Snežna vejavica i težak, mokar sneg izazvali su dosta problema u snabdevanju strujom u Polimskoj dolini. Protekle noći ceo Priboj je bio bez struje a danas su u prekidu dalekovodi u selima pa je bez struje oko 1.400 potrošača u pribojskom kraju. Zbog kvara na dalekovodu u Prijepolju bez struje je oko 500 potrošača iz planinskih sela Kaćeva i Crkvenih Toca, problema u u snabdevanju električnom energijom ima i u brodarevskom kraju.Povremeni jak vetar koji stvara snežne nanose stvara dodatne probleme na saobraćajnicama u višim predelima i selima oko Zlatara, Javora i Murtenice.
izvor PP Media
Bez struje oko 2.000 potrošača iz Prijepolja i Priboja
Oko 1500 potrošača Nove Varoši bez struje, čiste se putevi prvog prioriteta
Obilne padavine koje su iskidale srednjonaponsku mrežu ostavile su oko 1.500 potrošača u Miševićima, Bistrici, Radijevićima, Vilovima, Radoinji i Rutošima, bez struje. Ekipe su na terenu tako da se u toku dana očekuje da će kvar biti otklonjen.Neprohodan je i put od Кokinog broda prema Jasenovu preko Bele Reke koji je u nadležnosti Puteva Srbije, jer je palo preko pola metra snega. Predsednik Opštine Nova Varoš Radosav Vasiljević rekao je da su obećali iz ovog preduzeća, da će se putni pravac u toku dana pročistiti.Dejan Grbić iz novovaroškog opštinskog odeljenja za održavanje puteva kazao je da je sneg koji od juče pada napravio snežni pokrivač u visini od 20 do 50 centimetara i da se za sada održava prohodnost puteva prvog prioriteta.„Čistimo od Nove Varoši do Božetića, Štitkova, Akmačića, Drmanovića, a u gradu čistimo ulice prvog, drugog i trećeg prioriteta i turističku zonu Zlatara. Danas se neće čistiti nekategorisani putevi po selima već ćemo sačekati prestanak padavina, a održavaćemo prohodnost puteva do centara mesnih zajednica. Zaliha soli i rizle ima dovoljno, a ako bude bilo hitnih slučajeva to ćemo staviti u prioritet”, kazao je Grbić ageniciji RINA.Što se tiče magistralnog puta ka Prijepolju i granici sa Crnom Gorom, direktor Puteva Užice Leko Кorićanac izjavio je za agenciju RINA da je put u punom profilu prohodan i da je zabrana za kamione sa prikolicama i tegljače koja je juče uvedena ukinuta i da se saobraćaj odvija neometano.„Snežna mećava sa vetrom koja koja je sinoć u roku od četiri sata nanela 30 centimetara snega, je prestala tokom noći, a mi smo sa svom raspoloživom mehanizacijom i ljudstvom uspeli da za kratko vreme raščistimo put i sada se saobraćaj odvija normalno”, kazao je Кorićanac.izvor PP Media i RINA
Sve više obolelih od gripa, dva pacijenta iz Nove Varoši zbrinuta u Užicu
Epidemija gripa u zlatiborskom okrugu ne jenjava, od 5. februara broj zaraženih konstantno je u porastu, slična situacija je i u Opštoj bolnici u Novoj Varoši. Direktor ove zdravstvene ustanove doktor Branko Popović kaže da je sa simptomima gripa, od kada je proglašena epidemija, primljeno 177 pacijenata, od toga dvoje teže obolelelih upućeno je na dalje lečenje u Užice.-Nakon ukazane pomoći u našoj bolnici, dva teže obolela pacijenta prebacili smo sanitetskim vozilom na infektivno odeljenje užičke bolnice. I dalje je na snazi zabrana poseta pacijentima, pa apelujemo na sve građane da se toga striktno pridržavaju, kako bi sprečili širenje virusa – kazao je za „PP Mediu“ doktor Popović.PP Media
Odbornici u sredu raspravljaju o gradnji hidrocentrala i hapšenju odgovornih u Centru za socijalni rad
Predsednica Skupštine opštine Prijepolje Stana Marković sazvala je za sredu 13. februar, 21. sednicu na kojoj će se naći sedam tačaka Dnevnog reda.Odbornici će razmatrati predloge Statuta opštine Prijepolje i Odluke o izradi plana detaljne regulacije za MHE ,,Lipovica” i MHE ,,Vir” u opštini.Razmatraće predloge Odluka o izmeni i dopuni plana generalne regulacije Prijepolje i Brodarevo.Pred njima će se naći na razmatranju Izveštaj o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti iz programa poslovanja JКP ,,Lim” za 2018. godinu, kao i razmatranje poslovanja za 2019.Takođe, skupština će raszmatrati i predlog trojice opozicionih odbornika za razrešenje i imenovanje direktorke Centra za socijalni rad u Prijepolju. Povod da se uvrsti ova tačka u dnevni red bilo je nedavno hapšenje odgovornih lica u toj ustanovi.Sednica će se održati u maloj sali Doma kulture sa početkom u 10 časova.
