Grad Novi Pazar oglasio je nabavku radova za izgradnju zgrade za socijalno stanovanje, u skladu sa projektom podrške Evropske unije i Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji u opštinama i gradovima u Srbiji, vrednom 14,2 mil EUR.
Objekat u Novom Pazaru, za koji su već izdati lokacijski uslovi i za koji se traži građevinska dozvola, nalaziće se u Sutjeskoj ulici i imaće sedam spratova.
Objetki koji su se predhodno nalazili na parceli, a korišćeni su takođe za potrebe socijalnog stanovanja, izgoreli su u požar, navodi se u tehničkoj specifikaciji projekta.
Zgrada će biti stambeno-poslovna, a poslovnim prostorom u prizemlju, kao i sa radionicama socijalnih usluga.
Grejanje je planirano na pelet.
Procenjena vrednost radova je 136,85 miliona dinara, a ponude se primaju do 15. septembra.
Na graničnim prelazima i danas su velike gužve tako da putnička vozila na Batrovcima za izlaz iz zemlje čekaju tri sata, a na Horgošu sat i po.
Prema informacijama Uprave granične policije, na Kelebiji se čeka sat vremena, a na Preševu za ulaz u Srbiju do jedan sat.
U pravcu Crne Gore najduža su zadržavanja na GP Gostuna gde do čekanja dolazi i zbog radova koji se izvode pre samog prelaza, saopštio je AMS S.
Na graničnim prelazima sa Crnom Gorom, čekanje na graničnom prelazu Gostun je 50 minuta, a na Jabuci i Špiljanima nešto manje od pola sata.
Prema poslednjim informacijama JP “Putevi Srbije” na naplatnim stanicama nema zadržavanja.
S obzirom na turističku sezonu AMS S napominje da tokom dana može dolaziti do nešto dužeg zadržavanja i to pre svega na izlaznim terminalima ka Mađarskoj i Hrvatskoj zbog čega apeluju na korišćenje alternativnih pravaca.
Beograd — Stručnjaci su nekoliko puta do sada upozorili da bi broj obolelih od koronavirusa sledeće nedelje mogao da poraste i na 3.000 dnevno.
Beograd drži neslavno prvo mesto, prate ga Kragujevac i Niš.
Najavljeno zasedanje Kriznog štaba
Doktor Branislav Tidiorović, inače član Kriznig štaba ističe da je aktuelna epidemiološka situacija loša, i da se kreće ka izrazito nepovoljnoj.
“Imaćemo veći broj umrlih, ali će i mlađi da se zaražavaju u većoj meri. Stvar je pitanja, kako vakcinisati decu od 12 godina pa gore, kada prosvetni radnici koji sa njima treba da rade nisu vakcinisani. Isto tako roditelji koji su sa njima po čitav dan. Mogu reći da je to zadata koji hitno mora da se rešava. Vakcinacija nije pitanje demokratije već civilizacije”, kaže Tidorović.
Kako Tidorović otkriva, uskoro će se pojaviti i Lambda soj iz Perua, dodajući da naše stanovništvo i dalje putuje i to u mesta koja su trenutno žarišta.
“Moram da kažem, naši građani se ne ponašaju onako kako se ponašaju u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj… Treba da se ponašaju slično tome”, priča Tidorović.
“Broj vakcinisanih je sada prešao 51 odsto, ali je najmanje 65 odsto potrebno, da ne bi brinuli i osećati se sigurno. Što se tiče škola, postoje tri modela, prvi model je regularan, da sva deca idu, i može se očekivati da će taj model dobro funkcionisati u gradovima gde je vakcinacija dobro sprovedena. Niš, Priboj, Beograd”, dodaje Tiodorović.
Govoreći o drugom modelu, doktor ističe da će prema situaciji u porodici kod đaka, dolaziti do kombinacije onlajn i regularne nastave, a kada je u pitanju treći model, on će se primenjivati u gradovima koji su ostvarili najmanji broj vakcinisanih, podvlačeći da, iako je model onlajn nastave pokazan kao dobar, on dodaje da je to loše po mlade, kada je u pitanju obrazovanje.
