Iako nisu prebrojani svi glasovi na britanskom referendumu gotovo je sigurno da su Britanci doneli odluku o napuštanju Evropske unije.
BBC i Skaj njuz su već oko 5.00 izjutra proglasili pobedu opcije koja se zalagala za to da London napusti “društvo evropskih naroda”.
Prema prognozama tih medija, za Bregzit je glasalo 52% Britanaca i tako bi trebalo da ostane, ukoliko u finalnom brojanju glasova ne dođe do nekih dramatičnih promena.
Na referendum je izašlo nešto manje od 72 odsto Britanaca, za izlazak se izjasnilo preko 15.000.000, dok je svoju budućnost u EU videlo milion manje.
Tas na referendumskoj vagi se tokom noći nekoliko puta pomerao na različite strane, u jednom momentu je čak bilo poptuno izjednačeno, pa su se Britanci pitali šta će se desiti ako na kraju zaista bude nerešeno.
Stavu “neverice” doprineo je i lider Partije za nezavisno Ujedinjeno Kraljevstvo Najdžel Faraž, koji je po zatvaranju birališta rekao da postoje jasne naznake da će opcija za ostanak u Evropskoj uniji odneti pobedu.
Nekoliko sati kasnije se ponovo oglasio, proglasivši 23. jun za Dan nezavisnosti Velike Britanije, rečima da je ovo pobeda običnog naroda.
Ubrzo je izjavu dala i liderka škotske SNP Nikola Stardžon, koja je istakla da je Škotska rekla svoje (62% za ostanak u EU), što dalje implicira da ovaj referendum neće biti poslednji. Naprotiv, treba očekivati ponavljanje inicijative za nezavisnost Škotske.
Večeras je u Sjenici Bošnjacko nacionalno vijeće organizovalo iftar za predstavnike lokalnih samouprava i državnih institucija iz sandžačkih opština.
Skupu čiji je domaćin bio dr. Sulejman Ugljanin izmedju ostalih prisustvovali su gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac, predsednici opština Sjenica i Tutin, Hazbo Mujović i Šemsudin Kučević, načelnik Raškog okruga Dragan Simović, načelnik Policijske uprave Novi Pazar Rešad Džanković, predsednik Višeg suda Izet Suljević i predsednik opštine Plav Orhan Šahmanović.
Podsećamo Vas da je ovo već četvrti iftar ovog Ramazana na kojem se okupljaju zajedno bošnjački lideri vodećih partija u Sandžaku (iftar turskog ambasadora i Halk banke u Novom Pazaru, iftar u američkoj ambasadi, iftar kod Iranaca i ovaj).
Da li je zajednički nastup i na ovom iftaru znak da je na pomolu bošnjačka koalicija i saradnja izmedju Ljajićeve SDP i Ugljaninove SDA Sandžaka videćemo u narednom periodu.
Glas Pazara
Početkom aprila, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti objavila je prvi dio rječnika crnogorskog narodnog i književnog jezika, kao “skroman poklon narodu uoči deset godina nezavisnosti”.
Predsjednik BDZ u Crnoj Gori Hazbija Kalač smatra da su Crnogorci isfrustrirani zbog toga što su se kao mali narod u jezičkom identitetu našli između tri velika naroda Albanaca, Bošnjaka i Srba te da se na vještacki način pokušavaju izboriti za svoj identitet i kulturu.
Hazbija, koji je državljanin Crne Gore ovim činom negira postojanje crnogorske kulture i tradicije ali i veoma dobre odnose Crnogoraca i Bošnjaka koji u toj zemlji imaju sva prava.
Ovim činom Hazbija se stavio otvoreno u službu prosrpske koalicije koja protestuje u toj zemlji ali i pod skute crnogorskog Amfilohija Radovića koji je takođe kritikovao postojanje jezika crnogoraca.
Prelazeći sve mere ukusa, Zukorlić večeras izvede performans prekidanja posta u studiju PINK 3.
Iftar je začinio i kafom, a sve to zarad slanja manipulativne poruke, prevashodno muslimasnkoj javnosti kako je, eto, on uspeo da iftari u nacionalističkoj Srbiji, i to u direktnom prenosu. Sreća pa narod zna kakav je licemer i providan igrač, inače bi poverovao da je bivši muftija najveći musliman na svetu, te da mu obični smrtnici nisu ni do kolena.
