Novi Pazar – Priča koju je pokrenuo Sandžakhaber o izgradnji lokala na mestu dosadašnjeg prolaza između bivše robne kuće “Seka” u prvomajskoj ulici a koja je uzburkala javnost, ovih dana će najverovatnije dobiti svoj epilog.
Naime, ispekcijske službe naredile su rušenje divljeg lokala koji onemogućava vlasnike lokala i građane da izacuju smeće odnosno na koriste prolaz.
Vlasnik se do sada oglušio o rešenju inspekcije.
Tužilaštvo Haškog tribunala izrazilo je večeras zadovoljstvo presudom kojom su šestorica lidera bosankih Hrvata danas pravosnažno osuđena na višegodišnje zatvorske kazne zbog progona Muslimana u BiH 1993-94. godine.
U saopštenju, Tužilaštvo navodi da je “žalbeno veće potvrdilo da su šestorica optuženih, zajedno sa tadašnjim liderima Republike Hrvatske, bili ključni učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu radi etničkog čišćenja Muslimana činjenjem zločina protiv čovečnosti, teških povreda Ženevskih konvencija i drugih zločina”.
Presudom je potvrđeno da su članovi zločinačkog udruženja, čiji je cilj bilo “ujedinjavanje hrvatskog naroda”, bili tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, hrvatski ministar odbrane Gojko Šušak i komandant Hrvatske vojske Janko Bobetko.
U komentaru presude, Tužilaštvo navodi i da je njome potvrđeno da je “Hrvatska imala kontrolu nad HVO, koji je počinio rasprostranjene zločine, kao što je i dokazano u ovom predmetu”.
“Hrvatska je poslala oficire Hrvatske vojske u BiH, davala im logističku podršku, i slala HV u BiH da direktno učestvuju u sukobu”, naglašava haško Tužilaštvo.
Tuđman, Šušak i Bobetko, po presudi, “delili su zločinačku nameru da etnički očiste bosanske Muslimane i doprineli su postizanju tog cilja”, precizira Tužilaštvo.
U aluziji na vlasti u Zagrebu, Tužilaštvo ističe da bi “odgovorni zvaničnici trebalo da se zalažu za prihvatanje ovih činjenica”.
Mnogi zvaničnici višeg i srednjeg nivoa odgovorni za zločine nad Muslimanima “tek moraju biti privedeni pravdi”, a “mnogi su u domašaju hrvatskih vlasti”, naglašava haško tužilaštvo, uz očekivanje da će hrvatski tužioci “hitno procesuirati te slučajeve”.
Tribunal je danas Jadranku Prliću, ratnom premijeru samoproglašene Hrvatske Republike Herceg-Bosna (HRHB), izrekao zatvorsku kaznu od 25 godina.
Ministar odbrane HRHB Bruno Stojić, načelnik Glavnog štaba Hrvatskog vijeća obrane (HVO) Slobodan Praljak i zamenik komandanta HVO Milivoj Petković pravosnažno su kažnjeni sa po 20 godina zatvora.
Povodom skandaloznog ponašanja oglasila se i UEFA poručivši kako će kazniti klubove čiji navijači slave ratne zločince
Iz Partizana su upozorili svoje navijače da bi nesmotresnost mogla da ima posledice po njihov klub.
-Nema povoda za politiku, ali nikad se ne zna, jedan pojedinac može da napravi problem. Na utakmici protv Budućnosti smo bili kažnjeni, između ostalog, i zbog pominjanja Ratka Mladića. Pozivamo navijače da ne pominju naše generale. Daleko bilo da pobjedimo i obezbjedmo dalje takmičenje u Ligi Evrope, a budemo izbačeni zbog nekih povika, taj udarac ne bismo izdržali. Podsjećam da smo mi i dalje pod uslovnom kaznom, tako da i najmanji incident može da izazove najgore posledice- odmah je reagovao i apelovao Miloš Vazura.
Iz Zvezde se nisu oglašavali ovim povodom…
Novak Djokovic poručio pred svjetskom televizijom za intervju da se stidi ljudi koji podržava Ratka Mladica i sličnih ljudi koji su proglaseni za zločince, ko god nije preživio rat ne zna u stvari kako je to.Ti ljudi koji su ubijali narod treba ih stići prvo ljudska pa i božija kazna….