Saradnja Grada Novog Pazara i Bošnjačkog nacionalnog vijeća
Gradonačelnik Nihat Biševac, predsednica Skupštine Ifeta Radončić i pomoćnik gradonačelnika Nihad Hasanović, razgovarali su sa predsednikom BNV Esadom Džudžom, i potpredsenicima prof.dr Saitom Kačaporom i Fuadom Baćićaninom o podršci koju Grad Novi Pazar može da pruži u radu i realizaciji programa Bošnjačkog nacionalnog vijeća.„U pitanju je prva poseta novog saziva Bošnjačkog nacionalnog vijeća. Razgovarali smo o konkretnim projektima koji će biti realizovani i o oblicima podrške koju grad može da pruži, u cilju što boljeg rada i funkcionisanja Vijeća i rešavanja prioritetnih pitanja iz njegove nadležnosti“, rekao je gradonačelnik Nihat Biševac nakon sastanka.Predsednik BNV-a Esad Džudžo istakao je zadovoljstvo podrškom koju ova institucija ima u sprovođenju planova.„Imamo podršku neophodnu za realizaciju projekata. Otvorili smo i tokom ovog sastanka nekoliko tema kojima ćemo se baviti i tokom ove godine i tokom čitavog mandata. Uz ovakvu podršku imamo istorijsku šansu da ostvarimo rezultate koji će postati standard za ostvarivanje interesa bošnjačke nacionalne zajednice“, zaključio je Džudžo.Profesor dr Sait Kačapor istakao je da BNV ima konkretne, dugoročne planove.„Pokrenuli smo pitanje osnivanja Katedre za bosanski jezik i književnost na Državnom univerzitetu, pri čemu smo ostvarili i saradnju sa univerzitetima u regionu, Ministarstvom prosvete Republike Srbije. Nigde nismo naišli na otpor, vrlo smo optimistični. Što se današnje posete tiče, naišli smo na izuzetno razumijevanje gradonačelnika i njegovih saradnika i visok stepen sloge oko zajedničkih ciljeva, što je garancija uspijeha“.
7. turskih šamara koje je Amerika doživjela u posljednje dvije godine
Turska je nakon 50-tih godina prošloga vijeka krenula da se zbližava sa Zapadnim državama. Amerika da bi zadržala pod svojom kontrolom ovu stratešku regiju uvukla je Tursku u NATO savez.
Tada je u Tursku stigla određena vojna pomoć, glavni cilj je bio spriječiti Tursku da uđe pod sovjetski uticaj. Ali Amerika je željela držati Tursku na svom lancu, nije mogla dozvoliti da Turska nezavisno odlučuje o bilo čemu.
Kada god je Turska pokušala napraviti određene korake nezavisno o američkoj volji, Amerika je pokretala svoje kadrove unutar turske vojske i izvodila vojne udare skidajući vlast i predsjednika koji nisu služili Americi.
Temelji nezavisnosti Turske udareni su još od kiparske krize, Amerika je prvi pokušaj Turske da zauzme Kipar uspjela da zaustavi kroz razne prijetnje i ucjene.
Tek nakon 10 godina turska vojska je ušla na Kipar pod svim mogućim vrstama embarga.
