Na upravo završenom Kriznom štabu dogovoreno je da se dozvoli otvaranje ugostiteljskih objekata u baštama i na otvorenom uz poštovanje propisanih mera. Rad uslužnih delatnosti, prehrambenih prodavnica, teretana produžen je na 22 časa.

Ove mere počinju da važe od ponedeljka. Razmatrano je i otvaranje tržnih centara, ali je konstatovano da i ukoliko budu otvoreni, neće početi da rade pre srede.

Otvaranje tržnih centara proći će još jednu proveru i analizu situacije i broja zaraženih Kovidom.

Prema saznanjima Blica rad kafića i restorana na otvorenom imaće pravila koja će strogo morati da se poštuju. Biće neophodno poštovati distancu od devet kvadratnih metara po osobi ili 50 odsto popunjenosti kapaciteta.

Blic

Asfalt je stigao I do meštana Pobrđa. Ova ulica jedna je od mnogih koji su proteklih dana asfaltirane, a radnici su I danas bili anagžovani na više lokacija u gradu.

Ne skrivajući oduševljenje što je i do njihovih kuća stigao asfalt, meštani Pobrđa ističu da se, angažovanjem gradske vlasti uslovi za život​ ljudi u ovom delu Novog Pazara neverovatnom dinamikom menjaju na bolje. Kako kažu sve što su dogovorili sa predstavnicima gradske uprave u proteklom periodu je urađeno.

Pomoćnik gradonačelnika Nihad Hasanović I direktor JP za uređenje građevinskog zemljišta Mujo Šačirović posetili su meštane ovog dela grada.Hasanović je tom prilikom rekao da je asfaltiranje u Pobrđu, od izuzetnog značaja za meštane i kvalitet njihovog svakodnevnog života, što je kako kaže jedan od jasnih dokaza da  se odgovorno i efikasno rešavaju problemi i u najudaljenijim naseljima na teritoriji Novog Pazara bez obzira o kom delu grada je reč.

On je istakao da je u svim delovima grada – u seoskim ​ prigradskim delovima kao i u gradskom jezgru mnogo urađeno, ali i da su bolji uslovi za život građana u njihovim naseljima prioritet od koga gradska vlast godinama ne odustaje.

Nedelja turskog dokumentarnog filma „Turkish DocuWeek “, pod sloganom „Keep it Real, Keep it Creative“, u zajedničkoj organizaciji Instituta Yunus Emre u Beogradu, Berlinu i Zagrebu, održaće se ove godine prvi put između 19. i 23. aprila 2021, na onlajn platformi eventive.org.

Tokom pet dana, koliko traje ovaj događaj, biće prikazani dokumentarni filmovi koji na kreativni način opisuju stvarne životne probleme i situacije, a koji su nagrađivani i prikazivani na velikim festivalima poput Istanbulskog filmskog festivala, Istanbulskih dana dokumentarnog filma, Švajcarskog međunarodnog filmskog festivala, Akbank festivala kratkog filma, Međunarodnog filmskog festivala „Preko granica“, Filmskog festivala u Lokarnu, Međunarodnog filmskog festivala Hof.

Gledaoci će imati prilike da pogledaju ukupno 13 dokumentaraca, od čega deset turskih i tri međunarodna. Ljubitelji filmova na Balkanu, u Evropi i Turskoj će moći dnevno da pogledaju po dva filma, prema lokalnom vremenu i terminima, dok će tri ostvarenja rađena u kooperaciji sa Institutom Yunus Emre, biti na repertoaru svih dana trajanja festivala, u kategoriji pod nazivom „Posebne projekcije Instituta Junus Emre“. Dokumentarni filmovi biće dostupni sa prevodom na engleski jezik.

Festival počinje pričom o legendarnom turskom kompozitoru elektronske muzike Ilhanu Mimaroğlu i njegovoj supruzi Güngör, koji su u SAD emigrirali početkom 60-ih, i tamo ostavili neizbrisiv trag, dok će ga zatvoriti film o životu i delu fotografa Ara Gülera “Oči Istanbula” (İstanbul’un gözü) u režiji Binnur Karaevli i Fatiha Kajmaka.

