Trener fudbalera Novog Pazara Neško Milovanović rekao je da njegov tim nije u poziciji da ikome preti, ali da u predstojećem duelu sa Zlatiborom na domaćem terenu može do prve ovosezonske pobede.
“Prava su užička ekipa. Vodi ih Predrag Ristanović, kojeg dobro poznajem i pokusaće da se iskupe za neprijatan poraz od Radničkog 1923 (1:3). Uz pristup i ozbiljnost, koju smo pokazali i u remiju protiv Sinđelića u Beogradu (0:0), Pazar može da pobedi posle dužeg vremena”, rekao je Milovanović.
Uoči 24. kola Prve lige Srbije, Zlatibor je četvrti na tabeli sa 44 boda, dok poslednjaplesirani Novi Pazar ima osam bodova.
Utakmica na Gradskom stadionu u Novom Pazaru zakazana je za nedelju od 14 časova.
“Nadam se značajnoj podršci publike, koju su loša situacija i rezultati oterali s tribina. Ipak, tokom zime je mnogo toga napravljeno, doveli smo dobre igrače i pokušaćemo da nateramo navijače da ponovo dolaze na stadion u velikom broju. Možda ne već protiv Zlatibora, ali uskoro očekujem mnogo bolju posetu”, naveo je Milovanović.
On može da računa na sve kandidate za tim, osim povređenog Mirsada Brunčevića.
“Imali smo problema sa štoperima. Jasmin Trtovac je rovit, a Omega Roberts je slomio ruku na gostovanju Sinđeliću. Obojica će, ipak, biti u konkurenciji za sastav, kao i Kenan Ragipović, koji je odslužio kaznu zbog žutih kartona”, kazao je Milovanović.
Milovanović: Nismo u poziciji da pretimo, ali možemo do prve pobede
Ne znamo šta nas je snašlo
Kada se pre 14 meseci rodio mali Imrah, prvo dete supružnika Almina (30) i Adise (27) Bulić, devojačko Lekpek, iz sela Mur kod Novog Pazara, svi u ovoj siromašnoj porodici bili su presrećni i slavili su do kasno u noć.Posebno su se radovali Imrahova baka Fikreta i deda Muamer Bulić koji su godinama čekali unuka. Na žalost, sreća siromašne porodice Bulić trajala je kratko, jer se odmah pokazalo da sa Imrahom nije sve u redu i da je rođen sa ozbiljnom anomalijom.Usledio je višemesečni borak u Beogradu (u Tiršovoj), pregledi, snimci i na kraju užasna dijagnoza. Dečak je rođen sa preteškim oblikom distrofije (tip 11), zbog čega ne može da se hrani preko usta, ne ustaje (samo retko i kratkotrajno sedi), ne govori… Njegovi siromašni roditelji Almin i Adisa prinuđeni su da mu, da bi mu po preporuci lekara poboljšali disanje, svakodnevno daju kiseonik i da mu posebnim špricem, preko otvora na stomaku, u želudac ubacuju specijalnu hranu…– Kako će njegov dalji razvoj teći i da li će za njegovu bolest biti leka potpuno je neizvesno, prognoze su vrlo loše… Očajni smo, još i ne znamo šta nas je snašlo. Živimo u jednoj sobici još nezavršene kuće, jedva smo se prehranjivali, nemamo nikakva primanja. Almin po ceo dan bude u šumi i kupi sitnija drva koja ostanu posle seče i prodaje ih novopazarskim pekarima. To je jedini novac koji nam ulazi u kuću – priča dečakova majka Adisa i dodaje:– Od kako je otkriveno da naš Imrah boluje od teške, a po mnogima i neizlečive bolesti, svi smo u šoku. Plačemo po ceo dan i proklinjemo lošu sudbinu koja nas je zadesila. Živimo u nadi da će za Imraha, ipak, biti leka. Samo za dečakovu specijalnu hranu i pampers pelene mesečno nam je potrebno oko 300 evra. Morali smo da pozajmimo novac za kupovinu inhalatora, a od bolnice u Novom Pazaru tek pre neki dan dobili smo kiseonik. Novopazarski lekari hoće da nam pomognu, ali su i oni još u nevolji, jer se nisu susretali sa ovakvom bolešću.Sada im je najvažnije da uprkos muci i sirotinji detetu pruže adekvatnu negu i lečenje.– Još ne znamo na šta možemo da računamo od države. Nadamo se da će nam pomoći i dobri ljudi iz ovog kraja koji žive i rade u inostranstvu. Nama ostaje da se borimo i da se nadamo da će medicina napredovati i da će i za našeg Imraha, ipak, biti leka – ističe dečakov otac Almin Bulić, koji će “pojačati” svoj rad u šumi.