“Ne treba mnogo poručivati onima koji su se do sada vakcinisali. Jer ako su primili prve dve, zašto ne bi i treću. Ja sam juče primio treću dozu, istu vakcinu koju sam primio i ranije. Sinofarm, kinesku vakcinu. Inače, zna se da može da se bira vakcina, i to što je uradio i Šekler je dobro, zato pozivam sve građane, najviše građane koji imaju hronične bolesti da se vakcinišu. Takođe, mlađe pozivam, jer oni sada čine 50 odsto hospitalizovanih”, kaže Tiodorović.
BEOGRAD – U Srbiji je u poslednja 24 registrovano 1.510 novih slučajeva korona virusa od testiranog 11.521 uzorka, a od posledica infekcije preminulo je 11 osoba.
U bolnicama širom zemlje nalazi se 938 kovid pacijenata od kojih je 30 na respiratoru.
Od početka pandemije u Srbiji je testirano 4.895.234 osoba, registrovan je 741.071 slučaj korona virusa, a preminulo je 7.206 kovid pacijenata. Procenat smrtnosti je 0,97.
NOVI PAZAR – Ekipa novopazarske interventne jedinice policije, uhapsila je danas jedno lice iz novog pazara zbog sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija, saznaje indeksonline.rs
Policija je, kako je saznajemo, prilikom pretresa automobila osumnjičenog pronašla i oduzela pištolj i nekoliko komada municije.
Protiv osumnjičenog će biti podneta krivična prijava u redovnom postupku za ovo krivično delo.
Pred nama je nekoliko prijatnih, letnjih dana. Najtoplije biće u ponedeljak, posebno na istoku i jugu, ali istog dana zapad već zahvata nova promena. Kako je najavio Marko Čubrilo, iduće nedelje stiže nam pravo jesenje vreme, a moglo bi biti i konkretnije kiše. Stabilizacija vremena i otopljenje stižu oko 30. avgusta, ali oko 4. septembra moglo bi doći do novog pogoršanja vremena.
Pred nama su pretežno sunčani ali ne i jako topli dani. Povremene umerene oblačnosti, ali bez padavina može biti na severu regiona, dok bi danas i sutra na krajnjem jugu uz granicu sa Svernom Makedonijom moglo biti i retkih pljuskova, dok će nad ovom državom biti obilnijih grmljavinskih pljuskova, najavio je Čubrilo.
Ovakav razvoj sinoptike je ECMWF simulirao već danima i ponovo se pokazalo da bez obzira na svoje nedostatke ima znatno bolji sistem prognoze u odnosu na GFS.
Danas maksimum od 24 do 29 stepeni Celzijusa, a na jugu oko 33 stepena Celzijusa.
Za vikend malo toplije ali daleko od nekih velikih vrućina uz dnevne maksimume od 25 do 32 stepena Celzijusa, dok će vrlo toplo biti samo na jugu regiona gde bi maksimumi mogli dostizati i oko 36 stepeni Celzijusa.
U ponedeljak će ka nama pojačati toplo, južno, strujanje ali ono je po svemu sudeći najava nove, osetnije, promene.
Jutarnji proračuni oba modela su još malo ubrzali spuštanje hladnog fronta i sada već u ponedeljak posle podne nad zapadnim, jugozapadnim i severozapadnim predelima simuliraju lokalne pljuskove sa grmljavinom uz okretanje vetra na prolazno jak, severozapadni. Zajedno sa frontom ka nama stiže i osetno svežiji vazduh te bi u ponedeljak dnevni maksimum na zapadu jedva prelazio 20 stepeni Celzijusa, dok bi na istoku i jugu bilo vrlo toplo, ponegde i do 37 stepeni Celzijusa.