Novak Đoković se tokom intervjua sa Luisom Housom prisetio jednog posebno bolnog trenutka iz Beograda, njegovog susreta sa izbeglicama i jednom djevojčicom zbog koje se rasplakao. Ni danas, mnogo vremena nakon tog susreta, ne može da zadrži suze.
Teniser je tokom intervjua otvoreno govorio o svom detinjstvu, ratu i izazovima u životu, ali kada se dotakao teme izbjeglica koje na putu ka zapadnoj Evropi prolaze kroz Srbiju, nije uspeo da zadrži suze.
– Stotine hiljada izbjeglica je prošlo kroz Srbiju na putu ka Njemačkoj, Austriji, većim zemljama, bili smo im na putu. Izgubili su svoje porodice, kuću, dom, tražili su krov nad glavom. Išao sam da posjetim jednu od tih lokacija u Beogradu, u pitanju je bio jedan hotel. Mogao sam da pretpostavim šta me čeka, ali čim sam ušao osjetio sam jake emocije. Bol, nesigurnost, tuga – počinje priču Novak.
Najteže mu je palo kada je bio sa najmlađima.
– Izvinite, čak i danas me to toliko pogađa. Ne znam ni sada gdje su otišli. Vidjeti mamu kako vodi nju i dječaka od šest-sedam godina. Idu bez ičega, pješke, negdje. To su stvari koje vam slome srce, to je ono što rat radi. Teško mi je bilo, ali sam u isto vrijeme bio zahvalan, jer sma prošao kroz sve to iskustvo, kroz rat iz devedesetih, sve to me učinilo osjećajnijim, više povezanim sa ljudima. Koliko god da me boli, vratim se na ta dešavanja i svhatim da ono što imam u životu brzo mogu da izgubim ako ne uživam u tome. Sve to me ostavlja čvrsto na zemlji– zaključio je veliki svjetski teniser.
Lider Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Drašković ocenio je danas da je tužno zbog toga što presudom Haškog tribunala rušenje Starog mosta u Mostaru nije proglašeno zločinom.
“To remek delo velikog neimara Hajrudina, izgrađeno davne 1566. godine, u trenutku ubistva bilo je na Uneskovoj listi svetske baštine. Ubistvo tog vekovnog princa iznad Neretve zločin je nad svetskom kulturom. Stari most nije smeo biti ničiji legitimni ratni cilj”, ocenio je Drašković u pisanoj izjavi.
Advokat sa višegodišnjom praksom pred Haškim tribunalom Goran Mikuličić izjavio je za “Jutarnji list” da je bočica sa otrovom lako mogla da se unese u sudnicu.
Ovo pitanje postavlja se nakon što je Slobodan Praljak, nakon potvrđivanja presude od 20 godina zatvora, popio nešto za šta se tvrdi da je otrov.
Kako Mikulčić kaže, postoje kontrole prilikom ulaska u sudnicu, ali ne tako detaljne da bi se otkrila bočica.
“Nema detaljnog pregleda cijelog tijela, pogotovo kada na to ne upućuju neke indicije da bi trebalo da ih bude”, rekao je Mikuličić.
Kako se navodi, Praljak je, na primjer, bez problema mogao da bočicu sa otrovom unese u cipeli.
Na pitanje ko bi mogao da mu dostavi otrov u pritvorsku jedinicu u Ševeningenu advokat Mikuličić kaže da svaki zatvorenik ima parvo na posjete i to rodbine, prijatelja, advokata i novinara, ali da u pritvor niko osim advokata ne može da uđe sa torbom.
“Ako je riječ o ovakvoj supstanci, to mu je lako mogao donijeti bilo ko, ako je riječ o predmetu koji ne reaguje na rentgenu. Ako je zaista riječ o otrovu, to je nemoguće otkriti”, kaže on.
Mikuličić je pred Hagom branio Mladena Markača, generala vojske Republike Hrvatske koji je pred Haškim tribunalom bio optužen za ratne zločine nad krajiškim Srbima nakon operacije Oluja.
(Vijesti.ba / NN)
Prema nezvaničnim informacijama portala Vijesti.ba, Slobodan Praljak je živ, nakon što je navodno popio otrov.
