Novi Pazar – Trener košarkaša Novog Pazara Boško Djokić istakao je pred meč sa Mladosti iz Smederevske Palanke da njegov tim mora da se pokaže u najboljem izdanju za taj bitan meč.
“Dobro poznajemo taj tim, i igrači i ja. Mladost ima par igrača koji su vrlo iskusni, medjutim mislim da je kvalitet ekipa sličan, čak imamo i podjednak broj bodova. Domaći teren nam znači ali i kvalitetna igra.”
Mladost je drugi na tabeli sa 26 bodova koliko ima i OKK Novi Pazar.
“Velika prednost je u tome što smo neporaženi ove sezone u dvorani “Pendik”. Uveren sam da će naši košarkaši dati sve od sebe i uz podršku sa tribina dovesti klub do najbitnije pobede u sezoni” istakao je za naš portal Džemil Imamović, direktor OKK Novi Pazar.
Duel 16. kola Druge košarkaške lige izmedju OKK Novi Pazar i KK Mladost SP će se odigrati u nedelju, 4. februara sa početkom u 17 časova.
Fudbalski klub Novi Pazar saopštio je danas da se u prethodnom periodu pojavilo nekoliko zainteresovanih za preuzimanje vlasništva nad klubom i da je najkonkretniji bio Švajcarac Roberto Nava, ali da njegovu ponudu u ovom trenutku nije bilo moguće prihvatiti.
“Nava je izneo zahteve i uslove, do juna i završetka sezone i posle toga, kada bi se napravio dugoročni ugovor. Zahtevao je odgovor u roku od pet sati. Zahvalni smo mu na dolasku i želji da pomogne, ali predsednik Tarik Imamović je ocenio da je to ‘ultimativo kratko vreme’ i da ponuda mora biti razmotrena”, navodi se u saopštenju Novog Pazara.
U ovdašnjem prvoligašu ističu da su konsultovali stručnjake iz oblasti međunarodnog prava, fudbalske menadžere sa internacionalnim iskustvom, te stručne ljude i pravnike iz klubova u regionu, koji imaju iskustva sa stranim ulagačima, sponzorima i vlasnicima klubova.
“Devetočlanom pregovaračkom italijansko-švajcarsko-srpskom timu saopštili smo da nije moguće u kratkom vremenskom intervalu doneti tako važnu odluku. Jedini kamen spoticanja je Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR) u koji je klub ušao zbog prethodnih dugovanja, a čijim bi se usvajanjem deblokirao klupski račun, uz uslov da se u narednih pet godina izmire obaveze prema poveriocima. Neusvajanje UPPR-a značilo bi bankrot i gašenje kluba, pri čemu bi propala Navina ulaganja, koja bi bila identična ulaganjima Grada. Proces UPPR-a je u toku, a ulazak jakog sponzora i praktično novog inostranog vlasnika mogao bi da obori njegovu uspešnost. U vreme trajanja UPPR-a, klub ne može da sklopi nikakav zakonski validan ugovor”, pojašnjavaju Pazarci.
“Zbog svega toga, iako predlozi i zahtevi Navinog tima nisu sporni (mesto predsednika kluba, sportskog direktora, generalnog direktora, trenera, pomoćnog trenera, koordinatora i trenera mlađih selekcija, tim menadžera, portparola i ostalo), Navi i njegovom timu ponuđen je početak saradnje, koja bi podrazumevala mogućnost sponzorstva na dobrovoljnoj bazi. Posle toga, uz mogući pozitivan ishod UPPR-a, mogli bismo da sklopimo profesionalni ugovor na duži vremenski period pod uslovima koje su gospodin Nava i njegov tim predložili, uz minimalne izmene”, dodaje se.
Klupski čelnici konstatovali su da ovi pregovori nisu završeni, da je Nava rekao da je “Novi Pazar njegov grad” i da je najavio novi dolazak za sedam dana, kada bi izneo nove predloge i ideje “kao mogući budući vlasnik i finansijer, ali i kao veliki prijatelj fudbala i grada”.