Od utorka do narednog vikenda ka nama bi se premeštao relativno hladan i povremeno vlažan vazduh sa severozapda Evrope, dok bi moglo doći i do formiranja plitkog ciklnalnog centra nad Jadranom.
Simulacije modela, posebno jutarnjeg ECMWF-a pokazuju pretežno oblačno i relativno hladno vreme uz češču pojavu kiše i grmljavinskih pljskova, a padavine bi u određenoj meri zahvatile i Jadran, posebno središnji i južni.
Raspored kiše i snagu još nije moguće tačno odrediti, tako da je karta moguće akumulacije koj sa postavio samo orijentaciona i tek dan-dva pred promenu znaćemo detalje o padavinama ali sve su veći izgledi da ovo pogoršanje konačno donese značajno ublažavanje ako ne i prekid suše nad većim delom regiona.
Kao i proteklih dana ECMWF je vrlo snažan po pitanju zahlađenja i sredinom sledeće nedelje simulira maksimume koji bi se kretali od 15 do 23 stepena Celzijusa, dok bi na višim planinaam bili i ispod 15 što su već jesenje vrednosti. GFS koje je u proteklim danima uporno simulirao znatno više temperature polako ali sigurno ulazi u trend ECMWF-a i sve češće za drugi deo naredne nedelje simulira maksimume ispod 20 stepeni Celzijusa.
Kao i kod kiše, tek za par dana ćemo imati jasnu predstavu o snazi ovog zahlađenja ali trenutno trend na oba modela ide ka relativno jakom zahlađenju.
Oko 30. avgusta bi trebalo da dođe do stabilizacije i otopljenja koja bi nas pratilo i prvih dana septembra. Međutim, trend na oba modela je da oko 5. septembra sledi novo pogoršanje i zahlađenje.
Svakako deluje da vrelo leto napušta naše predele i da će sam kraj avgusta doneti čak i relativno niske temperature.
Narednih dana prijatno, letnje, vreme, vrlo toplo samo na krajnjem jugu, a već u ponedeljak posle podne izgledna jača promena vremena.
Dr Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja je za uvođenje kovid propusnica, ali i obavezne vakcinacije zdravstvenih i prosvetnih radnika.
– Apsolutno sam za uvođenje kovid propusnica. Egzit i drugi festivali pokazali su se kao odlična stvar, tu nismo imali povećanje broja novoobolelih. I ne bih se složio s pričama da je to kažnjavanje nevakcinisanih zato što možete ući i ako priložite potvrdu da ste bolovali kovid 19 ili ste negativni na antigenskom testu. Ako bismo samo delili na vakcinisane i nevakcinisane, to je diskriminacija, a ovako ne bi bilo diskriminacije, a zaštitili bismo živote ljudi.
Potez s kovid propusnicama je potpuno opravdan i mnogo iskusnije i starije zemlje koje su vodile računa i o ličnom i o građanskom pravu su uvele kovid propusnice i to se pokazalo kao pozitivan potez. Zašto to i mi kao država ne bismo uradili – kazao je Đerlek i naveo da je to njegov lični stav, dodajući da bi plaćanje antigenskog testa u tom slučaju moglo bi da bude još jedna stimulacija za vakcinaciju, što bi pomoglo da ne produžavamo ovu agoniju i ne dozvolimo virusu da mutira.
Naveo je da i je njegov lični stav da bi trebalo uvesti obaveznu vakcinaciju zdravstvenih i prosvetnih radnika, a li da on o tome ne odlučuje.
