Prema rezultatima istraživanja koje je 2015. godine sprovela kompanija “TransferWise” u saradnji sa Varton školom univerziteta u Pensilvaniji i američkom medijskom kompanijom “U.S. News & World Report”, milenijalci najboljom zemljom za život smatraju Australiju.
Milenijalcima se nazivaju sve osobe mlađe od 35 godina, a u istraživanju je učestvovalo 6,000 osoba iz Severne i Južne Amerike, Azije, Evrope, Afrike i Bliskog Istoka, piše Independent.
Lista izgleda ovako:
Ako se moždani udar ne prepozna na vreme, značajno se povećava rizik od nastanka dugoročnih poremećaja pa čak i smrti.
Danas, zahvaljujući sve boljoj edukaciji stanovništva, moždani udar se u sve većem broju slučajeva prepoznaje dovoljno rano za pružanje pomoći kako osoba ne bi osetila dugoročne posledice.
Što više vremena prođe do pružanja pomoći, to u mozgu dolazi do većeg oštećenja. Osobe, koje na vreme dobiju pomoć od stručnog osoblja, u velikom broju slučajeva se oporave bez trajnih štetnih posledica.
Moždani udar se može dogoditi bilo kome, ali se rizik značajno povećava starenjem.
Čak više od 35 odsto osoba, koje dožive moždani udar, su starije od 65 godina i on se češće javlja kod žena, a neki od prvih simptoma su:
-iznenadan gubitak ravnoteže i koordinacije
-iznenadne promene vida, kao što je dvostruka slika ili zamagljen vid
-utrnulost jedne strane lica
-slabost u rukama
-poteškoće s govorom i nerazgovetno pričanje
izvor: B92
O investicijama u Srbiji i koliko se isplati da država podstiče strane investitore da dođu u Srbiji za N1 govorili su Svetozar Krstić, izvršni direktor Privredne komore Beograda i Anica Telesković, novinarka dnevnog lista Politika, koja godinama prati stanje u ovoj oblasti.
Sporazum koji imamo sa Rusijom o slobodnoj trgovini privlači neke investitore da dođu u Srbiju i tako izlaze na tržište Rusije, ali sa druge strane nekim kompanijama koje ovde ulažu nije to ključna prednost.
Telesković kaže da recimo Fijat ne računa na tržište Rusije.
“Fijat nije došao zbog sporazuma sa Rusijom. Fijat je došao zato što smo bi debelo platili da dođe. Mi o tom tržištu u Rusiji pričamo već osam godina, a ispostavilo se da je to jalov posao. Ni sam Fijat ne računa na to tržište”, kaže Telesković.
Krstić dodaje da Fijat pravi automobile za tržište Amerike, a ne Rusije.
“Rusija ima svoju automobilsku industriju”, dodaje Krstić.
Svaki dogovor sa Rusijom bi zahtevao reciprocitet, zaključuju oni.
“Novac u Srbiji oskudan resurs”
Što više investicija – ekonomski stručnjaci se slažu da je upravo to stvar koja je ključna za oporavak srpske privrede i da bi trebalo učiniti sve da ih bude što više. One donose novac u budžet od poreza, one otvaraju nova radna mesta.
Kako kaže Svetozar Krstić, u poslednjih nekoliko meseci postoji pojačano interesovanje za Beograd kao investicionu destinaciju.
“Investicije zavise od političke stabilnosti, od uređenja države. Ima puno spoljnih faktora koji utiču, a na tržišta koja su plitka poput srpskog se nerado ide, pogotovu ako su monopolizovana. Činjenice je da sa početkom pregovora sa EU je došlo do porasta interesovanja za Srbiju kao investicionu destinaciju. Od tada je pojačano interesovanje različitih investitora”, rekao je Krstić.
Prema njegovim rečima, najviše investitora je iz Kine, koji se opredeljuju za Srbiju kao strateškog partnera.
