“Povodom međunarodnog Dana žena Univerzitet Princeza Nora zvanično je počeo pilot program za podučavanje žena vožnji“, objavio je univerzitet na Twitteru.
Univerzitet Princeza Nora bint Abdul Rahman u Riyadhu u četvrtak je objavio početak prvog kursa vožnje za žene u istoriji Saudijske Arabije.
“Povodom međunarodnog Dana žena Univerzitet Princeza Nora zvanično je počeo pilot program za podučavanje žena vožnji“, objavio je univerzitet na Twitteru.
Direktorica univerziteta Huda al-Ameel kazala je da je dosad 150 žena obučeno za posao instruktora vožnje. Dodala je da se za učešće u programu već prijavilo više od 54.000 žena iz cele Saudijske Arabije.
U septembru prošle godine saudijski kralj Salman bin Abdul Aziz izdao je dekret kojim se ženama, po prvi put u istoriji zemlje, dozvoljava da poseduju vozačku dozvolu, a time i da voze.
Poljsko tužilaštvo podiglo je početkom sedmice optužnicu protiv državljanina Maroka zbog navodnog članstva u tzv. Islamskoj državi, saopćeno je iz ureda poljskog tužilaštva.
U sapćenju se navodi da je optuženi Murad T. u razdoblju od decembra 2014. do septembra 2016. godine bio aktivan u Poljskoj, Austriji, Grčkoj, Njemačkoj, Srbiji i Turskoj te kako je uhapšen na jugu Poljske.
Marokanac iz Casablance bit će zadržan u pritvoru, a ukoliko bude osuđen, prijeti mu kazna zatvora u trajanju od osam godina.
Priština — Fatmir Ljimaj, jedan od najbližih saradnika Hašima Tačija i bivši visoki oficir OVK, oslobođen je optužnice za ratni zločin, prenose prištinski mediji.
Godinu i po dana od podizanja optužnice protiv Ljimaja za ubistvo dvojice civila, Ramiza Hodže i Seljmana Beriše, Osnovni sud u Đakovici je oslobodio Ljumaja optužbi jer, kako je navedeno, “elementi krivičnog dela nisu dokazani”, piše prištinska GazetaExpress.
Hodža i i Biniši ubijeni su 2. oktobra 1998. godine u opštini Mališevo.
Tužilaštvo je tražilo zatvorsku kaznu za Ljimaja po komandnoj odgovornosti, jer prema optužnici, nije učinio ništa da ubistvo spreči.
Ljimaj je na suđenju u februaru ove godine izrazio žaljenje porodicama dvojice ubijenih civila.
Muftija Beogradski i vojni, Mustafa Jusufspahić, izjavio je da Islamska zajednica Srbije i Muftijstvo beogradsko ni na koji način nije učestvovalo u predizbornoj kampanji za beogradske izbore.
ISZ, ističe, nije dozvolila da džamije i moltiveni prostori – mesdžidi budu pozornice ili govornice u svrhu promovisanja bilo koje politčke partije.
– Strogo sam zabranio svojim imamima širom Beograda bilo kakvo kontaktiranje sa političkim strankama kao i “savetovanje” za koga bi trebalo da se glasa – rekao je muftija Mustafa Jusufspahić u intervjuu za Radio IZS “Glas muslimana Srbije”.
Primetio je da su muslimani Beograda, međutim, dočekali da, kako je rekao, jedna politička partija u predizbornoj kampanji otvori verski molitveni prostor u centru Beograda.
– Čitao sam naslov na nekom portalu na kome stoji da je nakon stotinu godina u Beogradu konačno otvoren mesdžid i klanjan džuma namaz (velika molitva petkom). Naši vernici znaju da smo u proteklih dvadeset godina organizovali verski život i otvorili 15 mesdžida širom Beograda tako da su ovakvi naslovi, nažalost, bili samo deo predizborne kampanje u kojoj se, kako je poznato, ne biraju načini za postizanje cilja – rekao je Mustafa Jusufspahić..
Najveća tuga je, kaže, što se cilj takvih političara nakon objavljenih rezultata meri ne procentima nego promilima osvojenih glasova i time se oslikava njihova podrška koju imaju među muslimanima Beograda.
– Takvi su prepoznati i kažnjeni te doživeli fijasko. Broj njihovih glasača je duplo manji i od glasačkih mesta gde su imali svoje predstavnike što će reći da ni svi njihovi ljudi nisu glasali za njih – rekao je Jusufspahić.
Islamska zajednica Srbije, kaže, želi jedinstvo muslimana, što u Srbiji nije slučaj.
