Vlada Srbije odlučila je da i “srećom” bori protiv sive ekonomije i rešila je da pokrene lutriju kako bi nagradila potrošače sa fiskalnim isečcima, pišu Večernje novosti.
Predviđaju se i robne nagrade, a kako Novosti saznaju, premija bi mogla biti i stan u Beogradu.
Lokalne samouprave bi, takođe, mogle da “igraju”, a za njih su spremne nagrade u vidu internet-parkova, teretana na otvorenom, dečja igrališta i drugi sadržaji.
Organizacija će biti poverena Ministarstvu finansija, a već je formirana i radna grupa u kojoj su predstavnici Lutrije Srbije, Američke privredne komore, Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj i Poreske uprave.
Zbog mnogobrojnih prevara prilikom kupovine polovnog automobila u Srbiji, mnogi naši vozači sreću pronalaze u Nemačkoj
Kupovina polovnog automobila u Nemačkoj zahteva obimne pripreme i znatne prateće troškove koji mogu da premaše sumu od hiljadu evra. Uz to i činjenicu da su vozila u Srbiji jeftinija, postavlja se logično pitanje zašto bi neko uopšte putovao u Minhen, Frankfurt ili neki drugi nemački grad da kupi automobil.
Mnogi naši sugrađani ipak se odlučuju na taj korak.
Prvi i osnovni razlog za to je činjenica da u Nemačkoj uglavnom nema mahinacija sa vozilima. Za razliku od Italije ili Austrije, tamo je gotovo nezamislivo da prethodni vlasnik vrati kilometražu ili zamaskira tragove havarije. Osim toga, Nemci automobile održavaju u predviđenim servisnim intervalima i svako vozilo poseduje urednu dokumentaciju sa spiskom radova, uz obavezan pečat majstora. U Nemačkoj takođe nema loših delova, putevi i gorivo su mnogo bolji nego kod nas, a sve to, vozači će se složiti, utiče na dugovečnost automobila.
“Preduslov za uvoz vozila u Srbiju je standard „euro 3”. To znači da je vozilo prvi put registrovano u zemljama EU posle 1. januara 2001. godine”
– Mesecima sam pratio i upoređivao cene automobila u Srbiji i Nemačkoj. Kod nas su vozila jeftinija od 10 do 20 odsto, ali gotovo sva koja sam pogledao imala su nedostatke. Ili su havarisana i farbana, trapovi dotrajali, a motori zapušteni. Servisni podaci uglavnom ne postoje, tako da je verovatno da ćete kupiti loše vozilo pri čemu na primer servis turbine ili zamena seta kvačila sa plivajućim zamajcem košta više stotina evra – objašnjava Dejan Ilić iz Beograda koji je prošle nedelje u gradu Sulu, u Tiringiji, kupio automobil star četiri godine.
Prvo na internet, pa na put
Kupovina vozila u Nemačkoj počinje pretragom na internetu. Posle sužavanja izbora na automobil koji najviše odgovara zahtevima kupca, sledi uspostavljanje kontakta sa prodavcem – mejlom ili telefonom, moguća je rezervacija vozila, pri čemu pojedini prodavci traže uplatu kaucije od nekoliko stotina evra, kao dokaz da je kupac ozbiljan. U slučaju da se on pojavi, ali ipak odustane od pazara, kaucija se vraća.
Put u Nemačku košta od 80 evra autobusom, pa do prosečno 350 evra avionom. To su troškovi tek do nekog većeg grada gde su cene vozila po pravilu 10 do 20 odsto više nego u unutrašnjosti. I troškovi puta u lokalu nisu jeftini – vožnja taksijem od 18 kilometara iznosi 40 evra, dok za duži put i iznajmljivanje manjeg automobila treba dati i do 130 evra, plus gorivo. Dvokrevetna soba u skromnijem hotelu košta 50 evra, uz doplatu od osam evra po osobi za doručak.
Po dolasku na plac polovnih automobila (većina Nemaca prodaju starih vozila prepušta specijalizovanim prodavcima), uz vizuelni pregled i proveru dokumentacije moguća je i probna vožnja. Uglavnom je dozvoljena probna vožnja, uz obavezno ostavljanje pasoša kao zalog da će automobil biti vraćen ili pokrivena eventualna šteta.