Podsjećamo, nakon što mu je danas u Haškom tribunalu potvrđena prvostepena presuda i izrečena kazna od 20 godina zatvora, Praljak je glasno negodovao takvu odluku, nakon čega je popio tečnost, za koju je ustvrdio da je otrov.
Izricanje presude je prekinuto i u toku je pauza.
(Vijesti.ba)
Suđenje šestorici Hrvata u “slučaju Prlić” prekinuto je nakon što je jedan od optuženih Slobodan Praljak navodno popio otrov nakon što mu je izrečena presuda.
Praljku je izrečena kazna od 20 godina zatvora, nakon čega je on ustao, rekao da odbacuje presudu i navodno “popio nešto iz male čašice”.
Njegova braniteljka je rekla da je “popio otrov”, a nekoliko trenutaka kasnije su spušteni zastori i prekinut direktan prenos iz sudnice.
Praljak, koji je bio načelnik Glavnog štaba Hrvatskog veća odbrane (HVO), izveden je iz sudnice, a obezbeđenje je reklo da “niko ne dira čašicu” i da je pozvana medicinska ekipa. Hrvatski mediji prenose da je Hitna pomoć stigla i da se očekuje da Praljak bude prebačen u bolnicu.
“Slobodan Praljak nije ratni zločinac, s prezirom odbijam vašu presudu”, kazao je Praljak.
Haški tribunal ovim izricanjem presude završava svoje postojanje.
U državi u kojoj su fudbalski stadioni tri decenije bili neuporedivo više seizmografi političkih događaja nego sportska borilišta, vest da je Fudbalski klub Novi Pazar na vanrednoj sednici Upravnog odbora doneo jednoglasnu odluku o istupanju iz takmičenja Prve lige Srbije, prema inerciji predstavlja svojevrsni alarm.
Ma koliko da smo u istom danu, ali i nedeljama i mesecima ranije, svedoci saopštenja i drugih fudbalskih klubova u kojima izražavaju nezadovoljstvo, pa i dva najveća Zvezde i Partizana, „tradicija“ stadiona kao lakmus papira za svet politike od „Maksimira“ devedesetih, preko „spasi Srbiju iz ludnice, Koštunice“ dvehiljaditih, do današnjih dana, tera na oprez i zapitanost koliko u svemu ima sporta, a koliko politike?
„Ne čudi me odluka FK Novi Pazar. Pratio sam sve utakmice, video sam šta se radi, jasno je da se ove sezone tačno zna ko će ući u Superligu, tačno se zna koji klubovi imaju uticaj u odnosu na ostale klubove. Ovo što rade sudijska organizacija i sudije ničemu ne vodi“, kaže za Sputnjik Redžep Korać, bivši generalni sekretar FK Novi Pazar.
Utakmice samo forma, rezultati poznati unapred
I u periodu dok sam bio aktivan u klubu, dodaje Korać, najavljivali smo istupanja iz lige jer smo imali tendenciozna suđenja, dvostruke aršine u svakom pogledu — da li je to u pitanju Savez ili sudijska komisija ili disciplinska komisija, uvek je Novi Pazar bio u nekom drugom uglu gledanja.
„Takođe i kad su u pitanju nacionalistička skandiranja, šovinistička skandiranja, kojima nije mesto ni na jednom sportskom borilištu, uvek su bila i protiv bošnjačkog naroda i protiv FK Novi Pazar. Uvek se to drugačije gledalo“, sugeriše Korać za Sputnjik.
Novi Pazar je specifična priča godinama, konstatuje za Sputnjik Zoran Pavić, sportski novinar i dugogodišnji hroničar srpsko-jugoslovenske fudbalsko-političke zbilje, jer se polemisalo o njemu i kad je ušao u Superligu, potom o tome na koje načine opstaje u ligi, a sve zbog toga što taj region treba da ima superligaša.
