Srbija je, nakon dugog čekanja, konačno dobila svoj App Store, a mi smo odlučili da analiziramo koje konkretne benefite i prednosti ova prodavnica donosi lokalnim developerima.

Potvrdu ove lepe i dugo očekivane vesti imali smo pre nešto više od nedelju dana i naša zemlja se konačno našla na spisku novih država koje dobijaju App Store.

Lokalizovana verzija ove prodavnice doneće prednost korisnicima koji će od sada svoje platne kartice moći da povežu sa ovim servisom i da jednostavnije kupuju aplikacije, a domaći iOS developeri će lakše poslovati iz Srbije i vršiti naplatu svojih proizvoda.

I, dok u narednih desetak dana čekamo da App Store i zvanično bude pušten za korišćenje, odlučili smo da baš iz ugla developera analiziramo ovu vest i koliko je ona značajna sa pravne i poslovne strane. U tome su nam pomogli Aleksandar Vacić, osnivač agencije za izradu aplikacija „Radiant Tap“ iz Beograda i Mlađan Antić, Lead iOS developer u Connexient-u i osnivač startapa RaceBuddy.

Aplikacije domaćih autora imaće mnogo veću vidljivost nego do sada

„Nikada nije bilo problema za developere u Srbiji da se registruju i nude svoje aplikacije na bilo kom App Store-u“, otkriva svoje mišljenje Aleksandar na samom početku. On, između ostalog kaže i da nije bilo problema ni da od kompanije Apple dobiju pare od te prodaje, tako da u tom smislu neće biti nikakvih krucijalnih promena.

Međutim, primarni benefit koji Aleksandar vidi jeste da će neke aplikacije koje ranije nisu bile pravno moguće, sada biti objavljivane, pre svega u industrijama koje su strogo regulisane sa pravne strane, dodavši sledeće:

Na primer, razne kladionice, za koje Apple zahteva da dostave dokument da imaju licencu za rad izdatu od strane države na čijoj teritoriji dotični App Store funkcioniše. Ima tu raznih drugih oblasti i sfera poslovanja gde ovo takođe važi i takve stvari (odn. poboljšanje uslova poslovanja) su uvek dobrodošle.

Prema njegovim rečima, drugi bitan faktor koji očekuje jeste da razni backend servisi koje Apple kreira postanu dostupni korisnicima u Srbiji, a što samim tim otvara nove mogućnosti za developere. Ovo se, prema rečima našeg sagovornika, pre svega odnosi na finansijske sisteme i procese na kojima App Store, iTunes Store i Book Store funkcionišu.

Ono što je takođe veoma bitno napomenuti, a što Vacić posebno ističe, jeste da svi developeri znaju da Apple naplaćuje 30% komisione provizije od prodaje digitalnih proizvoda kroz App Store. Međutim, fizičke proizvode nije moguće naplatiti od krajnjih korisnika koristeći iste te kanale za digitalnu naplatu:

Ako, recimo, prodajete sir i kajmak, unikatne džempere, bilo šta, nećete moći to da naplatite. Bilo bi veoma fino da to možete prodati bilo kome u Srbiji i da vam taj neko plati koristeći karticu na koju je već registrovao kod za kupovinu na App Store-u. No, to nije moguće jer Apple dozvoljava samo prodaju digitalnih proizvoda sa karticama registrovanim za App Store kupovinu.

Međutim, ako Apple (i domaće banke) ponude Apple Pay u Srbiji, onda će biti maltene trivijalno da krajnji korisnici te iste kartice koje su već registrovali za App Store, sada registruju i za Apple Pay servis. Njega je moguće koristiti za naplatu fizičkih proizvoda i spomenutih 30% provizije tu ne postoji. Verujem da su benefiti očigledni.

Vacić dodaje i treći, takođe bitan faktor a to je zapravo veća vidljivost aplikacija domaćih autora i veruje da će barem jedna osoba biti zadužena za uređivanje pomenute prodavnice, tj. određivanje izbora aplikacija i igara koje će biti promovisane kroz razne kategorije i interne nagrade. A upavo ti urednici, kako nam otkriva Aleksandar, su međusobno u kontaktu, što znači da će bolje aplikacije onda lakše naći svoj putdo promocije na App Store prodavnicama u drugim državama.

