„Iako često govorimo o regionalnoj saradnji na ovakvim skupovima, nje je u praksi sve manje što zbog globalnih dešavanja i trgovinskih ratova među velikima, što zbog toga što se u regionu Zapadnog Balkana više ponašamo kao konkurenti nego kao partneri, a u prilog tome govore necarinske barijere i uvođenje taksi koje obesmišljavaju svaki vid regionalne saradnje“, izjavio je danas potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić.

Ministar je na otvaranju 15. Međunarodnog sajma privrede u Tešnju ukazao na primer saradnje nordijskih zemalja koje su posle Drugog svetskog rata shvatile da pojedinačno ne mogu da naprave neki ozbiljniji rezultat, nakon čega je usledila dublja ekonomska integracija, da bi danas sve te zemlje koje skupa imaju oko 25 miliona ljudi bile među prvih 10 u svetu po kvalitetu života i životnom standardu.

Ministar je rekao da brojni loši ekonomski parametri upućuju na nužnost regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu.
Po stanju infrastrukture region je, kako je rekao Ljajić, 50 odsto ispod proseka EU i istakao da će nam biti potrebne 33 godine da sa ovim nivoom ulaganja stignemo prosečan nivo kapitalnih objekata EU.

Ministar je podsetio i da je udeo izvoza u BDP-u zemalja Zapadnog Balkana 28 odsto, dok, poređenja radi, jedna Slovačka ima udeo od 88 odsto, Slovenija i Mađarska 81 odsto, dok je u Bugarskoj taj procenat 51 odsto i dodao da je za svaku zemlju manju od 10 miliona ljudi neophodno da učešće izvoza u BDP-u bude iznad 50 odsto da bi došlo do osetnijeg rasta životnog standarda stanovništva.

Značajno su manja izdvajanja regiona za istraživanje i razvoj, od 6 do 48 evra po glavi stanovnika u odnosu na EU koja za ovu svrhu, kako je naveo, opredeljuje 618 evra.
On je skrenuo pažnju i na vrlo niska unutarregionalna ulaganja na Zapadnom Balkanu koja su pet posto od svih ukupnih stranih investicija.

„Mi pričamo o regionalnoj saradnji, a osim trgovine ta saradnja se zapravo na drugim osnovama i ne odvija, a i trgovinu prati pregršt problema“, rekao je Ljajić. On je ukazao na tri praktične stvari koje treba uraditi da bi se regionalna saradnja pospešila. Prva je, kako je objasnio, postojanje političke volje za uklanjanje svih barijera i stvaranje zajedničkog ekonomskog prostora.

Drugo, Ljajić je istakao da je neophodno unaprediti infrastrukturu na graničnim prelazima, kao i uskladiti radno vreme inspekcijskih službi na graničnim prelazima i dodao da za otklanjanje nekih od ovih problema nisu potrebna velika finansijska sredstva.

„ Do pre godinu dana smo sa Bosnom imali 13 vancarinskih barijera. Za dva meseca smo sa Šarovićem rešili devet barijera da nismo morali da menjamo ni jedan propis, ni dinar da uložimo“, rekao je on.
Treći najveći izazov će, kako je naglasio, biti hvatanje koraka sa četvrtom industrijskom revolucijom, što podrazumeva izgradnju širokopojasne infrastrukture u regionu kako bi se stvorilo zajedničko digitalno tržište.

„Bez toga, jaz sa razvijenim zemljama Evrope biće još i veći nego što je trenutno“, zaključio je Ljajić.

Otvaranju sajma je prisustvovao i predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić i ministar u Vladi Severne Makedonije Zoran Šapurić.

Međunarodni sajam privrede u Tešnju je ove godine okupio 300 izlagača iz regiona i zemalja EU.

Pored rekonstrukcije kompletne kanalizacione mreže, grejne instalacije, elektro instalacije, plafona, kompletne stolarije, podova i sanacije krova u atrumu škole, planirano je da se nakon završetka tih radova uradi i fasada na kompletnoj školi koja će, kako ističe direktor ove obrazovne ustanove, u septembru izgledati kako novi objekat.

“ Iako se radovi izvode u vreme kada traje nastava, preduzete su sve mere za bezbednost učenika koja je meni I svim zaposlenima  uvek na prvom mestu”, naglasio je direktor Gimnazije, Nermin Dražanin.

Dražanin je kazao da se iz godine u godinu povećava broj učenika koji pohađa Gimnaziju a da je prostora, odnosno učionica manjka, i da je u planu da se u narednom periodu, u delu škole koji se nalazi ka Državnom univerzitetu urade tri nove učionice.

