Krediti Svetske banke za poljoprivredu, vredni 50 miliona dolara, uskoro bi trebali stići do naših zainteresovanih poljoprivrednika.

Prema predlogu pravilnika o podsticajima za sprovođenje ovog granta, za podršku će moći konkurisati poljoprivrednici – fizička lica, nosioci poljoprivrednih gazdinstava, preduzetnici, privredna društva i zemljoradničke zadruge.

Dozvoljen je veoma širok spektar investicija u primarnu poljoprivrednu proizvodnju i preradu, najmanja vrednost prihvatljivih troškova je 20.000 evra, a najveća 400.000 evra.

Reč je projektu za konkurentnu poljoprivredu, koji se realizuje na osnovu sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Po tom sporazumu će poljoprivednici, odnosno korisnici ovog granta, imati učešće od samo 10 odsto. Procedura je takva da podnesu zahtev Upravi za agrarna plaćanja, koja im odobrava 50 odsto podsticaja, a da potom od poslovne banke traže kredit od 40 odsto vrednosti investicije. Dakle, 50 odsto će biti bespovratna sredstva, 40 odsto povoljan kredit banaka i 10 odsto sopstvenog učešća.

Grantovi se odnose na projekte za unapređenje konkurentnosti primarne poljoprivredne proizvodnje, jačanje veza unutar tržišnog lanca, kao i za diverzifikaciju ekonomskih aktivnosti na gazdinstvu kroz razvoj starih i umetničkih zanata, odnosno domaće radinosti. Tako će se finansirati investicije u proizvodnju mleka, mesa, pčelarstva, akvakulture, voća, povrća, cveća, grožđa, ostalih useva, tj, ratarskih kultura, te ulaganja u stare i umetničke zanate. Minimalna vrednost prihvatljivih troškova u ove investicije je 20.000 evra u dinarskoj protivrednosti, a maksimalna 50.000 evra.

Počelo uručivanje rešenja za doprinose poljoprivrednicima

Takođe, grantovi će se davati za projekte koji se odnose na unapređenje konkurentnosti i veza unutar tržišnog lanca u oblasti otkupa, prerade i marketinga primarnih poljoprivrednih proizvoda, kao i unapređenje marketinga proizvoda domaće radinosti. Tu ulaze investicije za unapređenje prijema, manipulacije, utvrđivanje kvaliteta, dorade, skladištenja i prerade ostalih useva; investicije usmerene u unapređenje konkurentnosti u oblasti prerade i marketinga mleka i mlečnih proizvoda, kao i proizvoda od mesa. Takođe, mogu da konkurišu i vinarije, za investicije usmerene u unapređenje konkurentnosti u oblasti proizvodnje i marketinga vina, kao i pčelari za investicije usmerene u unapređenje konkurentnosti u oblasti prerade i dorade, pakovanja i marketinga pčelinjih proizvoda. Ovde spadaju i investicije u unapređenje marketinga proizvoda starih i umetničkih zanata, odnosno poslova domaće radinosti koji su sertifikovani.

Biće, između ostalog, podržane investicije u izgradnju i opremanje objekata za prijem, manipulaciju, utvrđivanje kvaliteta, čišćenje, sušenje, skladištenje, kao i otkup i dalju prodaju zrnastih proizvoda, investicije u preradu žitarica, izgradnju objekata za prijem, čišćenje, sušenje, skladištenje, preradu i pakovanje žitarica sa pripadajućom unutrašnjom i spoljnom infrastrukturom, nabavku novih mašina i opreme za preradu žitarica… Sve to biće dozvoljeno i za uljane kulture, gajeno začinsko, lekovito i aromatično bilje…

Ovde je najmanja vrednost projekta 25.000 evra, a najveća 400.000 evra.

