuje vakcinom, a ne merama. Mi u ovom trenutku ako imamo vakcinu, ne moramo imati rigorozne mere. Prošle godine imali smo samo to, tada nismo imali vakcinu u rukama, mi smo morali da posežemo za merama, i zato nam je i smrtnost manja od 1 odsto. Moramo da vodimo računa i o mentalnom zdravlju građana, ljudi moraju da funkcionišu, a potrebna je i ekonomija. Zdravlje i ekonomija idu jedno s drugim, kaže Đerlek i dodaje da je potrebna veća kolektivna odgovornost.
Šekler: Žarišta su stadioni i žurke, a ne škole
Osnovna žarišta korona virusa trenutno su prepuni stadioni i žurke na kojima se pojavljuje veliki broj ljudi bez maske, kazao je za RTS virusolog dr Milanko Šekler.
Ipak, dr Šekler kaže da je važno da se nastavnici u školama vakcinišu i to pre svega zbog sopstvene bezbednosti.
– Ti ljudi koji rade u prosveti, a koji nisu vakcinisani ugrožavaju sopstveno zdravlje i život. Oni se sada nalaze u situaciji da relativno lako mogu da se inficiraju od dece – kazao je dr Šekler.
Istakao je i da ne misli da su škole u ovom trenutku žarište korona virusa, već velika veselja i prepune sportske sale bez epidemioloških mera. Ljudima se, kaže dr Šekler, kada sve to vide, probudi inat.
– Onda kažu “eto, deca idu u školu, treba da nose masku, a niko ne nosi masku ni na utakmicama, ni na proslavama, ni poznate ličnosti, a zašto bih morao ja, teret da bude na običnom, malom čoveku”. To ne sme da se dogodi, zakon mora da bude isti za sve – kazao je Šekler.
NOVI PAZAR – U protekla 24 sata u novopazarskoj Opštoj bolnici preminulo je šest pacijenata i to tri iz Novog Pazara, dva iz Tutina, i jedan iz Sjenice, saopštio je lokalni Štab za vanredne situacije.
Na bolničko lečenje zadržana je 21 osoba i to 11 iz Novog Pazara, pet iz Tutina i pet iz Raške, dok je kući otpušteno 16 pacijenta.
Trenutno se na Covid odeljenjima od korone leče 183 pacijenta, od kojih je devet na respiratorima i tri na hajflou ventilaciji.
Ukupan broj pregleda u Covid ambulanti Doma zdravlja Novi Pazar bio je 343, od čega je 138 prvih i 205 kontrolnih pregleda)
Od 130 brzih antigenskih testova iz brisa nosa, 33 je bilo pozitivno na koronu, a urađena su i 93 PCR testa.
Korona statistika u minulom periodu kretala se od 3.000 do 3.500, u nedelju je taj broj bio nešto niži, da bismo prema poslednjem preseku zabeležili čak 4.103 zaraženih. Lagano raste i broj ljudi na respiratorima, dok bolničke kapacitete uglavnom popunjavaju nevakcinisani građani.
Mnogi se pitaju šta čeka Krizni štab i zašto ne uvodi nove mere, kada su, poređenja radi, u martu ove godine, zbog 4.000 novozaraženih dnevno radile samo apoteke, benzinske pumpe i prodavnice prehrambene robe. Dok na jednoj strani imamo one koji se protive svakom vidu uvođenja novih mera, dok paralelno sa svojim stavovima ne žele vakcinu, tu su i oni koji se pitaju zašto nema mera kada brojke rastu?
Odgovor smo potražili u Ministarstvu zdravlja, a državni sekretar Mirsad Đerlek otkriva za „Blic“ u kom smeru razmišlja Krizni štab i da li će biti novih mera, s obzirom na to da su najave lekara da će i naredne dve do tri nedelje porasti broj zaraženih. Kako kaže, već je poprilično izvesno uvođenje kovid propusnica i redukcija broja ljudi na okupljanjima.
– Prošle godine smo se protiv korone borili epidemiološkim merama, a ove godine imamo najjače oružje koje postoji u svetu protiv zaraznih bolesti, a to je vakcina. Prošle godine morali smo da potežemo za jačim i represivnijim merama, ove godine bi trebalo da budemo vakcinisani. Da smo nastavili onako dobro kao na početku, mi bismo do sada završili sa koronom – objašnjava državni sekretar.
Da li će biti novih mera i kako će se država dalje boriti protiv korone?
Dr Đerlek objašnjava da su kovid propusnice izvesna opcija, ali i da će se smanjiti broj ljudi na okupljanjima. U ovom trenutku moguće je okupiti najviše 500 ljudi, ali taj broj će biti manji, dodaje on. Kako kaže u razgovoru za „Blic“, država je sve uradila i sve čini da zaštiti svoje građane, ali da ne može sama, te je neophodna veća kolektivna odgovornost.
– Država se bori od samog početka i naravno da će uvek činiti i učiniti sve da sačuva život svakog građanina. Mi svakodnevno pratimo situaciju u svim regionima, na dnevnom nivou, i naravno da razmišljamo šta i kako dalje. Svakako da ne možemo dozvoliti manje odgovornim ljudima da produže agoniju i da korona virus u Srbiji ostane još nekoliko godina. Dok još nije kasno, hajde da se vakcinišemo, da podignemo kolektivni imunitet, jer sada nam treba 80 odsto vakcinisanih. Biću iskren, ozbiljno se razmišlja o kovid propusnicama o kojima očekujem da će biti reči na sledećoj sednici, takođe, biće redukovan i broj ljudi na okupljanjima. Tako da se ne bih se složio sa nekim diskusijama da je to diskriminacija, da odvajamo nevakcinisane od vakcinisanih, ne, zaista mi smo pokazali kao država da nismo za diskriminaciju čim smo pustili da vakcine bude dobrovoljne. Ono što bi se samo tražilo je ili da ste vakcinisani, ili da ste preležali kovid ili da samo pružite neki dokaz da niste zaraženi, to je sve, kaže Đerlek.
