Novi Pazar – Vlast u Novom Pazaru osim što se bavi selfi marketingom po svemu sudeći zaboravila je na svoje gradjane i njihove potrebe, dakle na one što su je birali.
Tako, gradjani ovih dana sve više ostaju bez točkova, spona, jabučica jer su krateri i rupe po gradu ono što ih sreće svakodnevno.
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Meho Mahmutoviće, kao član delegacije Srbije a na poziv američkog predsednika, učestvovao je ovih dana na brojnim sastancima u Vašingtonu. Mahmutović je danas prisustvovao i Molitvenom doručku. U fono izjavi za našu TV, predstavnik našeg grada i naše zemlje, pozitivno je ocenio atmosferu u Vašingtonu.
”Sastanci su održani u duhu tolerancije i razumevanja. Niz dobrih poruka upućeno je danas od strane svih govornika o zajedničkom radu, miru u svetu, o nekom novom vremenu, tako da se iskreno nadam da smo i mi kroz ove sastanke koje smo imali, uspeli da na najbolji mogući način predstavimo šta se to u našoj zemlji u ovom trenutku radi, i šta će se u budućnosti raditi. S obzirom da sam predstavnik i našeg grada, ali i naše zemlje, koristim uvek priliku da upoznam ljude sa kojima razgovaram o specifičnostima grada iz koga dolazim, o tome šta je do sada rađeno, kao i šta će se raditi u narednom periodu”, kazo je Mahmutović u fono izjavi.
On je rekao da je bilo reči i o situaciji na Balkanu. ”Pošto ovde ima predstavnika svih zemalja sveta, mi imamo posebne sastanke sa predstavnicima Evrope, zemalja Zapadnog Balkana, tako da već imamo jednan dobar pirjateljski odnos, gde razgovaramo o nekim zajedničkim regionalnim projektima u narednom periodu koje će povezati zemlje Balkana i učiniti Balkan boljim mestom za život budućih generacija”, rekao je Mahmutović.
“Idemo sa najjačim sastavom. Očekujem medalje od svih i nekoliko državnih titula, ali ovo je usputno takmičenje pre Evropskog prventva, koje je na programu od 3. do 5. marta u Beogradu. To se pre svega odnosi na Amelu, dok Elzan i Teodora tek treba da ispune kriterujume za učešće”, rekao je Zilkić.
Terzić će na državnom prvenstvu trčati na 1.500 i 800 metara.
“Iza mene su najuspešnije pripreme u Ulcinju, što treba pretočiti u pravi rezultat. To, ipak nije jednostavno. Prvi put ću nastupiti u dvorani posle dugih priprema, ali ovo nije jedino takmičenje za koje sam se spremala. Tu su i miting u Beogradu (18. februara), kao i šampionat Evrope”, navela je Terzić.
Bibića, koji je tokom poslednjih nekoliko sedmica imao lakšu povredu, očekuju trke na 3.000 i 1.500 metara.
“Uspeo sam da u finišu priprema u Ulcinju saniram povredu i odradim nekoliko dobrih treninga. Konkurencija je solidna, a verujem da ću se barem približiti svojim najboljim ostvarenjima”, kazao je Bibić.
Simović će najpre trčati na 1.500 metara, a prijavljena je i za dvostruko dužu deonicu.
“Trčanje u dvorani mi nije jača strana, ali drago mi je da ću na 1.500 metara nastupiti sa Amelom. S druge strane, žao mi je što na 3.000 metara konkurencija nije jača. Nadam se da će se dobar rad u Ulcinju odraziti i na stazi”, rekla je Simović.
Prvenstvo Srbije u dvorani startovaće sutra u 10.00 trkom sedmobojaca na 60 metara.
M. Minić
Dotrajali sanitarni čvorovi su pre početka drugog polugodišta, kompletno rekonstruisani i predati školi na upotrebu. Zapisnika o prijemu radova na investicionom održavanju i adaptaciji sanitarnih čvorova, potpisali su u ime Ministarstva predstavnici nadzornog organa i ispred opštine Priboj zamenik predsednika Saša Vasilić.
Zamenik predsednika opštine se zahvalio u ime lokalne samouprave, đaka i osoblja škole, Ministarstvu nauke, prosvete i tehnološkog razvoja na projektu koji je u značajnoj meri popravio uslove u ovoj pribojskoj školi. Vasilić je izrazio očekivanja da će se ova dobra saradnja nastaviti i da će do kraja godine na sličnim projektima Ministarstva i druge pribojske škola konkurisat, prevashodno iz oblasti energetske efikasnosti na zamnei dodtrajale stolarije.
