Kako Radio televizija Novi Pazar saznaje, preminuo je muškarac star 69 godina iz Novog Pazara. Kako saznajemo od lekara on je i ranije imao zdravstvene tegobe. Imao je moždani udar nekoliko meseci ranije. Poslednjih dana bio je u teškom zdravstvenom stanju i na respiratoru u Kliničkom centru u Kragujevcu. On je bio u kontaktu sa prvom žrtvom, družili su se u jednom ugostiteljskom objektu. Muškarac star 58 godina iz Novog Pazara, za kojeg se pretpostavlja da je “nulti pacijent” oboleo od korona virusa u ovom gradu, preminuo je 15. aprila takođe u Kliničkom centru u Kragujevcu. On je bio prva žrtva.
An empty road leading to Istanbul Airport, Sunday, April 19, 2020, on the second day of the two-day curfew declared by Turkey's government in an attempt to control the spread of coronavirus. (AP Photo/Mehmet Guzel)
ANKARA – U Turskoj je u protekla 24 sata zabeleženo 4.674 novih slučajeva korona virusa, čime je broj obolelih porastao na 90.980, saopštio je ministar zdravlja te zemlje Fahretin Koča.
To je najveći broj slučajeva korona virusa izvan Evrope i SAD, napominje Rojters.
U poslednja 24 sata preminulo je 123 ljudi, čime je ukupan broj smrtnih slučajeva porastao na 2.140, dodao je Foča.
Do sada je izlečeno 13.430 ljudi, a u poslednja 24 sata testirane su 39.703 osobe, dodao je ministar.
Prema podacima sa sajta Worldometers, Turska je na sedmom mestu u svetu po broju zaraženih, a ispred nje su SAD, Španija, Italija, Francuska, Nemačka i Velika Britanija.
Zavod za javno zdravlje je potvrdio da su na današnji dan za teritoriju Novog Pazara od novih 45 ispitanih uzoraka pozitivna 4 pacijenta na koronavirus.
Na današnji dan ukupno je potvrđeno prisustvo korona virusa kod 63 osobe u Novom Pazaru.
Pripadnici ABHO jedinica vojski Srbije i Rusije počeli su dezinfekciju brojnih objekata u Novom Pazaru. Danas su najpre dezinfikovali objekte PU Novi Pazar a onda i Gerontološki centar. Prema rečina direktora Opšte bolnice Novi Pazar Meha Mahmutovića ova dezinfekcija dogovrena je prilikom nedavne posete delegacije ruske Vojske Novom Pazaru.
“Tokom posete ruskih oficira dogovoreno je da se dezinfikuje kompletno bolnica, Dom zdravlja, ZZJZ, svi istureni zdravstveni objekti ali i svi objekti koji su u službi borbe protiv korona virusa” – istakao je Mahmutović.
On je dodao da će dezinfekcija trajati tri dana, a da će nju proći i zgrada Gradske uprave, Medicinska škola “Dva heroja” koja je pretvorena u COVID 19 bolnicu.
Poruku povodom Dana grada uputio je prvi čovek Novog Pazara Nihat Biševac.
“Dan grada, 20. april, navikli smo da proslavljamo drugačije i svečano, sa sugrađanima i prijateljima. Ove godine Dan grada dočekali smo u vanrednim okolnostima, u jednom od najtežih trenutaka u novijoj istoriji našeg grada. Znam da na svetu ima gradova sa bogatijom istorijom i atraktivnijim građevinama, ali sam siguran da ne postoji grad sa toliko humanih, tolerantnih i dobrih ljudi. Sve to se i u ovoj teškoj situaciji kao mnogo puta do sada potvrdilo. Pozivam vas da kroz odgovornost, disciplinu, strpljenje i duhovnu snagu savladamo i ovu opasnost, a da nakon toga nastavimo zajedno još brže da gradimo bolju budućnost za našu decu i naredne generacije. Ljudima koji Novi Pazar nose u srcu, ma gde da su, čestitam 559. rođendan našeg voljenog grada”, rekao je gradonačelnik Biševac.
Grad Novi Pazar danas obeležava 559 godina postojanja. Zbog vanrednog stanja koje je u Srbiji proglašeno radi sprečavanja širenja infekcije korona virusom i policijskog časa koji je na snazi, Dan grada će prvi put ove godine proteći bez kulturno-zabavnih manifestacija i javnih skupova. Ispred Gradske kuće zbog pojave i širenja bolesti COVID-19 zastave na pola koplja, umesto da se tradicionalno na ovaj dan visoko viore.
Poruku povodom Dana grada uputio je prvi čovek Novog Pazara Nihat Biševac.
Temelje gradu postavio je Isa-beg Isaković 1461. godine, turski vojskovođa i osnivač Sarajeva, Skoplja i Šapca. 20. april je proglašen za Dan grada jer se Novi Pazar tada prvi put pojavljuje u pisanim spisima u jednom dubrovačkom dokumentu.