Pored ta dva velika ostvarenja među filmovima se nalazi i srpsko ostvarenje Anplagd reditelja Mladena Kovačevića, ali i “Duh voljenog“ (Maşuk’un nefesi) reditelja Murata Paja (Murat Pay), „Hermana“ Envera Ardžaka (Enver Arcak), „Saz“ Stefana Talnaua (Stephan Talneau), „Savršena crna“ Toma Frohliha (Tom Fröhlich), “Dani ludila” Damiana Nenadića, “Kraljica Lir” (Kraliçe Lear) Pelin Esmer, „Hotel za beskućnike“ (Kimsesizler oteli) Ridvana Karamana (Rıdvan Karaman)

Uz redovne projekcije, svi zainteresovani će imati prilike da pogledaju i tri specijalne projekcije Instituta Yunus Emre: “Azez: Ime nade” Mehmeta Jilmaza (Mehmet Yılmaz), “Edzard Rojter – Rode se vraćaju” (Edzard Reuter – Leylek Bacaklı) u produkciji Murata Tosuna i režiji Dirka Šafera (Murat Tosun, Dirk Schafer), kao “Praistorijska priča o Anadoliji” autora Enisa Rize Sakizlija (Enis Rıza Sakızlı).

Idući u korak sa svetskom digitalizacijom tokom perioda pandemije korona virusa, svim virtuelnim posetiocima Nedelje turskog dokumentarnog filma, nudimo i bogati vanfilmski program- intervjue i onlajn razgovore sa rediteljima i producentima, na tri različite teme u tri različita dana, kao i podkastove, koji će moći da se prate na platformama Spotifie, Apple Podcast, Google Podcast i Amazon Podcast.

Ne zaboravite da pogledate raspored prikazivanja dokumentarnih filmova na turkishdocuveek.eventive.org i besplatno rezervišete svoje mesto.

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da je Srbija do sada prvom dozom vakcinisala 1.454.000 stanovnika ili 25 odsto punoletnih građana, a plan je da do kraja aprila barem 40 odsto stanovnika primi barem prvu dozu.

To znači da bi ubrzo imali i 40 odsto stanovnika potpuno zaštićenih i drugom dozom, rekla je Brnabić za TV Pink.

Imamo i 1.039.000 revakcinisanih građana ili 18 odsto punoletnih stanovnika, rekla je Brnabić i najavila da u ponedeljak stiže 106.470 doza Fajzer vakcina.

Premijerka Ana Brnabić izjavila je da je sednica Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa planirana za danas u 16.00 časova i da će videti da li je moguće „još malo relaksirati mere“.

Ona je za TV Pink rekla da će prethodno imati konsultacije sa sa stručnim delom štaba.

„Saslušaću lekare, da još jednom nadjemo balans, trudiću se koliko god možemo još malo da relaksiramo mere“, rekla je Brnabić.

Ona je navela da Beograd prednjači u vakcinaciji i da je tu blag pad zaražavanja.

Kako je još rekla, predsednik države Aleksandar Vučić vakcinisaće se u utorak u Rudnoj Glavi, i tako otvoriti drugi krug vakcinacije.

Brnabić: Niko ne sme da se igra sa vakcinacijom u Srbiji

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas, povodom privođenja pojedinih protivnika vakcina, da ljudi ne smeju da se igraju sa vakcinacijom i da šire laži kojima bi mogli da ugroze stepen imunizacije u Srbiji.

„To je nešto što može da košta neke gradjane i života. Ako je samo jedna osoba, koja je razmišljala da li da se vakciniše, čula te laži, odustala od toga, zarazila se i preminula, to je krivično delo“, rekla je Brnabić za televiziju Pink. Ona je dodala da je to i par ekselans bezbednosna tema.