Složivši se sa svojim kolegom, Mlađan je koncizno dodao da veliki broj korisnika iOS-a u Srbiji ima App Store nalog bez dodate platne kartice, kao i da bi to sada moglo da se promeni:

Nadam se da će ti korisnici napokon moći da dodaju svoju platnu karticu i počnu da kupuju aplikacije, što će rezultovati, nadam se, većim prihodom za developere koji, između ostalog, ciljaju i na domaće tržište. Sam porces migracije sa jedne na drugu prodavnicu neće biti komplikovan i dovoljno je samo promeniti „store“ i dodati karticu kroz par minuta, dok sve može na telefonu da se odradi.

Ovde je bitno napomenuti da Apple već par godina dozvoljava prelazak na drugu prodavnicu ali pod uslovom da korisnik na originalnoj (prvobitnoj) prodavnici ima balans na računu od 0 američkih dolara. U slučaju da to nije tako, transfer ne bi mogao da se izvede.

Lokalni App Store je dobrodošao, ali najviše za one koji ciljaju na domaće tržište

Osvrnuvši se više na pravni aspekt dolaska pomenute prodavnice, kao i na to šta bi developeri morali da urade kako bi naplaćivali igre i aplikacije iz Srbije, Aleksandar kaže da će za sada sve ostati isto kao i da ugovor koji developeri imaju jeste sa kompanijom Apple, a ne sa svakom pojedinačnom App Store prodavnicom:

Model prodaje jeste komisiona prodaja. Apple zadržava 30% od onoga što naplati od krajnjeg korisnika, ostalo se sve transferuje autoru na račun koji je dostavio ovoj kompaniji. Tako je bilo od samog početka i ništa se u tom smisli ne menja.

Kako Mlađan dodaje, dovoljno je da programeri kroz Apple Developer centar digitalno potpišunovi ugovor – i to je sve. Međutim, ako developer nije eksplicitno izabrao zemlje u kojima je aplikacija dostupna kako kaže Antić, nema nikakvih problema, aplikacija će se pojaviti u srpskom AppStore-u.

Na pitanje Netokracije koje konkretno planove imaju naši sagovornici sa lokalizovanom verzijom ove prodavnice, budući da se i sami bave razvojem iOS aplikacija, oni odgovaraju da nisu specifično vezani za srpsko tržište i samim tim neće imati specijalne benefite, bar za proizvode na kojima oni rade.

Ipak, pojedinih prednosti će svakako biti. Sa jedne strane, Mlađan smatra da veliki broj aplikacija koje imaju teritorijalno ograničeno tržište, kao što su Car:Go, Donesi, i njima slične i one mogu očekivati organski boost preuzimanja – ne veliki, ali će ga biti. Sa druge strane, Aleksandar dodaje da će neke od klijentskih aplikacija koje recimo izrađuje njegova agencija svakako imati velikog benefita od postojanja App Store u Srbiji.

Nije sve baš tako sjajno

Pred sam kraj analize, dotakli smo se i pitanja koje zanima i mnoge korisnike, a to je da li će oni biti u prilici da registruju svoje kartice na ovoj prodavnici i da li nešto stoji na putu kao prepreka za izvršenje ovog procesa?   

Aleksandar kaže da su i ranije naše kartice mogle da se koriste i da on svojom karticom izdatom od strane banke u Srbiji već plaća iCloud storage na hrvatskom App Store-u, istakavši dodatno:

Ono što je bilo čudno u toj priči jeste da Apple nije imao Srbiju kao opciju u listi „billing country”. Pa onda ukucam „billing“ adresu iz Srbije, a kao zemlja mi ostane Hrvatska, jer sistemski UI nije ni omogućavao da se to promeni u nešto drugo. I Apple je prihvatao takvu adresu za karticu.

Očekujem da se ta „sitnica“ izmeni i da registracija kartica više ne nosi sa sobom taj osećaj neke „muljave rabote“. To će, između ostalog, znatno doprineti i podizanju nivoa poverenja u e-trgovinu i e-plaćanje među ljudima u Srbiji koji su manje vični ovakvim stvarima.

Za kraj, Mlađan kaže da je jedan od problema to što veliki broj korisnika koji su registrovali US nalog nekada, plaćaju aplikacije raznim vaučerima ili internacionalnim platnim karticama, neće se prebaciti na srpski App Store. „Jedan od razloga za to jeste što aplikacije kupljene u US App Store-u možda nisu dostupne u ostalim prodavnicama, i za ažuriranje će morati da se prebacuju na US, što je UX košmar, i niko to sebi neće da radi“, zaključio je na kraju Mlađen.