Današnju sednicu  Narodne skupštine Srbije narodni poslanik SDP-a, dr Muamer Bačevac, iskoristio je da ukaže na problem koji imaju preduzetnici u Sandžaku, koji zbog verskih ubeđenja ne mogu da koriste brojne kredite koje država daje, zbog kamate.

Razvojna agencija Srbije preko Ministarstva privrede u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije, svake godine raspisuje pozive firmama, startapovima i preduzetnicima za korišćenje kredita kod Fonda, subvencionišući pritom od 20 do 45% ukupnog iznosa kredita malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, što su bespovratna sredstva sa kamatom na godišnjem nivou od 1% do 2.5%.

Na osnovu statistike koju vodi RRA SEDA moze se zapaziti da vise od 90% lokalnih preduzetnika i vlasnika kompanija iz Sandžaka koji dođu da se raspitaju o uslovima ovih mera podrške lokalnom razvoju, nisu u stanju da prihvate kamatu iz verskih razloga.

“Islam strogo zabranjuje kamatu, lihvarstvo ili zelenašenje. Islamska ekonomija ne prihvata princip stvaranja novca samoga po sebi putem kamata. Međutim, nepostojanje kamata ne znači zabranu ulaganja i posuđivanja novaca radi ostvarivanja profita, ali se principi transakcija moraju temeljiti na pravednoj raspodjeli i rizika dobiti ili gubitka”,  istakao je Bačevac.

On je pozvao Ministarstvo privrede kao i Fond za razvoj Republike Srbije, da kamatu koja je predviđena ovim programima otpiše, odnosno da se umanji iznos koji se subvencioniše za procenat kamatne stope koja se sada zaračunava, jer je svakako programom Ministarstva privrede predviđen procenat koji je bespovratan.

“Tražim da se umjesto kredita sa kamatom, obezbede zajmovi bez kamte kako bi se motivisalo preko hiljadu malih i srednjih preduzeća i preduzetnika sa teritorije Sandžaka, da iskoriste novac koji država obezbeđuje” naglasio je Bačevac.

Širom Turske danas se obilježava Dan šehida i 106. godišnjica pomorske bitke na Galipolju, odnosno Dan pobjede.

U bici kod Čanakalea učestvovalo je i oko 16 hiljada đurumlija iz Sandžaka.

A. N.

Na narednoj sednici Kriznog štaba mogle bi da budu ublažene mere za pojedine uslužne delatnosti koje bi bile izuzete iz mera delimičnog zaključavanja, pooštrenih u utorak. To je jutros najavio i epidemiolog dr Predrag Kon.

Kako sada stvari stoje, polemika u Kriznom štabu će se voditi oko toga da li treba potpuno otključati pojedine delatnosti ili im dozvoliti rad, ali sa skraćenim vremenom. I dalje su najupitniji kafići i restorani, ali bi otključavanje moglo da se odnosi na čitav niz delatnosti – od bravara, preko obućara, do frizeraja.

Medicinski deo Kriznog štaba će već u nedelju analizirati prvi presek rezultata pooštrenih mera, a sednica Kriznog štaba očekuje se u ponedeljak. Ipak, nije isključeno da bi i pre toga moglo da dođe do delimičnog popuštanja mera za takozvani mali biznis, jer zatvaranje najviše pogađa male privrednike, preduzetnike i zanatlije koje imaju jednog ili nekolicinu zaposlenih i koji praktično žive od dnevnog pazara.

Dr Kon je objasnio da bi ovim za početak bili obuhvaćeni frizeri i saloni za lepotu, kao i još neke druge uslužne delatnosti.

Najavu ublažavanja mera odmah su pozdravili predstavnici vlasti Beograda. Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine grada, za “Blic” kaže da se Grad Beograd od početka epidemije i prvih zaključavanja zalaže da mere ne budu “jedistvene”, već da ih treba posebno propisivati za svaku delatnost, a zatim strogo kontrolisati sprovođenje.

– Mnoge delatnosti, posebno uslužne, uz malo truda mogu krajnje bezbedno da rade. Cilj antiepidemioloških mera nije da građani ostanu bez posla ili primanja, već da zajedno obezbedimo uslove da na bezbedan način obavljaju svoju delatnost – kaže Nikodijević.

Nikodijević ističe da su dve stavke ključne – propisivanje posebnih mera koje omogućavaju rad i strogo i rigorozno kažnjavanje onih koji ih krše. Daje primer frizerskih salona i kaže da nema problema da rade od 8 časova ujutro, do uveče, ako se poštuje distanca i koriste ubrusi umesto peškira kako bi prenošenje virusa bilo onemogućeno.