Potrebna hrana, pelene…
Naši plemeniti čitaoci koji žele da pomognu porodicu Bulić i direktno ih kontaktiraju, mogu to učiniti putem telefona na broj: 00381 63 77 44 083 (Adisa). Porodici su najpotrebniji hrana za dečaka (kao na slici), pelene i novac za ponovni odlazak u Beograd. Naravno, na usluzi je kao i uvek Redakcija “Vesti”.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: [email protected]. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Izvor: Vestionline
U septembru otvorenje novog Islamskog kulturnog centra Bošnjaka u Mainzu – Počele pripreme za trodnevnu manifestaciju
Mainz, 1. mart 2019. – Novi Islamski kulturni centar Bošnjaka u njemačkom gradu Mainz bit će zvanično otvoren 15. septembra ove godine, a Džemat Mainz počeo je pripreme za njegovo otvorenje. Vrijednost objekta se procjenjuje na 2,5 miliona eura. Za šest godina koliko je trajala izgradnja džamije i centra u glavnom gradu njemačke Savezne pokrajine Rheinland – Pfalz učestvovalo je 1108 vakifa i donatora sa novčanim prilozima i više od 50 osoba sa materijalom, najvećim dijelom džematlija sa novčanim pirlogom i prijatelja iz drugih džemata u okviru Islamske zajednice Bošnjaka Njemačke, dijaspore i Bosne i Hercegovine.
– Na izgradnji naše nove džamije i centra radile su brojne firme i na stotine radnika dobrovoljaca. Najveći teret je podnijelo tridesetak džematlija a neki od njih skoro da nisu izostali niti jednog dana sa gradilišta. Nije podizan kredit i sve je finansirano iz dobrovoljnih priloga i članarine”, ističu u IKC Bošnjaka u Mainzu.
Na svečanost otvaranja su pozvani visoki predstavnici političkog, kulturnog i vjerskog života Njemačke i Bosne i Hercegovine. Centralna svečanost i otvorenje džamije planirano je posljednjeg dana, 15. septembra. Formirano je devet timova i to za dekoraciju, marketing, prezentaciju džemata, obezbjeđenje, prostorno uređenje, zarim tim za goste, catering, protokol i program svečanostii tim za tehničku podršku. Svi oni zajedno broje gotovo 100 članova, a radit će na pripremi trodnevne manifestacije.
– Kampanja “Mi gradimo uz Allahovu dž.š. pomoć – Pridružite nam se!” sa kojom smo krenuli u ovaj projekat odjeknula je i doprla do naših ljudi u Njemačkoj, i ako hoćete širom svijeta, što se vidi i po broju vakifa i donatora, ali i po ukupnoj vrijednosti izgrađenog. U više navrata ova kampanja je isticana kao primjer kako bi se trebalo djelovati. Zato smo ponosni na sve što smo svi zajedno uradili. Pred nama je sada puno posla i željeli bismo otvorenje naše džamije učiniti dostojnim truda i vjere sa kojom je ona i izgrađena. Ovom prilikom bih se zahvalio svima koji su na bilo koji način učestvovali u njenoj izgradnji, da im Allah dž.š. podari svaki hajr na oba svijeta i upiše kao trajno dobro djelo”, kazao je Rifat Halilović predsjednik IKC Bošnjaka u Mainzu.
Centar je i u toku izgradnje imao brojne značajne posjete od kojih vrijedi pomenuti posjete reis – ul –uleme Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Huseina ef. Kavazovića, kao i premijerke Savezne pokrajine Rheinland – Pfalz Malu Dreyer, te gradonačelnika grada Mainza Michael Ebling.
Kamen temeljac za novu džamiju 2013. godine položio je reisu-l-ulema Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini, Husein ef. Kavazović, zajedno sa džematlijama džemata Mainz i ministricom Savezne države Rheinland – Pfalz za integracije Irenom Alt, te predsjednicom općine Hechtsheim i članicom Bundestaga Ursulom Groden Kranich.
