Predsednik vlade Aleksandar Vučić izjavio je danas da da se nada da će Turska prevazići sve probleme, uspostaviti demokratski poredak mir i stabilnost jer je to od vitalnog žnačaja, ne samo za Tursku, već i za Bliski Istok i za Srbiju.

“Uvereni smo da će Turska, kao velika i izuzetno značajna zemlja, imati snage da se tako ponaša u budućnosti i da volju turskog naroda i građana provede u delo”, rekao je Vučić u obraćanju medijima posle sednice Biroa za koordinaciju službi bezbednosti.

Vučić je rekao da je i jutros i noćas razgovarao sa ambasadorom Turske u Srbiji i da mu je preneo zaključke vlade koji su se, rekao je, odmah ticali poštovanja vladavine prava i uspostavljanju demokratskog poretka.

On je dodao i da je danas sa turskim ambasadorom bilo reči i o investicijama iz Turske koje su, kako je premijer rekao, veoma značajne za našu državu.

Vučić je rekao da će krajem meseca biće sastanak sa predstavnicima četiri turske kompanije koje planiraju da investiraju u Srbiju i zahvalio turskom ambasadoru na podršci koju pruža ekonomskom razvoju Srbije.

Bivši komandant vaduhoplovnih snaga Turske general Akin Ozturk i komandant Odeljenja za podršku i obuku Oružanih snaga general Metin Ijidil biće procesuirani zbog veleizdaje, javlja danas Anadolija.

Tužilaštvo u Ankari je pokrenulo proceduru u cilju procesuiranja Akina i Ijidila.

Oni će se naći pred sudom zbog optužbe za veleizdaju, predvođenje puča i planiranje njegove realizacije.

Kako navodi Anadolija, nakon neuspelog vojnog udara koji su pokušali da izvedu pripadnici turskih oružanih snaga, “odani terorističkoj organizaciji koju vodi Fetulah Gulen”, pokrenut je niz istraga u okviru kojih je uhapšeno više vojnika i oficira, članova te organizacije.

Istanbul – Turski predsednik pozvao je danas pre podne građane da ostanu na ulicama i upozorio na mogućnost novog pokušaja da vojska preuzme vlast.

“Novi pokušaj udara može se dogoditi u svakom trenutku, treba da zadržimo kontrolu nad ulicama”, napisao je Erdogan na svom tviter nalogu.

Pokušaj vojnog puča u Turskoj naišao je na različite reakcije u tom regionu, pa je s jedne strane Iran saopštio da je državni udar bio “osuđen na propast”, dok su u Siriji pristalice režima slavile, a pristalice opozicije osudile te događaje.

Ministar spoljnih poslova Irana Mohamed Džavad Zarif je pohvalio turski narod za “hrabru odbranu svoje demokratije i izabrane vlade”, preneo je Rojters.

Zarif je dodao da događaji u iranskom susedu Turskoj dokazuju “da državnom udaru nema mesta i da je osuđen na propast u našem regionu”.

Pakistanske vlasti su takođe osudile pokušaj državnog udara u Turskoj, pa je pomoćnik premijera Navaza Šarifa izjavio da se Pakistan nada da će “mir i normalna situacija biti ponovo uspostavljeni”.

S druge strane, pristalice sirijskog predsednika Bašara Asada slavile su danas na ulicama nakon što je turska vojska saopštila da preuzima vlast od predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Vlada u Damasku je optužila Erdogana da podstiče konflikt u Siriji time što podržavaju islamske pobunjenike koji se bore protiv sirijske vojske i dopuštaju stranim džihadistima da prelaze tursko-sirijsku granicu.

Više stotina ljudi izašlo je posle ponoći na ulice Damaska da proslave turski vojni puč, a u nekim delovima sirijske prestonice su se čak čuli i rafali u znak slavlja.

S druge strane, sirijski pobunjenici su istakli da bi uspeh vojnog puča u Turskoj, njihovog glavnog saveznika u regionu, bio veliki udarac za njih.

Predsjednički izvori, tvrde da je državni udar u Turskoj izveo pokret Fethullah Gilen, prenose turski mediji.

Riječ je o pokretu Hizmet koji je osnovao Fethullah Gilen kontroverzni propovjednik i imam koji živi u Sjedinjenim amerčkim državama.

Pokret Hizmet je veliki kritičar sekularizma u Turskoj i zagovornik pridruživanja zemlje Evropskoj uniji.

Gilen je ranije podržavao vladu Recepa Tayyipa Erdoğana i njegove težnje da Turska postane dio EU, međutim danas su u oštrom sukobu.

