Ekonomski razvoj i investicije u regionu biće glavna tema razgovora s albanskim premijerom Edijem Ramom u Nišu u oktobru, izjavio je predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić za Politiku i dodao da nisu tačne spekulacije da će u Nišu biti održana zajednička sednica vlada Srbije i Albanije.
On je naglasio da je veoma važno da Srbija i Albanija zajedno rade na ekonomskim projektima koji će spojiti dve države i dva naroda.
Takvi projekti biće od koristi građanima obe države, ocenio je Vučić i istakao da je Srbija spremna za saradnju.
Vučić je naveo da nisu tačne spekulacije pojedinih medija i portala da će u Nišu biti održana zajednička sednica vlada Srbije i Albanije.
“Na tom sastanku neće biti (predsednik Kosova) Hašim Tači i (kosovski premijer) Isa Mustafa već nižerangirani kosovski politički predstavnici”, napomenuo je Vučić.
On je dodao da će u Niš doći i preduzetnici, jer je cilj susreta jačanje privredne saradnje i da što više albanskih firmi trguje sa našim kompanijama.
Štrajka najverovatnije neće biti, jer ćemo mi kao pristojni ljudi dati vladi 100 dana, izjavila je predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković, uoči početka školske godine.
Janković je rekla da su reprezentativni sindikati danas imali sastanak s ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem i da su dobili obećanje da će se ova vlada više baviti prosvetom
Prema Janković, ne može se reći da će nova školska godina početi skroz regularno, jer se kasni sa zbrinjavanjem tehnoloških viškova i zbog toga što postoje nejasnoće u vezi sa pravljenjem odeljenja.
Ona je ukazala da još nije ni poznato koliki će biti tehnološki viškovi u novoj školskoj godini.
Kako je navela Janković, prethodna Vlada Srbije je u tehničkom mandatu usvojila zaključak kojim je omogućila zapošljavanje 22 osobe u prosveti, uprkos Uredbi o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru.
Janković je navela da ne zna zašto je to vlada uradila i da je prethodno trebalo videti da li se među tehnološkim viškovima nalaze nastavnici koji mogu da obavljaju taj posao.
U Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije kažu da čekaju da vide i kakva će biti izdvajanja za prosvetu u narednom budžetu Srbije, jer će onda znati koliko su obećanja novog ministra realna.
Na Olimpijskim igrama u Riju Srbija je osvojila još dve medalje, devojke su briljirale – srebro je uzela Tijana Bogdanović, a bronzu Ivana Španović. Košarkaši Srbije pobedili su Hrvate u dramatičnoj završnici sa 86:83 i ušli u polufinale. U petak nas čeka Australija.
Srpska tekvondoistkinja Tijana Bogdanović osvojila je srebrnu medalju u kategoriji do 49 kilograma. Ona je u finalu poražena od Sohui Kim iz Južne Koreje sa 7:6. Naša takmičarka hrabro je napala u poslednjim sekundama, ali zlato joj je izmaklo zamalo. U poslednjoj sekundi Korejka je završila izvan oktagona, trener Dragan Jović je tražio da se snimak proveri, ali sudije nisu korigovale rezultat – odlučile su da je isteklo vreme.
Ivana Španović osvojila je bronzanu medalju u skoku u dalj rezultatom 7,08 metara, što je novi rekord Srbije. Skok za medalju ostvarila je u petoj seriji.
“Psihički sam bila stabilnija nego ranijih godina, ali jednostavno danas nisam mogla da proizvedem željeni skok… Ostaje mi gorak ukus u ustima zbog onog što danas nisam uspela da izvedem, ali to je sport”, rekla je Ivana Španović za RTS.
Srbija treba da bude ponosna za sve što smo uradili na OI, nama ta podrška znači, dodala je.
Srpski desetobojac Mihail Dudaš je prvi takmičarski dan na Olimpijskim igrama u ovoj disciplini završio na 13. mestu sa ukupno 4.219 bodova.U četvrtak će se nadmetati u sprintu na 110 metara s preponama, bacanju diska, skoku s motkom, bacanju koplja i trci na 1.500 metara.
Podsetimo, prvu medalju u Rio de Žaneiru za Srbiju osvojio je zlatni rvač Davor Štefanek.
Istaknuo je da nema ništa što investitore više plaši od nesigurnih prilika i atmosfere destabilizacije i konflikta.
-A Bosni i Hercegovini hitno trebaju investitori, kako domaći tako i strani. Također, iz Austrije ih treba doći još više. Nacionalistički nabijena secesionistička retorika ne stvara nijedno jedino radno mjesto – poručio je Kurz.
Komentirajući najavljeni referendumu o danu RS, podvlači da su se u vezi s ovim pitanjem Evropska unija i Sjedinjene Američke Države, najvažniji prijatelji Bosne i Hercegovine, dakle time i Austrija kao država članica EU, nedvojbeno izjasnile.
Ustavni sud države BiH, naglašava on, jasno se odredio spram suštine pitanja. Odluke najviših državnih sudova moraju se poštovati.
