Neobičan slučaj dogodio se u džematu Donja Lučka kod Cazina.
Naime, efendija Mehmed Bešlagić postavio je obavijest na vratima džamije da od jučer pa do daljnjeg neće učiti ezane niti predvoditi namaz zbog neplaćanja imama. Namaz koji će se obavljati jeste Džuma namaz i to u vremenu po vaktiji.
Platu za februar nikako nisam dobio. Plata mi je trebala biti 700 KM, pa su je smanjili na 450 KM, ali ni to nisam dobivao redovno. Nekad mi daju 100 KM i to je bilo to, ali sada ni to. Džemat ne plaća članarinu tako da Medžlis Islamske zajednice Cazin ne može meni isplatiti plaću – kazao je Bešlagić u izjavi za Avaz.ba, pojašnjavajući razloge za štrajk.
Nova bodljikava žica koju mađarska podiže na granici sa Srbijom biće pod električnim naponom, rekao je portparol mađarske vlade Zoltan Kovač.Kovač je rekao da će bodljikave žice na granici zaustaviti migrantski talas i zaštiti ne samo Mađarsku nego i Evropsku uniju.
Prema njegovim rečima, postavljanje bodljikave žice na području od 150 kilometara trebalo bi da bude završeno do 1. maja, a biće postavljene i termalne kamere i druga tehnološka oprema.
“Tehnički kapacitet nove ‘pametne bodljikave žice’ veći je u odnosu na prethodnu. Biće dodat i električni napon na žici koji zahvaljujući naprednoj tehnologiji neće životno ugrožavati čoveka”, rekao je Kovač.
Dodao je i da će ovaj sistem i čuvare obaveštavati o tome na kom delu migranti pokušavaju da pređu granicu.
Mađarska je postavila bodljikavu žicu na granici sa Srbijom i Hrvatskom, a vanredno stanje proglašeno je u pograničnom području. Povećane su i kazne za one koji ilegalno pokušavaju da pređu granicu.
Savetnik mađarskog premijera Đerđ Bakondi je početkom godine najavio da će ranije postavljene bodljikave žice biti pojačane termalnim kamerama, sistemom za noćno snimanje, reflektorima i boljim sistemom za registraciju.
Preletačević je ispred picerije gde je organizovano prikupljanje potpisa postavio i kutiju na kojoj pisalo “Prilozi za potpise”, kako bi, platio notare.
On je najavio da će u Beograd doći na konju, međutim to ipak nije uradio, ali je na sebi imao svoj zaštitni znak – belo odelo i, naravno, vunene čarape.
U prostorijama u Bulevaru kralja Aleksandra 158 prikupljanje potpisa podrške za predsedničku kandidaturu biće nastavljeno i sutra na istoj lokaciji, od 10 do 18 časova.
Prikupljanje potpisa sutra će biti organizovano i u Cetinjskoj ulici 15, od 9.00 do 21.00.
Luka Maksimović, odnosno Ljubiša Preletačević Beli, postao je poznat srpskoj javnosti nakon što je napravio pravi šok na prošlogodišnjim lokalnim izborima u Mladenovcu gde je njegova lista “Samo jako” zauzela drugo mesto, sa 21 odsto glasova.
Do sada su kandidaturu na izborima za šefa države najavili Aleksandar Vučić, Saša Janković, Vuk Jeremić, Vojislav Šešelj, Boško Obradović, Aleksandar Popović, Miroslav Parović, Danijela Sremac, Vladimir Rajčić, Dušan Janjić, Saša Mirković, Bratislav Jugović, Saša Radulović.
Kandidaturu je obelodanila i profesor doktor Mila Alečković ispred Pokreta “Otadžbina”. Ona je kćerka književnice Mire Alečković.
PRIJEPOLjE – Predsjednički kandidat Saša Janković posjetio je danas Prijepolje, gdje je razgovarao sa okupljenim građanima, a potom i obišao Muzej koji se, iako jedna od najmlađih muzejskih ustanova u Srbiji, več svrstao u vodeće ustanove zaštite.