Povoljne vremenske prilike ovih dana, omogućile su da se nastave radovi na završetku adaptacije sanitarnih čvorova u isturenom odeljenju OŠ. Desanka Maksimović u Sjeverinu. Prema rečima direktora škole Slavomira Tanasijevića, završetak radova u isturenom odeljenju se očekuje do početka drugog polugodišta, čime bi projekat uprkos poteškoćama zbog „ledenog talasa“, bio uspešno okončan u predviđenim rokovima.
Goran Reko
”Kad je bio Denis Zvizdić u Beogradu imao je jednu odličnu ekipu sa sobom. I vidite kako je to lepo u ovoj regiji, da Mirko Šarović zastupa Bosnu i Hercegovinu, a Bošnjak Rasim Ljajić je zastupao u tim pregovorima Srbiju. Rasim Ljajić, moj prijatelj, jedan je od najpopularnijih političara u Srbiji. Mislim da su oni dogovorili izgradnju šest mostova, preko Drine. Mostovi, simbolika i konkretno infrastruktura, to je ono što povezuje”, rekao je Incko. On je naglasio da takve prednosti treba više da se koriste.
”BiH je veća od Slovenije i Belgije zajedno, ali nedostaje joj samopouzdanje koje imaju te zemlje, da bi iskoristila potencijale koje ima, a to su ljudi – rekao je Incko. On je objasnio da je, živeći decenijama na prostorima bivše Jugoslavije, upoznao ljude zbog kojih je, kako je rekao, i zavoleo zemlje ovog regiona. Jedan od takvih je, kazao je Incko i Rasim Ljajić.
S.Lj.
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) raspisalo je interni konkurs za izbor načelnika deset područnih policijskih uprava, među kojima je i Novi Pazar!
U tekstu na zvaničnom sajtu MUP-a o tome da je konkurs raspisan se navodi samo da je to ministarstvo propisalo uslove koje zaposleni treba da ispune, a koji će pravu primenu ostvariti kroz interne konkurse.
“Transparentan postupak izbora kandidata, zasnovan na objektivnim merilima, sa unapred definisanim kriterijumima selekcije, omogućiće stvaranje sistema napredovanja zasnovanog na principima profesionalizma, transparentnosti i delotvornosti”, saopštio je MUP.
Na čelu Policijske uprave Novog Pazara, koja pokriva i teritorije Sjenice i Tutina, od 1. jula prošle godine nalazi se Rešad Džanković, koji je na tu poziciju postavljen nakon što su njegova dva prethodnika otišla u penziju.
Prvo je Dragan Terzić, koji je bio šef novopazarske policije osam godina, penzionisan krajem februara 2016. godine, a potom i Jasmin Duštinac koji je bio vršilac dužnosti načelnika do penzionisanja i imenovanja Džankovića na to mesto.
Svima se desilo da u supermarketu ili pijaci kupe paradajz koji nema onaj dobro poznati slatkasto kiseli ukus. Naučnici tvrde da paradajz nije slučajno izgubio ukus, već da se to desilo tokom poslednjih nekoliko decenija njegovog masovnog uzgajanja u komercijalne svrhe.
Međunarodni tim stručnjaka proučio je skoro 400 varijeteta paradajza, od savremenih do najstarijih sorti, kako bi utvridili šta se dešava sa najpopularnijim svetskim voćem, jer paradajz to i jeste – voće.
Oni su utvrdili da je višedecenijsko uzgajanje što većeg i što otpornijeg paradajza dovelo do gubitka 13 hemikalija koje utiču na njegov prepoznatljivi ukus. Na gubitak ukusa uticale su specifične genetske promene ove biljke.
Stručnjaci navode da bi proizvođači semena mogli lako da postignu da paradajz iz supermarketa ponovo bude ukusan, a sve što je potrebno da urade je da primene tehniku ukrštanja sorti.
Proces bi bio sličan prirodnom oprašivanju biljaka, samo što bi se odvijao u laboratorijama. Naučnici bi mešali savremene sorte paradajza sa starim soratama i izdvajali biljke koje su najbliže onome što žele da postignu.
Posle nekoliko generacija, rezultat bi bio ukusniji paradajz, napravljen bez, za neke, spornog rada na genima.
Planiranje obroka i međuobroka unapred i svakodnevno doručkovanje može da smanji rizik od oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti, saopštila je Američka asocijacija za zdravlje srca (AHA).
Konzumiranje obilnijeg obroka s više kalorija tokom jutra, a manje hrane uveče takođe može da smanji opasnost od srčanog i moždanog udara, kao i ostalih kardiovaskularnih oboljenja, kažu američki lekari.
“Važno je razmisliti o tome šta jedemo, ali jednako je važno i u koje doba dana jedemo”, smatra dr. Mari Pjer Sentonž, nutricionistkinja i naučnica na njujorškom univerzitetu Kolumbija, kao i vođa grupe koja je napisala uputstva o pravilnoj i uravnoteženoj ishrani.