Poznato je Novopazarcima da je često sedeo u svojim restoranima u vreme molitve, ne hajući za džamiju i pozive sa minara. Isto tako, na velike molitve petkom, odlazio je u zadnjem trenutku, tako pokazujući svoje pravo lice zorom hodže.
Današnje njegovo prenemaganje, kovitlanje očima, izvrćanje jezika i usta, predstavlja samo kolorit manipulanta sa željom dobijanja podrške glasača. Televizijski studio jeste mesto odakle se šalju poruke, ali je veoma degutantno i perfidno prekidanje posta od strane Zukorlića direktno u emisiji, sa jasnom tendencijom namećanja egoističnog stava građanima, i manipulativnom porukom da je, eto, samo njemu to pošlo za rukom.
Ako ovako nastavi Šešelj će za njega biti mačji kašalj.
U Svečanoj sali u Kulturnom centru održan je prijem učenika generacije. Gradonačelnik Novog Pazara, Nihad Biševac, čestitao je najboljim učenicima za uspeh koji su postigli u svom obrazovanju.
Gradska uprava dodelila je đacima generacije dobru knjigu i novčanu nagradu. Takođe, grad se mnogo trudi da pruži uslove za rad u obrazovanju.
Cilj Gradske uprave je da pomognu mladim ljudima. Zbog toga je osnovan Naučni klub u Regionalnom centru za stručno usavršavanje, tako da učenici koji su željni znanja su dobrodošli.
Na nama je da i dalje podržavamo njihovo učenje i trud, jer što nam učenici više znaju, biće nam bolja budućnost, dodala je Demčović.
Radnici novopazarskog Zelenila i Sportskog centra ovih dana rade na košenju i uklanjanju trave sa zelenih površina na rekreacionom centru. Građani će moći da uživaju, odmaraju se i rekreiraju .
Zbog bujanja vegetacije imali smo pune ruke posla tako da smo punom parom radili i tokom Ramazanskih praznika, kazao je upravnik sportskog centra Zenib Biberović.
Biberović je apelovao i na Policijsku upravu da dodju i nadgledaju rekreacioni centar, zato što se u popodnevnim satima pojavljuje veliki broj motociklista i biciklista koji ugrožavaju bezbednost građana.
Dan nakon što je pokrenuta peticija od strane građana Novog Pazara, pristupilo se uređivanju bedema. O ovom uspešnom poslu, Jasmin Ahmetović, rukovodilac sektora zelenilo JP “Gradska čistoća”, kazao je: „Po naredbi gradonačelnika juče i danas Gradska čistoća pokrenula je akciju i očistila gradski bedem. Sva raspoloživa radna snaga juče je bila aktivna. Otklonili smo 5 traktora smeća, ambrozije, šiblja tako da je bedem od danas očišćen i u funkciji.”
Zavod za zaštitu spomenika je dao uslove Gradu Novom Pazaru za projekat revitalizacije i sanacije gradskog bedema. U skladu sa ovim uslovima, grad je konkurisao u Ministarstvu prosvete za izradu projektno-tehničke dokumentacije i samu realizaciju projekta revitalizacije i sanacije bedema kojim će se urediti prostor. Kako nije bilo prepreke da se i pre odgovora u vezi sa konkursom ministarstava, korov ukloni sa bedema, grad je odgovorio na sugestije građana koji su pokrenuli peticiju, i bedem je očišćen u rekordnom roku.
„Gradska čistoća po nalogu gradonačelnika kompletno je očistila ovaj deo parka, ostalo je da se sklone još tuje i one će biti uklonjene krajem meseca septembra kad je i vreme za presađivanje. Napomenuću da lokalna samouprava nije zapustila i zaboravila ovaj prostor koji je sastavni deo parka i samim tim i projekta. Lokalna samouprava se obratila Zavodu za zaštitu spomenika kultura i dobili smo uslove za sanaciju Kule motrilje, izgradnju letnje pozornice na severnom bastionu i bedem koji je sastavni deo.
Lokalna samouprava je spremna i uvek će saslušati građane koji imaju ideje i da zajedno sagledamo da sve bude što bolje, u cilju ulepšavanja grada.“, rekao je Nermin Bogućanin.