Za one koji nisu za IPARD

Svi podnosioci zahteva, bilo da je reč o fizičkim licima, preduzetnicima, privrednim društvima ili zadrugama, moraju da imaju gazdinstva u aktivnom statusu. Ovaj program namenjen je onima koji ne ispunjavaju uslove za učešće na IPARD programu, u pogledu kapaciteta proizvodnje, odnosno površina koje obrađuju. Tako, na primer, mogu da se jave stočari, proizvođači kravljeg mleka, koji imaju do 19 mlečnih krava, proizvođači tovne junadi do najviše 19 goveda, uzgajivači koji imaju najviše 149 ovaca i koza ili do 29 krmača ili 99 tovnih svinja po turnusu… Kod povrća uslov je da imaju do 0,5 hektara proizvodnje biljaka u zaštićenom prostoru ili do tri hektara na otvorenom. Mogu da konkurišu voćari sa najviše dva hektara jagodastog voća, odnosno do pet hektara ostalog voća.

Kada je reč o ostalim usevima, maksimum je 50 hektara za investicije u nabavku novih mašina i opreme, a do 100 hektara za investicije i nabavku novih mašina i opreme za navodnjava

IZVORDNEVNIK

Kako iz AMSS-a saopštavaju vozače u Srbiji danas očekuje pravo prolećno vreme, toplo vreme i pojačan vetar u košavskim predelima, kao i slaba kiša u zapadnim delovima naše zemlje.

Saobraćaj je slabijeg inteziteta u prepodnevnom periodu dana, dok se veći broj vozila očekuje u večernjem satima

Iz AMSS-a pozivaju na oprez na delovima puta gde je postavljena saobraćajna signalizacija usled radova na putevima.

Na naplatnim rampama nema gužve ali se gužva očekuje u večernjim satima, i to na prilazima većih gradova.

Prema poslednjim informacijama Uprave granične policije na našim graničnim prelazima nema zadržavanja.

Napisao Miljko Stojanović

Foto: Pixabay

Beograd — Na svim relacijama vozne karte su skuplje za oko 15 odsto.

Osim povećanja cene karata, poskupljuje i rezervacija sedišta koja će, umesto dosadašnjih 110, koštati 120 dinara. Veća je i kazna za putnike koji izbegavaju plaćanje vozne karte, pa je sankcija za švercere umesto 5.000, povećana na 6.000 dinara.

Putovanje od Beograda do Niša u prvom razredu sada košta 1.413 dinara, dok je karta za drugi razred 962 dinara.

Od Beograda do Valjeva vožnja košta 726 dinara, dok je niža kategorija 504 dinara.

Karta za relaciju Beograd – Užice je 1.122 dinara za prvi i 768 dinara za drugi razred.

Od Beograda do Vršca jeftinija karta je 430 dinara, a za prvi razred 615 dinara, dok za vožnju do Šida u prvoj klasi treba izdvojiti 737, a u drugoj 511 dinara.

Putovanje između Novog Sada i Subotice sada košta 726, odnosno 504 dinara, za povoljniju kartu.

U “Srbija vozu” kažu da su cene promenjene posle deset godina, a da se u međuvremenu dosta toga uradilo kako bi vozovi bili čisti i da bi postali pouzdan vid prevoza, prenose Novosti.

U ovom preduzeću ističu da se karte kupljenje pre 10. aprila mogu iskoristiti do isteka roka važenja bez doplate.

IZVOR: NOVOSTI

Foto: Nikoleta Vukovic/Shutterstock

U ponedeljak uveče hladan front ciklona nad središnjom Evropom će se premestiti preko Alpa i usloviti sekundarnu ciklogenezu nad severnom Italijom, što je uvod u novo, jače, pogoršanje vremena koj već u utorak ujutro zahvata jugozapadne i zapadne predele donoseći kišu, zahlađenje i grmljavinske pljuskove, a planinskim delu regiona uz jače zahlađenje i nov sneg, objavio je meteorolog i profesor geografije Marko Čubrilo.

U utorak tokom dana naoblačenje i pogoršanje uz kišu, pljuskove i jače zahlađenje napreduje dalje na istok, ponegde će biti ređe pojave grmljavinskih pljuskova ispred samog fronta, ali generalno atnosfera još nije dovoljno bogata energijom (nema toplote) za jače grmljavinske procese. Na planinama najvećeg dela regiona uz jače zahlađenje kiša će na oko 800mnv ponovo prelaziti u sneg. U utorak se očekuje i velik temperaturni kontrast, od samo oko 1 stepen Celzijusa ma krajnjem severozapadu do oko 19 na krajnjem jugoistoku. Vetar će već ujutro na severu regiona okrenuti na jak severozapadni, dok će se do kraja dana severozapdni vetar i bura duž Jadrana širiti dalje na jugoistok.