Muslimani su, nažalost, kaže, rasparčani, razdvojeni a često i indoktrinirani. “Muslimani su postali deo političkog dogovora, masa za sagorevanje i energija kojom se ostvaruju nacionalni interesi. Ja to vidim kao zloupotrebu i rušenje osnovnih imperativa naše čiste vere o jedinstvu i zajedništvu”, naveo je.
Često kada to kaže, primetio je, biva ili pogrešno shvaćen ili zlonamerno interpretiran tako što njegove reči potpuno budu izvučene iz konteksta.
Nekome je, kaže, to potrebno, a on bi najradije da zaćuti kako takvima ne bi dao povoda i prostora da ga razapinju.
Budući da je njegova izjava da Kosovo treba da ostane sastavni deo Srbije, odnosno da Srbija treba da ostane celovita, naišla na oštre reakcije nekih poglavara – muftija iz regiona, Mustafa Jusufspahić je, upitan da objasni kako je do toga došlo, rekao da je nedavno u jednom beogradskom mediju govorio o jedinstvu i problemima cepanja muslimana od rascepa Jugoslavije.
– Tu sam rekao da mi je kao muslimanu najmrže delo ono koje razdvaja porodicu, koje zavađa ljude. Meni kao muslimanu je veoma krivo što smo u jednoj zemlji imali šest miliona muslimana i što se ta zemlja razbila i otišla u dalja cepanja – naveo je.
Bog nas je, kazao je, dao da se na ovoj ili onoj zemlji rađamo određene vere i nacije i to su kolevke svakoga od nas.
– Muslimanima Srbije je kolevka Srbija, Srbima rođenima na Kosovu je kolevka tamo. Niko od nas nije mogao birati gde će se roditi. U tom smislu sam govorio i ne verujem da je to pogrešno. Mi moramo biti spona među ljudima. Zbližavati a ne ratovati. Deci svojoj u emanet mir ostaviti – kazao je Mustafa Jusufspahić.
Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac i njegovi saradnici razgovarali su sa delegacijom Univerziteta „Mehmet Akif Ersoy” iz Republike Turske, na čelu sa rektorom, prof. dr Ademom Korkmazom. Tokom susreta u Gradskoj upravi bilo je reči o saradnji na izradi projekata iz oblasti poljoprivrede u Novom Pazaru i Sandžaku.
Predstavnici turskog Univerziteta ponudili su stručnu pomoć u sagledavanju sveukupne situacije i iznalaženja mera razvoja oblasti od izuzetne važnosti za novopazarski kraj.
Delegacija Turske posetila je Poljoprivrednu savetodavnu stručnu službu kao i Regionalni centar za razvoj poljoprivrede i sela.
Saradnja sa Državnim univerzitetom je već uspostavljena, u cilju zajedničkog definisanja potencijala Pešterske visoravni, na polju proizvodnje organske hrane i razvoja stočarstva. Projekat za razvoj poljoprivrede koji predviđa otvaranje laboratorije za proveru kvaliteta proizvoda od mesa i mleka, podržava Turska razvojna agencija TIKA, koja će se postarati da obezbedi potrebnu opremu.
Policajka R. G. (48) uhapšena je prekjuče zbog sumnji da je uzimala mito da bi za uzvrat obezbeđivala pasoše Srbije najčešće državljanima Turske.
Prilikom pretresa kod uhapšene službenice MUP zaposlene u Upravi za upravne poslove pronađeno je čak 100.000 evra. Zbog zloupotrebe položaja i primanja mita osim nje uhapšene je matičarka A.P. (52), a privedeno je i dvoje građana Lj.N. (66) i M.Z. (56), zbog sumnje da su davali mito.
Policajka i matičarka se terete da su u dužem periodu od osumnjičenih građana primale poklone, kao i novac u iznosu od 100 do 500 evra kako bi stranim državljanima omogućile upis u knjigu državljana Srbije i donošenje rešenja po ubrzanom postupku.
Ovo hapšenje je nastavak akcije koju je prošle godine pokrenulo Tužilaštvo za organizovani kriminal zbog sumnji da je oko 300 državljana Turske među kojima su i neki istaknuti pripadnici tamošnjeg podzemlja dobilo prave srpske pasoše. Kako nije bilo dokaza da je u pitanju organizovana kriminalna grupa koja je Turcima obezbeđivala srpske pasoše, deo istrage je Tužilaštvo za organizovani kriminal ustupilo Višem tužilaštvu u Novom Pazaru, a postupak protiv policajke R.G. i još dve osobe vodi Više tužilaštvo u Beogradu.