Na američki embargo turski odgovor je bio zatvaranje američkih i NATO vojnih baza u Turskoj ali i tada se ponovo dogodio državni udar…
Kasnije nakon postavljanja nove marionetske američke vlast u Turskoj, NATO baze su ponovo otvorene.
Jedan od tadašnjih ljudi iz CIA javno su priznali riječima: “Naši momci su izveli ovaj vojni udar”
Turska je posljednjih godina uveliko otpočela sa nezavisnom politikom i zbog toga gotovo da nije ostala nijedna nesreća kojom Turska nije pogođena, ali Turska se uspješno odbranila.
Pokušaj vojnog udara 15.Jula
Pokušaj vojnog udara u Turskoj suzbijen je u 20 sati, dok je Amerika priznala kako stoji iza vojnih udara u Turskoj u prošlosti, povjerovati kako iza posljednjeg 15.Jula ne stoji Amerika je glupost ili naivnost.
Da li ste znali da su u noći pokušaja vojnog udara u Turskoj terorističke organizacije DAEŠ i YPG/PYD bile spremne sa juga ući na teritoriji Turske.
U noći 15.Jula teroristička organizacija PYD ušla je i u Menbič.
Ali Turska je u 20 sati uz podršku naroda suzbila ovaj pokušaj državnog udara i udarila težak šamar Americi.
2. Vojna operacija “Štit Eufrata”
Turska se odbranila od jednog vojnog udara ali udari nisu ni blizu gotovi.
U jesen 2016. godine Turska je ušla u Siriju, meta je bio teroristički koridor koji je skoro bio uspostavljen na jugu Turske.
Turska je ovaj koridor vidjela kao ugrožavanje nacionalne sigurnosti, tada je Turska očistila Džerablus i El-Bab od terorista DAEŠ-a.
Turska operacija došla je tačno par dana prije američkih planova da teroriste PYD uvedu u Džerablus na granicu sa Turskom.
Turska je ovom operacijom pokvarila američke planove stare najmanje 30. godina i to nevjerovatnom diplomatskom strategijom.
Amerika je tada u svijetu ostala “paralizovana”, nije davala nikakve izjave u pogledu turske vojne operacije.
Turska je to provela na način da je pod izgovorom “borbe protiv DAEŠ-a” izmijenila američke teritorijalne planove i kartu Sirije.
U prevodu identično kako Amerika pod izgovorom borbe protiv terorizma vrši operacije širom svijeta tako je i Turska napravila, niko se nije mogao buniti zato što Turska čisti teroriste…
3. Barzanijev referendum o nezavisnosti iračkog Kurdistana
Mesud Barzani je predsjednik regije Iračkog Kurdistana na sjeveru Iraka.
Amerika koja pokušava podijeliti Siriju na male državice, slično nešto već je napravila u Iraku. Ovakav jedan plan je napravljen sa ciljem da se sačuva sigurnost Izraela.
Kurdska uprava na sjeveru Iraka na čelu sa Barzanijem bila je krenula ovim putem, Amerika je indirektno podržala ovaj referendum.
Ali podjela Iraka bila je veliki problem za Tursku, Turska tada pravi novi front sa Irakom, Iranom i Sirijom i svi čvrsto staju na stranu protiv referenduma i nezavisnosti iračkog kurdistana.
Barzani tada koji je shvatio prijetnju okružen na sve četri strane biva primoran da se povuče, referandum o nezavisnost je otkazan!
Iako je Amerika podržala ovaj referendum on je poništen, najvećom zaslugom Turske. To je bio još jedan gol Americi!
4. Pitanje statusa Kudsa (Jerusalema)
Kuds nije samo palestinski, to je grad od velike važnosti za sve muslimane u svijetu. Sveti grad od sve tri religije Izrael je želio proglasiti svojim glavnim gradom.
Američki predsjednik Trump tada je napravio korak ka priznanju Jerusalema kao izraelskog glavnog grada, američka ambasada biće premještena iz Tel Aviva u Kuds.
Gdje se nalazi ambasador neke države, taj grad broji se kao glavni grad države, ali Turska je na ovaj američki korak pokazala snažnu reakciju.