Cenkanje dozvoljeno
Prodavac se neće naljutiti ako kupac zatraži popust – to je sastavni deo biznisa. Ozbiljan trgovac se maksimalno ograđuje i naglašava da kupac uzima ono što vidi i proba. Ne zato što pokušava da nešto sakrije, već zato što kod polovnih vozila nema garancije.
– Prodavac je cenu spustio za 200 evra. Ali, termini u carini koja overava izvozna dokumenta su za taj dan već bili popunjeni, tako da sam morao da prespavam jednu noć. Troškove hotela, taksija i hrane pokrio je popust – objašnjava Ilić.
Prodavac priprema ugovor i prateća dokumenta i to se po pravilu ne naplaćuje. Kupac plaća pun iznos vrednosti vozila u Nemačkoj, u koji je uključen i porez od 19 odsto. Pošto vozilo napusti Evropsku uniju, uz crveni carinski pečat koji se dobija na poslednjem graničnom prelazu u EU, kupac može prodavcu elektronskom poštom da dostavi skenirani dokument. Zatim na bankovni račun novog vlasnika automobila „leže” vrednost u visini poreza.
Kupac plaća privremene, „col” registarske oznake, sa rokom važnosti od 15 ili 30 dana – za dvonedeljne tablice treba izdvojiti nešto više od 200 evra.
U cenu vozila ulaze i troškovi povratka. U zavisnosti od udaljenosti i puta od najmanje hiljadu kilometara, to košta od 150 evra pa naviše, samo za gorivo. Putarina u Nemačkoj se ne naplaćuje, dok vinjeta u Austriji košta 8,5, Mađarskoj 14, a u Sloveniji 15 evra. Ako put vodi preko Austrije (Linca i Graca), tu treba uračunati i nešto manje od 15 evra za prolazak kroz tunele. Putarina od Zagreba do Beograda košta 16,5 evra.
Uz sve to treba nešto i pojesti – hamburger sa pomfritom i čaša gaziranog soka na odmorištu na auto-putu u Nemačkoj košta 9 evra. Litarska flaša vode na benzinskoj pumpi u Austriji staje od 0,70 do 1,3, a sok od pola litra je 0,6 evra.
“Za vozila koja poseduju obrazac EUR 1 (minimum 60 procenata delova proizvedenih u EU) carinska osnovica je nula posto”
Po dolasku na poslednji granični prelaz u sastavu EU, vlasnik automobila na carini traži već pomenuti crveni pečat za izvoznu deklaraciju. Na ulasku u Srbiju, vozilo se upućuje na posebni prelaz gde vlasnik mora da angažuje špeditera koji, za oko 2.500 dinara, priprema dokumenta za našu carinu. Uz „generalije” o automobilu, tu se upisuje i kilometraža (carinik obavezno lično proverava) na osnovu koje se, između ostalog, određuje vrednost vozila. Potom, vozilu je omogućen ulazak u našu zemlju gde će vlasnik pokrenuti postupak carinjenja i, dalje, registracije.
Grad podigao cene
Veletrgovci u Nemačkoj najavljuju rast cena vozila od najmanje deset odsto. Razlog za to su velike štete koje su prošle godine pretrpeli usled grada koji je samo u Bavarskoj, koja je najugroženija, oštetio više desetina hiljada vozila.
Većina automobila izlupanih gradom završi na prostoru bivše Jugoslavije, Bugarske, Rumunije, Poljske i Ukrajine gde lokalni preprodavci ispeglaju i zafarbaju oštećenja.
Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) akademik Vladimir Kostić ponovio je da mu ne pada na pamet da se kandiduje na predsedničkim izborima 2017. godine.
Povodom pisanja Blica, koji ga pominje kao mogućeg predsedničkog kandidata, Kostić je istakao da je u dva intervjua dosad nedvosmisleno naglasio da mu tako nešto ne pada na pamet iz tri osnovna razloga.
“Prvo, što to ni pod kojim uslovima ne želim, drugo, što ne posedujem ni sposobnosti ni znanja za takvu funkciju i treće, što su neophodni poslovi u ovom mandatu u SANU tek započeti, naveo je Kostić u saopštenju.
Nedavno je otkrivena modifikacija bankarskog virusa “trojanca” Gugi koja može da zaobiđe sigurnosne postavke nekih telefona sa Android 6 operativnim sistemom.