Anica Telesković kaže da mnogi investitori imaju svoje probleme.
“Najveći problem su pravne stvari, zaštita vladavine prava, da na sudu mogu da dokažu svoja prava. A globalno nikome ne cvetaju ruže, nastupila je kriza. Investitori rešavaju sopstvene probleme. Otvara se kanal investicija sa istoka što nije loše, jedino da mi treba da pazimo da nas to mnogo ne košta. U Srbiji je novac oskudan resurs, moramo da vodimo računa da ako je nešto strateški priritet Kine da mi to ne plaćamo, nego poreski obveznici Kine. Dobro je što smo se našli na putu “jedan pojas, jedan put”. Kineska namera je da stave nogu u vrata Evrope. Oni su to pokušali preko Britanije, i uspeli preko Železare”, kaže Telesković.
Da li treba investitorima dati – sve, ništa ili ponešto?
Država plaća stranim investitorima za otvaranje novih radnih mesta, a većina ekonomista kaže – dajte im šta god, samo neka dođu.
“Ima onih koji kažu da država ne treba da plati investitorima da dođu, a drugi kažu da država treba da uradi sve da oni dođu. Ako se pogleda koliko je para dato, ispostavlja se da je nas jedno radno mesto koštalo oko 7.000 evra. Pitanje da li je te pare trebalo država da dodeli pojedincima da sami započnu biznis”, kaže Anica Telesković, novinarka Politike.
Dodaje da ipak je teško zamisliti konkurs u Srbiji gde se pare praktično daju besplatno.
Svetozar Krstić kaže da su Srbiji potrebni investitori.
“Mislim da siromašne zemlje ne treba da izdvajaju pare unapred. Treba investitorima da se daju slične pogodnosti, ali po početku poslovanja u Srbiji. Oslobodite ih poreza na deset godina, ali moraju sopstvena sredstva da unesu u Srbiji i da investiraju. Srbija se opredelila na ovo drugu varijantu jer verovatno je procena da ta obećanja o porezu, imajući u vidu političku situaciju u Srbiji i Evropi, ne bi bile dovoljno atraktivne, a nama su preko potrebne investicije”, kaže Krstić.
izvor: N1
Izgleda da su u Facebooku primetili vrtoglavi rast popularnosti konkurentske mreže Snapchat, pa sad, u starom maniru, čine sve da ponude nešto slično.
Naime, Snapchatu je popularnost naglo porasla nakon što su omogućili brojne zabavne filtere koje su korisnici šerovali o internetu i drugim društvenim mrežama. Radi se o različitim maskama, poput one psa koji plazi jezik, duge koja izlazi iz usta i brojnih sličnih.
Facebook je odlučio da se obračuna sa tim.
Na konferenciji VidCon u četvrtak su najavili da će korisnici koji koriste filtere aplikacije MSQRD svoje radove moći odmah da objavljuju na Facebooku, direktno iz aplikacije. Inače, MSQRD je dospela u vlasništvo Facebooka još u martu i od tada rade na unapređenju tehnologije.
NA iOS-u bi se ova opcija trebao da bude dostupna za nekoliko nedelja a još nema podataka za Android.
Facebook Live ima u planu da omogući korisnicima streaming videa uživo s još jednom osobom. Opcija bi trebalo da bude omogućena kasnije ovoga leta, a sve u svrhu što interaktivnijeg korišćenja mreže.
Osim toga, velike stranice, posebice medijski kanali, moći će da rasporede kad će se video uživo emitovati što će olakšati i komunikaciju s pratiteljima.
izvor: N1
Deficit budžeta Srbije u prvih pet meseci ove godine iznosio je 11,3 milijarde dinara, objavilo je Ministarstvo finansija.
“Deficit budžeta Republike, prema široj definiciji, koja u rashode uključuje i projektne zajmove koji nisu deo budžeta ali pripadaju nivou Republike, iznosi 20,7 milijardi dinara”, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu tog ministarstva.