Kada je u pitanju dogovor o usaglašavanju mehanizma koordinacije, austrijski šef diplomatije poručuje da svakoj budućoj zemlji članici EU treba mehanizam koordinacije u pogledu evropskih pitanja. Bez takvog mehanizma ne može se pregovarati.
-On može biti potpuno različit od zemlje do zemlje. Tako se, recimo, u Austriji uzima u obzir federalna struktura naše zemije. Mora postojati jasno strukturiran mehanizam i on mora biti takav da može funkcionirati, a ne da, kako se to kaže, dodatno dosipa pijesak u pogon, odnosno da bude prepreka odvijanju procesa. To da se u BiH godinama ne uspijeva napredovati u tom pogledu, nameće ipak pitanje koliko je ozbiljno nekim politički odgovornima stalo do napretka u pravcu Evrope. U slučaju nekih drugih tema ipak se i može postići saglasnost – kazao je Kurz.
Ahmed efendija Hrustanović, koji na hadž putuje sa suprugom, kaže da je petero budućih hadžija koji putuju s područja Medžlisa Islamske zajednice u Srebrenici, za tu malu, ali vrijednu zajednicu, veliki broj i velika čast.
-To petero ljudi će nas Srebreničane predstavljati na najvećem svjetskom kongresu muslimana i s časnih mjesta moliti dragog Boga da nam olakša, smiluje se i podari nam svako dobro, mir i rahatluk na ovom prolaznom svijetu i na onom vječnom. Bog dragi će primiti molbe od hadžije i za hadžiju i za one za koje hadžija moli. Tako ćemo, nadajmo se, biti u dovama, molitvama i željama naših hadžija – izjavi je za Fenu efendija Hrustanović.
Ankara — Šest osobe je poginulo, a 120 je ranjeno u bombaškom napadu na istoku Turske, nedaleko od iranske granice, javljaju svetski mediji.
Napad u gradu Vanu izveli su, kako navode lokalni zvaničnici, pripadnici Radničke partije Kurdistana (PKK). Meta napada bila je policijska stanica.
Zamenik guvernera Vana Mehmet Parlak optužio je za napad “regionalnu terorističku grupu”, navodi AFP pozivajući se na Anadoliju.
Parlak je rekao da su tri osobe ubijene, među kojima su svi civili, dok ih je 40 ranjeno, od kojih dva policajca. Broj ranjenih je kasnije porastao na 120.
Policija je uhapsila muškarca za koga se sumnja da je dovezao automobila bombu do stanice. On je ranjen, ali je priveden na ispitivanje u sedište policije u Vanu, navela ja Anadolija.
Turska i njeni saveznici smatraju PKK terorističkom organizacijom.
Napori na uspostavljanju mira između vlasti i PKK propali su prošlog leta, od kada je ponovo pojačano nasilje u jugoistčnom regionu koji pretežno naseljavaju Kurdi.
Još jedna jaka eksplozija odjeknula je jutros u blizini policijske stanice na istoku Turske, u gradu Elazigu, pri čemu je nekoliko osoba ranjeno, samo nekoliko sati nakon što je u napadu automobilom-bombom u istom regionu ubijeno troje, javlja Rojters
Na snimku koji je turska agencija objavila vidi se gust dim kako izlazi iz zone u kojoj je došlo do eksplozije u Elazigu, čiji uzrok još nije utvrđen.
Tirana – Imam iz Kumanova Sadulla Bajrami kaže da je zabranjeno studiranje na pravnom fakultetu.
“Pravni fakultet nije dozvoljen. Gdje ima pravde, gdje vidite tu pravdu, gdje ste vidjeli pravdu ! Pravo nije dozvoljno zbog toga što puni glavu sumnjivim i praznim stvarima koje nemaju nikakve veze sa pravdom”, ovako je prokomentarisao pitanje imam Bajrami.
Pitanje je postavio jedan od čitatelja: Da li je Albancima muslimanima dozvoljeno studiranje na pravnom fakultetu ?
Pitanje je na 1:06:13.
Pristina – Sve je više mladih koji kreću pogrešnim putem, putem droge i onih koji na samom početku kreću sa teškim drogama, razlozi za ovakve postupke su različiti, želja za dokazivanjem, pripadanjem određenoj društvenoj grupi, loši porodični odnosi, razvod roditelja. Prema nezvaničnim podacima na Kosovu ima imeđu 3000 i 5000 zavisnika.
Odlazak u inostranstvo, obećan i dobro plaćen posao trebalo bi da reši sve problem finansijske prirode. Ovakva ponuda uglavnom se ne odbija, ali se, nažalost, o posledicama mnogo I ne razmišlja. Kao mladić, sa svojim poznanicima krenuo je u inostranstvo, čim je stigaona odredište nije mogao da odbije još jednu ponudu, od odlaska 1990, do 2008. godine heroin je obeležio njegov život. Prošao je fazu uzimanja velike doze narkotika, sa željom da prekrati muke, ali u tome nije uspeo, krenuo je putem izlečenja.