Kako se navodi u saopštenju kompanije Kaspersky lab u kojoj je ova vrsta virusa i otkrivena, ovaj ‘trojanac’ se u telefon infiltrira uz pomoć ‘spam’ SMS poruka u kojima se korisnicima ponudi link (koji je maliciozne prirode i sadrži u sebi virus).
Nakon što se otvori link, praktično nema povratka. malware software se instalira na telefon i od korisnika zahteva odobrenje za pristup aplikacijama.
Ukoliko se prihvati zahtev, na ekranu se prikazuje obaveštenje: “neophodna su dodatna prava kako biste mogli da nastavite da koristite telefon”.
Ukoliko se zahtev, pak, ne prihvati, trojanac u potpunosti blokira telefon. Nakon toga, korisnici mogu samo da pokušaju da urade fabrički reset uređaja, ali uspeh ove operacije nije zagarantovan jer je virus u većini slučajeva već zarazio sistem.
Gugi modifikacija trojanskog virusa je bankarski trojanac – krade finansijske informacije i SMS poruke, kao i podatke iz imenika.
Kako bi se korisnici zaštitili od ove vrste malware-a, u kompaniji Kaspersky Lab preporučuju sledeće mere:
1. Izbegavajte automatsko davanje dozvola drugim aplikacijama;
2. Instalirajte antivirus i malware aplikacije i redovno ažurirajte operativni sistem;
3. Kada surfujete po internetu, budite pažljivi koje veb sajtove posećujete. Ako vas telefon prethodno upozori da određena adresa sadrži ‘potencijalno opasan sadržaj’, onda je verovatno tako i treba poslušati.
Novopazarska policija je danas uhapsila E.H. (29) iz ovog grada zbog sumnje da je tokom prethodne noći izvršio više krivičnih dela, razbojništvo u pokušaju, tešku kradju i tešku kradju u pokušaju.
Osumnjičeni se tereti da je iz dve prodavnice i sa benzinske pumpe na području Novog Pazara ukrao veću količinu novca.
Njemu je odredjeno zadržavanje do 48 sati, a uz krivične prijave biće priveden nadležnom tužilaštvu.
Nogometaši Hrvatske i Turske sinoć su odigrali jedan od derbija prvog kola europskih kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo 2018. godine.
Meč na zagrebačkom Maksimiru je okončan bez pobjednika – rezultat je glasio 1:1, a oba gola su postignuta u prvom poluvremenu. Ovaj ishod više je odgovarao gostima čiji je selektor Fatih Terim u hrvatsku prijestolnicu došao sa podmlađenim sastavom i bez prve dvije zvijezde tima, bez Arde Turana i Semiha Senturka.
Domaći su poveli pred kraj prvog poluvremena. Novi kapiten „Vatrenih“ Luka Modrić je oboren u šesnaestercu Turske, sudija je pokazao na bijelu tačku, a siguran realizator najstrože kazne bio je Ivan Rakitić u 44. minuti.
Kada se očekivalo da će ovo biti konačan rezultat prvog poluvremena, gosti su stigli do poravnanja. U trećoj minuti nadoknade Emre Calhanoglu je žestoko šutirao, lopta je okrznula Ivana Perišića i prevarila hrvatskog golmana za, kako se na kraju ispostavilo, konačnih 1:1.
Prazni Maksimir
Meč je na Maksimiru igran pred praznim tribinama zbog kazne koju je izrekla UEFA, a da to ne bude najružniji dio utakmice i cijelog prvog kola kvalifikacija pobrinuo se komentator prvog kanala Sportkluba.
Igrao se 87. minut i, po nepisanom pravilu koje preziru svi navijači, gosti su „krali vrijeme“ kako bi osigurali osvajanje boda na teškom terenu, a pri padu jednog turskog nogometaša, komentator Sportkluba na srpskom jeziku kazao je:
„Gube loptu Turci još jednom, ali ovo je sada već pomalo neprijatno, Turci samo leže po terenu… Odvratna reprezentacija.“
Ove riječi izazvale su reakcije i osude u regiji
Komentiranje utakmice uživo dozvoljava određenu širinu i slobodu u radu, mnogi koji se bave ovim pozivom su poznati upravo po svojim šalama ili simpatičnim poređenjima. No, u granicama pristojnosti.
Na superjahti katarskog šeika Hamad bin Kalifa, dugoj 124 metra danas je izbio požar, a zahvaljujući efikasnosti tivatskih vatrogasaca, pripadnika opštinske Službe zaštite i Dobrovoljnog vatrogasnog društva Krtoli, brzo je ugašena vatra na razvodnom ormariću za struju, saznaju Dnevne novine.
