Samsung-ov predstojeći flegšip fablet Galaxy Note 7 je do sada bio glavna tema skorijih procurelih vesti iz mobilnog sveta, a očekuje se da će uređaj biti predstavljen 2. avgusta u Njujorku. Noviji izveštaji nagoveštavaju da će se šesti Note uređaj zvati Galaxy Note7, kako bi bio u toku sa Galaxy S7 serijom.
Samsung je navodno poslao zahteve svojim dobavljačima za isporuku delova za svoj Galaxy Note 7, i ako sve bude bilo po planu, fablet bi trebalo da uđe u masovnu proizvodnju u julu, a tokom avgusta bi trebalo da budu spremni i za isporuku.
Najnovije procene ukazuju na to da će 2.5 miliona primeraka biti parcijalno isporučeno za avgust i za septembar, što znači da će Samsung do kraja septembra isporučiti oko 5 miliona primeraka Note 7 fableta. Note 5 fabletu (koji inicijalno nije bio ni dostupan u Evropi) je trebalo tri meseca kako bi dostigao broj od 5 miliona.
Galaxy Note 7 fablet će biti predstavljen 2. avgusta na UNPACKED događaju u Njujorku.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je danas da je za budžetske uštede i ozdravljenje javnih finansija najvažnije da plate budu zamrznute i u 2017. godini, dok penzije treba da budu zamrznute i u 2017. i u 2018.
On je na konferenciji za novinare kazao da su zamrzavanje plata i penzija jedine mere koje mogu da daju dovoljne uštede, naglasivši da racionalizacija broja zaposlenih ne može da bude zamena.
Petrović je dodao da su u Srbiji trenutno izdvajanja za penzije i plate u javnom sektoru veća od ekonomske snage privrede i potrebno je da se penzije smanje na 11 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a plate na osam odsto BDP-a.
“Penzije bi i tada bile na gornjoj granici održivosti, dok bi plate bile na dobrom nivou, jer je stari cilj da plate budu na sedam odsto BDP-a preteran”, kazao je Petrović.
Prema njegovim rečima, javne investicije su nedovoljne i moraju da se povećaju za jedan procenat i budu bar četiri odsto BDP-a, jer su one potrebne za privredni rast i najbolja su mera fiskalne politike.
Petrović je naveo i da je u Srbiji kvalitet infrastrukture loš, precizirajući da svi drugi za investicije izdvajaju četiri do pet odsto BDP-a.
On je dodao i da je za ozdravljenje javnih finansija u srednjem roku neophodno da učešće deficita budžeta padne na 0,5 odsto BDP-a na kraju 2019, i to smanjuje javni dug za oko 2,5 odsto BDP-a godišnje.
Tek kada javni dug padne ispod 60 odsto, kako je naglasio Petrović, moguće je ozdravljenje javnih finansija, a to bi moglo da bude 2025. godine, a za to su potrebne i velike uštede.
Prema rečima Petrovića, polovina neophodnih ušteda mogla bi da dodje od reformi Poreske uprave i od reforme javnih preduzeća i privatizacije, a ostalo mora da bude ušteda u budžetu i to uglavnom od plata i penzija.
On je podsetio da je u opštoj državi posao napustilo do sada 15.000 ljudi, i to najviše prirodnim odlivom, zbog odlaska u penziju, i da je realno očekivati smanjenje tog broja za još 10 do 15 hiljada i oko 6.000 ljudi na lokalnom nivou.
“Ostalo smanjenje mora da se temelji na ozbiljnim planovima reformi. Naročito su potrebne reforme u zdravstvu i u školstvu, a ulaganja u te oblasti su dugoročni temelji za privredni rast. Ne sme da se ide u racionalizaciju na silu”, rekao je Petrović.
Prema rečima Petrovića, osnovni cilj smanjenja deficita na 0,5 odsto jeste to što se tako smanjuju i ogromna izdavanja za kamate, koja su 3,5 odsto BDP-a, a Srbija je rekorder po plaćanju kamata, 1,2 milijarde evra godišnje.
On je naglasio i da je u poslednjih godinu dana deficit države trajno smanjen za više od milijardu evra, što je dobro, ali je naglasio da i dalje ostaju izazovi pored smanjenja deficita i reforma javnih i okončanje privatizacije državnih preduzeća.
Kako piše B92, američki trgovci automobilima se decenijama dovijaju da na najrazličitije načine privuku kupce, a nije retkost da se uz automobil kao deo “super ponude” nudi i vatreno oružje. Ovog puta je jedan prodavac došao u žižu javnosti, jer nudi pušku AR-15 za koju se verovalo da je izvršen masakr u Orlandu.