Poslije nedavnih razgovora direktora Turske razvojne agencije TIKA za Srbiju Mehmeta Bajraka sa predsjednikom Mešihata IZ-e u Srbiji muftijom dr. Mevlud ef. Dudićem o obnovi Starog hamama u centru Novog Pazara, g-din Bajrak sa saradnicima, 23.06.2016. godine, obišao je ovaj dragulj osmanske arhitekture iz 15. vijeka.
Nakon što su predstavnici TIKE i Mešihata utvrdili činjenično stanje u kome se Hamam nalazi, uslijedili su razgovori o pripremama za realizaciju ovog velikog projekta. Direktor Bajrak je naglasio da TIKA ima interes Hamamu vratiti originalni izgled po uzoru na druge objekte iz osmanskog perioda koje je ova turska fondacija obnovila na prostoru Balkana, dok je generalni sekretar Mešihata Samir Škrijelj podsjetio da Hamam za muslimane Novog Pazara i Sandžaka osim historijske ima i kulturološku vrijednost obzirom da su javna kupatila nastajala kao produkt islamske kulture i potrebe za čistoćom kao sastavnim dijelom vjere.
Sastanku su prisustvovali i novopazarski glavni imam Asmir ef. Crnovršanin, profesor u Medresi Muhedin ef. Latifović i arhitekta Hankija Ganić.
Izjave mandatara Aleksandra Vučića da je namerno ćutao o problemima Fijata, zabrinule su upućenu javnost, piše Danas.
Sastanak rukovodstva sindikata kompanije Fijat Krajsler automobili Srbija I mandatara Aleksandra Vučića zakazan je za sutra, a Vučić je uoči sastanka poručio da će država učiniti sve da pomogne ostanak i opstanak Fijata u Srbiji.
“Razgovaraćemo sa italijanskom vladom i predstavnicima Fijata i sa radnicima i daćemo sve od sebe da, koliko je moguće, s naše strane pomognemo”, rekao je Vučić, napominjući da je do sada namerno ćutao o problemima Fijata i o najavljenom otpuštanju radnika, jer je predsednik vlade, a ne stranački lider, te da i dalje ne može nikome da govori ništa o ugovoru s Fijatom, i to krivicom onih koji su ga napravili. Naglasio je, međutim, da je Srbija dala za Fijat više novca nego za sve druge investicije zajedno.
Danas piše da je ta izjava zabrinula upućenu javnost, jer ispada da je, osim razgovora sa Putinom o bescarinskom uvozu Fijatovih vozila, namerno ćutao i nekoliko godina unazad ništa nije preduzimao da, kao premijer države koja je suvlasnik FCA Srbija, ta kompanija ne dođe u situaciju da proizvodnju automobila i broj zaposlenih smanjuje za trećinu.
Inače, šumadijski radnici i njihovi sindikalni predstavnici godinama unazad upozoravali su da takva mogućnost postoji, i pozivali ga da dođe u kragujevačku fabriku automobila i uključi se u rešavanje njenih problema.
Premijer, međutim, nije odgovarao na pozive da započne pregovore sa top menadžmentom Grupacije Fijat Krajsler o eventualnoj proizvodnji još jednog modela u Kragujevcu, čime bi Srbija ponovo, kao u vreme kada je Zastava bila na vrhuncu, postala respektabilan proizvođač i izvoznik automobila.
Nije reagovao ni na pozive i apele da Vlada napokon odredi svog predstavnika za predsednika fabričkog Nadzornog odbora, pa FCA Srbija već gotovo godinu dana funkcioniše bez organa upravljanja, što, opet, svedoči o odnosu vrha države prema kompaniji čiji je suvlasnik.
Vučić je, bez obzira na to šta misli o ugovoru sa Fijatom i onima koji su ga potpisivali, jer je reč o dokumentu iza kojeg stoji država, morao da se odazove na poziv kragujevačkih radnika, tvrde u sindikatima.
Naglašavaju da je indikativno to da je premijer prestao da ćuti tek kad je, nakon najavljenog otpuštanja, 5.000 radnika Fijat Krajsler automobili Srbija i njenih ovdašnjih kooperanata najavilo izlazak na kragujevačke ulice.
žDa li bi sadašnja nezavidna situacija u kragujevačkoj fabrici automobila bila izbegnuta da je Vlada blagovremeno reagovala i barem pokušala da “učini sve da Fijat ostane u Srbiji”, pitanje je na koje nema konkretnog odgovora. U svakom slučaju, ugovor sa Fijatom ističe u septembru 2018. i eto prilike da buduća vlada u novim pregovorima sa top menadžmentom Grupacije Fijat Krajsler ispregovara bolje uslove za državu Srbiju od onih važećih.