Da podsetimo, ukupan iznos radova je preko 85 miliona dinara.

Predsednik SDA Sandžaka Sulejman Ugljanin potvrdio je danas da ta stranka podržava inicijativu Bošnjačkog nacionalnog vijeća za uspostavljanje specijalnog statusa za Sandžak. Potpredsednik vijeća i nosilac Liste ”Vakat je” prof. dr Sait Kačapor poručujue da inicijativa nije doneta u ime tog organa. Predsednik BNV-a Esad Džudžo, koji je spreman da ponudi rešenje, kaže da se mora voditi računa da ono bude prihvatljivo za obe liste.

Ugljanin je danas još jednom insistirao na podrši inicijative Bošnjačkog nacionalnog vijeća o specijalnom statusu  Sandžaka, koja je, podsetimo, potekla  na Izvršnom odboru Bošnjačkog nacionalnog vijeća  od strane većnika Liste Samoopredeljenje,a bez prisustva vijećnika Liste ’’Vakat je’’.

Inicijativu je na posebnoj sednici prihvatio  i Glavni odbor Stranke demokratske akcije Sandžaka čiji je Ugljanin predsednik.

Ističući da se ovime vrši politizacija BNV-a, vijećnici Liste’’ Vakat je prof.dr Sait Kačapor’’ protive se inicijativi, te podsećaju da je ona doneta bez njihove saglasnosti i učešća.

Prof. dr Sait Kačapor kaže da većnici Liste “Vakat je” ne prihvataju da je inicijativa doneta u ime Bošnjačkog nacionalnog vijeća.

“Mi smo dobili poziv za sednicu Izvršnog odbora i pre utvrđivanja dnevnog reda, pred delegatima se se pojavili dokumenti o kojima niko sa liste “Vakat je”nije imao pojma. Nismo bili u situaciji ni da pročitamo a kamo li da pomognemo da s etaj dokument donese na kvalitetan način. Izvršni odbor sa pet kandidata sa liste “Samoopredeljenje” bez obzira što naši kandidati nisu prihvatili da učestvuju u sednici, smatrao je da je legitimno doneo inicijativu o specijalnom statusu Sandžaka. Želim da kažem da mi ne prihvatamo da je to doneto u ime BNV-a” – zaključio je Kačapor.

Kačapor smatra da se nastala situacija može rešiti razgovorima na koje je pozvao Ugljanina ali da još nije dobio potvrdan odgovor.

Predsednik BNV-a Esad Džudžo u izjavi sa bosanski magazin Stav podseća da je za predsednika BNV-a izabran glasovima obe liste te da se o tome mora voditi računa. Džudžo je spreman da ponudi svoje viđenje rešenja statusa Sandžaka na način koji bi prema njegovim rečima bio prihvatljiv i pomirujući za obe liste.

U organizaciji Istraživačko-dokumentacionog centra i Foruma ZFD u Novom Pazaru predstavljen je Bosanski atlas ratnih zločina od 92. do 95.  godine, autora Mirsada Tokače. Riječ je o digitalnom izvoru podataka, materijala i dokumenata koji na jednom mjestu obrađuje činjenice o ratnim zločinima i žrtvama.

Bosanski atlas ratnih zločina jedna je vrsta digitalnog memorijala koji ogoljava činjenice koje se odnose na ratna dešavanja u Bosni.  On sadrži podatke o događajima i svim žrtvama rata u BiH devedesetih godina prošlog vijeka i proizvod je projekta “Ljudski gubici u Bosni i Hercegovini 1991.-1995.”

Ovim digitalnim atlasom na karti Bosne mapirana su mjesta ratnih zločina, masovne grobnice, popis žrtava i opis događaja, a sve je to rezultat je dugogodišnjeg rada Istraživačko-dokumentacionog centra  i  od sada na internetu  predstavlja dobar elektronski izvor podataka za akademsku zajednicu, za novinare, ljude u dijaspori o činjenicama  koje su vezane za zločine.

” Mi svoj rad na ovaj način otvaramo najširoj publici. Želimo povratnu informaciju, činimo i bosansku knjigu dostupnom.  Morate znati da ogromna bosanska dijaspora traži informacije o tome šta se desilo. Da one budu autentične, da one budu dobro dokumentovane, da istina o zločinu protiv Bosne bude zasnovana na činjenicama, a ne na nekim nepouzdanim interpretacijama. Vidite, u zadnje vrijeme pokušava se revidirati historija.  Neki pokušavaju da negiraju genocid i ratne zločine. Ova dva projekta su praktično jedinstvo našeg dugogodišnjeg rada i mislimo da ćemo pomoću njega napraviti jednu vrstu interakcije”, kaže autor knjige i direktor Istraživačko-dokumentacionog centra, Mirsad Tokača.