“Haganovi polovni automobili” u Nju Hempširu nudi izbor kupcima – vaučere za AR-15 ili za pištolj po izboru uz bilo koji polovni automobil, a ovih dana vlasnika Majka Hagana saleću američke televizije zbog ove ponude.
Hagan, veteran rata u Avganistanu, kaže da ga to što neko može da iskoristi oružje da počini zločin ne dotiče.
“Isto tako bih mogao da brinem o tome da li će neko iskoristiti auto da pregazi nekog”, rekao je Hagan.
Kao primeri automobila uz koje se nudi automatska puška, navode se Kia Optima LX iz 2012. sa pređenih 90 hiljada kilometara za 12.895 dolara, kao i kamionet Ford F-150 XLT 4×4 iz 2004. godine za 11.995 dolara.
Presuda vlasniku Delta holdinga Miroslavu Miškoviću je značajan napredak u borbi protiv korupcije, smatra mandatar za sastav nove Vlade Aleksandar Vučić.
“Ja kao predsednik Vlade ne mogu da komentarišem sudske presude, mogu samo da kažem da je važno da državni organi rade svoj posao i u tom smislu ovo je značajan napredak u borbi protiv korupcije”, rekao je Vučić za Blic, povodom presude koju je Specijalni sud u Beogradu izrekao Miškoviću.
Taj sud je osudio Miškovića na pet godina zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara jer je pomogao sinu Marku da utaji porez po odbitku od oko 320,3 miliona dinara, oko tri miliona evra.
Na ovu presudu i Mišković i tužilaštvo za organizovani kriminal imaju pravo da ulože žalbu Apelacionom sudu u Beogradu.
Mišković je oslobođen optužbi za malverzacije sa putarskim preduzećima.
Tesla Model 3 je jedan je od najočekivanijih automobila, naručilo ga je već nekoliko stotina hiljada ljudi. Problem je što će prve isporuke krenuti tek krajem 2017. Zbog toga su iz Tesle Motorsa svima koju čekaju Model 3 poslali e-mail u kome ih pozivaju na test vožnju novopredstavljenog Modela S 60.
Čelnici Tesle bi naime želeli da smanje listu čekanja pa kupcima nude priliku da ipak odaberu dugi automobil. Ideja verovatno neće baš naići na veliki odaziv jer Model S 60 košta od 66.000 dolara, a Model 3 od 30.000 dolara. Performanse su vrlo slični, Modelu S 60 do stotke treba 5,5 sekundi i ima autonomiju od 336 km, dok Model 3 stotku ulovi za nešto manje od šest sekundi, a autonomija će mu biti 344 km.
Voditelj Zoran Kesić reagovao je na svom fejsbuk profilu na pretnje smrću koje je dobio. UNS osudilo je pretnje smrću i traži od policije i tužilaštva da pronađu i kazne odgovorne.
Kesić je napisao:
“Kad si srećan lupi nogama o pod. A i kad ti malo zatiru seme i pleme, pominju žive i nežive u romantičnom kontekstu, prete i kunu, nije loše odigrati ritualni ples sa Medenićkom. Evo vam ga, lažovi i hulje! Jako sam se uplašio”.
Udruženje novinara Srbije osudilo je pretnje smrću voditelju emisije “24 minuta” Zoranu Kesiću i traži od policije i tužilaštva da pronadju i kazne odgovorne, saopštio je UNS.
Kako je UNS-u rekao Zoran Kesić, na stranicama portala Srbin.info i stranice na Fejsbuku “Ne da(vi)mo Srbiju” pojavio se izmontiran snimak emisije koju je snimio pre dve godine, nakon čega su usledile pretnje smrću.
“Prećeno mi je na Fejsbuku, dobio sam nekoliko poruka pretnji u inboksu i na stranici emisije ‘24 minuta’. To je tendenciozno targetiranje mene i moje emisije. Stvorili su legitimnu metu i od nas koji radimo emisiju napravili mrzitelje naroda u Republici Srpskoj, što je potpuna neistina”, rekao je Kesić.
Zbog pretnji koje je dobio, Kesić je sinoć dao izjavu u policiji.
“Inspektori su bili veoma profesionalni i sada čekam da oni odrade svoj posao i pronadju odgovorne”, rekao je Kesić UNS-u.