Razgovarajući sa Prijepoljčanima, Janković im se obavezao da će kao predsednik Srbije učiniti sve kako bi državu vratio na prave noge, a osmeh na lica svih građana.
“Žao mi je što ne vidim osmeh na vašim licima, što ne obrađujete svu zemlju koju imate, što ne koristite sva rudna bogatstva kojima ste okruženi da biste dostojanstveno živeli od svog znanja, rada i svojih vrednih ruku. Zato zakon mora da važi za sve podjednako, i danju i noću, da bismo vratili državu na prave noge i vratili osmeh na vaša lica. Na to se obavezujem Vama kao kandidat za predsednika”, rekao je Janković.
On je naveo i “da u Prijepolju, kao i u cijeloj Srbiji, ljudi u velikoj mjeri nemaju čak ni elementranu sigurnost niti od čega da žive, a da su skupi automobili luksuz rezervisan samo za one čiji novac potiče od kriminala i korupcije”.
“Socijalna pravda čuva naše dostojanstvo ali i dobre međunacionalne odnose. Do nje možemo samo zajedno, i tu priliku iskoristimo drugog aprila”, poručio je on.
Jedan od gorućih problema na koji su se Prijepoljčani požalili Jankoviću, jeste partijsko zapošljavanje. Svjestan straha ljudi za sopstvenu egzistenciju i radna mjesta, kako god ih obezbijedili, Janković im je rekao da on nikada ne bi osuđivao one koji su bili prinuđeni da se preko partije zaposle, jer nisu oni za to krivi.
“To je samo posljedica nepostojanja upravo države. I zato moramo najpre uspostaviti pravu državu, koja štiti svoje građane i obezbeđuje jednake uslove da se zaposle u skladu sa svojim znanjem i radom, a ne da ih partije iznajmljuju preko državnih preduzeća”, kazao je Janković.
Izvor: sasajankovic.rs
Novi Pazar – Danas je u Novom Pazaru i zvanično usvojen lokalni akcioni plan za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, nakon što ga je u januaru Skupština grada u svojoj redovnoj proceduri usvojila. Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac je tim povodom izjavio da je ovo nastavak politike koju su gradske vlasti pokrenule kako bi poboljšale uslove života osoba sa invaliditetom.
Predstavnici lokalnih i nacionalnih organizacija koje se bave osobama sa invaliditetom i Gradske uprave predstavili su danas u Novom Pazaru četvorogodišnji Akcioni plan koji se bavi unapredjenjem njihovog položaja. Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac rekao je da je Gradska skupština ovaj plan usvojila u januaru, a da je danas formirana Radna grupa za njegovo sprovodjenje.
“Za unapređenje njihovog položaja grad će ove godine izdvojiti 44 miliona dinara. Lokalna samouprava je budžetom za ovu godinu izdvojila 21 milion dinara, a uskoro očekujemo i transfer Ministarstva za socijalnu politiku i zaštitu u iznosu od 23 miliona”, rekao je Biševac.
Izvršna direktorka Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije Ivanka Jovanović rekla je na konferenciji za novinare da su ovim dokumentom definisane jasne mere, ciljevi, nadležnosti i izvori finansiranja.
“Dokument je od izuzetnog značaja, zato što on predstavlja konkretan plan aktivnosti za naredne četiri godine koje će doprineti unapredjenju položaja i svakodnevnog života osoba sa invaliditetom, u različitim oblastima počev od obrazovanja, zapošljavanja, socijalne zaštite i otklanjanja različitih vrsta prepreka”, rekla je Jovanovićeva.
“Socijalne usluge koje su predviđene..ovim planom većim delom su realizovani, to znači das u neka deca već dobili konkretnu pomoć”, istakla je sekretar Saveza slepih Mirsada Dibranin Ajdinović.
U izradi ovog plana učestvovale su sve lokalne organizacije koje se bave osobama sa invaliditetom i lokalna samouprava, a njime su konkretizovane sve mogućnosti grada u primeni postojećih zakona i propisa.