Isplativo ulaganje
Činjenica je da kragujevačka fabrika spada među najmodernije u svetu, što je industrijska dragocenost koju nema nijedna zemlja u bližem i širem okruženju. I što, naravno, košta. Američka administracija je u opstanak bankrotiranog DŽeneral motorsa pre koju godinu uložila više od stotinu milijardi dolara, i isplatilo se – DŽM je ponovo jedna od dve vodeće automobilske kompanije na svetu i jedan od generatora industrijskog razvoja vodeće svetske ekonomije.
Referendum od ostanku ili izlasku Velike Britanije iz Evropske unije 30. je plebiscit u Uniji od kako je Britanija pre 43 godine ušla u taj blok.
Verovatno će referendum biti i najznačajniji do sada, s ozbirom na to da je ovo prvi put da jedna velika zemlja i jedna od vodećih ekonomija EU odlučuje o napuštanju Unije.
Na 18 dosadašnjih referenduma glasalo se za EU, a na 11 je EU “izgubila”.
Na rezultat značajno deluje Irska, koja je morala dva puta da glasa o ugovorima iz Nice i Lisabona da bi dala “pravi” odgovor.
Prema popisu plebiscita u EU za 43 godine, koji je danas objavio EurActiv.com, prvi referendum bio je 1972. u Danskoj, gde je 63 odsto glasača bilo za, a 31 odsto protiv priključenja Evropskoj ekonomskoj zajednici (EEZ). Izlaznost je bila čak 90 odsto.
Zatim se 1975. Velika Britanija (67 odsto za i 33 odsto protiv) izjasnila da ostane u EEZ.
Nakon toga je Grenland, pošto je dobio lokalnu autonomiju od Danske, glasao 1982. za izlazak iz EEZ.
Danska se pak na referendumu 2000. izjasnila protiv ulaska u zonu evra.
Irska je 2001. glasala protiv usvajanja Ugovora iz Nice a godinu dana kasnije je na referendumu bila za taj ugovor.
Devet pobeda EU doneli su referendumi u Sloveniji, Mađarskoj, Malti, Litvaniji, Slovačkoj, Poljskoj, Češkoj, Estoniji i Letoniji 2003. godine, kada su te zemlje glasale za priključenje EU. Većina za je išla od 54 odsto na Malti do 92,5 odsto u Sloveniji.
Iste godine Švedska je glasala protiv ulaska u zonu evra uz izlaznost od 81 odsto.
Dva poraza i dve pobede za EU zabeležene su na referendumima 2005. Francuska i Holandija izjasnile su se protiv predloženog evropskog ustava dok su Španija i Luksemburg bili za.
Irska je 2008. glasala na referendumu protiv ratifikacije Ugovora iz Lisabona. Godinu dana kasnije ta zemlja je opet išla na referendum sa istim pitanjem ali je ovaj put glasala za ratifikaciju.
U 2012. su održana dva referenduma i na oba je pobedila EU – Hrvatska je glasala za priključenje EU, a Irska je podržala evropski Fiskalni ugovor.
Verovatno najopskurniji referendum održan je 2014. godine u Danskoj čiji su glasači sa 62,5 odsto ‘za’ dali zeleno svetlo za Jedinstveni patentni sud EU.
Dva poraza EU obeležila su 2015. U Grčkoj su građani glasali protiv uslova EU za spasilački paket zajmova za tu zemlju. Međutim, Atina je na kraju prihvatila uslove pa se može postaviti pitanje ko je tu zapravo pobedio.
Iste godine ponovo se glasalo u Danskoj kada je 53 odsto birača bilo protiv pridruživanja Danske pravosudnoj politici EU.
Danska je opet izlazila na referendum 2016. i glasala protiv sporazuma o pridruživanju EU-Ukrajina. Bio je to neobavezujući referendum, prvi od kako je Danska 2015. usvojila zakon kojim se građanima omogućava da traže referendum ako dostave peticiju sa 300.000 potpisa.
Ranije ove godine i Holandija je rekla ne sporazumu o pridruživanju Ukrajine EU.
Na taj referendum gledalo se kao na odraz antievropskih osećanja i rezultat tog izjašnjavanja bio je veliki teret za vladu zemlje koja upravo predsedava EU.