– Treba da iskoristimo Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti jer je svega oko 50 odsto nastavnika vakcinisano i to može da bude ozbiljan problem u sprovođenju nastave. Krizni štab treba ozbiljno da razmisli kako će i zdravstveni i prosvetni radnici ući u ustanove gde obavljaju svoj posao jer bi bila katastrofa i nedopustivo da zdravstveni radnik zarazi pacijenta koji dođe da operiše, recimo, žučnu kesu ili da nastavnik zarazi učenika. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti nam daje dosta mogućnosti da ipak za te dve kategorije bude obavezna vakcinacija – rekao je Đerlek za TV Prva i dodao da je on pre tri dana sam primio treću dozu i to prvu komponentu Sputnjika V, koga je primio u dve doze i ispunio svoju građansku dužnost jer “septembar je mesec respiratornih infekcija, često ulazi u kovid bolnice, a i preporučeno je da svi zdravstveni radnici prime treću dozu”.
Đerlek se nada će đaci krenuti u školu kao u stara dobra vremena jer onlajn nastava nije dala rezultate što se tiče kvaliteta znanja, što potvrđuje i upis studenata.
– Nadam se da ćemo ove godine makar 1. septembar dočekati tako da đaci budu u klupama, jer deci nedostaje socijalni aspekt, druženje, predavanje uživo. Međutim, moramo biti obazrivi i videti kako će tada biti epidemijska situacija. Krizni štab će doneti pravu i najkvalitetniju odluku za naše školarce, a da li će ona biti sledeće nedelje ili dan-dva pre početka školske godine, videćemo. Imajući u idu pogoršanje epidemiološke situacije vrlo je teško znati kako će biti za 10 dana, jer imamo rast boja novoobolelih, hospitalizovanih i pacijenata na respiratorima – naveo je Đerlek i dodao da je sigurno da će biti obavezno nošenje maske u školi, a podela na vakcinisane i nevakcinisane đake u ovom trenutku nije tema.
On je naveo i da je zdravstveni sistem u potpunosti spreman, da se radi se na proširenju kapaciteta, da imamo dovoljno kadra, lekova…
– Očekujem manji broj hospitalizovanih i ljudi koji će izgubiti život jer ipak nije isto septembar 2020. i septembar 2021. Iako nismo zadovoljni procentom vakcinacije, ipak smo prešli 50%, a i iskusniji smo. I ponovo apelujemo da se ljudi vakcinišemo dok se četvrti talas nije razbuktao jer tada neće imati efekta masovna vakcinacija – istakao je Đerlek.
Za podsticanje razvoja grada Novog Pazara i opština Tutin i Sjenica, iz republičkog budžeta, u prvoj polovini ove godine, izdvojeno je oko 385,5 miliona dinara.
Najviše sredstava, 206,5 miliona, opredeljeno je za Novi Pazar.
Više od polovine sredstava, 131 milion dinara, bio je namenjen za zapošljavanje.Za podsticanje razvoja zdravstva bilo je namenjeno 36 miliona, oko 19 miliona za razvoj poljoprivrede, za zaštitu životne sredine 12 miliona i za podsticanje proizvodnje izdvojeno je 8,6 miliona dinara. Većina izdvojenih sredstava je bespovratna, samo je 8 miliona kredit.
Sjeničkoj opštini je dodeljeno oko 105 miliona. Najviše sredstava izdvojeno je za razvoj poljoprivrede, 90,7 miliona i 10 miliona dinara je namenjeno za zapošljavanje.
Najmanje sredstava, u prvom ovogodišnjem polugodištu, namenjeno je opštini Tutin, 74 miliona dinara. Jedna od najsiromašnijih opština u Srbiji, najviše novca, 25 miliona, dobila je za zapošljavanje, 20 miliona namenjeno je razvoju poljoprivrede, a ostalo za druge namene.
Ovo su podaci Agencije za privredne registre (APR), po kojima je Novi Pazar,u prošloj godini dobio 468 miliona dinara za podsticanje razvoja, za 55 odsto više nego pre dve godine, kada je iz republičke kase stiglo 258 miliona dinara. Ove godine izostala su sredstva za razvoj naučno-istraživačkog rada, obrazovanja, nauke,kulture, saobraćajne infrastrukture, jačanje institucija i sporta, piše Danas.
