Tandem je ponovo na mestu uspeha, a to znači da ne može i bez velikih očekivanja. Omiljeni trener skoro svih Pazaraca Vladimir Gaćinović i Slobodan Rubežić, štoper koji je svojevremeno sa bliskim rođakom i saigračem Stefanom Lončarom dobio mural na južnom obodu stadiona, ponovo će sarađivati kraj Jošanice i Raške.

Tako je bilo i tokom najvećeg dela jesenje polusezone u takmičarskoj 2022/23. Tog leta je trenerski vuk iz Trebinja preuzeo Plave nakon odlaska vršnjaka mu Tomislava Sivića, što je recipročno dešavanjima s početka tekuće sedmice, a tinejdžer fudbalski prohodao u Vojvodini sa ozbiljnim omladinskim stažom u Čukaričkom bio je jedan od Mohikanaca još iz kadra pod vođstvom iskusnog Subotičanina.

Na taj način udaren je temelj ekipi nadograđenoj sa još nekoliko vrsnih fudbalera, od golmana Filipa Kljajića do napadača Andrije Majdevca. Ne mogu na Gradskom stadionu da se diče nekim trofejima, kao ni većina klubova iz Mozzart Bet Superlige, ali taj relativno kratak period pod vođstvom Gaćinovića ostaće za ponos i sećanje, kao svojevrsna Pariska komuna. Sedam pobeda zaredom, liderska pozicija na tabeli, doček hiljada navijača po trijumfalnom povratku iz Kragujevca…

“Drago mi je što sam u klubu posle dve godine, što vidim neke svoje stare prijatelje. Ne smatram da sam došao, nego da sam se vratio. Ne krijem da sam tu uvek želeo. Hvala ljudima iz uprave na poverenju, nadam se da će biti plodonosno kao i prethodni put. Predstoji nam jako težak period, sa mnogo obaveza za malo vremena. Moramo brzo da donosimo odluke i pronalazimo rešenja. Možda smo tokom mog prvog boravka postavili lestvicu visoko, po pitanju igre i dobrih rezultata. Sada je druga priča. Moramo krenuti iz početka, sa drugačijim zahtevima u igri, ali da pritom budemo produktivni. Ne plašim se toga jer da se plašim ne bih ni dolazio. Znam da imam izuzetno kvalitetnu ekipu i saradnike. Novi Pazar mi je uvek, kad sam bio tu i kad sam odlazio, ostao u srcu kao grad i kao klub. Uvak sam znao da ću da se vratim tu i zbog toga sam neizmerno srećan”, obratio se Gaćinović novinarima na Gradskom stadionu.

Mikrofon se našao i kod Rubežića. Crnogorski reprezentativac nije previše želeo da pojašnjava zašto je napustio Aberdin, u čijem je dresu odigrao 57 utakmica širom Škotske i Evrope. Pozajmica je do leta, uz mogućnost da Novi Pazar otkupi stasitog defanzivca godinu dana pre isteka ugovora sa škotskim premijerligešem.

“Kao i šef, vratio sam se i ja svojoj kući. Tu sam najviše uživao i imao jedan od najlepših perioda u životu. O nekim stvarima ne bih ništa pričao, meni je najbitnije da sam se vratio ovde. Idemo da radimo. Nadam se da će sve biti kako treba i da ćemo ostvariti najveći mogući uspeh”.

Verovatno bi mnoge manje iznenadilo da se obreo u Seltiku ili Totehemu.

“Dosta je nekih okolnosti o kojima ne želim javno. Zahvalan sam tim ljudima što su mi izašli u susret i dozvolili da se vratim ovde, gde se najlepše osećam. Mnogima je čudna moja odluka. Neko je tumači ovako, neko onako. Za mene je trenutno najbitnije da sam tu. Blizu sam porodice, kući sam. Hoću da igram i da napravim najbolji mogući rezultat do leta, a ostalo me slabo zanima. Ne želim da trošim vreme na zašto i kako. Najbolje je ovako”, ne želi Rubežić o razlozima (privremenog) odlaska sa Pitodri stadiona.

Gaćinović, koji je godinu na klupi Spartaka otvorio remijem u Humskoj (2:2) i potom se pozdravio sa Golubovima, osvrnuo se na svoje prvo šefovanje u Pazaru. Pored Rubežića, u svlačionici je i tada imao Seada Islamovića i Semira Alića, dok je u omladincima blistao Adetunđi Rasak Adešina. Neko vreme trenirao je i Adem Ljajić, do odlaska u turski Karagumruk.