Kapitalni rashodi finansirani iz projektnih zajmova veći su u periodu od januara do maja 2016. godine za 4,8 milijardi dinara nego u istom periodu prethodne godine. U maju su ostvareni prihodi u iznosu od 80,8 milijardi dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 79 milijardi dinara. Ostvaren je suficit u iznosu od 1,8 milijardi dinara.
Kako se navodi, poreski prihodi su iznosili 70,6 milijardi dinara.
Po osnovu PDV-a, u maju je naplaćeno 37,8 milijardi dinara, a prihod po osnovu akciza iznosio je 20,4 milijardi dinara. Prihod po osnovu poreza na dobit ima rastući trend s obzirom, kako navode, da se bliži rok za uplatu poreza po osnovu godišnjeg obračuna.
“Pošto je krajnji rok za obračun i uplatu 28. jun, ovog meseca se očekuje najveći prihod po osnovu ovog poreskog oblika”, navodi Ministarstvo finansija Srbije i dodaje da su preostali poreski prihodi naplaćeni u skladu sa očekivanjima.
Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 9,9 milijardi dinara, a po osnovu donacija uplaćeno je 0,2 milijarde dinara. Navodi se da su rashodi izvršeni u iznosu od 79 milijardi dinara.
Najveće stavke na rashodnoj strani su bili rashodi za zaposlene i transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO).
Na isplatu plata zaposlenima utrošeno je 19 milijardi dinara. Transferi OOSO iznosili su 17,9 milijarde dinara, od čega je transfer PIO fondu iznosio 16,9 milijardi dinara. Na nivou opšte države, u prvih pet meseca je zabeležen deficit u iznosu od 23,9 milijarde dinara.
U maju je ostvaren suficit u iznosu od 2,8 milijarde dinara.
izvor: N1
Nakon što je potvrdio da će se Samsungov dolazeći uređaj zvati Galaxy Note7, poznati dojavljivač @evleaks (Juan Blas), je otkrio i neke ključne specifikacije dolazećeg fableta.
Prema informacijama, koje je @evleaks podelio na svom Twitter profilu, Note7 će imati 5.7-inčni QHD Super AMOLED displej, 12MP kameru na poleđini, 5MP prednju kameru, 64GB interne memorije. Telefon će podržavati IP68 sertifikaciju, a biće dostupan u crnoj, srebrnoj i plavoj verziji.
Pored navedenog, @evleaks je potvrdio i da će telefon imati skener oka, a ovo je nešto što je već ranije potvrđeno od brojnih izvora. Za one koji ne znaju, predstavljanje Samsung Galaxy Note7 telefona/fableta se očekuje 2. avgusta.
Izvor: GSMArena
Izrael i Turska objavili su sporazum o ponovnom približavanju i obnavljanju diplomatskih odnosa, čime su zvanično okončali duboku diplomatsku krizu koja je trajala šest godina.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je u Rimu pohvalio sporazum, istakavši da ima “stratešku važnost” i najavio da će pomoći uspostavljanju “stabilnosti” na turbulentnom Bliskom istoku.
On je takođe objasnio da se sporazum bavi humanitarnim potrebama u Gazi i da vodi računa o bezbednosnim potrebama Izraela, prenose izraelski mediji.
Turski premijer Binali Jildirim je u isto vreme u Ankari, objavljujući postizanje sporazuma, potvrdio da je Izrael pristao da plati 20 miliona dolara ožalošćenim porodicama ubijenih i povređenima u akciji izraelskih komandosa, prenosi Asošiejted pres.
Turska će isporučti humanitarnu pomoć i druge nevojne proizvode Gazi, a prva isporuka od oko 10.000 tona pomoći biće poslata u petak.
Izrael i Turska nekada su bile bliske saveznice, ali su odnosi zategnuti kada je devet turskih aktivista ubijeno prilikom upada izraelskih komandosa na brod koji je plovio ka pojasu Gaze.