,,Kada nećeš ti, ne može ti niko pomoći, pojedinac mora sam da se izvuče iz sveta droge. Krenuo sam polako, ali trebalo mi je puno, nisam imao porodicu uz sebe, imam dva brata I sestru, ali nisam sa njima u kontaktu. Morao sam sve sam, da završim i da krenem u novi život, ovim rečima čovek opisuje stanje kroz koje je prošao.
‘’Lavirint’’, jedini centar koji pruža pomoć zavisnicima od narkotika postoji od 2002. godine, prema podacima kroz njega je prošlo 2200 ljudi različitih nacionalnosti. Oni svakodnevno dolaze na terapiju, kako bi se udaljili od heroina,u tome im pomaže tim stručnjaka.Ovde korisnici imaju individualne, grupne I porodične sesije u koje su uključeni dobrovoljno.
‘’Lavirint’’ je I mesto druženja, kako bi oni koji traže spas od bolesti zavisnosti našli podršku sebi sličnih osoba.
,,Ono sa čim se susrećemo u poslednje vreme u našem centru je hašiš, od toga se počinje. Primetan je osetan pad heroina, koji se sve manje koristi među mlađom populacijom, ali on se zamenjuje drugim drogama, koakainom, amfetaminom, ekstazijem i spidom, drogama koje se sve više koriste”, kaže Brikena Bunjaku psiholog.
Želja za dokazivanjem, pripadanjem određenoj društvenoj grupi, loši porodični odnosi, razvod roditelja, najčešći su razlozi zbog kojih mladi posežu za narkoticima, međutim ključnu ulogu, prema mišljenju psihijatra, ima I odnos društva prema mladima.
,,Koliko posla omogućavamo mladima i koja je njihova budućnost.Oni vide sve manje mogućnosti za sebe I svoju budućnost, to je na nek način I bunt prema društvu. Mi stariji moramo više pažnje da posvetimo mladima, da ih podržimo,da im stvorimo budućnost, to je jako važno, smatra Sami Redžepi psihijatar.
Kosovo se u glavnom pominje kao tranzitni put droge, do koje se lako dolazi.Iz godine u godinu sve je veći broj korisnika, a prema nezvaničnim podacima na Kosovu ima imeđu 3000 i 5000 zavisnika.
Alep – Fotografija malenog dječaka koji sjedi uprljan prašinom i umazan krvlju u vozilu hitne pomoći, nakon što je očigledno preživio zračni udar u Alepu, oslikava očaj sirijskog građanskog rata i borbe za kontrolu nad gradom.
Dijete je identificirano kao petogodišnji Omran Daqneesh koji je ranjen u srijedu tokom vojnog udara u podijeljenom gradu Alepu – mjestu gdje se vode odlučujuće bitke za građanski rat u Siriji.
Na fotografiji se vidi Omran kako sjedi u vozilu hitne pomoći, od glave do pete prekriven prašinom i potpuno dezorijentiran, te dira otvorenu ranu na čelu.
Screenshot fotografije napravljen je iz snimka koji kruži društvenim mrežama, a koji je napravio Aleppo Media Center unutar sirijske pokrajine. Aktivističke grupe su kontaktirale Vladu kako bi potvrdile detalje o tome kada i gdje je materijal snimljen.
Snimak se pojavio na YouTubeu kasno u srijedu po lokalnom vremenu, ubrzo nakon što je Omran ranjen.
Lokalni ljekar rekao je dopisniku Telegrapha da je na Bliskom istoku ranjeno još četvero djece, jedna žena i dva mladića, prenosi Guardian.
Navodi se kako Omar ima povrede glave, ali da je nakon pregleda u bolnici otpušten. U bolnici na pregledu bilo je još 12 djece mlađe od 15 godina.
Beograd – Predlog za podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću je vrhunac bezobraznosti, “jer se dobro sećamo tog vremena i kroz šta smo prošli”, smatra urednik u beogradskom dopisništvu Radija Slobodna Evropa Miloš Teodorović.
“Sve i da je bio puki posmatrač, Milošević je odgovoran, a ne što je bio političar koji je demonstrirao manjak empatije, brutalnost, posledice njegove politike su katastrofalne. Mesto Miloševića je jasno utvrđeno, govore o tome njegove posledice”.
Posle izjave potpredsednika SAD Džozefa Bajdena da kosovske vlasti moraju da ispune dogovore iz Brisela, Priština će morati da “proguta knedlu” i da nađe kompromis, smatra Miloš Teodorović.
On kaže da je očekivao ovakvu poruku, jer, kako kaže, Bajden nije došao s poluinformacijama u posetu i zna kako stoje stvari u Srbiji i na Kosovu.
“Pregovori u Briselu će trajati, pat pozicija je trenutno, obe strane su se obavezale Briselskim sporazumom. Priština je tražila rešavanje mosta u Kosovskoj Mitrovici i to se rešava, tražila je rasformiranje paralelnih vlasti na severu Kosova, to je veliki izazov. Posle izjave Bajdena moraće da progutaju knedle i da nađu kompromis”, kaže Teodorović.