“Bilo je drugačije, došao sam pre starta sezone. Nije isto. Na početku imate dosta vremena i prostora da neke stvari posložite kao želite. Prezadovoljan sam i trenutnim kadrom. Ovi momci imaju potencijala da isprate to što želim, iako nisam još s njima odradio trening. To su učinili moji pomoćnici. Zbog porodičnih problema kasnim dva dana, ali nisam mogao da izdržim. Morao sam da dođem. Želim da igramo ofanzivno, moderno, napadački i produktivno. Za željenu poziciju potreban je studiozan rad i požrtvovanost svih, ne samo igrača, stručnog štaba i ljudi iz kluba. Igrački i po pitanju položaja na tabeli možemo još mnogo toga da uradimo. U mom prvom mandatu počeli smo sa tri poraza, pa smo onda krenuli da meljemo. Ipak, ne volim da se vraćam unazad već ga gledam unapred, da gledam momke koji su ovde sada. Rubežić je jedan od tih igrača, uz ostalih 23 ili 24 što su bili tu i što su me činili i čine me ponosnim. Mnogo su učinili da izgledamo kako smo izgledali pre dve godine i nešto više”, priča u dahu Gaćinović.

Radna obaveza u Zaplanjskoj odmah je iza ćoška. Desetog na tabeli u 23. kolu Mozzart Bet Superlige čeka sedmoplasirani Čukarički (ponedeljak, 15.00), kojeg je Gaćinović sa Spartakom jesenas pobedio kao gost na Banovog brdu (2:1).

“Ne bih da otkrivam da li će biti sličan pristup, formacija i način. Znam otprlike konture i kako će moj tim da izgleda, iako nisam radio s ovim momcima. Poruka mora da bude ista, glava i rep, isti rukopis kako bismo se nadali pozitivnom ishodu sa Brđanima. Dakle, nije pitanje formacije već pristupa. Probaćemo za ova dva, tri dana da uvedemo neke promene po pitanju načina igre, sistema i odnosa. Znam jednog trenera koji je govorio kako nije siguran da će imatu ispeha ako radi 100 odsto, ali da je siguran da ga neće imati ako radi 99 odsto. Držim se parole da radim 150 odsto”, kaže Gaćinović.

Pre pazarskih sećanja, Rubežić je komentarisao neke škotske specifičnosti i sopstveno srastanje. Uzeo je krajem oktobra bod na Seltik parku (2:2) u Glazgovu pred 59.000 gledalaca.

“Škotska liga je fizički jaka, samo što je rad drugačiji. Generalno, sve je drugačije. Na neke stvari se ovde obraća pažnja, a tamo ne. Prioritet je fizički rad i spremnost. Zahtevno je, jak je intenzitet. Mnogi što me znaju kažu sa sam tamo dosta sazreo. Mislim, pre odlaska sam još bio dete u razvoju. Boravak tamo mi je doneo dosta. Trebalo bi da sve bude kako treba. Naravno, navikneš se na sve te lepe stadione, doživljaj je naravno, ali nema velike razlike u ambijentu. Kad smo sa trenerom Gaćinovićem igrali ovde protiv Vojvodine (1:1), atmosfera je bila sjajna. Samo je glava bitna. Prvenstveno je do tebe. Gde god da igraš, može da ti bude lepo. Jeste da je na Voždovcu obično 100 do 150 ljudi, ali bitno je da se igra i pravi rezultat. Biće gledalaca”.

Dres Novog Pazara oblači treći put. Prethodni boravak, pre svega faza sa Gaćinovićem, ostavili su poseban trag.

“Često pričam s prijateljima, to je nešto specijalno. Taj period se pamti za čitav život, te neke situacije i naša slavlja, sedam pobeda zaredom… Ostaće zapisano gde god da smo, svi ti igrači i trener. Ostaće ta neka emocija. Inače, moja je porodica ovde živela poslednja tri meseca, pre odlaska u Aberdin. Najviše volim da budem tu, da provodim vreme u ovom gradu, sa ovim ljudima. Meni je 90 odsto prijatelja iz Novog Pazara, suvišno je bilo šta drugo da kažem. Nebitno da li sam tu ili na kraju sveta, uvek ću navijati za ovaj klub, pratatiti ga i gledati”, sa mnogo emocija završio je Slobodan Rubežić.

M. Minić/Mozzart Sport

The post Gaćinović i Rubežić na promociji u Pazaru: Vratili smo se kući appeared first on Radio Televizija Novi Pazar.