Turske vlasti su 19. decembra 2014. protiv imama Gilena izdale potjernicu zato što je navodno “vođa terorističke organizacije”, a turski predsjednik Erdogan smatra ga svojim najvećim protivnikom.

Na čelu pobunjenika je bivši pravni savjetnik Generalštaba Oružanih snaga Turske, pukovnik Muharem Kose, koji je noćas zato smenjen, prenose turski mediji.

Među vođama puča su još jedan pukovnik te potpukovnik i jedan major. Prema izvještavanjima turskih medija neki od njih već uhapšeni.

Stanje u Turskoj nakon noći pokušaja vojnog udara je konfuzno. Prema novodima komandant Treće armije Oružanih snaga Turske, general Erdal Ozturk posredstvom televizije NTV pozvao je svoje vojnike da se vrate u kasarne.

S druge strane ima i tvrdnji da se predao vođa puča, ali u vijesti o tome nije objavljeno njegovo ime.

Redžep Tajip Erdogan, političar od rase, vaspitavan u idejama patrijarhalnog asketizma i sunitskog islama, čovek iz naroda retke oštroumnosti i lider s velikim darom opštenja sa masama i familijarnosti u ličnom kontaktu, čovek prema kojem je, u uskom izboru između ljubavi i mržnje, gotovo nemoguće ostati rezervisan, opisao je bivši ambasador Srbije u Turskoj Dušan Spasojević prvog čoveka te zemlje.

Uz Kemal-pašu Ataturka, koji se na čelu države-naslednice Osmanske imperije nalazio 15 godina, od 1923 do 1938. godine, Erdogan nesumnjivo predstavlja najznačajniju figuru moderne Turske, piše Spasojević u knjizi “Između Turske i Evrope: zapisi i svedočanstva između dve diplomatske misije”.

Erdogan je, navodi Spasojević, prešao put od uličnog prodavca đevreka u siromašnoj istanbulskoj četvrti Kasimpaša, preko uspešnog gradonačelnika najvećeg grada u Evropi i političkog zatvorenika, do neprikosnovenog vođe Partije pravde i razvoja, koja već 12 godina vlada Turskom.

Na političkoj mapi današnje Evrope turskoga premijera moguće je porediti samo sa dva lidera.

Uz nemačku kancelarku Angelu Merkel i ruskog predsednika Vladimira Putina, u novom milenijumu jedino Erdogan duže od dva izborna mandata suvereno vlada zemljom koja, zahvaljujući svojoj veličini, broju stanovnika, geostrateškom položaju, istoriji i tradiciji, ima potencijal da utiče na zbivanja van sopstvenih granica.

Za razliku od Putina i Merkelove, koji su na svoj put do trona krenuli iz duboko ukorenjenih establišmenata Rusije i Nemačke, vođa turskih konzervativaca potekao je iz miljea koji je prethodnih 80 godina predstavljao proganjanu marginu turskog društva.

Za razliku od ruskog predsednika, koji je od svog prethodnika na tacni dobio prerogative apsolutne vlasti, i nemačke kancelarke, koja je nasledila sve mehanizme jednog dobro ustrojenog sistema, Tajip Erdogan je u novembru 2002. preuzeo kormilo klimavog broda, čija je čitava posada tokom prvog mandata radila sve da novog kapetana onemogući u nameri da tursku lađu usmeri u pravcu za koji je dobio mandat od naroda.

Prve godine vladavine harizmatičnog Erdogana i njegove partije, čvrsto ukorenjene u islamističkoj ideologiji, protekle su u stalnom odmeravanju snaga sa bastionima sekularizma koji su ih okruživali sa svih strana.

Nasuprot Erdoganu nisu se našli samo druga po snazi armija NATO saveza, čitava administracija i pravosuđe, već i tradicionalno sekularna štampa i njeni vlasnici, oličeni u nekolicini najbogatijih turskih porodica.

Kao u kakvoj šahovskoj simultanci, navodi Spasojević, odvažni i lukavi Erdogan, poput Makijavelijevog “lava i lisice”, jedne je privukao na svoju stranu, a druge, bez milosti, do nogu potukao.

U uspostavljanju apsolutne vlasti u Turskoj, Erdogan je istovremeno uspostavljao neverovatna savezništva – sa Evropskom unijom u pretpočinjavanju svemoćnih turskih oružanih snaga, sa uticajnim islamskim verskim pokretom imama iz Pensilvanije, Fethulaha Gulena, u uspostavljanju kontrole nad pravosuđem i policijom, sa duboko ukorenjenim turskim nacionalizmom u ovladavanju masama.

Tajna uspeha svakog vladaoca leži u odabiru kompetentnih i lojalnih saradnika, te postizanju i deobi blagostanja sa svojim podanicima. U ovih dvanaest godina turski premijer je u velikoj meri uspeo i u jednom i u drugom.