„Ovoga puta na delu je prava pomama u srpskom fudbalu koja ima i objektivne i subjektivne razloge. I objektivni i subjektivni razlozi su ti što su u Fudbalskom savezu jednostavno haos, dezorganizacija, nepoštovanje sopstvenih propisa, pravilnika, što je dozvoljeno da svi nazivaju predsednika i čelnike Saveza kriminalcima, da se o sudijama priča svašta, što niko nije zaštićen, što niko ne reaguje i onda tako dolazi do nekih epizoda koje kao eskaliraju“, napominje Pavić za Sputnjik.
Reprezentacija Srbije se plasirala na Svetsko prvenstvo u Rusiji, naglašava Redžep Korać, to je dobar znak da je fudbal u Srbiji krenuo dobrim putem, ali ovo što se dešava i u Superligi i u Prvoj ligi ne sluti na dobro i može da se pokvari sve dobro što je urađeno.
„Nikome nije u interesu da golman demonstrativno degažira loptu preko tribina, kao što je to bio slučaj na utakmici između Borca i Spartaka, da pola utakmice igrači sede na terenu, da se pišu razna saopštenja i od Crvene Zvezde i od Partizana, da nema nikakvog takmičarskog žara i da se znaju predrezultati na svim mečevima“, tvrdi Korać.
Verbalno nasilje ili najava stvarnog
Svi klubovi imaju slične ili iste razloge za nezadovoljstvo, ističe on, osim što se Novi Pazar buni i zbog nacionalističkih ispada i parola.
„Politici nije mesto na sportskim borilištima. Nije mesto nacionalističkim i šovinističkim skandiranjima parola o osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću. Bilo je i sa druge strane, i od strane naših navijača, ali smo se uvek borili protiv takvih skandiranja i ograđivali se od takvih skandiranja. To isto tražimo i očekujemo i od drugih klubova i Fudbalskog saveza, da se ograde i da spreče takve ispade“, posebno napominje Korać.
Odluka Upravnog odbora FK Novi Pazar, ukazuje Korać za Sputnjik, ima veze i sa finansijskim problemima jer konstantno pokušavaju da isplate igrače, reše dugovanja i stabilizuju situaciju u klubu, a sa druge strane im dodatne probleme pravi neregularnost takmičenja.
„Pazite, prošlog vikenda utakmica između Budućnosti iz Dobanovaca i Novog Pazara nije donosila odluku o tome ko će u viši, a ko u niži rang takmičenja, ali je sudija katastrofalno oštetio Novi Pazar tako što je dosudio nepostojeći jedanaesterac, podelio šest, sedam žutih kartona, tri isključenja, to je katastrofa za fudbal“, kategoričan je Korać.
Konačnu odluku o istupanju kluba iz lige doneće Skupština kluba početkom decembra, ali Korać kaže da je iz razgovora sa ljudima iz uprave zaključio da su čvrsti u ovoj odluci, jer je njihov odgovor da je neisplativo ulagati u nešto za šta znate da ste osuđeni na propast.
„Ovde je glavna reč o tome da je fudbal izgubio smisao. Da li ima svrhe uopšte igrati fudbal u Srbiji? Evo uzmite primer FK Čukarički, kluba za koji svi kažemo da je najbolje organizovan i da je primer za sve ostale klubove. Njegov predsednik je pre neki dan izjavio da je utakmicu Čukarički Crvena Zvezda gledao do 50 minuta i da je nakon toga napustio stadion. Čitao sam njegovu izjavu kako kaže da mu je bilo dovoljno 50 minuta da vidi o čemu se radi i da čovek više neće dolaziti na stadion“, sugeriše Redžep Korać.
Novi Pazar je očigledno dugo, dugo nezadovoljan suđenjem, kao i mnogi drugi i očigledno je, smatra Zoran Pavić, da su videli da na terenu možda ne mogu da postignu nikakav značajan rezultat i ovo je jedna vrsta pritiska.
„Niko ne garantuje da će ta Skupština kluba potvrditi tu odluku, čak verujem da će Skupština ponovo, pošto ovo nije prva pretnja Novog Pazara te vrste, vratiti tu priču da se eto sačeka još malo da Fudbalski savez reaguje i tako dalje, i da će Novi Pazar nastaviti da se takmiči“, rezonuje Zoran Pavić.