Novi Pazar – Iako je građevinska inspekcija uredno zatražila, asistencija novopazarske policije izostala je u slučaju zatvaranja gradilišta na trgu Isa bega Isakovića, objašnjava načelnik Gradske uprave Almir Leković. Leković ističe da je Građevinska inspekcija postupila prema zakonu, a zakon je isti za sve građane i mora se poštovati, izričit je Leković.
Zadatak Odjeljenja za inspekcijske poslove, te Građevinske inspekcije je da se doslijedno primjenjuju zakoni o izgradnji i inspekcijskoj kontroli. Zadatak nadlježnih organa, policije i tužilaštva podrazumijeva da sarađuju sa Gradskom upravom u pogledu nelegalne gradnje, te pružanja asistencije u slučajevima rušenja nelegalnih objekata.
Nikakav odgovor nadlježnih za pružanje asistenicje u ovm slučaju Odjeljenju za inspekcijske poslove nije pristigao, a Leković podsjeća i na ranije ne pružanje podrške od strane policije, kada je trebalo uklanjati nelegalno sagrađene objekte.
Leković je rekao da je inspekcija grada Novog Pazara prilikom redovne kontrole u slučaju nelegalne gradnje na trgu postupila u skladu sa zakonom, koji je isti za sve građane, a koji se mora poštovati, izričit je Leković.
Podsjetimo, Građevinska inpekcija podnijela je Osnovnom javnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv investitora i odgovornog lica zbog nelegalne gradnje na Gradskom trgu, te o svim preduzetim mjerama obavjestila i Policijsku upravu.
Vrhovni saudijski vjerski poglavar zaoštrio je danas retoriku prema Irancima rekavši da oni “nisu muslimani”, dan nakon što je vjerski vođa ajatolah Ali Khamnei rekao da su saudijske vlasti “ubile” muslimanske hodočanike koji su nastradali u prošlogodišnjem hodočašću u Meki.Saudijski muftija Abdul Aziz al-Sheikh izjavio je da optužbe Khamnenija “nisu iznenađujuće”, jer su Iranci potomci “zaratrustrijanaca” i otuda “nisu muslimani.”
„Njihov animozitet prema Islamu, a naročito prema sunitima je veoma star,” dodao je on.
Većina Iranaca su šiiti dok u Saudijskoj Arabiji žive većinom suniti.
Iran optužuje Saudiju
Teheran je prethodno optužio Saudijsku Arabiju za neuspjeh u istrazi prošlogodišnjeg meteža u kojem je život izgubilo više od dvije hiljade ljudi, među kojima 464 iranskih državljana.
Saudijski prestolonasljednik Muhammad bin Nayef je ranije naveo da Teheran ne želi da pošalje svoje hadžije zbog vlastitih razloga, u okviru pokušaja da politiziraju hadž i pretvore ga u obrede koji se kose sa učenjem islama i ugrožavaju sigurnost hadža i hodočasnika, “a to ne želimo prihvatiti”.
Visoki savet sudstva na danas održanoj sednici doneo je odluke o predlogu po tri kandidata za nove sudije u Osnovnom i Prekršajnom sudu u Novom Pazaru i one će biti prosleđene na usvajanje Narodnoj skupštini, saznaje radio Sto plus.
Ono što je zanimljivo je da je polovina predloženih iz Raške iako se, prema našim saznanjima, za poziciju sudije Osnovnog suda prijavilo 29, a za sudiju Prekršajnog suda 15 kandidata.
Visoki savet sudstva za nove sudije Osnovnog suda predložio je sudijskog pomoćnika Višeg suda u Novom Pazaru Zuhru Spahić, sudijskog pomoćnika Osnovnog suda u Raški Nenada Šumarca, kao i njegovog sugrađanina Marka Srećkovića, korisnika početne obuke Pravosudne akademije.
Za sudije Prekršajnog suda predloženi su Mihrija Tutić koja je trenutno sudijski pomoćnik u tom sudu, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Novom Pazaru Jasmin Divanefendić i sudijski pomoćnik Prekršajnog suda u Raški Veljko Čorbić.
Ukoliko Skupština Srbije usvoji ove predloge, nove sudije će biti imenovane na tri godine.