Novi Pazar – Agencija za borbu protiv korupcije podnela je krivičnu prijavu protiv direktora Ekonomsko-trgovinske škole Seada Ljajića zbog sumnje da nije prijavio ili je dao lažne podatke o imovini, saopštila je ta institucija.
“Agencija je 29. decembra 2017. godine podnela krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru protiv Seada Ljajića zbog postojanja osnova sumnje da je kao javni funkcioner izvršio krivično delo propisano članom 72. Zakona o Agenciji”, navodi se u saopštenju dostavljenom radiju Sto plus.
Članom 72. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije propisana je kazna zatvora od šest meseci do pet godina za “funkcionera koji ne prijavi imovinu ili daje lažne podatke o imovini, u nameri da prikrije podatke o imovini”.
Ukoliko bude osuđen na kaznu zatvora, Ljajiću će prestati funkcija direktora i biće mu zabranjeno sticanje javne funkcije u roku od 10 godina od pravosnažnosti presude.
Podsećamo da je ovo treća mera koju je Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula u vezi sa Ljajićem.
Prvo je u oktobru 2016. godine donela preporuku za njegovu smenu sa mesta direktora zbog sukoba interesa, a onda je pre tri meseca najavila da će izvršiti vanrednu proveru njegove imovine i prihoda.
Lider Stranke pravde i pomirenja Muamer Zukorlić iz dana u dan šokira njegove najvjernije pristalice svojevrsnom prosrpskom politikom u Beogradu.
Njegov najnovi gaf je prisustvo akademiji povodom obilježavanja 40 godina Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” čiji je direktor najbliži saradnik i lični ljekar Vojislava Šešelja, dr. Milovan Bojić.
Zukorlić je sa samim “kremom” srpskih nacionalista u stavu mirno pozdravio srpsku himnu “Bože pravde”.
Skupu su uz Šešelja i srpskog patrijarha Irineja prisustvovali i predsjednik bh. entiteta RS Milorad Dodik ali i cijela poslanička grupa srpskih radikala.
Na fotografijama se vidi prisustvo i Samira Tandira, potpredsjednika SPP-a.
Ko je Bojić?
U politiku ulazi kao predjsednik opštinskog odbora SPS-a na Vračaru. No, po samom osnivanju Jugoslovenske levice, on prelazi u tabor Mirjane Marković i tu ostaje do samog kraja. Na republičkim izborima 1997. izabran je za poslanika kao nosilac liste SPS-JUL-ND za izbornu jedinicu Voždovac i kao takav postaje šef poslaničke grupe JUL-a.
U martu 1998. postaje potpredsjednik Vlade Srbije, a od jula 2000. i ministar zdravlja. Iako član JUL-a, bila je primjetna njegova bliskost sa liderom SRS Vojislavom Šešeljem, također potpredsjednikom u Vladi Mirka Marjanovića. Tandem je bio više nego efektan: zajedno su kumovali onom zakonu o informisanju i onom zakonu o Univerzitetu, zajedno su optuživali, blatili i napadali.
Kao lični ljekar Vojislava Šešelja, odnosno šef njegovog ljekarskog tima, odlazio je u Hag dok je Šešelj bio u Sheveningenu, a brigu o njegovom zdravlju nastavio je i po dolasku lidera SRS u Srbiju.
Nakon Šešeljevog povratka iz Haga postao je član i visoki funkcioner Srpske radikalne stranke. O tome kako je Bojić od “julovca” postao radikal, ispričao je Vojislav Šešelj: “Bili smo u Banjaluci na predstavljanju predsjedničkog kandidata Nikole Poplašena i nakon toga smo opkoljeni, a okupatori Britanci iz Unprofora su me proterali. Svi iz delegacije su odlučili da se vrate sa mnom. Kad smo stigli u Bijeljinu, sjetio sam se da je tu najbolji burek na ovim prostorima. Stali smo u pola četiri ujutru, kupili burek, stavili novine na haubu automobila i jeli dok su helikopteri UN iznad nas brujali. Bojić je zbog toga odlučio da uđe u SRS.”