Epidemija se pobeđuje vakcinom, a ne merama
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek objašnjava za „Blic“ da je važno da građani to shvate i primene. Kako dodaje, država je sve učinila da pomogne stanovništvu i pružila uslove, ali je neophodno da i građani shvate da je ova borba zajednička.
– Jasna je stvar da vakcina spasava živote i to moramo prihvatiti, zato moramo raditi više na edukaciji ljudi, jer epidemija se pobeđuje vakcinom, a ne merama. Mi u ovom trenutku ako imamo vakcinu, ne moramo imati rigorozne mere. Prošle godine imali smo samo to, tada nismo imali vakcinu u rukama, mi smo morali da posežemo za merama, i zato nam je i smrtnost manja od 1 odsto. Moramo da vodimo računa i o mentalnom zdravlju građana, ljudi moraju da funkcionišu, a potrebna je i ekonomija. Zdravlje i ekonomija idu jedno s drugim, kaže Đerlek i dodaje da je potrebna veća kolektivna odgovornost.
Šekler: Žarišta su stadioni i žurke, a ne škole
Osnovna žarišta korona virusa trenutno su prepuni stadioni i žurke na kojima se pojavljuje veliki broj ljudi bez maske, kazao je za RTS virusolog dr Milanko Šekler.
Ipak, dr Šekler kaže da je važno da se nastavnici u školama vakcinišu i to pre svega zbog sopstvene bezbednosti.
– Ti ljudi koji rade u prosveti, a koji nisu vakcinisani ugrožavaju sopstveno zdravlje i život. Oni se sada nalaze u situaciji da relativno lako mogu da se inficiraju od dece – kazao je dr Šekler.
Istakao je i da ne misli da su škole u ovom trenutku žarište korona virusa, već velika veselja i prepune sportske sale bez epidemioloških mera. Ljudima se, kaže dr Šekler, kada sve to vide, probudi inat.
– Onda kažu “eto, deca idu u školu, treba da nose masku, a niko ne nosi masku ni na utakmicama, ni na proslavama, ni poznate ličnosti, a zašto bih morao ja, teret da bude na običnom, malom čoveku”. To ne sme da se dogodi, zakon mora da bude isti za sve – kazao je Šekler.
NOVI PAZAR – Više organizacija civilnog društva (OCD) iz Novog Pazara ocenilo je danas da je novoustoličena praksa intoniranja himne na početku školske godine paravan za prikrivanje stanja u obrazovnom sistemu i oproban mehanizam za prikupljanje predizbornih poena.
“Novopazarske organizacije civilnog društva izražavaju duboku zabrinutost zbog dodatne polarizacije društva, produbljivanja jaza između države i bošnjačke zajednice, kao i jačanja ukupnog nepoverenja građana u institucije sistema. Naime, ovih dana svedočimo lavini tendencioznih, pa i zlonamernih izjava političara i izveštaja tabloidnih medija o takozvanom „nacionalnom skandalu“ i „provokaciji“ od strane OŠ „Rifat Burdžević Tršo“ i učiteljice Adele Karaahmetović Melajac, a u vezi sa novoustoličenom praksom da se na početku nove školske godine intonira nacionalna himna. Smatramo da je nametnuto intoniranje nacionalne himne, u stvari, samo još jedan paravan za prikrivanje stanja u obrazovnom sistemu, kao i oproban mehanizam za mobilizaciju većinske javnosti s ciljem prikupljanja predizbornih poena.
Oštro se protivimo neprihvatljivoj praksi da institucije selektivno primenjuju zakone, pravila ili uredbe, te se intoniranje himne Kraljevine Srbije ili puštanje „rokenrola“ u nekim drugim sredinama i školama, proglašava bezazlenom greškom, a u Novom Pazaru se sličan postupak tretira kao „napad na ustavni poredak zemlje“.
Ističemo da se u složenim i pluralnim zajednicama kakva je Republika Srbija, poverenje gradi jednakim odnosom države prema svim građanima, ujedinjujućim i inkluzivnim državnim simbolima koji ne podvajaju građane na osnovu etničke, verske i druge pripadnosti i efikasnom zaštitom ljudskih i manjinskih prava svih građana.
Zahtevamo od političara da se uzdrže od stranačkih poentiranja i izjava koje se mogu tumačiti kao pritisak na korektan, objektivan i profesionalan rad državnih organa. Takođe, takve izjave mogu naneti nepopravljivu štetu po celu zajednicu, jer predstavljaju težak udarac međuetničkim odnosima u Srbiji.
Apelujemo na medije da se uzdrže od jednostranog izveštavanja o ovom slučaju da bi se dala prilika institucijama sistema da profesionalno i korektno obave svoj posao.
Zahtevamo od nadležnih državnih organa da pažljivo ispitaju okolnosti, uzroke i stvarne posledice, isključe uticaje neodmerenih izjava zvaničnika i senzacionalističkih naslova, i postupe u najboljem interesu stabilnosti i jačanja poverenja u multietničkim zajednicama” – navodi se u saopštenju koje potpisuju Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, Kulturni cantar DamaD, Urban-In i Akademska inicijativa Forum 10.