Suština priče je da Fudbalski savez Srbije, koji ima potpuno iste propise kao UEFA i FIFA kad su u pitanju svi vidovi diskriminacije, i šovinizam i rasizam, to je u stvari uslov da bi se bio deo UEFA i FIFA, apsolutno ne sprovodi ništa, podvlači Pavić, pa zato na utakmici u Dobanovcima imamo neukusno skandiranje Mladiću jer znaju da neće biti kažnjeni.
Visoka politika hladi strasti tribina
„Dakle, od glave, od vrha Fudbalskog saveza Srbije je stvar naopaka, pa onda vertikalno na dole i onda još horizontalno. Ništa se ne radi kao treba, ne poštuju se sopstveni propisi, ili se primenjuju selektivno i od tog trenutka počinje bezvlašće i anarhija od Superlige, od dva naša najveća kluba, pa nizbrdo, eto sad Novog Pazara u drugom stepenu takmičenja, do tamo raznoraznih zona i tako dalje gde se isteruje ’politika‘ na fudbalskom terenu“, jasan je Pavić.
Dok je Novi Pazar bio u Superligi, podseća taj sportski hroničar, bilo je dosta tih uslovno rečeno političkih konotacija, turskih zastava na tribinama, onda se za utakmice sa Zvezdom, Partizanom, pa i Radom nalazio način da budu bez publike, bilo je svakojakih skandiranja i sa jedne i sa druge strane, apsolutno nesportskih i imalo je tu neku svoju političku težinu.
U međuvremenu je, pojašnjava Pavić, priča sa Novim Pazarom pacifikovana bez obzira što su njegovi najvatreniji navijači, organizovani u dve grupe, prilično radikalno muslimanski orjentisani, što to ne skrivaju i što pokazuju tu ogromnu vezu i ljubav prema Turskoj, za razliku od Srbije, da tako kažemo.
„Međutim, od rukovodstva Novog Pazara, od uglednih Novopazaraca u Beogradu, pre svega mislim na Rasima Ljajića, ta je stvar nekako legla, smirena je. Ponavljam, mislim da će Novi Pazar da ostane u toj ligi. Isto tako mislim da te neke teške političke konotacije izlaska Novog Pazara iz Prve lige Srbije ne stoje, pa šta, neće igrati tursku ligu. Sasvim sigurno da se to neće desiti, odnosno postoje u visokoj politici mehanizmi da se to amortizuje“, tvrdi Pavić.
izvor. Sputnjik.rs
Pod pokroviteljtsvom Instituta za evropske poslove i Ambasade Sjedinjenih Američkih država u Srbiji a u okviru projekta ,,Branitelji i Braniteljke manjinskih prava u Srbiji” koji ima za cilj da pruži mogućnost mladim pravnicima da direktno doprinesu unapredjivanju ljudskih prava u Srbiji, u Kragujevcu је održan seminar-trening za petu generaciju mladih pravnika u periodu od 13-og do 18-og novembra.
Učesnici treninga su izabrani iz 14 gradova u Srbiji, a na osnovu motivacionog pisma koji su kanditati naveli u svojim aplikacijama. Trening je trajao 5 radnih dana i isti se sastojao od predavanja, radionica iz oblasti ljudksih i manjinskih prava i diskusije učesnika sa predavačima o značaju zaštite prava manjina i njihovoj primeni u praksi i aktivnosti nakon treninga.
Tokom trajanja treninga polaznici su posetili Viši sud u Kragujevcu, Apelacioni sud u Kragujevcu, kancelariju lokalnog ombudsmana u Kragujevcu, kao i muzej 21. Oktobar. Sam cilj treninga i predavanja jeste da učesnicima pruže dodatna znanja iz oblasti ljudskih i manjinskih prava, susret sa sudskom praksom kao i razvijanje empatije prema žrtvama kršenja ljudskih i manjinskih prava. Jedan od učesnika je i Demir Suljović iz Novog Pazara, diplomirani pravnik, kojem je učešće na treningu donelo nova saznanja iz ove oblasti, kao i spremnost da u budućnosti prepozna problem i bude od koristi društvu i zajednici kao Branitelj manjinskih prava.
Nakon treninga učesnici su izmedju ostalog u obavezi da stečena znanja i iskustva prenesu mladjim generacijama kroz vršnjačku edukaciju.
© Sandzakhaber.Net