„Cilj nam je da uklonimo fizičke, ali i druge prepreke za normalno funkcionisanje osoba sa invaliditetom. Za unapređenje njihovog položaja grad će ove godine izdvojiti 44 miliona dinara. Lokalna samouprava je budžetom za ovu godinu izdvojila 21 milion dinara, a uskoro očekujemo i transfer Ministarstva za socijalnu politiku i zaštitu u iznosu od 23 miliona”, rekao je Biševac.
Član gradskog veća Fevzija Murić istako je da je oko 70 odsto ovog plana već realizovano i da im predstoji još 30 odsto novih aktivnosti da u narednom periodu realizuju.
Predsednica Društva za cerebralnu paralizu Adela Džanefendić rekla je da lokalne organizacije okupljaju oko tri hiljade osoba sa različitim vrstama invalidnosti, a kao najveće probleme ovih osoba navela je zapošljavanje, nepristupačnost javnih ustanova i socijološku barijeru koja dovodi do vršnjačkog nasilja.
Lokalni akcioni plana za unapređenje položaja osoba sa inavliditetom, jedna je od aktivnosti projekta „Jačanje političkog učešća osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji” koji sprovode Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom i Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije, kao krovna organizacija, a uz finansijsku pordšku USAID-a.
Radio Novi Pazar iako je imao dozvolu za lokalno emitovanje od 2008. godine nije postojavao i nije emitovao program do danas. Nakon pisanja Glas Pazara i pokretanja pitanja sudbine ovog medija, rukovodstvo RTV Novi Pazar je reagovalo i pored velikih finansijskih problema uspelo da osposobi radio i pusti program na frekvenciji koja je dobro poznata svim gradjanima na ovim prostorima, 90.0 FM.
U ime redakcije online magazina Glas Pazara upućujemo najiskrenije želje povodom početka emitovanja programa nadaleko čuvenog našeg radio Novog Pazara
NOVI PAZAR / BEOGRAD – Reisu-l-ulema Islamske zajednice Srbije (IZS) Sead ef. Nasufović izjavio je večeras da je spreman da se susretne s reis-ul-ulemom Islamske zajednice Bosne i Hrecegovine, Huseinom ef. Kavazovićem, a povodom njegovog poziva na jedinstvo Islamske zajednice.
“U svakom slučaju, hvala mu za brigu, a mi smo odavno spremni za svaku vrstu dijaloga koja može doprinijeti poboljšanju uslova vjerskog života u Sandžaku. Neka moj stariji brat odredi mjesto i vrijeme susreta, rado ću se odazvati pozivu”, poručio je Nasufović u pismenoj izjavi za Anadolu Agency (AA), nakon današnjeg poziva Kavazovića u Novom Pazaru da sa strane Islamske zajednice u Srbiji (IZuS) postoji dobra volja da se krene u razgovore s predstavnicima druge strane, odnosno Islamske zajednice Srbije (IZS).
Nasufović, međutim, naglašava i da “čovjek poslije haram lokme (zalogaja) ne može pravilno rasuđivati, niti donositi odluke” te da je “reis Kavazović otišao na bilo koje druge mjesto u Pazaru da prezalogaji poslije duga puta, znao bi da Islamska zajednica Srbije nije samonastala institucija, već, kako ukazuje, Zajednica muslimana koja će dogodine obilježiti 150 godina svoga postojanja”.
“Vjerovatno bi (Kavazović) sa pojma prirodnih centara prešao na stvarnost geografskih granica. Znao bi, također, koliko je naša Zajednica uložila truda i da je dosad slala nabrojano puta fleksibilnije ponude o mogućem ujedinjenju”, stoji u odgovoru vrhovnog poglavara Islamske zajednice Srbije reis-ul-uleme Seada Nasufovića.
On je Kavazoviću posredno ukazao da je učestvovao na otvaranju nelegalno izgrađenog objekta u Novom Pazaru, a da su mu “domaćini od njegove ekspoziture IZ odavno napravili političku partiju”.
Trasa budućeg autoputa Beograd – Bar, definisana kao Koridor 11 koji prolazi kroz Srbiju, za sada je javnosti poznata samo od Beograda do Požege.
Od Požege do Boljara trasa još uvijek nije do kraja definisana, pa samim tim ni projektovana. Još uvijek se ne zna da li će ići preko užičkog kraja ili preko pešterske visoravni, do sela Boljare, na crnogorskoj granici.