Posle incidenta na brodu, Ankara je povukla ambasadora iz Tel Aviva i umnogome smanjila nivo vojnih i ekonomskih veza.
Na osnovu sporazuma koji je danas objavljen, dve zemlje će obnoviti pune diplomatske odnose. Turska će moći da ostvari seriju projekata pomoći u Gazi.
Jildirim je ocenio da je na osnovu sporazuma “umnogome” ukinuta izraelska blokada Gaze, a Netanjahu je rekao da je ona i dalje na snazi.
izvor: N1
Prvi čovek Tesle Ilon Mask je definitivno vizionar, a potvrda da su njegova električna vozila budućnost jeste činjenica da se celokupna “stara garda” uključila u trku. Posle Poršea, BMW-a i Audija, jasan signal je stigao i iz Mercedesa, koji će svoja EV verovatno proizvoditi pod drugim imenom.
Nemački mediji već nekoliko dana pišu, pozivajući se na izvore iz Dajmlera, da će u Parizu u septembru biti lansiran potpuno novi brend, čija će vozila ući u arenu sa Teslom, ali i sa BMW serijom i.
Mercedes će kao prvo vozilo iz te linije predstaviti SUV baziran na aktuelnoj GLC platformi, a do 2020. godine je planirano lansiranje četiri modela.
Ipak, za razliku od konkurencije koja planira da proizvodi nove automobile, Mercedes ima drugačiju strategiju – serija EV će biti razvijana na postojećim platformama kako bi se uštedeo novac, kako bi sve fabrike bile fleksibilne i kako bi što pre krenula borba sa Teslom.
Konačna odluka o novom brendu trebalo bi da padne 20. jula.
Izvor: B92.net
Idro Seferi, dopisnik albanskog Top Channel-a iz Beograda, ocenjuje da je Bregzit dobar za Balkan, jer će sada proširenje biti malo ozbiljnija tema u Briselu. On navodi da je od Bregzita najviše profitirala Nemačka, koja postaje glavna zemlja u EU. Što se Balkana tiče, glavni je problem to što 50 odsto građana želi da napusti svoje zemlje, dodaje.
Oko 60 odsto građana Srbije bi na eventualnom referendumu podržalo ulazak zemlje u EU, dok bi 40 odsto bilo protiv, izjavio je za Danas direktor Sektora za javnomnenjska istraživanja Agencije Ipsos stratedžik marketing Marko Uljarević, na osnovu poslednjeg istraživanja sprovedenog u maju.
Govoreći o tome, Seferi kaže da ovi podaci nisu toliko relevantni koliko je daleko EU od balkanskih zemalja. Samim tim što se Bregzit desio, možda je to dobro za Balkan, možda će eu da promeni stil života, i da vidi sebe drugačije u odnosu na ono kako je mi vidimo, dodaje.
“Verovatno da će proširenje biti malo ozbiljnija tema EU. Oni to nisu gledali kao nešto što je toliko važno kao što je nama… I to će mnogo toga promeniti u Briselu, ali i u drugim zemljama (članicama Unije), mislim da će to promeniti odnose na bolje u smislu reagovanja u Briselu”, ocenjuje on.
Kako navodi Seferi, glavni je problem to što 50 odsto građana regiona želi da napusti svoje zemlje. “To treba da je važna stavka politike, ne samo Srbije već i regiona”, ističe.
Poslednja dešavanja su pokazala da, kako navodi, da EU nikad nije bila kompaktna. “I u odnosu na druge zemlje reagovala je pojedinačno, dok su balkanske zemlje očekivale da deluje kao jedna država, kao na primer SAD”, dodaje.
On ocenjuje da je pojava populizma u Evropi, sve do Grčke, velika. Boris Džonson je jedan od njih, mislim da je žalosno što takvi ljudi uspevaju da se proguraju, i vidimo da cela Evropa tako funkcioniše, kaže on dodajući da je je takav populista i Donald Tramp u SAD.