Turska koja je tada predsjedavala Islamskom organizacijom za saradnju OIC sve članice je okupila u Istanbulu.
Od velikog broja država proglašeno je kako niko neće slijediti Trumpovu odluku i kako je Jerusalem glavni grad Palestine.
Turska se nije zaustavila smo na ovome, problem Kudsa iznijet je pred Ujedinjene narode. Turskom diplomatskim poduhvatom Amerika je ponovo poražena, iako je ucijenjivala i prijetila mnogim državama, čak 128 država je podržalo Tursku inicijativu u UN-u.
Ova odluka je bila vjerovatno najveći poraz Amerike unutar UN-ovih institucija.
5. Operacija u Afrinu
Saradnja turskog NATO saveznika sa teroristima je uveliko izazvala bijes u Turskoj, Turska je tada bez da se obazire na bilo kakve prijetnje Amerike napravila jedan korak…
Prvi put je pokrenuta operacija protiv američkog saveznika PYD-a kojem je amerika dostavila hiljade tona naoružanja.
Ruski vojnici koji su se nalazili u Afrinu zajedno sa teroristima PYD-a nisu imali drugog izbora nego povući se pred turskom odlučnosti.
Turska je ovom operacijom spriječila da američka državica na sjeveru Sirije dobije izlaz na Mediteran.
6. Problem Katara
Amerika je većinski dio arapske geografije uspjela staviti potpuno pod kontrolu ali ne i Katar.
Iako većina arapskog naroda ne voli Ameriku, arapski kraljevi i vlastodršci su prave američke sluge.
Amerika je ovaj put bacila pogled ka Kataru koji za razliku od ostatka arapskih država nije punio američke džepove stotinama milijardi dolara.
Kataru kao najbogatijoj država na svijetu po glavi stanovnika uveden je embargo od strane bratske Saudijske Arabije i Emirata.
Katar nije imao sumnju da iza ovog izdajničkog bratskog napada stoji Amerika, Katar ili će se povinovati Americi ili će nestati.
Ono što je Rusija Americi napravila u Siriji, Turska čini identično u Kataru.
Povećava se kapacitet turske vojne baze u Kataru, dostavlja se vojna tehnika i vojska. Tim Turska šalje snažnu poruku okolnim arapskim državama i Americi.
Ujedno u Katar koji je pod embargom bratskih arapskih država, Turska dostavlja hiljade tona namirnica i osnovnih životnih potrepština.
Turska je stala iza Katara na međunarodnoj sceni na svaki mogući način, ekonomski, vojno i diplomatski.
Katar je bio spašen, Amerika je primila novi šamar.
7. Turske vojne baze u Iraku
Iračke turske vojne baze nalaze se na sjeveru Iraka, u posljednje vrijeme posebno su postale trn u američkom oku.
Ove vojne baze daju veliku prednost Turskoj u borbi protiv terorista PKK, Amerika je dugo vremena vršila pritisak na Irak da zatvori ove baze ali nije u tome uspjela.
Nedavno je se u jednoj od ovih baza dogodila velika provokacija za Tursku, jedna od baza je napadnuta od strane civila i terorista PKK.
Turska koja je znala pozadinu ovog napada nije nasjela na provokacije, prepuštajući jedan dio baze civilima izbjegnut je pokušaj medijskog linča turske vojske širom svijeta.
Bez struje oko 2.000 potrošača iz Prijepolja i Priboja
Prijepolje – Snežna vejavica i težak, mokar sneg izazvali su dosta problema u snabdevanju strujom u Polimskoj dolini. Protekle noći ceo Priboj je bio bez struje a danas su u prekidu dalekovodi u selima pa je bez struje oko 1.400 potrošača u pribojskom kraju. Zbog kvara na dalekovodu u Prijepolju bez struje je oko 500 potrošača iz planinskih sela Kaćeva i Crkvenih Toca, problema u u snabdevanju električnom energijom ima i u brodarevskom kraju.
Povremeni jak vetar koji stvara snežne nanose stvara dodatne probleme na saobraćajnicama u višim predelima i selima oko Zlatara, Javora i Murtenice.