Prvu varijantu podržavaju stanovnici gradova zapadne Srbije: Užica, Nove Varoši, Prijepolja i Priboja, a drugu narod sjeničko-pešterske visoravni iz gradova Ivanjica, Novi Pazar, Sjenica i Tutin.
Gledano iz turističkog ugla, zlatiborsko-zlatarski kraj je trenutno u prednosti, jer već ima razvijenu turističku infrastrukturu koja odmah može biti iskorišćena da ojača posustalu privredu Srbije.
Sjeničko-pešterska visoravan za sada nema razvijen turizam, ali njene mogućnosti, s obzirom na to da je tokom radnih akcija pošumljeno više od 12.000 hektara goleti visokokvalitetnim četinarskim šumama smrče, crnog i bijelog bora, jele, ariša, pančićeve omorike, pri čemu je zasađeno više od 24 miliona sadnica koje su već stasale za turističku i i energetsku upotrebu, svoj turistički razvoj tek treba da doživi. Osim toga, cijela sjeničko-pešterska visoravan je ogroman kompaktan prostor oblika velike tepsije, površine oko sto hiljada kvadratnih kilometara, ograničen planinama Javor, Golija, Ninaja, Rogozna, Giljeva, Ozren, Jadovnik i Zlatar. Prostor je bogat šumama i rijekama, na nadmorskoj visini preko 1.000 metara, što daje posebnu turističku draž i atrakciju ovom kraju, ekološki apsolutno zdravom.
Gledano sa stanovišta prirodnih bogatstava, sjeničko-pešterska visoravan ima apsolutnu prednost nad zlatiborsko-zlatarskim krajem. Trenutno najveće rudno bogatstvo ovog kraja je sjenički ugljeni basen, koji posjeduje oko milijardu tona mrkog uglja, koji se eksploatiše već 50 godina, ali u vrlo malim količinama. Prema nekim publikacijama nadležnih institucija, on je trenutno treći po značaju ugljeni basen Srbije, iza Kosovsko-metohijskog i Kolubarskog. Optimalna eksploatacija uglja iz ovog ugljenog basena ne može se ni zamisliti bez izgradnje jedne savremene saobraćajnice koja bi ovaj kraj direktno povezala s centralnom Srbijom i Crnom Gorom.
O šumarstvu, stočarstvu i pčelarstvu ne treba trošiti mnogo reči, jer se radi o kraju koji trenutno nema premca u Srbiji. Dovoljno je reći da se drvna masa šuma koje rastu na ovim prostorima mjeri milijardama evra.
Kao takođe veoma važna prednost varijante izgradnje autoputa preko Peštera je njegova ukupna dužina. Pešterska trasa je kraća od zlatiborske za više od 50 kilometara, što u novcu donosi uštedu od oko 250 miliona evra.
S druge strane, najveći problem za usvajanje pešterske varijante autoputa Beograd – Bar čine teški klimatski uslovi tokom zime. Velika nadmorska visina, jaki zapadni vjetrovi i golemi brisani prostori stvarali bi velike probleme zbog smjetova snijega i leda na kolovozu. Da bi ovi nepovoljni uslovi bili svedeni na minimum, dionica AP od Ivanjice do Boljara bi trebalo da vodi preko Kumanice, pa zatim uz reku Moravicu, sve do njenog izvorišta zvanog Ivkova korita, na zapadnim obroncima Golije, obraslim listopadnom šumom. Trasa bi prelazila ovu planinu na njenom najnižem i klimatski najmirnijem prevoju zvanom Galjeva ravan, sa nadmorskom visinom od oko 1.100 m, a ne preko vjetrovitih vrleti Prijekog brda, Pometenika i Rasna, kako se govori na terenu. Od Galjeve ravni, autoput bi imao sljedeću trasu: sela Brnjica i Gradac, izvorište rijeke Vape, dolina Čitlučke reke, sela Kijevci i Buđevo, planina Giljeva i selo Boljare kod crnogorske granice.