Govoreći o peticiji za novi referendum i ideji građana Londona da nakon referenduma proglase nezavisnost, kaže da misli da je to zanimljivo za njihovu demokratiju. “Mislim da je sada teško ponoviti jedan referendum koji je šokirao ceo svet, ne samo Evropu”, dodaje. On ocenjuje da je moguće da će se izlazak Britanije, u procesu u narednim godinama koji će trajati, da se zaustavi na neko vreme.
On kaže da je premijer Britanije Dejvid Kameron deset godina vodio defanzivnu politiku zemlje. I tokom izbegličke krize i ranije oni su imali politiku koja je imala manju ulogu u odnosu na onu koju je Velika Britanija imala pre njega, što se tiče učešća u međunarodnim stvarima, i to je verovatno kod Britanaca izazvalo reakciju da veruju nekom koji je jači, dodaje.
“Nemačka najviše profitirala”
Kako kaže, Velika Britanija treba kao partner svakome i zato se niko nije naljutio i sve zemlje regiona su poručile odmah nakon referenduma da žele dobre odnose sa Londonom.
Nemačka je tu najviše profitirala – ostala je glavna država u EU, i vodiće politiku zajedno sa Francuskom, dodaje. Ipak, ona je najjača od zemalja EU, i zato nije bilo nekih velikih reagovanja, dodaje. “Nemačka će imati najveću dobit u političkom smislu od toga”, ocenjuje.
On je dodao da cela Evropa treba da razmatra svoju politiku multikulturalnosti.
“BiH polako ulazi u političku krizu”
Organizacioni odbor za obeležavanje godišnjice genocida u Srebrenici, doneo je odluku da je državni vrh Srbije nepoželjan 11. jula na komemoraciji u Potočarima zbog negiranja genocida i nepoštovanja žrtava i njihovih porodica, izjavio je načelnik Opštine Srebrenica Ćamil Duraković.
Na pitanje da li je do ove odluke došlo zbog toga što BiH ne može da garantuje bezbednost političarima iz Srbije, ili zato što srpski političari koriste reč “ratni zločin” i negiraju genocid, Seferi kaže – obe stvari pomalo.
Ne verujem da bi državni vrh Srbije išao, jer je 21. godišnjica, dodaje. Bio sam tamo prošle godine, zapravo je teška situacija, i nije se postigao taj trenutak pomirenja, njihovo prihvaćanje gosta je uticalo dosta loše, navodi on. Važno je da se u regionu suočavaju svi sa ratnim zločinima, ali tu je bilo nekog pomaka to što je premijer Vučić otišao u Srebrenicu, dodaje. “Kao važan politički trenutak ostao je zabeležen… Važni su trenuci da se obeleži da je neko bio bar jednom”, navodi.
Kako kaže, trenutno problem u BiH zbog evropskih integracija. “Nisu uspeli da ratifikuju dogovore, do 1. jula treba da se objave rezultati popisa 2013. i BiH će izgubiti dosta fondova… Važan je taj popis koji se nije objavio, da bi dobili neke donacije… BiH ulazi polako u novu političku krizu”, ocenjuje Seferi.
O dijalogu: Političari u Briselu srećni, pa dođu i posvađaju nas
Pregovore koje vodi EU nemaju nekog ploda u smislu brže realizacije tih dogovora, rekao je Seferi o odnosima Beograda i Prištine.
Jedino funkcioniše jako dobro sloboda kretanja između Prištine i Beograda, ali na političkom nivou u Briselu su obe strane srećne što su se videli i dogovorili, ali nisu rekli da Albanci i Srbi treba da imaju neki suživot i da žive srećno zajedno, i kad dođu – oni nas posvađaju i to nije dobro, dodaje.
Govoreći o festivalu “Mirdita, dobar dan” i ostalim programima za mlade, kaže da je to jako važno.