Zanatlije posebno kivne

Do sada su zbog svakog zaključavanja najviše kivni bili oni “mali” koji, kako kažu, žive od dnevnog pazara. Frizeri, šminkeri, radnjice, obućari, ključari, krojači i mnoge druge zanatlije kojima je zbog krize promet već desetkovan i koji bi teško opstali bez državne pomoći. Uglavnom su to radnjice sa svega nekoliko zaposlenih koje uredno državi plaćaju obaveze, a čiji vlasnici nisu imali toliki obrt da bi mogli da naprave novčane zalihe.

U Udruženju frizera Srbije više puta su isticali da je situacija loša i da postoji veliki strah da se većina salona “neće izvući”.

– Jako mali broj klijenata dolazi u frizerske salone, što je dovelo do pada prihoda od 50 do 70 odsto. U unutrašnjosti je problem još veći, jer u nekim mestima pad prometa ide od 80, pa do čak 90 odsto – kažu u Udruženju frizera Srbije.

Sada upozoravaju da bi ih zaključavanje dodatno prizemljilo, a da su mnogi već stavili ključ u bravu, jer kako ocenjuju, “ono posla što ga i ima nije dovoljno da se pokriju porezi, kirija, plate”.

– Dnevno me pozovu barem dva frizera koji traže posao, a pre korone mesecima nisam mogla da nađem radnika. To sve govori – kaže nam Ana M, vlasnica jednog od uglednih salona u Beogradu.

Izvor: Blic

Foto: SHUTTERSTOCK / RAS SRBIJA

Od Beograda do Čačka već se može mnogo brže, a do kraja godine uz dosadašnjih 120 kilometara, do Čačka, novi put će do Zlatibora biti duži još tridesetak kilometara. Korak bliže, reklo bi se, brzim putem do mora.

Deonica auto-puta “Miloš Veliki” od Preljine do Požege trebalo bi da bude završena do polovine decembra. Nakon toga preostaje još 110 kilometara budućeg auto-puta koji bi trebalo da nas poveže sa Boljarima na granici sa Crnom Gorom.

Izgradnja ovog puta o kome se priča decenijama unazad još nije počela, ali bi prema zvaničnim najavama, do kraja godine mogao biti potpisan ugovor i za ovu, poslednju i najtežu deonicu od Požege do Boljara.

U Putevima Srbjije kažu da je u toku izrada Nacrta prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora Beograd – Južni Jadran, deonica Požega – Boljare, sa procenom uticaja na životnu sredinu. Procenjena vrednost projekta je oko 1,8 milijardi evra.

Konačan plan, dakle, ne postoji, ali sudeći prema onom koji je CIP napravio pre nekoliko godina saobraćajnica od Požege ka granici sa Crnom Gorom bila bi i više nego zahtevna.

Reč je o 107 kilometara autoputa, sa 97 mostova, koji će ukupno biti dugi gotovo 20 kilometara. Kako se navodi u starom planu put bi bio projektovan za brzine od 100 i 120 kilometara na čas.

Brže i do Sarajeva
Iako neće biti završen do kraja ove godine, mora se istaći i još jedan od autoputeva koji je važan, ne samo za našu zemlju već i za ceo region Beograd-Sarajevo, a na kome su radovi zvanično počeli krajem avgusta 2019. otvaranjem gradilišta na deonici Sremska Rača-Kuzmin dugačkoj oko 18 kilometara. Rok za izgradnju ove saobraćajnice je dve i po godine.

Šta je završeno?
Pored autoputa “Miloš Veliki”, od Beograda do Čačka, u prethodne dve godine završeno je više putnih pravaca koji su veoma ubrzali i olakšali putovanje.

Južni krak Koridora 10, na autoputu E75, od Grabovnice do granice sa Severnom Makedonijom, završen je u potpunosti i pušten u saobraćaj u maju 2019. godine. Reč je o deonici od 95,7 kilometara na jednom od najvažnijih panevropskih saobraćajnih koridora koji prolazi kroz Srbiju i povezuje Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Severnu Makedoniju i Grčku. Povezuje sledeće gradove i opštine: Niš, Leskovac, Vladičin Han, Vranje, Bujanovac i Preševo.

Pušten je u saobraćaj i Istočni krak Koridora 10, autoputa E80, od Niša do granice sa Bugarskom, ukupno 87 km. Istočni krak Koridora 10 povezuje Srbiju sa Bugarskom, ali je važna i kao tranzitni koridor preko kojeg se odvija saobraćaj između centralne Evrope i Turske ka Bliskom Istoku.

Gradilo se i na severu, pa je 27. decembra 2019. pušten u javni saobraćaj “Ipsilon” (Y) krak, od obilaznice oko Subotice do graničnog prelaza Kelebija, ukupne dužine 24 kilometra.

S. L. – Blic