U akciji u Novom Pazaru bio je uhapšen turski državljanin Umit Jardimci (42), koji se teretio da je bio glavni posrednik u prodavanju srpskih pasoša njegovim sunarodnicima.
Osim njega tada su uhapšena još četvorica osumnjičenih među kojima i matičari iz Novog Pazara, Sjenice, i Tutina. Od uhapšenog turskog državljanina je oduzet laptop i mobilni telefoni, što je korišćeno kao dokaz. BIA je presrela razgovore između Umita i njegovih sunarodnika koji su kupovali pasoše, kao i razgovore koje je obavljao sa matičarima u Sandzaku.
Sva petorica osumnjičenih, suočeni sa dokazima, zaključili su sporazume o priznanju krivice i već su pravosnažno osuđeni.
Jardimici je priznao izvršenje krivičnih dela trgovina uticajem i pranje novca zbog kojih je pravosnažno osuđen na dve godine zatvora. Trajno su mu oduzeta i dva automobila BMW X5, proizvedena 2008. i 2006, procenjene vrednosti na oko 40.000 evra, kao i 50.000 evra u gotovom.
Nazif Kahrović iz Novog Pazara je priznao da je falsifikovao isprave i osuđen je na godinu i po zatvora, a oduzeto mu je i 10.000 evra. Sporazumi su zaključeni i sa Vehbom Sadikovićem i Šabanom Hodžićem iz Tutina zbog zloupotrebe službenog položaja, kao i Markom Savićem iz Trstenika zbog falsifikovanja isprave u pomaganju. Njima su izrečene uslovne kazne zatvora od jedne godine, koje se neće izvršiti ukoliko u roku od dve godine ne izvrše novo krivično delo.
Uhapšena policajka, matičarka i još dve osobe biće privedene nakon isteka 48 sati na saslušanje u beogradsko Više tužilaštvo.
Pasoš vredan 10.000 evra
Turski državljani su dobijali prave srpske pasoše na lažna imena, što su plaćali i do 10.000 evra. S tim pasošima su mogli slobodno da putuju po celoj Evropi, čak i ako postoje crvene Interpolove poternice za njima. Cena srpskog pasoša kada se identitet ne menja bila je od 2.000 evra pa naviše.
Policijski službenici Policijskog nacionalnog ureda za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminaliteta i Policijske uprave primorsko-goranske u koordinaciji s Uredom za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminaliteta te Carinskom upravom Ministarstva financija provode složeno kriminalističko istraživanje kodnog naziva NANA vezano za krijumčarenje veće količine kokaina iz Južne Amerike u Republiku Hrvatsku, priopćeno je u MUP-u.
Uz redarstvene službe Republike Hrvatske u kriminalističkom istraživanju neovlaštene proizvodnje i prometa drogama te počinjenja kaznenog djela u sklopu zločinačkog udruženja uključene su redarstvene službe Republike Slovenije, Savezne Republike Njemačke, Kraljevine Nizozemske, Kraljevine Španjolske, Republike Italije, Republike Paname, Republike Kolumbije, američka agencija za borbu protiv droga DEA i Europol.
Sve aktivnosti koordiniraju se u Zagrebu, iz Zapovjednog centra u Upravi kriminalističke policije Ravnateljstva policije.
Uhapšeno osam osoba
Policija je započela s hapšenjima tokom jučerašnjeg dana pa je tako na području Hrvatske i Slovenije uhićeno osam osoba: 48-godišnji državljanin Španjolske, 43-godišnji dvojni državljanin BiH i Nizozemske i šest državljana Hrvatske starosti od 39 do 59 godina. Temeljem naloga nadležnog suda policija je pretražila stanove i osobne automobile kojima se koriste osumnjičene osobe.
Dosadašnjim provođenjem posebnih dokaznih radnji utvrđena je sumnja da su se osumnjičene osobe udružile u zločinačko udruženje radi krijumčarenja većih količina kokaina iz Južne Amerike u zemlje Europske unije, skrivenih u različitoj robi u komercijalnom, kontejnerskom prometu. Kako bi stvorili paravan za krijumčarenje kokaina skrivenog u robi ili kontejnerima, tokom 2017. godine organizirali su dopremu kontejnera s robom beznačajne vrijednosti iz država Južne Amerike u Europu, koristeći tvrtke sa sjedištem u Republici Hrvatskoj.
Pretražen kontejner u riječkoj luci
Temeljem naloga nadležnog suda policijski službenici pretražili su kontejner dopremljen u luku Rijeka s 20 tona miješanog metalnog otpada te su pronašli 100 paketa kokaina ukupne mase 100 kg kokaina. U ranijem razdoblju, u sklopu iste akcije zaplijenjeno je oko 150 kg marihuane i 69.000 kutija krijumčarenih cigareta.