PP Media
Zastava NATO se zavijorila isped makedonske vlade
SKOPLJE – ;Zastava NATO danas je, uz intoniranje himne te alijanse, podignuta ispred zgrade vlade Makedonije, koja će se uskoro zvati Severna Makedonija.
Ceremoniji na platou ispred zgrade vlade prisustvovao je šef Kancelarije NATO u Skoplju Zoran Janković i predstavavnici parlamenta, vlade, vojske Makedonije, diplomatskog kora, kao i vojni atašei i predstavnici verskih zajednica.
Nakon što je zastava NATO podignuta pored zastave Makedonije, makedonski premijer Zoran Zaev je rekao da je njegova zemlja uspela da se sa ;”sporednog balkanskog koloseka, na kojem je čekala decenijama, vrati na glavni autoput ka Evropi”.
“Zastava NATO, zajedno sa evropskom i našom zastavom odredjuje našu i budućnost naših pokolenja. To nije samo simbiloka, ;to je realnost. To je nova stranica u našoj istoriji”, rekao je Zaev koji je govor završio rečima: “Da živi evropska Republika Severna Makedonija, da živi Evopa, da živi NATO, da žive gradjani!”.
Prema njegovim rečima, Makedonija, koja će “uskoro nositi geografski precizno ime Severna Makedonija”, ovih dana započinje sledeču kompleksnu etapu izgradnje države po evropskim standarima.
“Započinjemo eru izgradnje demokratskog društva ravnopravnih gradjana, koji streme da osvoje evropske vrednosti. Niko više nas neće blokorati spolja. Odlukama našeg i grčkog parlamenta pozivom članica NATO već učestvujemo u radu najmoćnijeg saveza na svetu”, rekao je makedonski premijer.
Kako je istakao, makdonski gradjani mogu da ;budu spokojni i potpuno sigurni da završavanjem ratifikacije u parlamentima svih saveznika, njihova zemlja, “koja će uskoro nositri geografski precizno ime Severna Makdonija, postalje 30. punopravna člnanica NATO ;sa pravom glasa”. ;
“Tim činom postajemo bezbedna zemlja, postajemo svoj na svom”, rekao je makedonski premiijer Zoran Zaev.
Sa pročelja zgrade vlade Makedonije u centru Skoplja juče je već ; uklonjen natpis “Vlada Republike Makedonije” u okviru priprema za promenu imena države što je obaveza iz dogovora sa Grlčkom o rešavanju spora oko imena i uslov za NATO i evropsku integraciju zemlje.
Protokol o pristupanju Makedonije NATO ambasadori zemalja članica su potpisali 6. februara u Briselu, a prva zemlja koja ga je ratifikovala u svomparlamentu je Grčka, koja je to uradila u petak 8. februara čime su ispunjeni uslovi da Makedonija promeni ime.
Slovenija je najavila da će taj protokol ratifikovati sutra, a Albanija u četvrtak, a na obe sednice parlamenta prisustvovaće predsednik parlamenta Makedonije Talat Džaferi.
Makedonski nacionalni koordinator za NATO Stevo Pendarovski izjavio je da je Makedonija de fakto postala članica NATO kada su zemlje članice Alijanse potpisale pristupni protokol.
Severna Makedonija će punopravna članica NATO postati kada svih 29 zemalja Alijanse u svojim parlamentima ratifikuju protokol.
Čedomir Jovanović: Nećemo prihvatiti bojkot samo zato što su na njega pozvali Đilas i Jeremić ili Dveri
Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno demokratske partije, izjavio je da neće prihvatiti inicijativu za bojkot Skupštine Srbije „samo zato što su na bojkot pozvali“ Đilas i Jeremić, ili „njihove perjanice iz Dveri“. Kako je naveo, politiku LDP ne vode lideri Saveza za Srbiju, jer je „među njima više onih koji su sa Vučićem bili na listama ili u koaliciji, nego onih koji to nisu“.
Veći deo opozicije započeo je juče bojkot Skupštine Srbije, a na sednici nisu bili ni poslanici LDP, koji se o bojkotu ranije nisu izjašnjavali. Lider te stranke Čedomir Jovanović u pisanoj izjavi danas je naveo da je LDP u parlamentu „zato što se bori za Srbiju u EU, brani ideju mira kroz dogovor sa kosovskim Albancima preko sveobuhvatnog sporazuma Beograda i Prištine“ i jer podržava BiH „kao modernu i efikasnu državu i njihovu evroatlantsku perspektivu“.