„Novi heroj opozicije ministar Nebojša Stefanović, kojeg su do skoro nazivali „Slinom“

Premijerka Srbije Ana Brnabić ocenila je danas da je novi heroj opozicije potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Nebojšta Stefanović, kojeg su do skora nazivali „Slinom“, a sada su ga „uzeli u zaštitu“.

Oni mu dali nadimak Slina, a danas kažu – Stefanovića mnogi potcenjuju. On ništa nije zgrešio, on je ministar u mojoj vladi. Ako jeste, nadležni organi će o tome odlučivati, ali neverovatvo da oni koji su ga zvali Slina, sada ga uzdižu u nebesa, konstatovala je ona na TV Pink.

Kaže novinar Vukašin Obradović, u mladosti su ga zvali Slina. Ne, nego ste ga vi prozvali Slina i tad vam je bio Slina kad je lojalan, kada mislite da nije lojalan Vučiću, onda je fenomenalan, rekla je Brnabić.

Brnabić je rekla da se predviđalo da Srbija ima pad BDP od 1,3 odsto u prvom kvartalu, ali će on biti samo oko 0,5 odsto.

Kada je reč o ponudi za Udruženje radnika na internetu, frilenserima, Brnabić je rekla da su date ogromne pogodnosti, koje nisu predviđene zakonom, zbog čega se mora ići u proceduru pred parlament.

Predsendik Aleksandar Vučić je razumeo u koliko su teškoj situaciji neki od njih, pa je u tri navrata govorio da sednemo ponovo sa tim ljudima, objasnila je premijerka.

Brnabić je rekla da je neoporezivi deo podignur na nivo minimalca, da se suma do 673.000 godišnje ne oporezuje, do 500 evra ko zarađuje mesećno se ne plaća ništa da porez u proteklih pet godina.

Za one koji zarađuju od 600 evra biće otpisana kamata, a ponuđen je i reprogram od 10 godina, pa bi mesečna rata iznosila oko 20 evra, rekla je Brnabić.

Piše: FoNet/Beta

Foto: FoNet/Aleksandar Barda

 Priču o koronavirusu slušamo već godinu dana i prema istraživanjima čitava ova situacija počela je i psihički da loše utiče na stanovništvo. Da leka za ovu pošast nema, stanje bi bilo još gore. Međutim, lek postoji, vakcina, i to četiri vrste od koje možemo biriti kojom ćemo se vakcinisati. 

I pored toga, odziv je veoma slab. Svakodnevni apeli struke da se treba vakcinisati i tako izbeći velike zdravstvene komplikacije, ipak nisu u potpunosti urodili plodom.

“Ako se ovakav trend i dalje nastavi mi kraj priče o koroni nećemo uskoro imati”, kazala je dr Vesna Đoković koja je svakodnevno na vakcinalnom punktu u Medicinskoj školi od 9-17h. Razočarana je što građani i dalje slušaju priče o štetnostima vakcine i ne dolaza da je prime, razočarana je malim brojem vakcinisanih i zabrinuta zbog sve većeg broja obolelih pa i umrlih. Iznela je podatak da je na punktu u Medicinskoj školi u Novom Pazaru, od 13. marta kako je otvoren punkt, pa do danas, vakcinisan samo 1551 građanin.

Istakla je i to da se imunizaciji više odaziva starija populacija dok se veliki deo mladih ponaša nezainterseovano kao da se ne mogu zaraziti i kao da korona njih “neće”. “To nam je veliki problem. Kada bi se svi urazumili i odazvali vakcinaciji naš cilj bi bio postugnut, a on je da u što kraćem roku vakcinišemo što više ljudi i dočekamo kraj ove jezive priče i na taj način se vratimo normalnim tokovima života”, dodala je dr Vesna Đoković.

Punkt u Medicinskoj školi radi svakoga dana od 9-17h tako da svi koji misle na svoje i zdravlje svojih ukućana i bližnjih, mogu otići da se vakcinišu i bez prethodnog zakazivanja.

B.V.