Policija je protiv osumnjičenih podnijela kaznenu prijavu Uredu za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminaliteta. Kriminalističko istraživanje se nastavlja.
Prvoosumnjičeni je, doznaje se, Stjepan Prnjat, poznatiji kao hrvatski Escobar, kojem se sudi zbog pranja 14 milijuna eura.
Božinović: “Najveća operacija te vrste u povijesti hrvatske policije”
“Rekao bih da je to jedna od najsloženijih akcija te vrste u povijesti hrvatske policije. U akciji koordiniranoj iz zapovjednog stožera koji je bio smješten u ravnateljstvu hrvatske policije sudjelovale su policije iz sedam zemalja, DEA i Europol. Sama činjenica kad govorimo o količini droge, o broju aktera i o broju zemalja, ovom se akcijom hrvatska policija smjestila na vrh”, rekao je ministar unutarnjih poslova Davor Božinović, koji je sudjelovao na sastanku ministara unutarnjih poslova zemalja članica EU-a u Bruxellesu.
Senator demokrata Džek Rid zapretio je Turskoj da će, ukoliko nabavi ruske raketne komplekse S-400, njena saradnja sa SAD u oblasti odbrane trpeti posledice
Prodaja S-400 Turskoj potencijalno ugrožava čitav spektar odbrambene saradnje SAD i Turske“, izjavio je Rid na raspravi u Senatu SAD.
I glavni komandant NATO-a u Evropi, američki general Kertis Skaparoti, izjavio je da se SAD nadaju da će Turska odustati od kupovine ruskog S-400.
On je podsetio da će jedna od posledica ove kupovine biti neusklađenost tih kompleksa sa standardima NATO-a.
– Ne samo ja, nego i drugi članovi naše vlade, razgovarali su s njima da bi im razjasnili druge posledice ove kupovine- rekao je Skaparoti, ne precizirajući o kakvim je posledicama reč.
Na raspravi u Komitetu za oružane snage Senata SAD, Skaparoti je rekao da NATO razmatra s Turskom mere protivvazdušne odbrane i sisteme koji mogu da se koriste.
– Ne mislim da je to već završen posao. Oni razgovaraju i s nama i s drugima da bi kupili adekvatan sistem. Mislim da imamo vremena i želim da nastavim posao u vezi s tim da bih ih ubedio da je ovaj sistem neuklopiv sa standardima NATO-a- rekao je Skaparoti.
Ranije je zamenica generalnog sekretara NATO-a Rouz Getemiler izjavila da S-400 neće biti integrisan sa sistemima protivraketne odbrane NATO-a i da o tome treba voditi računa prilikom odlučivanja o kupovini naoružanja od Rusije.
U decembru prošle godine u Ankari su predstavnici Rusije i Turske potpisali kreditni sporazum o isporučivanju raketnih kompleksa S-400.
Prema saopštenju Sekretarijata za odbrambenu industriju Turske, Ankara kupuje dve baterije ovog kompleksa, kojima će upravljati turski personal.
Strane su se dogovorile o tehnološkoj saradnji u ovoj oblasti radi razvijanja proizvodnje ovih kompleksa u Turskoj.
Ministar inostranih poslova Turske Mevlut Čavušoglu izjavio je da je Turska protiv govora pretnji povodom kupovine S-400.
U Austriji se, prema određenom mehanizmu, svake godine sastavlja spisak deficitarnih zanimanja.
Savezni ministar rada u saradnji sa saveznim ministrom ekonomije sačinili su listu poslova koji će biti veoma traženi u 2018. godini austrijskom tržištu rada.
Deficitarna zanimanja / zarada
1. Građevinski radnik / 3.000 eura
2. Mašinski radnik / 3.000 eura
3. Tehničar za mašinstvo sa višom školom / 3.000 eura
Predsjednik Skupštine općine Srebrenica Alija Tabaković izjavio je za Fenu da Bošnjaci neće prisustvovati svečanoj sjednici Skupštine 11. marta povodom Dana Općine, a nakon što su srpski odbornici nedavno donijeli odluku o dodjeli zlatne plakete predsjedniku RS-a Miloradu Dodiku.
Tabaković smatra da odluka donesena na šestoj tematskoj sjednici povodom obilježavanja 11. marta i dodjele općinskih nagrada i priznanja nije u skladu sa zakonom, jer se, kako kaže, Komisija nije izjašnjavala o prijedlozima.