UNS podseća da je Krivičnim zakonikom propisano da je za ugrožavanje sigurnosti pretnjom osobama koje obavljaju posao od javnog značaja informisanjem zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora, navodi se u saopštenju.
Iz Beograda i Zagreba stižu i reakcije na susret zvaničnika dve zemlje. Iako je povod za susret podelio mišljenja, u obe države pozdravljaju “otopljavanje” odnosa. Ipak, očekivanja su da se u rešavanje otvorenih pitanja zaista i krene, kako potpisivanje Deklaracije ne bi bilo “čista simbolika”.
Korak napred ka bližim odnosima Beograda i Zagreba ili tek siboličan gest kako bi se preduhitrile nove hrvatske blokade evropskog puta Srbije?
“Mislim da će sa zadovoljstvom biti prihvaćena činjenica da se odnosi Beograda i Zagreba relaksiraju, bar u onoj meri koliko tome jedna deklaracija može doprineti”, kaže Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku.
No, susret je otvorio i pitanje – da li dvoje zvaničnika imaju ovlašćenja da na deklaraciju uopšte i stave potpise – bivša hrvatska premijerka Jadranka Kosor za N1 tvrdi – nemaju.
“Ono što se najavljuje potpisati, ja ne vidim ko bi to mogao realizirati. Dakle, predsednik Republike prema Ustavu Republike Hrvatske nema ovlasti potpisivati međunarodne obveze – to može Vlada, premijer i ministri. U ovom trenutku ovaj susret i te kako puno više koristi Srbiji koja očekuje otvaranje poglavlja i čuli smo da Hrvatska sada ne blokira ništa”, kaže Jadranka Kosor, bivša hrvatska premijerka.
A za šefa SDP-a, Zorana Milanovića, susret je, pak, samo “zgodan protokol”, kaže, jasno je da politička pozicija Grabar-Kitarović i Vučića nije ista. Ipak, Milanović, pozdravlja nove korake.
“On je pobednik izbora i formiraće Vladu danas ili sutra, ona je predsednica Republike, koja nema ovlašćenja, nikakve provedbene, izvršne. ali ako će to dovesti do toga da odnosi Hrvatske i Srbije budu bolji ili još bolji, ja to mogu samo pozdraviti, ali zna se ko vodi posao i ko donosi odluke!”, kaže Zoran Milanović, predsednik SDP-a.
“Istorijski susret”
Oni koji gledaju susret iz negativnog ugla, ne vide širu sliku – kaže Nenad Đurđević iz Foruma za etničke odnose.
“Pored oviuh pitanja koja su otvorena ili treba da se otvore, a predstavljaju neku vrtsu nesuglasja dve strane, ima dve tačke koje jasno govore mogućnostima saradnje i sagledavaju širu sliku i u Evropi i kako kažu u Deklaraciji i u svetu. Dakle, saradnja iz oblasti terorizma, iz oblasti izbeglica, migracija – to su sve izazovi sa kojima naša društva i naše zemlje, mislim da nisu spremne da se suoče sa njima”, kaže Nenad Đurđević iz Foruma za etničke odnose.
“Istorijski susret” – moguće, kaže novinarka Gordana Suša, ali samo imajući u vidu prošlost osoba koje se sastaju. Suša podseća: Zavadili su nas, a sada nas mire…
“Samo da vas podsetim, Josifović i Tadić su prvi doveli do – što se kaže – otopljavanja odnosa između dve države, nažalost to je tako bačeno pod tepih novim tim govorom nerazumavanja da je zato i svaki simbol nove saradnje poželjan za sve građane u obe države”, kaže Suša.
I predsednik Samostalne demokratske srpske stranke, Milorad Pupovac kaže da se želi najveća moguća bliskost dva suseda i to baš u trenutku kada su odnosi dveju država na ivici tenzija.
“Reč je srpske institucije u Hrvatskoj, kao što je Srpsko narodno veće, Zajedničko veće opština, ne priznaju, a da im se finansijskim uskretbama želi ograničiti njihova autonomija rada i delovanja. Od 2011. godine zapravo nema prave suradnje uzmeđu Hrvatske i Srbije. I predsednica Grabar-Kitarović i i premijer Vučić su odlučili da se sa tim prekine”, kaže Milorad Pupovac, predsednik Samostalne demokrtatske srpske stranke.
“Čista simbolika” ili suštinsko suočavanje sa nerešenim problemima – spisak je tu, realizacija je novi izazov za susede.