Novi Islamski centar Bošnjaka u Mainzu vlasništvo je IKC Bošnjaka izgrađen je na lokaciji Mainz – Hechtsheim, a objedinjava 1750 m2 građevinskog zemljišta. Objekat je izgrađen na četiri etaže i ukupne je kvadrature 1500 m2, sa ciljem da se zadovolje potrebe jednog modernog islamskog centra, sa 150 m2 mesdžida za muškarce i 70 m2 za žene, ali i sa multifunkcionalnom salom, restoranom, kuhinjom, ostavom, podrumom, bibliotekm, uredom, čajnom kuhinjom, salom za sastanke, učionicama, stanovima, i parking prostorom.
Podbacio Kolašinac na Evropskom prvenstvu u Glazgovu
Reprezentativac Srbije u atletici Asmir Kolašinac danas nije uspio da se plasira u finale bacanja kugle na Evropskom dvoranskom prvenstvu u Glazgovu.On je u kvalifikacijama zauzeo 13. mjesto sa 19,82 metara, a za finale je bilo potrebno najmanje 20,31, koliko je bacio osmoplasirani Portugalac Francisko Belo.Najbolji hitac u kvalifikacijama od 21,08 metara ostvario je Mesud Pezer iz Bosne i Hercegovine.
IZVOR ‘Radiostoplus.com
EP Glazgov 2019: Amela Terzić u finalu na 1.500 metara
Reprezentativka Srbije u atletici Amela Terzić plasirala se večeras u finale trke na 1.500 metara na Evropskom dvoranskom prvenstvu u Glazgovu.Dvadesetšestogodišnja Novopazarka pobedila je u trećoj kvalifikacionoj grupi vremenom od četiri minuta i 16,51 sekundi.Iz te grupe u finale se plasirala i drugoplasirana Sofija Enaoui iz Poljske sa četiri minuta i 16,78 sekundi.Najbolji rezultat u kvalifikacijama od četiri minuta i 8,05 sekundi ostvarila je pobednica druge grupe Marta Perez iz Španije.Finale trke na 1.500 metara na programu je u nedelju u 21.12.
OSNOVNU ŠKOLU “12 DECEMBAR” U SJENICI NAZVATI OSNOVNA ŠKOLA “PROFESOR DR. RASIM MUMINOVIĆ”
Rahmetli Rasim Muminović bio je veliki bošnjački i evropski filozof. Rođen je 1935. godine u selu Trijebinama kod Sjenice. Najprije je pohađao Gimnaziju u Sjenici. U Sarajevu je završio „Gazi Husref-begovu“ medresu, a potom Učiteljski fakultet. Na Filozofskom fakultetu u Sarajevu je završio studij Filozofije i njemačkog jezika 1960. godine, a na Filozofskom fakultetu u Beogradu posdiplomski studij etike odbranom magistarske teze „Odnos Marxa prema povijesti“ 1964. godine. Doktorsku disertaciju odbranio je na Filozofskom fakultetu sveučilišta u Zagrebu odbranom doktorske disertacije „Filozofija Ernsta Blocha – Gnoseološko-ontološki temelji“ 1970. godine.Bio je stipendista fondacije „Alexsander von Humboldt“.Profesor Muminović je upamćen kao izuzetan predavač koji je više od 40 godina predavao predmet Historija filozofije na filozofskom fakultetu u Sarajevu i Fakultetu političkih nauka u Sarajevu. Bio je najznačajniji bosanskohercegovački i bošnjački filozof, ali i jedan od najznačajnijih intelektualaca ovog dijela Evrope.Osim izuzetnog opusa koji ostaje kao najjasnije svjedočanstvo intelektualnog rada profesora Muminovića, znanje koje je prenio svojim studentima predstavlja njegovu najznačajniju zaostavštinu zbog koje će misao profesora Muminovića nastaviti da živi i oblikuje filozofsku misao u Bosni i Hercegovini i šire.Upornim i savjesnim profesionalnim radom profesor Muminović je dao najznačajniji doprinos internacionalizaciji filozofije u Bosni i Hercegovini i prvi je bosanskohercegovački filozof sa važnim internacionalnim referencama.Učestvovao je u radu Korčulanske ljetnje škole bio je član njenog odbora i suradnik mnogih jugoslovenskih časopisa: Praxis, Pregled, Život, Naše teme, Filozofija itd.Zadnje zvanje koje je stekao bilo je profesor emeritus.Sa smrću profesora Muminovića 2012. godine Bosna i Hercegovina je izgubila svog najznačajnijeg filozofa i jednog od rijetkih intelektualaca koji je svojim