Predložena trasa je ubedljivo najkraća, najbezbednija i najjevtinija. Radi argumentacije, uz tekst prilažem fotografiju snimljenu na Jovandan ove godine, koja prikazuje prostor kuda bi prošla predložena dionica AP BB, preko Peštera, u zimskim uslovima.
Predeo je iz okoline sela Stupa i gleda preko sela Raspoganča u pravcu pošumljenih brda Cmiljeva, Anište, Kapura, Žitniće, Trabinac i Crni vrh. Iza sela Raspoganče, u snijegu se vidi usjek asfaltnog puta Novi Pazar, Duga Poljana, Brnjica, Štavalj, Sjenica, a iza puta i brda Cmiljevac je korito Brnjičke rijeke, dugo desetak kilometara, izvanredan prostor za izgradnju turističkog kompleksa.
I na osnovu fotografije jasno se može zaključiti da predložena trasa AP BB preko Peštera, ne bi bila teža i skuplja od crnogorske i da bi se isplatilo izgraditi je jer bi bila podjednako korisna, kako stanovnicima ovog kraja, tako i državama Srbiji i Crnoj Gori.
Mini samit premijera zemalja Zapadnog Balkana održaće se 16. marta u Sarajevu, saznaje N1. Svoj dolazak najavio je i premijer Srbije Aleksandar Vučić.Domaćin Samitu bit će predsjedavajući Vijeća ministara BiH Denis Zvizdić, potvrđeno je za N1.
Očekuje se prisustvo svih premijera država zemalja Zapadnog Balkana, a razgovori će biti i o turbulentnom političkom periodu kroz koji prolazi trenutno gotovo sve zemlje regije.
Aleksandar Vučić je u Beogradu izjavio da u Sarajevo dolazi jer želi da štiti i čuva interese Srbije na svakom mjestu, te istakao da regiji predstoji turbulentan period.
Podele, secesionizam, protesti protiv vlade, provokacije na etničkoj osnovi… Zapadni Balkan se ne smiruje, a potencijal za konflikte izrazito je visok.
To upozorava u intervjuu za Dojče vele politikološkinja Silvija Štajninger.
U ovogodišnjem Barometru sukoba, koji objavljuje Institut za istraživanje međunarodnih konflikata iz Hajdelberga (HIIK), pominju se i konflikti na Balkanu.
“U regionu Balkana trenutno uočavamo 18 konflikata. Većina njih nisu nasilni. Samo kada je reč o dva konflikta, prošle godine smo mogli da utvrdimo da postoje nasilni postupci. To je, s jedne strane konflikt između opozicije i vlade u Makedoniji, koji pratimo od 2014. godine i, s druge strane, konflikt između opozicije i vlade na Kosovu koji je tamo izbio tek prošle godine. Ta dva konflikta su ipak samo na nivou „nasilnih kriznih konflikata” i to je, prema našoj metodologiji, najniži stepen nekog konflikta u kojem se koristi nasilje. Na Balkanu, inače, uočavamo tri grupe konflikata. Prva obuhvata one koji imaju jaku etničku pozadinu. Oni su pre svega ostaci balkanskih ratova i zato su u zemljama bivše Jugoslavije najčešće i zastupljeni. Druga grupa su tzv. klasični konflikti, oni između opozicije i vlade. Njih uočavamo na nenasilnom nivou u Rumuniji i Bugarskoj, a, kao što sam već spomenula, na nasilnom nivou na Kosovu i u Makedoniji. Treća grupa konflikata su oni koji se odnose na militantne grupe. To su recimo konflikti između ksenofobnih, desničarskih, pa sve do ekstremno desničarskih grupa i manjina u Mađarskoj ili konflikti vezani za islamističke grupe u Bosni i Hercegovini”, navela je.
Velika tema u BiH su secesionističke težnje Republike Srpske.
“Ustanovili smo da je proteklih godina bilo u porastu zaoštravanje diskursa oko moguće secesije Republike Srpske. Istovremeno, ni pretnja državnom suverenitetu od strane islamističkih grupa u BiH, nikada ne bi trebalo da bude potcenjena. Tako se od 2012. godine više od 200 državljana te zemlje priključilo oružanom konfliktu islamističkih grupa na Bliskom istoku, odakle se vratilo njih samo oko 50. Kombinacija ta dva konflikta, za jednu tako krhku zemlju kao što je BiH, predstavlja veliki ispit izdržljivosti”, kaže Štajninger.