“Moramo da počnemo da sankcionišemo sve slučajeve nadrilekarstva i širenja netačnih informacija u vezi sa vakcinisanjem dece na društvenim mrežama i od strane laika” – rekao je državni sekretar u ministarstvu zdravlja dr Meho Mahmutović u emisiji “Sučeljavanje” na Radio televiziji Vojvodine. On je napomenuo da nedavno potpisana Deklaracija o vakcinaciji pokazuje da je stručna javnost ujedinjena u mišljenju da je vakcinacija dece neophodna i da vakcine nisu štetne.
Državni sekretar Mahmutović rekao je da je “valjda prošlo vreme nadrilekara koji leče viskom preko televizora i da bi građani a posebno rodtelji trebali da slušaju isključivo lekare, stručnjake, koji su nedvosmisleno ujendinjeni oko toga da roditleji moraju da vakcinišu svoju decu”.
Od 2012. godine, kada je prvi put ocenjivano, srpsko zdravstvo je na listi evropskih zdravstvenih sistema napredovalo za 14 mesta, a Mahmutović je dodao da se mnogo uradilo poretkli hpar godina od kada je na čelu ministarstva zdravlja Zlatibor Lončar.
“Preko osam hiljada lekara je zaposleno, a preko 5000 specijalizacija je podeljeno. Rekonstruisan je Urgentni centar u Beogradu ,KC u Nišu kao i brojne zdravstvene ustanove u Srbiji in a tome se neće stati” – najavio je Mahmutović.
Osim Mahmutovića u ovoj emisiji govorili su i pokrajinski sekretar za zdravstvo doc. dr Zoran Gojković i narodni poslanik prof. dr Dušan Milisavljević.
Zavod za javno zdravlje Novi Pazar je i ove godine brojnim aktivnostima obeležio nacionalni dan bez duvanskog dima. Ovogodišnjim sloganom „Odrasli puše i mene guše“, apeluje se na odrasle da ne izlažu decu duvanskom dimu. Osim predavanja koje su organizovali juče po školama, danas su delili i brošure sa savetima o prestanku pušenja.
Nacionalni dan bez duvanskog dima u Srbiji se obeležava već 20 godina raznim aktivnostima instituta i Zavoda kojem se pridružio i ZZJZ u Novom Pazaru predavanjima kroz obrazovne ustanove. Više od milijardu ljudi koristi duvan u svetu trenutno a prema podacima svetske zdrastvene organizacije više od 7 miliona pušača godišnje umre, od čega je 890.000 onih koji su izloženi duvanskom dimu.
„Duvanski dim, veliki faktor rizika. Ne bira ni pol, ni starost niti rasnu i versku pripadnost, obrazovanje, socijalno-epidemijološki status već napada sve i izaziva mnoge bolesti, pre svega bolesti disajnih puteva, od astme, hroničnih opstruktivnih bolesti pa sve do karcinoma pluća. Dovodi i do drugih karcinoma kao i do oboljenja kardiovaskularnog sistema, infarkta miokarda, srčane smrti, moždanih udara i mnogih drugih oboljenja“, istakla je doktorra iz Zavoda za javno zdravlje Maida Iković.
Predavanjima o štetnosti pušenja doktori Zavoda za javno zdravlje uputili su apel učenicima da ne koriste duvan i ne borave u prostorijama koje su izložene duvanskom dimu. Takođe su organizovali i akciju deljenja brošura sa savetima kako prestati sa pušenjem.
U jeku grejne sezone korisnici Gradske toplane uredno su snabdeveni toplotnom energijom, a tako će biti i ubuduće – najavljuju iz ovog javnog komunalnog preduzeća. Energenata ima u dovoljnim količinama u rezervi, kao i kapaciteta za potencijalne nove korisnike. Unapređenjem usluga, poboljšana je i naplata poslednjih godina, ali, kako kažu nadležni, još uvek nije na zadovoljavajućem nivou.
Da projekat rekonstrukcije grejnog sistema, koji je Grad Novi Pazar realizovao uz podršku nemačke KFW banke i Ministarstva energetike, već treću sezonu daje dobre rezltate, potvđuju i korisnici Gradske toplane. Stanovi su im, kažu, bili topli i u danima prvih ozbiljnijih temperaturnih minusa u sezoni.