Da sreća prati hrabre slikovito govori i njegov primer.

Apsolutističke tendencije njegove vladavine u poslednjih nekoliko meseci, koje bi ga svakako u negativnom svetlu eksponirale u zapadnom svetu kome Turska kroz članstvo u NATO savezu pripada od 1952. godine, ostale su u senci ukrajinske krize i obnovljenog sučeljavanja Zapada i Rusije.

Poslanici Erdoganove partije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope su prošle nedelje redom glasali u korist Putinove Rusije.

Knjiga “Između Turske i Evrope: zapisi i svedočanstva između dve diplomatske misije” aktuelnog ambasadora Srbije u Grčkoj obuhvata Spasojevićeve analitičke i komentatorske tekstove objavljivane u beogradskim dnevnim listovima i nedeljnicima izmedu dve ambasadorske misije, u Turskoj (2010-2013) i Grckoj, gde se nalazi od prošle godine.

ANKARA – Najmanje 29 pukovnika i pet generala turske vojske smenjeno je sa svojih pozicija nakon pokušaja državnog udara u Turskoj, navodi danas Rojters pozivajući se na neimenovanog turskog zvaničnika.

Drugi turski zvaničnik je rekao da vojnici nisu kontrolisali nijedan borbeni avion.

Napadi na zgradu parlamenta i predsedničku palatu su uglavnom prestali, dodaje taj zvaničnik.

Sedište turske vojske sada kontrolišu provladine snage, ali mala grupa pobunjeničkih vojnika još pruža otpor i kontroliše neke vojne helikoptere, navodi neimenovani turski zvaničnik za Rojters.

Turska: Najmanje 90 poginulo, preko 1.500 uhapšeno

Najmanje 90 osoba je poginulo, a više od 1.560 pripadnika vojske i vojnog osoblja uhapšeno zbog učestvovanja u pokušaju državnog udara u Turskoj.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan poručio je danas naciji da njegova vlada drži vlast nakon pokušaja puča.

Deo vojske je pokušao da svrgne tursku vladu.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan se tokom noći vratio u Tursku i rekao da je puč neuspeo.

Vlada optužuje muslimanskog sveštenika u egzilu Fetulaha Gulena da stoji iza puča.

Borbe se, međutim, kako javlja AP, nastavljaju i tokom jutra, a snažne eksplozije čuju se u Ankari i Istanbulu, dok je jedna bomba pogodila zgradu parlamenta.

Vladini zvaničnici kažu da je pokušaj udara izgleda propao, nakon što su građani noćas izašli na ulice i suprotstavili se vojnicima, koji su pokušali da preuzmu vlast.

Na fotografijama, koje je objavio Si-En-En Tursk, vidi se kako više desetina vojnika hoda između tenkova držeći ruke uvis i predajući se vladinim snagama na jednom mostu u Istanbulu.

Građani, od kojih su pojedini mahali zastavama, popeli su se na tenkove.

“Oni su uperili narodno oružje protiv naroda. Predsednik, kojeg je 52 odsto naroda dovelo na vlast, drži situaciju pod kontrolom. Vlada, koju je doveo narod na vlast, drži situaciju pod kontrolom. Neće uspeti dok god im se suprotstavljamo rizikujući sve”, rekao je Erdogan obraćajući se jutros pristalicama ispred aerodroma Ataturk u Istanbulu.

Ministar pravde Bekir Bozdag rekao je da su bezbednosne snage porazile “zaverenike puča” na nekoliko mesta, među kojima su zgrade policije i vlade, ističe Anadolija.

“Ne postoji mesto gde imaju odgovarajuću kontrolu. Ako bog da, oni će biti poražani u preostalim mestima, dok će oni koji se nalaze u vazduhu biti oboreni”, rekao je Bozdag.

AP navodi da nije poznato ko ima kontrolu u vojnom sedištu, kao i da Erdogan nije napustio aerodrom nakon što je svanulo.

Premijer Turske Binali Jildrim pozvao je sve poslanike na održavanje hitnog sastanka danas, navodi Anadolija.

Beograd – Premijer Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u 9.30 u Vladi Srbije sa ambasadorom Turske Mehmetom Bozajem, sa kojim razgovara o aktuelnoj situaciji u Turskoj, gde je pokušan vojni puč.

U Nemanjinoj 11 se, istovremeno, održava i sastanak Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, u vezi sa migrantskom krizom i suprotstavljanjem potencijalnim terorističkim opasnostima, a na kojoj se razgovara i o aktuelnoj situaciji u Turskoj.

Planirano je da se Vučić obrati javnosti na pres konferenciji u 10.15 sati.