„Nećemo prihvatiti bojkot samo zato što su na njega pozvali Đilas i Jeremić, koji i nisu u Skupštini, ili njihove perjanice iz Dveri, koji su nasmejani samo u Kremlju u zagrljaju sa ruskim ekstremistima. Našu politiku ne vode lideri SzS, jer je među njima više onih koji su sa Vučićem bili na listama ili u koaliciji, nego onih koji to nisu. Oni iz Skupštine beže i lažu o nama jezikom Šešelja“, navodi Jovanović.
On kaže da SzS nije u Skupštini zato što „nemaju šta da kažu i nemaju iza koga da se sakriju, kao što se kriju na ulici iza nezadovoljnih građana“. Kako je istakao, LDP nije „za prećutni kompromis svih sa svima, iz kog ćemo, ukoliko nastavimo da živimo ’komirano’ kao što je to slučaj danas, izaći kao gubitnici“.
„Jer, ostajemo bez Evrope, koju, naivno, boreći se za demokratiju, žrtvujemo zbog partnerstva sa nacionalistima. Demokratska Srbija ne sme da bude oružje svih dželata koje smo jedva preživeli. Želimo da formulišemo politiku koja će ići dalje od Vučića na regionalnom i evropskom planu, politiku koja će želeti više tržišta, ljudskih prva, sloboda, i zato nećemo biti u gomili sa ekstremistima, nacošima i siledžijama“, navodi lider LDP.
Poslanici većeg dela opozicije, a u skladu s Predlogom sporazuma sa narodom, započeli su bojkot rada Narodne skupštine, a najavljen je i bojkot pokrajinskog lokalnih parlamenata. Poslanici opozicije su u holu Skupštine na svakih pola sata održavali konferencije za novinare na kojima su raspravljali o tačkama dnevnog reda vanredne sednice.
Potpredsednica Narodne stranke Sanda Rašković-Ivić je poručila da su poslanici opozicije odlučili da bojkotuju rad Narodne skupštine jer je, kako je rekla, Skupština prestala da bude hram demokratije.
„Za sedam godina nije bilo rasprave o značajnim pitanjima kao što je pitanje Kosova, pregovori s EU; siromaštvo i propadanje privrede u zemlji. Predlozi zakona opozicije nisu stavljeni na dnevni red. Naši amandmani su bili odbijani“, navela je Rašković-Ivić.
Ona je dodala da poslanici opozicije ne bojkotuju „jer su se naljutili što ih omalovažavaju“, već da imaju obavezu prema, kako je rekla, više od stotinu hiljada ljudi koji protestuju širom Srbije.
Izvor: Insajder
Pak: SNS sledeće nedelje donosi odluku o izborima
Srpska napredna stranka (SNS) će sledeće nedelje doneti odluku da li će biti vanrednih parlamentarnih izbora, kaže članica GO SNS Stanislava Pak.
Ona je za TV Prva rekla da su naprednjaci spremni za izbore, ali da će predsednik SNS-a izvagati i doneti konačnu odluku da li će ih biti ili ne.
Govoreći o prištinskoj platformi za dijalog sa Beogradom, ona je rekla da od platforme ne očekuje ništa dobro za Srbiju.
– Volela bih da je drugačije. Verujem da region samo u saradnji može da ostvari boljitak, pre svega u ekonomskom smislu. Posebno se plašim onoga što su spremili za Trepču. Ne verujem da će dozvoliti da Srbija na bilo koji način učestvuje u vlasništvu – naglasila je Pak.
Dodaje da će se predsednik Srbije boriti svim pravnim sredstvima protiv takve odluke.
– Važno je ne žuriti i ne donositi ishitrene odluke – rekla je Pak po pitanju rešavanja kosovskog problema.
Ona je naglasila da su takse koje je Priština uvela rezultat njihovog diplomatskog poraza, da bi održali unutrašnji rejting.