’’Oni koji razmišljaju da se pnovo priključe na grejanje, mogu podneti zahtev, jer Toplana ima dovoljno kapaciteta za nove korisnike, kao i energenata za uredno snabdevanje do kraja sezone’’, rekla je za RTV Novi Pazar PR Gradske toplane, Sadija Ganević.
Iako je unapređenje usluge uslovilo i bolju naplatu, ukupna potraživanja iznose 164 miliona, od čega najveći deo, oko 126 miliona dinara Toplani duguju fizička lica.
’’Naplata je poboljšana u odnosu na predhone godine, ali još nije na zadovoljavajućem nivou’’, kaže Ganević.
Budućnost grejnog sistema je u obnovljivim izvorima energije i projektima energetske efikasnosti. U Novom Pazaru je i po tom pitanju napraviljen značajan pomak.
Pomoćnik gradonačelnika Novog Pazara zadužen za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, Faruk Suljević rekao je da Novi Pazar nastavlja saradnju sa partnerima iz predhodnog projekta, nemačkom KFW bankom, Ministarstvom energetike ali i Kancelarijom za javna ulaganja, I kada je u pitanju izgradnja toplane na biomasu.
Kao podsticaj projektima energetske efikasnosti, i primer odgovornog ponašanja prema životnoj sredini, u Upravi grada planiraju i formiranje fonda za te namene. Izgradnjom toplane na biomasu, kako je objasnio Suljević, gostujući u emisiji Odgovor, postojeća toplana na mazut neće odmah prestati sa radom, već će, kako se planira u bliskoj perspektivi, postati alternativni izvor toplotne energije.
Naser Keljmendi je danas proglašen krivim zbog neovlaštenog posjedovanja narkotika te je osuđen na šest godina zatvora pred Osnovnim sudom u Prištini, javlja reporterka N1.
Sudsko vijeće Osnovnog suda u Prištini proglasilo je Nasera Keljmendija krivim po 8. tački optužnice koja ga tereti da je stavio u promet 25 kilograma narkotičke supstance, bijeli heroin, sa osobom K2.
Keljmendi je oslobođen optužnice za organizovani kriminal, po ostalim tačkama optužnice, a oslobođen je i tačke optužnice za organizovanje ubistva Ramiza Delalića ili lišavanja života Ramiza Delalića, koje je navodno počinjeno 2007. u Sarajevu.
Nije dokazano da je Keljmendi povezan niti da je izvršio krivične radnje, javlja reporterka N1.
Vrijeme provedeno u zatvoru ulazi u izrečenu kaznu.
Kako je javila reporterka Zana Cimili koja je pratila suđenje Keljmendiju, sutkinja Ana Adamska Gallant kazala je kako je “djelovalo da o slučaju zna cijeli Balkan i cijeli svijet”, ali sud, naglasila je, ne može da bazira svoju odluku na “pričama ili špekulacijama”.
Dodala je da su svjedoci često mijenjali iskaze, te da se jedino moglo potvrditi da su zaštićeni svjedoci K1 i K2 dali iste iskaze u vezi sa transportom 25 kilograma heroina do Austrije.
Izvor: N1
Suđenje Naseru Keljmendiju počelo je od 2015. godine, a od juna 2017. on se brani sa slobode.
Specijalno Tužilaštvo Kosova pri Osnovnom sudu u Prištini podiglo je jula 2014. godine optužnicu protiv optuženog Nasera Keljmendija. Keljmendi je optužen za više krivičnih djela, uključujući i “organizovani kriminal, upravljanje organizovanom kriminalnom grupom, teško ubistvo Ramiza Delalića u Sarajevu 2007. godine”.
Izvor: N1
Iako je Sud BiH tražio njegovo izručenje, do toga nije došlo, zato što prema kosovskim zakonima građanin Kosova ne može biti izručen nijednoj državi koja ne priznaje državu Kosovo i s kojom Kosovo nema međunarodni sporazum o izručenju, prenosi Tanjug.
Na prvom pojavljivanju pred sudom Naser Keljmendi je odbacio sve optužbe protiv njega, ocijenivši ih politički motivisanim, jer je bio “sponzor političara koji danas nisu na vlasti”.