životom svjedočio i potvrđivao ono što je govorio i zastupao u svojoj etičkoj misli.DJELA:- Filozofija Ernsta Blocha, IMRP, Beograd, 1973- Ljudskost i povjesnost, “Svjetlost”, Sarajevo, 1981- Filozofija i praksa, “Svjetlost” Sarajevo, 1981- Ognjen Prica – Svijest, život i partija, “Školska knjiga” Zagreb, 1982- Ethos i ljudsko bivstvovanje, “Veselin Masleša”, Sarajevo, 1989- Srbizam i stradalaštvo Bošnjaka, Sarajevo, 1994- Fenomenologija srpske genocidne svijesti, Ankara, 1995- Staljinizam ili apsurdi jednoumlja, Tuzla, 1997- Uvod u filozofiju, “Logos”, Sarajevo, 1998- Zarobljeni um, “Harfo-graf”, Tuzla 2000- Filozofija ideologije, I knjiga – Ideologija i trezvenost, “El-Kalem”, Sarajevo, 2000- Filozofija ideologije, II knjiga, Destruktivne ideologije 20. stoljeća. “El-kalem”, Sarajevo, 2000- Hadži Murad i Sandžak, “Blicdruk”, Sarajevo, 2003- Filozofija ideologije, III knjiga – Izazovi novog milenija, Sarajevo, 2010- Filozofija i društvena događanja, “Dobra knjiga”, Sarajevo, 2010
Esad Rahić, predsjednik Društva historičara Sandžaka
Dženan Lončarević plasirao se u finale „Beovizije“
Prijepoljac DŽenan Lončarević plasirao se u finale „Beovizije“, festivala na kojem će biti izabran predstavnik Srbije na takmičenju za “Pesmu Evrovizije 2019”. Finale će biti održano u nedelju, 3. marta, a DŽenan Lončarević nastupa pod rednim brojem 4.
Mjesto u finalu DŽenan Lončarević obezbjedio je nastupom u drugoj polufinalnoj večeri sa pjesmom „Nema suza“. Zahvaljujući glasovima publike i stručnog žirija, Dženan će se u finalnoj večeri boriti sa još 11 izvođača, među kojima su Nevena Božović, Saška Janks, grupa Majdan…Finalno veče će biti održano u nedelju, sa početkom u 21 čas. Dženan Lončarević nastupa pod rednim brojem 4, a predstavnika Srbije na Pesmi Evrovizije u Tel Avivu, kao i u polufinalu, biraće publika i stručni žiri. Kako je rekao za TV Forum neposredno pred „Beoviziju„, želja svih muzičara koji se bave pop zvukom, je da jednog dana predstavljaju svoju zemlju na Evroviziji. Ulaskom u finale, za korak je bliži ostvarenju te želje.
Umjetnica Paša Gicić Zekić na simpozijumu UNESCO klase u Kairu
Akademski slikari iz celog sveta, još jednom su se u okviru ‘’World Federation of Zevras Art Club,, simpozijuma okupili u starom Misiru, koji je riznica umetnickog stvaranja.Ove godine Srbiju je predstavljala akademska slikarka Paša Gicić Zekić , koja je minulih dana stvarala i izlagala zajedno sa 20 kolega iz celog sveta.
Umetnički simpozijum u organizaciji ,,Club for UNESCO for Art and Letters of Achaia ,, je slikarska kolonija stara dve decenije koja se ove godine održava pod senkama piramida.
Paša Gicić Zekić priča da su egipatske umetnice i umetnici svesni da potiču iz zemlje koja tradicionalno daje najbolje od umetnosti i da podsvesno održavaju kontinuitet iz doba oslikavanja zidova piramida, te da je to njihov največi potencijal.
,, Kao asistentica na predmetima Slikarstvo i Zidno slikarstvo posebno sam bila zainteresivana za drevne tehnike oslikavanja, kojima su baratali umetnici iz doba faraona. Ovo je bila dragocena prilika za nas, umetnike iz Evrope da se upoznamo sa nekim prastarim tehnikama koje u Kairu i Gizi i dalje žive. Proteklih dana stvarali smo dela modernim jezikom slikarstva, ali u nadi da će poput stvaralaštva Kleopatrinih umetnika živeti večno, što je naravno nemoguće,, šaljivo je rekla Paša Gicić Zekić.
Umetnici sa različitih meridijana u modernim ateljeima i ateljeima pod otvorenim nebom, sa kojih pogledi dopiru do Nila i Doline piramida, stvarali su dela inspirisana javom i maštom, govori Paša, uverena da je stvarati umetničko delo u Egiptu poput oživljavanja sna.
