U više zemalja regiona, Balkana ali i Evrope alarmantna je situacija zbog brojnih požara.

U Srbiji je kritično na Zlatiboru, a situaciju dodatno otežava vetar koji rasplamsava vatru. Veliki broj vatrogasaca i spasilačkih ekipa angažovan je na terenu. Vatra se gasi iz vazduha, odnosno helikoptera.

Kako prenose mediji, kritično je i u Novoj Varoši gde su zabeležena tri šumska požara. Vatrena stihija opet se rasplamsala na planini Murtenica, ali i u selima Vraneši i Rasnica.

U toku noći izbio je požar i na brdu Gradina iznad Čajetine. Vanredno je i u Arilju na čijoj teritoriji istovremeno imaju problem sa požarima  ali i neštasicom vode.

Zbog požara koji je izbio na području opštine Peć, ugrožena su bila i domaćinstva u selu Veliki Štupeć u Rugovskoj klisuri, prenose kosovski mediji. Požar koji je pre dana izbio u opštini Kosovo Polje je lokalizovan.

Ništa lakša situacija nije u komšiluku. U Severnoj Makeodniji aktivno je deset požara zbog čega je pomoć upućena i iz susednih zemalja. Zbog alarmantne situacije, Upravni odbor za koordinaciju i upravljanje kriznim situacijama predložio je Vladi da u roku od 30 dana donese odluku o postojanju krizne situacije na celoj teritoriji zemlje.

Pomoć u Severnu Makedoniju uputile su Srbija, Bugarska i Slovenija. Zbog izuzetno visokih temperatura na pojedinim potezima ni helikopteri nisu mogli da deluju.

Šumskim požari širom Grčke divljaju treći dan zaredom. Na desetine gradova i sela evakuisano je od utorka, od periferije Atine do ostrva Evija u blizini glavnog grada, i na Peloponezu, zbog dugotrajnog toplotnog talasa i jačanja vetrova koji su u poslednjih nekoliko dana prouzrokovali više od 150 požara.

Od 28. jula u Turskoj je zabeleženo čak 180 požara.

Šumski požari koji su ovog leta pogodili Tursku najgori su koje je ta zemlja pretrpela. To je potrvrdio i tamošnji predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Osam ljudi je nastradalo, hiljade Turaka i turista su evakuisani. Širom turskih sredozemnih i egejskih provincija uništeno je na desetine hiljada hektara. Pokrajina Mugla u kojoj se nalazi elektrana Kemerkoj jedno je od najgore pogođenih regiona. U njoj je izgorelo 55.000 hektara šume, dvostruko više nego što je izgorelo u čitavoj Turskoj prošle godine, dok je 36.000 ljudi evakuisano.

U regionu gori još uvek 12 požara, ali su oni koji su sinoć stigli do oboda fabrike ugašeni tako da objekti nisu oštećeni, saopštile su tamošnje vlasti.

I u Italiji sje poslednjih nedelja zabeleženo na stotine požara.  Vatra je samo na zapadu Sardinije opustošila skoro 20.000 hektara.

Ljudski faktor je u najvećem procentu uzrok izbijanja požara, tvrde nadležni.

Senada Kalić/agencije

Foto: Tanjug

Podeli

Deonica puta u dužini od 700 metara asfaltirana je u selu Buče. Narednih dana biće urađeno još pola kilometra koji vodi do glavne saobraćajnice. Realizacija ovog, za meštane značajnog projekta, rezultat je nedavne posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića i lidera SDPS-a Rasima Ljajića tom kraju.

Sa problemima oko putne infrastrukture meštani su najpre upoznali lidera SDPS-a Rasima Ljajića, koji se, kažu oni, potrudio da predsednik Srbije Aleksandar Vučić obiđe Buče i pomogne da se brzo izgradi put. Mašine su stigle, prva deonica puta u dužini od 700 metara je asfaltirana. To je bio razlog da se danas meštani okupe  u velikom broju i proslave jer je tvrde, za njih ovo rešenje životnog pitanja.

Asfalterske radove u selu Buče obišli su pomoćnik gradonačelnika Nihat Hasanović i direktor JP za uređenje građevinskog zemljišta Mujo Šaćirović. Ovo nisu jedini projekti, kazao je Hasanović i najavio nove koji će biti realizovani na seoskom području.

Već se radi u Muhovu, gde su u toku radovi na iskopavanju, nakon čega slede asfalterski.

Hasanović je na kraju poručio da će se i u narednom periodu istim intezitetom raditi na poboljšanju uslova života u gradu ali i na selu.

Podeli

Školarci do petog razreda od 1. septembra polaze regularno u školu u kompletnom sastavu, ali moraće da nose zaštitne maske u zatvorenom prostoru.