Specijalno tužilaštvo je navelo i da je 1. juna 2012. Odsjek za trezor Sjedinjenih Američkih Država, Nasera Keljmendija identifikovao u skladu sa Zakonom o inostranim šefovima narkotika, kao trgovca narkoticima, prenijeli su mediji.
Tužilaštvo je Keljmendija označilo kao vođu kriminalne i organizovane grupe. Keljmendi se na početku suđenja izjasnio da nije kriv ni za jednu tačku optužnice.
A ko je Naser Keljmendi?
Od policijskih agencija označen je kao vođa kriminalne organizacije i jednog od najjačih balkanskih narko kartela, osoba sa crne liste SAD-a i potjernice Interpola, optuženik za organizovani kriminal, ubistvo Ramiza Delalića Ćele 2007. u Sarajevu, te posjedovanje i trgovinu drogom. “Nisam kriv”, 2015. rekao je Keljmendi pred Osnovnim sudom u Prištini.
Agencija za istrage i zaštitu BiH još je 2008. u svojoj prezentaciji Interpolu navela da je Keljmendijeva zločinačka organizacija umiješana u krijumčarenje droge, cigareta i nafte, trgovinu ljudima, pranje novca i kamatarenje. Isto stoji i u Izvještajnom projektu o organizovanom kriminalu i korupciji. Naser se 2011. hvalio potvrdom da se protiv njega ne vodi nikakav proces u BiH. No, zvanična istraga pokrenuta je u septembru 2012. kada se provodi i akcija “Lutka”, tada bez glavne mete. Naser Keljmendi pobjegao je Crnu Goru. Uhapšen je u Prištini 2013. Tako je ostao nedostupan policijskim i pravosudnim bh. institucijama.
Keljmendi je u BiH izbjegao hapšenje. Postajali su policijski navodi da je kamatario sa 20 miliona maraka po mjesečnoj stopi od 10 odsto, te pod sumnjivim okolnostima stekao kapital za hotel Casa Grande, nekoliko kuća i stanova, fabriku sladoleda i skupocjene automobile. Sa svojim je sinovima imao i 13 krivičnih prijava i dozvolu za nošenje oružja.
Za četvrtak u 15 časova zakazano je izricanje presude Naseru Keljmendiju, potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) njegov advokat Besnik Beriša.
Keljmendi se od juna 2017. brani sa slobode.
Keljmendijevo suđenje traje od 2015. godine, a tereti se za organizovani kriminal, teško ubistvo, te kupovinu, posjedovanje, raspodjelu i neovlašćenu prodaju rizičnih narkotika i psihotropnih supstanci.
Optužnicu protiv njega podiglo je Specijalno tužilaštvo Kosova u julu 2014. nakon što je u maju 2013. bio uhapšen na Kosovu na osnovu Interpolove poternice.
Iz Tužilaštva su rekli da je Keljmendi bio vođa kriminalne i organizovane grupe, dok se kao teško ubistvo navodi ono Ramiza Delalića u Sarajevu 2007.
Keljmendi se na početku suđenja izjasnio da se ne oseća krivim ni po jednoj tački optužnice, te je rekao da je ovaj proces montiran u Bosni i Hercegovini.
Sud BiH potvrdio je optužnicu koja Mileta Kosorića, Borislava Stojišića, Momčila Tešića i Rajka Drakulića tereti da su počinili krivično delo genocid na području Srebrenice, saopštio je Sud BiH.
Oni se terete da su za vreme napada Vojske Republike Srpske i Ministarstva unutrašnjih poslova od 6. do 19. jula 1995. godine na zaštićenu zonu UN Srebrenicu, kao pripadnici Vlaseničke brigade “počinili krivično delo genocid”.
U saopštenju se navodi da su optuženi, znajući za taj napad i da njihove radnje čine deo toga, “svesno pomogli članovima udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bio da zatvore i pogube vojno sposobne muškarce Bošnjake iz srebreničke enklave, a prisilno premeste žene, decu i starce iz enklave i tako ih unište kao grupu”.