Viziting programi među mladima su bitni jer su ljudi tako mogli nekog da upoznaju i putuju, imajući u vidu i finansijsku situaciju u regionu, kaže. Ne mogu se pomiriti dva naroda koja se ne znaju, mladi ljudi ne znaju bilo šta – da li je bezbedno i slične stvari, dodaje.
“Privredne komore Prištine i Beograda su započele jedan proces dijaloga i ja mislim da je to jako važno, političari treba da pošalju poruku da proces dijaloga nije samo za njih, već i na građane”, kaže i dodaje da ovako nije dobro.
Porast islamofobije i politički ratovi
Govoreći o porastu islamofobije u Evropi, kaže da je to počelo od arapskog proleća. Ljudi malo znaju o islamu, pa se sve povezuje sa terorizmom, kaže on.
“Nijedna zemlja regiona se nije bavila tim problemom na socijalni način, da razgovoraju s ljudima kako se širi, i kako to utiče. Oni su samo doneli zakone zabrane učešće u drugim ratovima, što nije dovoljno”, kaže. On dodaje da i sami muslimani imaju problem sa drugim ljudima koji drugačije tumače neke stvari u religiji. Mnogo više stanovnika Nemačke i zapadnih zemalja je otišlo da ratuje nego sa ovih prostora gde je islam tradicionalan, dodaje.
Treba da se diskutuje o tome na socijalni način – kolike su zapravo slobode nekog čoveka, navodi.
“I ova tema je politizovana i ovi ratovi su politički i radi interesa”, kaže Seferi.
Reforme reformi važne u Srbiji, ali i u regionu
Govoreći o prioritetima nove Vlade Srbije, kaže da bi ona trebalo da stvori klimu u Srbiji da ljudi žele da ostanu u svojoj zemlji. To se može uraditi tako što se naprave dobro susedski odnosi, i zajednički se rešavaju problemi, dodaje. On kaže da treba da se reše problemi u zdravstvu i obrazovanju, a novinare treba ostaviti da pišu koliko je to moguće prave i važne stvari. Reforme reformi su mogo važne u Srbiji ali i u regionu, zaključuje Seferi.
izvor: N1
Zemlje članice Evropske unije ni danas nisu postigle dogovor o otvaranju poglavlja 23 u pregovorima o članstvu sa Srbijom, zato što prevashodno Hrvatska iz “suštinskih razloga” i Velika Britanija “tehnički” zbog situacije s Bregzitom nisu dale saglasnost da se to učini 30. juna.
To su agenciji Beta rekli zvaničnici u Savetu ministara EU u Briselu po završetku sastanka Radne grupe za susedstvo, proširenje i Zapadni Balkan (COELA) koji su podvukli da je zasad jedino pouzdano da će 30. juna biti održana Međuvladina konferencija EU-Turska na kojoj će biti otvorena nova poglavlja u pregovorima s Ankarom.
“Određene, mada neizvesne mogućnosti još postoje da se i sa Srbijom otvore nova poglavlja”, objasnili su upućeni funkcioneri u Savetu ministara EU, rekavši da Hrvatska međutim nije odustala od svog protivljenja regionalnoj nadležnosti srpskog suda za ratne zločine i zahtevima za veća prava hrvatske manjine u Srbiji.
Ipak, kako je rečeno, donekle je u raspravi postignut napredak, tako da bi možda nešto više moglo da se postigne do 30. juna kad se ponovo sastaju COELA i Komitet stalnih predstavnika ambasadora zemalja EU koji mogu doneti odluku o tome.
Zvaničnici u Briselu su naveli da je međuvladina konferencija s Ankarom utanačena mnogo ranije i deo je sveukupnog sporazuma EU-Turska o rešavanju migrantske krize.
Ako izostane nužna jednoglasnost o otvaranju poglavlja 23. i 24. u pregovorima sa Srbijom, to bi ona bilo pomereneo za juli ili septembar ove godine.
izvor: N1
© Sandzakhaber.Net