Sredinom naredne nedelje uz uticaj ciklona sa centrom nad jugozpadom Rumunije i dotok hladnog vazduha sa severa preovlađivaće pretežno oblačno i neobično hladno vreme uz kišu povremeno, dok bi se snežna granica verovatno nalazila na oko 800mnv što je jako nisko za sredinu aprila. Vetar umeren i pojačan, severozapadni, a duž Jadrana bura. Dnevni maksimum znatno ispod proseka za ovaj deo godine i trebao bi se kretati od 3 do 7 stepeni Celzijusa, dok bi ponegde uz jači nalet padavina bio samo oko 2 stepena Celzijusa i to otvara mogućnost kratkotrajne pojave susnežice ili snega i ispod 500mnv.

U drugom delu naredne nedelje za sada nema najava za neko konretnije poboljšanje i otopljenje.

Ciklon sa Jadrana “juri” ka Srbiji: Meteorolog najavio VELIKU PROMENU VREMENA, otkriva i kada ćemo odložiti kapute i čizme

Proračuni modela već nekoliko dana posle 16. aprila simuliraju razvijanje snažnog anticiklona u prostoru od Skandinavije, preko zapadne Evrope i Velike Britanije sve do jugozapdnog Atlantika. U tom položaju anticiklon bi ka našem delu Evrope po svojoj istočnoj periferiji i dalje transportovao relativno hladan vazduh, dok bi se nad širim prostorom Sredozemlja održavalo prostrano polje sniženog vazdušnog pritiska.

Ovo bi bila veoma naobična sinoptika, tipična “zimska” za naše predele i još jednom se ponavlja situacija gde naš deo Evrope ima “pogrešan” tajmnig sinoptike i umesto da smo ovakve situacije imali zimus mi ih imamo u proleće, objašnjava Čubrilo.

– Sve to znači da nad nama do daljeg ostaje relativno hladno vreme uz povremenu pojavu kiše i pljuskova, dok će planinski delovi i dalje imati povremen sneg, posebno preko 900mnv gde će se snežni pokrivač nastaviti povećavati. Nizije bi ipak imale kišu, ali velik problem bi nastavili da čine jutarnji minimumi koji bi i dalje biti jako niski za drugi deo ovog meseca i uglavnom bi se kretali od 0 do 6 stepeni Celzijusa, što i dalje drži mogućnost pojave jutarnjih mrazeva, posebno kada se posle hladnog i kišovitog dana uveče razvedri. U predelima preko 800mnv bi jutarnji mrazevi bili dosta česti.

Oko 20. aprila dnevni maksimumi između 6 i 13 stepeni Celzijusa, što je znatno ispod proseka.

– Do utorka u najvećem delu regiona prolećno vreme, a zatim se vraćaju niske temperature, jakne, cipele, čizme, a preko 800mnv stiže i nov sneg – zaključuje Čubrilo, pišu “Novosti”

Novosti

OTO: MITAR MITROVIĆ / RAS SRBIJA

Epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa, Branislav Tiodorović, smatra da ćemo, ako uspemo da vakcinišemo tri miliona ljudi, biti u prilici da živimo normalnije.

Tiodorović je rekao da je za povratak normalnom životu potrebna obimna vakcinacija za što kraće vreme.

Bilo bi idealno da u narednih mesec do dva vakcinišemo tri do tri i po miliona ljudi i na taj način steknemo kolektivni imunitet, istakao je Tiodorović.

On je ukazao da se, dok ne steknemo kolektivni imunitet bar do 70 odsto, ne smemo opustiti i da moramo pokazati kolektivnu odgovornost.

Tiodorović je ocenio da olakšanje ne možemo očekivati pre juna. Onog trenutka kada broj padne ispod 1.000, pa onda da dođemo na dvocifreni broj, to će biti ocenjeno kao izvanredno, rekao je Tiodorović, prenosi Tanjug.

Smatra da je uvođenje obavezne vakcinacije za zdravstvene radnike aposlutna potreba.