Poslednje jake kiše ubrzale su pomeranje tla, pa je klizište, zajedno sa bankinom i delom magistralnog puta Novi Pazar – Golija, odnelo i vodovodnu cev.
“U poslednjih devet dana smo bez kapi vode, ne možemo da se umijemo ili istuširamo na skoro 40 stepeni. Još veća je ironija što vode ima i što ona iz pokidanog creva otiče niz livadu i ubrzava klizište. Zvali smo Vodovod i kanalizaciju, ranije su slali ekipe nekoliko puta, prespajali su crevo, ali poslednjih dana nas ignorišu”, priča Darko Biševac.
Prespajanje creva nije rešilo problem, jer ga je klizište kidalo pola sata po spajanju.
“Čim bi se ekipa Vodovoda vratila, crevo bi pucalo. Mi ih zovemo i kažemo da je opet puklo, oni nam ne veruju, pa dođu za par dana. Predlagali smo im da crevo izvuku preko tla, kad već ne mogu da saniraju klizište, ali nas nisu poslušali i već devet dana smo bez vode”, kaže Darko.
Njegove komšije su zabrinute i zbog toga što klizište dnevno pomeri tlo za skoro pola metra, pa će uskoro biti ugrožene obližnje kuće.
– Bandera je na metar od klizišta i možemo očekivati da će klizište uskoro stići do nje, a mi ostati i bez struje. Moja kuća je odmah preko puta, na desetak metara od klizišta i nimalo mi nije prijatno, ne znamo kada se tlo može pokrenuti i odneti nas sve. Oduvek je taj teren bio problematičan, stalno smo apelovali da se uradi potporni zid, ali niti jedna vlast nije imala sluha za nas”, kaže Miroljub Tiosavljević.
On dodaje da su izvođača radova na sanaciji kolovoza na ovoj deonici puta Novi Pazar – Golija molili da urade potporni zid, ali da im je rečeno da se nema sredstava za to.
“Nedavno su počeli da put presvlače novim asfaltom, a klizište im je već odnelo jednu traku na ovom delu puta, pa ćemo videti šta će preduzeti”, ističe Miroljub.
Direktor JKP Vodovod i kanalizacije Hanefija Brničanin kaže da nije upoznat sa problemom meštana tog dela Deževskog puta, niti se iko od žitelja njemu žalio.
“Pumpa radi, vode ima dovoljno i što se tiče magistralnog vodovoda ka tom delu grada, nemamo nikakvih problema. Zvaničnih zahteva za popravku nema, ali ću ispitati sa tehničkom službom o čemu se radi i reagovaćemo ukoliko je neophodno”, kaže Brničanin.
Alojz Ganić, vlasnik diskoteke “Kontrast”, ostaće na uslovnoj slobodi odlukom Apelacionog suda u Novom Sadu.
Ovaj sud je 19. juna doneo rešenje kojim je odbijena žalba Višeg javnog tužilaštva izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu kojim je Ganić uslovno otpušten sa izdržavanja kazne zatvora, pod uslovom da do kraja isteka kazne 4. juna 2017. ne učini novo krivično delo.
Prema obrazloženju Apelacionog suda, prilikom odlučivanja su se rukovodili time da li je postignuta svrha kažnjavanja, te da se, ukoliko je izdržao dve trećine kazne zatvora, što ovde jeste slučaj, osuđeni uslovno otpusti sa izdržavanja kazne, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može očekivati da će se na slobodi dobro vladati.
U obrazloženju drugostepene odluke, veće Krivičnog odeljenja Apelacionog suda u Novom Sadu je utvrdilo da je prvostepeni sud pravilno cenio sve okolnosti od značaja za odluku, i utvrdio da se okrivljeni tokom dosadašnjeg izdržavanja kazne zatvora tako popravio da postoji nizak stepen rizika od ponavljanja dela, kao i da je proces resocijalizacije dovršen.
Podsetimo, Alojz Ganić prvostepeno je bio osuđen juna 2014. na pet godina zatvora, dok su zakupci Slaviša Stanišić i Dejan Ratković dobili devet, odnosno sedam godina zatvora, a električar Miroslav Papuga takođe devet godina zatvora.
Zatim je juna 2015. Ganiću preinačena kazna samo u delu odluke o krivičnim sankcijama i to zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti, pa je umesto kaznu zatvora u trajanju od pet godina koliko je izrekao prvostepeni sud, dobio kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, da bi kasnije kazna bila preinačena u uslovnu.
Autor: 021.rs