Sve informacije na ovom portalu biće propraćene fotografijama, video zapisima, svjedočenjima, dokumentima i sudskim presudama. Atlas će tako pružiti mogućnost potpune rekonstrukcije onoga što se tokom rata događalo u BiH.

Član Predsjedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić ocijenio je ponižavajućim današnji raport predsjedavajućeg Predsjedništva BiH Milorada Dodika srbijanskom ministru odbrane Aleksandru Vulinu.

„Nevjerovatno je da predsjedavajući Predsjedništva BiH raprotrira običnim ministru odbrane druge države koji ga je danas verbalno potapšao i pohvalio za blokiranje i odbijanje rješenja migrantske krize u Bosni i Hercegovi. Kao član Predsjedništva ograđujem se od ovog servilnog i nedostojnog čina. Dok je bio predsjednik manjeg bh.entiteta donekle se mogla shvatiti ovakva praksa da bespogovorno sluša predstavnike srbijanske vlasti, ali je vrijeme da nauči da je sada dio kolektivnog šefa države. Očito je da ćemo o sprječavanju ilegalnih prelazaka migranata iz Srbije morati detaljnije razgovarati sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem“, kazao je Komšić.

„Umjesto da sprječava ilegalni prelaz migranata u Bosnu i Hercegovinu srbijanski ministar odbrane daje sebi za pravo da komentira odluke Predsjedništva Bosne i Hercegovine o upotrebi Oružanih snaga Bosne i Hercegovine. Da Vučićev ministar i doista radi svoj posao i sprječava ilegalni prelazak migranata iz Srbije u BiH uopće ne bi bilo potrebe da se razmatra angažman Oružanih snaga BiH na granici sa Srbijom, niti bi ikada kolegi Dodiku palo na pamet da prvi predlaži nešto poput toga“, rekao je Komšić.


(Vijesti.ba)

Predsjednik Evropske komisije Jean Claude Juncker poručio je poručio Srbiji i Kosovu da ne mogu računati na članstvo u EU bez sporazuma o normalizaciji odnosa.

„Ako se ovaj spor između Srbije i Kosova ne riješi, nijedna zemlja neće imati šansu da postane članica EU. Ne želimo da uvozimo nestabilnost u EU, želimo da izvozimo stabilnost u te zemlje“, poručio je Juncker.

Predsjednik Evropske komisije je istakao da nije zadovoljan što proces dijaloga „ne ide u pravom smjeru“ te je pozvao Beograd i Prištinu da imaju više razumjevanja za poziciju druge strane.

Jean Claude Juncker je u utorak uveče primio premijera Albanije Edija Ramu, čija zemlja iščekuje odluku EU o početku pristupnih pregovora sa Briselom.

Rama je izjavio da sanja o velikoj Evropskoj uniji sa Srbima, Makedoncima i Albancima u njoj. Prema Raminin navodima, zemlje Zapadnog Balkana su unutar evropskih granica, ali su kao „organ koji se vuče za tijelom i nije na svom mjestu“.

„EU mora da odluči šta da radi sa tim organom. Da li će ga pustiti da iskrvari ili će ga primiti kao dio tijela i postaviti sve na svoje mjesto“, poručio je albanski premijer.

Predsjednik Evropske komisije Juncker je ponovo potvrdio da postoje zemlje članice koje nisu ubijeđene da se može dati zeleno svjetlo zvaničnoj Tirani za početak pristupnih pregovora, ali da on ostaje optimista.

„Nije nemoguća misija. Moramo objasniti članicama koje imaju rezerve, zbog domaćih razloga, zašto smatramo da u narednim mjesecima vrijedi odobriti otvaranje pristupnih pregovora sa Albanijom”, poručio je Juncker.

Inače, Evropska komisija je krajem maja preporučila Savjetu EU bezuslovno otvaranje pristupnih pregovora sa Albanijom i Sjevernom Makedonijom. Prva debata oko ovih pitanja bi trebala da se održi 18. juna na nivou ministara inostranih poslova zemalja članica EU.

Konačna odluka treba da dobije saglasnost šefova država i vlada članica EU.

(Vijesti.ba / RSE)