Sentonž je iznela podatak po kome 30 posto Amerikanaca svakodnevno preskače doručak. Kod svih onih koji ga svakodnevno konzumiraju zabeležen je manji rizik od kardiovaskularnih oboljenja poput visokog holesterola ili visokog krvnog pritiska. Osobe koje preskaču prvi jutarnji obrok podložnije su još nekim rizičnim faktorima poput gojaznosti, dijabetesa i visokog nivoa šećera.
Vreme konzumiranja obroka važno je zbog unutrašnjeg sata organizma. Na primer, tokom noći šećeri se ne prerađuju tako dobro kao tokom dana. Zbog toga su radnici koji rade u noćnim smenama podložniji riziku od gojaznosti i srčanih oboljenja od onih s tipičnim dnevnim radnim vremenom.
“Ranije studije pokazale su da je konzumiranje doručka povezano s manjom telesnom masom i zdravijom ishranom i istovremeno s manjim rizikom od obolijevanja od kardiovaskularnih oboljenja”, rekla je dr Sentonž.
Ali, ne treba zaboraviti ni to da nije dobro pojesti bilo kakav jutarnji obrok, naročito ako je prekaloričan. Zdrav doručak bogat je voćem i povrćem, celovitim žitaricama, mlekom s malim procentom mlečnih masti, piletinom i ribom, stoji u uputstvu. Dobra ishrana znači i ograničen unos u organizam crvenog mesa, soli i namirnica bogatih većim količinama šećerima.
Sentonž savetuje ranije planiranje obroka, naročito ako je reč o zaposlenim osobama koje najčešće jedu “u hodu”.
“Obrok se može pripremiti i dan ranije. Može se raditi o jednostavnom voćnom joguru, kolaču od žitarica ili pločici od žitarica i meda. Savet o konzumiranju većeg broja manjih obroka tokom dana za mnoge je potpuno nerealan, jer se mali obrok vrlo brzo pretvori u obilan obrok i povećanje težine je neizbežno”, upozorava Sentonž.
Još jedna zamka, kad je u pitanju vreme konzumiranja hrane je večernji obrok. To je doba kad se u organizam često unose nepotrebne kalorije i s vremenom dobija na težini, jer ljudi najčešće jedu pred televizorom, kompjuterom ili tabletom.
Zato Sentonž savetuje: “Kad završite večeru, kuhinja se ‘zatvara’. Ako vam je radni raspored prenatrpan i jedete tek kasno uveče, neka vaši obroci budu lagani”.
Rijaliti zvezda Kim Kardašijan nedavno se javno usprotivila Trampovoj odluci o zabrani ulaska migranata u SAD. Ona je na svom nalogu objavila tablicu sa brojem Amerikanaca koje godišnje ubiju ekstremistički muslimanski imigranti, ali i brojem ubistava Amerikanaca među sobom.
Statistics pic.twitter.com/aSpyFuabct
— Kim Kardashian West (@KimKardashian) January 29, 2017
Već juče imala je neprijatnu situaciju za koju je, mnogi smatraju, Tramp odgovoran.
Naime, njen privatan avion pretresen je na aerodromu u Los Anđelesu zbog sumnje da se u njemu nalaze ilegalni imigranti. Ona se sa porodicom vraćala iz Kostarike, ali su iz aviona izašli tek kada su sa njima obavljeni razgovori i pretres.
Sigurno da joj nije bilo nimalo prijatno, a da li je Tramp zaista umešao prste kako bi se osvetio, ostalo je nepoznato.
Kako bi smanjili rizik od “zlonamernih softvera”, odnosno kompjuterskih virusa, “Gmail” uvodi promene. Od 13. februara će početi da blokira dodatke (attachment) koji sadrže JavaScript.
Uskoro više nećete moći da učitate i šaljete datoteke s JavaScriptom koristeći Gmail.
Razlog takve promene je što se one sve češće koriste za napade malverom. Blokada datoteka s ekstenzijom .js počinje od 13. februara.
Ukoliko pokušate da učitate JavaScript u Gmail, dobićete upozorenje.
Ukoliko preuzmete JavaScript datoteku sa zlonamernim softverom, hakeri mogu da je upotrebe kako bi dobili pristup vašem računari i s njega ukrasti podatke ili ga koristiti u druge svrhe.
JavaScript će se tako pridružiti datotekama s ekstenzijama .exe, .bat, i .msc kojima je pristupom Gmailu u obliku dodata već ograničen. Blokadu nećete moći da zaobiđete ni ako datoteke pretvorite u .zip datoteku. Ako baš morate da pošaljte JavaScript datoteku, koristite Googleove servise Drive ili Cloud Storage, piše tportal.
© Sandzakhaber.Net