,, Uslovi za rad, koje nam je organizator omogućio, bili su gotovo nestvarno dobri. Simpozijum je opravdao moja očekivanja. Na kraju smo se svi predstavili svojim radovima.
Pehar, medalja i priznanja laskaju, ali u poređenju sa ovim gradom, jedva da su vredni pažnje. Pažnja svih nas bila je usmerena ka ovoj civilizaciji koja odiše islamom, a koja je stara više milenijuma. Koristila sam vreme da se što duže zadržim u piramidama Gize, da se saživim sa neverovarnom energijom, da uživam kod ostataka hramova uz Nil… ovaj Simpozijum je ustvari putovanje u prošlost iz mašte… mislim da će ova inspiracija izroditi ciklus dobrih slika u budućnosti,, zaključila je Gicićeva.
Pored kreativnog rada, naglašava umetnica, ovakvi događaji su često veza za nove poslovne prilike, a ova kolonija doneće Srbiji, Novom Pazaru i Paši Gicič Zekić predstavništvo jedne od najvećih umetničkih organizacija.
Paša Gicić Zekić je doktorant, profesor likovne umetnosti u Ekonomskoj skoli i asistent na predmetima Slikaratvo i Zidno slikarstvo na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru, na kojem je završila i master studije.
Izlagala je na više samostalnih i kolektivnih izložbi u zemlji i svetu. U svom ateljeu ,,Pasa Casa d’ Arte,, u Novom Pazaru, pored slikanja bavi se i izradom vitraža i oslikanog stakla.
Ministar Ljajić otvorio Sajam tekstila ,,Balkan Textile 2019,,
Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić otvorio je Sajam tekstila “Balkan Textile 2019” .Ministar Ljajić izrazio je očekivanje da će neki od izlagača na Sajmu, koji će trajati do 2. marta, odlučiti da svoju proizvodnju nastave u u našoj zemlji i da je proizvodnja sirovina šansa za svakog koji dođe da investira, a takođe operativni troškovi poslovanja su manji nego u konkurentskim zemljama.,, Ovo je još jedna dobra prilika da turski izlagači donesu odluku da proizvodnju pokrenu u Srbiji koja se nalazi na stazama oporavka i da u njoj radi oko 50.000 ljudi. To je daleko od standarda bivše Jugosalvije, koja je bila centar tekstilne industrije i u kojoj je radilo 250.000 ljudi, a vrednost izvoza tekstilne robe bila pet milijardi dolara, ali smo na putu oporavka,, – kaže Ljajić.On je naveo da je zbog rata, sankcija, ali i loših privatizacija ova oblast bila skoro devastirana, a da je sada znatno bolja situacija.Prošle godine, naveo je ministar vrednost izvoza tekstilne robe iznosio 812 miliona evra i naglasio da će sajam predstavljati podstrek za dalji razvoj tog sektora.Na otvaranju Balkan Textile Fair, pored ministra Ljajića, prisustvovao je i ambasador Turske u Srbiji Tažu Bilgič, koji je rekao je da je organizacija ovakvog sajma značajna za trgovske odnose Srbije i Turske.
Preko 160 hiljada zainteresovanih za besplatno studiranje u Turskoj
Završen je konkurs Fonda za stipendije Direkcije za tursku dijasporu i srodne zajednice. I ovogodišnji konkurs zainteresovao je mnoge mlade, pa je broj prijava pristigao iz čak 165 zemalja svijeta.Bio je to poziv koji se odnosio na besplatno školovanje studenata na osnovnim, master i doktorskim studijama. Kroz program studentima su pokriveni troškovi školovanja, smještaja, hrane, osiguranja, putni troškovi i džeparac u vidu mjesečne stipendije.“Konkurs za stipendije završen je 24. februara. Pristiglo je preko 160 hiljada prijava za besplatno školovanje iz cijelog svijeta. Nemamo tačnu informaciju o broju prijavljenih iz Sandžaka, ali taj broj iz godine u godinu je sve veći“, rekao je za Radio televiziju Novi Pazar koordinator Direkcije za tursku dijasporu i srodne zajednice za Balkan Nedim Aslan.Jedan od ciljeva ovog programa je da studenti budu most buduće saradnje i poboljšanja odnosa Republike Turske i zemlje iz koje dolaze. Program besplatnog školovanja u Turskoj, pokrenut je prije 27 godina.