NOVI PAZAR – Najavljene dve milijarde dinara za turističke vaučere za odmor u Srbiji znače da će moći da ih koristi još 400.000 naših građana, a planirano je da destinacije, osim banja i planina, budu i Beograd i Novi Sad, rekao je danas za Tanjug ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić.
On je naveo da će za prvih pet meseci ove godine Srbija imati štetu oko 300 miliona evra zbog manjeg deviznog priliva od stranih turista, dodajući da u to nisu uračunata domaća turistička putovanja.
“Zato je ova akcija značajna, jer ćemo manjak koji će uslediti zbog manjeg dolazaka stranih gostiju bar delimično nadomestiti akcijom turističkih vaučera”, rekao je Ljajić.
Ministar je dodao da je do 26. februara ove godine podeljeno 160.000 vaučera i podsetio da je za manje od mesec i po radnih dana svih 100.000 vaučera podeljeno, te da je država morala da koristi sredstva iz budžetske rezerve za dodatnih 60.000 vaučera.
“To govori o interesovanju za ovu akciju. Sa novih 400.000 vaučera razmatramo da proširimo obuhvat onih koji mogu da ih koriste”, rekao je Ljajić i dodao da su te vaučere do sada najviše koristili penzioneri, čak 54 odsto, a zatim nezaposleni i oni čija su primanja manja od 60.000 dinara.
Navodi da se sada razmatra mogućnost da se Beograd i Novi Sad uključe kao destinacije za odmor na vaučere, te podseća da vaučeri u tim gradovima nisu mogili da budu koriscćeni jer su primat imale destinacije u unutrašnjosti Srbije, pre svega banje i planine.
S obzirom da je ova akcija usledila kao odgovor na situaciju nastalu zbog vorisa korona, Ljajić kaće da se razmatra mogućnost da i ova dva grada, koja su najviše pogođena u smislu pada turističkog prometa, budu ukljucena, jer su, kaže, oni vukli ceo turistički promet u zemlji.
Najavio je da će naredne nedelje biti pripremljen konačni tekst uredbe o korišćenju turističkih vaučera.
Ljajić kaže da su se vaučeri do sada mogli koristiti u oko 1.460 ugostiteljskih objekata, a ukoliko se uključe Beograd i Novi Sad on veruje da će biti još takvih hotela i pansiona.
“Nema sumnje da ćemo sa novim gostima nadomestiti gubitak koji će uslediti zbog pada međunarodnih turističkih putovanja. Ovo je pokušaj da smanjimo gubitke koji će sigurno biti veliki u ovoj godini”, istakao je Ljajić.
Kaže da su procene da će na svetskom nivou gubitak u oblasti turizma biti oko 450 milijardi evra, jer je, ukazuje, turizam prva grana privrede koja je pogođena zbog pandemije.
Međutim, kako kaže, ohrabruje činjenica da je turizam nakon svetske ekonomske krize pokazao da se prvi oporavlja i da je najfleksibilniji na ovakve krize.
BEOGRAD – Vlasnici zanatskih radnji i pojedini preduzetnici, koji su inače najviše pogođeni krizom izazvanom pandemijom kora virusa, od sutra će postepeno moći da se vraćaju na svoja radna mesta i u Srbiji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da se od sutra otvaraju sve zanatske radnje: vulkanizerske, auto-mehaničarske, hemijsko čišćenje, obućari, krojači, prodavnice automobila, bicikla, tehničke robe i građevinskog materijala.
Radnje do 300 metara kvadratnih mogle bi da budu otvorene 27. aprila, osim onih u tržnim centrima, ukoliko situacija u vezi sa koronavirusom bude dobra, u protivnom mere će biti povučene.
Plan je da frizerski saloni, saloni lepote, teretane, budu otvoreni od 4. maja dok se otvaranje hotela, banja, tržnih centara, međugradskog saobraćaja, kao i kontrolisano otvaranje aerodroma, kafića i restorana, planira između 4. i 11. maja.
Sve države sveta u kojima je “epidemiološka kriva” pod kontrolom donose po fazama odluke u skladu sa strukturom svoje ekonomije kako bi se pomoglo najugroženijim preduzećima u cilju popravljanja zdravstvene slike ekonomije ali ne na uštrb javnog zdravlja, objašnjavaju u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Vlade Italije i Španije, država sa najvećim brojem obolelilh i velikim brojem preminulih od kovida, spremile su pakete ekonomske pomoći i najavili postepeno otvaranje pojedinih prodavnica, kafića, muzeja, restorana, ali po fazama i u pojedinim regionima.