Poslednju godina obeležile su demonstracije u Makedoniji. Građani su protestovali u tzv. „šarenoj revoluciji” protiv vlade i korupcije. Poslednjih dana protestovalo se i protiv uvođenja albanskog jezika kao drugog zvaničnog jezika u toj zemlji.
“Konflikt sa opozicijom u Makedoniji protekle godine bila je jedna od najtežih kriza koje smo pratili na Balkanu. U poslednje tri godine nismo mogli da uočimo smirivanje situacije. U Makedoniji smo utvrdili nasilni nivo i ne deluje da bi u ovoj godini moglo da dođe do deeskalacije. Naša prognoza je zato više negativna. Medijacije koju su vodile brojne organizacije, recimo Evropska unija, nisu dovele do dugoročnog rešenja konflikta. Situacija je veoma napeta naročito nakon izbora u decembru. U tom kontekstu sa velikom zabrinutošću pratimo i proteste oko albanskog jezika kao drugog zvaničnog jezika. Mešanje pitanja političke vladavine sa etničkim resentimentom, na Balkanu je eksplozivna kombinacija”, istakla je
Upitana kako procenjuje trenutnu situaciju na Kosovu rekla je da se ono trenutno nalazi pred ogromnim teškoćama.
“Skoro deset godina nakon proglašenja nezavisnosti, odnosi između Srbije i Kosova su se doduše primetno poboljšali, ali ipak redovno postoje i napetosti. Jedne od njih bili smo svedoci polovinom januara kada je Srbija poslala prvi putnički voz nakon 18 godina iz Beograda za Mitrovicu. Voz je bio u srpskim nacionalnim bojama sa natpisom ‘Kosovo je Srbija’. Nakon velikih protesta, premijer Srbije Vučić zaustavio je voz na granici. Takvi postupci ne vode smirivanju konflikta između Kosova i Srbije. Osim toga, unutar Kosova i dalje ostaje linija sukoba između opozicionih albanskih nacionalista i vladajućih, pod vođstvom predsednika Hašima Tačija. S obzirom na to da je Kosovo 2015. godine zaključilo bilateralni sporazum sa Srbijom, kao i sa Crnom Gorom, albanski nacionalisti se sve više trude da spreče sprovođenje sporazuma tako što koriste suzavac u parlamentu ili kroz nasilne nerede u glavnom gradu Prištini. Kosovo, dakle, ostaje i dalje veoma podeljeno”, ističe.
Na pitanje da li Balkan ostaje “bure baruta” rekla je:
“U ovom geografski gledano malom regionu, postoji veliki broj izrazito dugotrajnih i veoma otrovnih konflikata. Naročito je uočljivo da se broj etničkih konflikata koje pratimo već godinama, čak decenijama, na Balkanu gotovo nije smanjio. Prema našem mišljenju, potencijal za konflikte na Balkanu ostaje uočljivo visok.”
Prema njenim rečima, EU igra veliku ulogu na čitavom području Zapadnog Balkana.
“Za zemlje bivše Jugoslavije, EU je moguća opcija za budućnost, a takođe veoma često i cilj za dalje transformacije u pravcu demokratije. Mi naravno takođe vidimo da je prijem Hrvatske u EU za brojne tamošnje države imao veoma veliki simbolični efekat. Države-članice EU su takođe aktivne na Kosovu, na održanju mira na severu zemlje. Evropska unija takođe i u celom državnom aparatu BiH igra veoma važnu ulogu. Mi u postupku pristupa Srbije i Crne Gore Uniji vidimo veliki podstrek za to da države svoje konflikte praktično i mirno reše. U Makedoniji EU takođe igra veliku ulogu, jer je ona tu proteklih godina stalno bila prisutna kao pregovarač između sukobljenih strana. Naravno, ne čini se da ta nastojanja u Makedoniji u ovom trenutku ubiru plodove”, zaključila je.