Stariji od 12 godina takođe se vraćaju u školske klupe, ali u razređenim odeljenjima. S druge strane, fizičko, muzičke i kreativne aktivnosti, koje zahtevaju kolektivno učešće, mogle bi biti dopuštene, ali samo na otvorenom dok će roditelji najverovatnije moći da zatraže onlajn nastavu za dete ako procene da je iz nekog zdravstvenog razloga to neophodno.

Ipak, to je samo u planu, a konačan odgovor sledi nakon što se pre polaska u školu proceni trenutna epidemiološka situacija.

Da bi se u jednom odeljenju sakupilo 30 učenika starijih od 12 godina, za to je neophodno da deca budu vakcinisana, ali s obzirom na to da je do polaska u školu ostalo manje od mesec dana, ne očekuje se da je tako nešto realno izvodljivo. Prema poslednjim podacima “Batuta” u Srbiji je vakcinisano oko 4.000 dece što još predstavlja mali procent.

Epidemiolog i član Kriznog štaba prof. dr Branislav Tiodorović kaže da ćemo precizne odgovore imati nakon procene epidemiološke situacije u datom momentu i ističe da su u pitanju preporuke obrazovnom sistemu.

– Moramo da vidimo kakva će biti epidemiološka situacija u tom trenutku i tokom avgusta pa ćemo tada moći da kažemo koji je naš konačan stav. U ovom trenutku stav je da kao i do sada do petog razreda deca mogu da idu slobodno bez ikakvog ograničenja, a stariji će morati da idu u razređenom sastavu dok ne procenimo celu situaciju. Bolje od toga može biti samo ukoliko vakcinacija svih starijih bude tako dobro izvedena da možemo da pustimo decu da sasvim slobodno idu. To bi bila jedna pozitivna promena jer bez obzira na to što je onlajn nastava dobro organizovana i rađena, ne može dostići ni kvalitet ni kvantitet koji se dobija regularnom nastavom – priča profesor Tiodorović.

I stariji i mlađi učenici u zatvorenom prostoru moraće da nose maske, iako su određena istraživanja pokazala da deca nisu ugrožena virusom korona, svakako mogu biti prenosioci, a među njima se nalaze i đaci koji možda imaju neku hroničnu bolest.

– Moraćemo, verovatno, da ostavimo i tu mogućnost da roditelj zatraži onlajn nastavu ako postoji neki razlog za to. Da bi se obrazovni sistem dobro razvijao mora da postoji saradnja između prosvetnih radnika, roditelja i zdravstvenog sistema odnosno onih koji procenjuju aktuelnu epidemiološku situaciju – kaže profesor Tiodorović.

Da li će biti sportova?

Zbog epidemije predmeti fizičko i muzičko, ali i sve ono što zahteva kolektivno učešće ostavljeno je po strani, međutim, postoji šansa da u ovoj školskoj godini dođe do promene.

– Moje mišljenje je da bi fizičko i kolektivni sport moglo da se organizuje i dopusti, ali samo na otvorenom dok vremenski uslovi budu dozvoljavali. Sve što može da se odvija na otvorenom sigurno da će biti u prednosti i da će deca moći da učestvuju u sportskim aktivnostima, kao i u muzičkim, zabavnim, ali na otvorenom – dodaje profesor Tiodorović.

Zašto maske do 12 godina?

U doba epidemije zaštitne maske postale su naša svakodnevnica, kako kod odraslih, tako i kod dece. Postoji mnogo nedoumica da li bi mališani trebalo da nose maske i da li će deca do 12 godina morati i ove školske godine da nose maske.

– Tu je bilo različitih stavova, ja sam bio čak ranije za to da ne nose maske, jer se zna da deca do 10. godine retko obolevaju, osim ako neko ima hroničnu bolest pa postoji rizik. Ne zaboravimo da i deca mogu imati i dijabetes i astmu kao i neku drugu bolest. To je ono što pedijatar mora da proceni, a mi ćemo najverovatnije morati da ostanemo pri tome da i deca do 12. godine moraju da nose maske – kaže profesor Tiodorović.

(Kurir.rs/Blic)

Podeli

Prohodnost puteva je dobra, a saobraćaj je za sada umerenog intenziteta, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije (AMSS), ali upozorava na moguću kišu i nepogode koje mogu da otežaju uslove za vožnju.

Prema poslednjim informacijama JP “Putevi Srbije”, na naplatnim stanicama nema zadržavanja vozila.

Na Batrovcima teretna vozila čekaju 180 minuta, na Šidu do 60 minuta, radovi na više auto – puteva

Kako je saopštila Uprava granične policije RS, na Horgošu putnička vozila na ulaz u zemlju čekaju pola sata, a na Gostunu na izlaz 20 minuta.

Teretna vozila na Batrovcima na izlaz čekaju tri sata.

Tanjug

FOTO: DUŠAN MILENKOVIĆ / RAS SRBIJA

Podeli