Švajcarska je otišla korak dalje i najavila da će frizeri, psihoterapeuti, lekari, jaslice i parkovi biti prvi koji će već od 11. maja početi da rade, pre prodavnica, pijaca, ili škola, biblioteka, univerziteta, zooloških vrtova, a koji bi mogli da budu otvoreni od 8. juna.
Pomoćnik direktora u Sektoru za analitiku PKS Bojan Stanić navodi da prema poslednjim podacima koje ima Komora, u Srbiji je u blokadi oko 950 privrednih subjekata.
Reč je uglavnom “malom biznisu”, o preduzetnicima, a ove brojke se odnose na period od 9. marta pa do sredine aprila.
“Taj broj u poslednje vreme stagnira što je jako dobro”, ocenjuje Stanić.
Kada je reč o većim firmama, privremeno je rad obustavilo oko 1.500 kompanija pa je oko 125 hiljada radnika upućeno na prinudni odmor.
“Određeni broj radnika se vraća polako što je u skladu sa popuštanjem mera kako u Evropi tako i najavljenim popuštanjem kod nas a i svakako i u vezi sa najavama podrške od strane države što je ohrabrilo pojedine privredne subjekte”, objašnjava Stanić.
Kaže da ako se samo porede brojevi, 1.500 kompanija koje su privremeno obustavile rad, nasuprot oko 120.000 koliko ima registrovanih u zemlji, brojka tako postavljena nije velika, međutim, kako primećuje, 125 hiljada radnika na prinudnom odmoru ipak nije mala cifra.
Upravo zbog toga, kaže, postoji pritisak kompanija da se što pre krene sa postepenim relaksiranjem mera.
“Mere popuštanja koje su najavljene od strane vlade a koje će krenuti već od sutra, posmatrano kroz agendu, odstupaju u danima ili eventualnio u okviru jedne nedelje na mnoge evropske zemlje”.
Stanić kaže da će se na radna mesta prvo vraćati zaposleni u malim firmama koje inače imaju problem kratkoročnog servisiranja obaveza (likvidnosti) poput krojača, automehaničara, vlasnici prodavnica elektromaterijala ili građevinske opreme…
Govoreći o stanju turističkog i hotelijerskog sektora u Srbiji, Stanić podseća da je na snazi Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima i da svi koji to žele mogu da se prijave za pomoć države.
Nada se, kaže, da će ako bude potrebe, vlada obezbediti dodatnu podršku hotelijerima, ugostiteljima, firmama za prevoz putnika jer su u pitanju sektori koji su najviše pogođeni epidemijom korana virusa.
U pojedinim regionima Italije ili Španije, takođe je najavljeno otvaranje pojedinih poslovnih prostora od 300-400 kvadratnih metara a gde se okuplja manji broj ljudi.
U krajnjoj fazi koja se u tim zemljama planira za sredinu maja mogli bi da se otvare i pojedini tržni centri, da krene međugradski saobraćaj…
“Sve se radi u fazama kako bi se već nakon prvih mera moglo razmatrati da li utiču na promenu epidemiološke slike”, objašnjava Stanić.
Za Srbiju je važno, dodaje, da se naš najveći spoljnotrgovinski partner – Evrozona, što pre oporavi.
U poslednjem izveštaju koji je objavio MMF prognozira se da će ove godine pad privredne aktivnosti Evrozone biti 7,5 procenata a poređenja radi, početkom januara ove godine, procena je bila da će Evrozona biti u plusu 1,2 posto.
Globalni pad privrede koji je prognozirao MMF biće 3 posto koliko je navedeno i za našu zemlju za ovu godinu.
Međutim, procene finansijskih gubitaka kompanija kako globalno tako i na nivou zemalja još nije moguće dati jer ne samo što je potrebno da prođe vreme da bi se analize završile, već nije poznato kako će se dalje razvijati epidemijska slika u brojnim državama sveta pogotovo na prelazu trećeg i četvrtog kvartala ove godine pa bi kriza mogla, ako se kriza produži na treći kvartal, dodatno da snizi nove prognoze MMF.
“Oni (MMF) su procenili da ukoliko bi se kriza proširila na treći kvartal da bi na negativan globalni rast od 3 posto bila dodata još tri negativna procentna poena”, rekao je Stanić.
U ime svih građana Novog Pazara i svoje lično ime, želim da uputim izraze zahvalnosti Vladi Kantona Sarajevo i njegovim građanima na pomoći koju su dali za privremenu Covid bolnicu, u kojoj se leče Novopazarci.
Veoma je dragocena. Budite uvereni da ćemo pamtiti podršku u ovim teškim vremenima. Siguran sam da će naše prijateljstvo i saradnja samo jačati u vremenu pred nama.
Vrednost donacije je 25 hiljada evra. Vreme borbe sa pandemijom još jednom je pokazalo solidarnost i jake veze između Novog Pazara i Bosne i Hercegovine.
