Albanski fudbaleri koji nastupaju za reprezentaciju svoje zemlje na Evropskom prvenstvu u Francuskoj dobiće diplomatske pasoše, u znak priznanja zbog pobede nad Rumunijom.
– To su naši ambasadori bez pasoša, ali će premijer Edi Rama obezbediti timu diplomatske pasoše – rekao je predsednik Fudbalskog saveza Albanije Armand Duka.
Albanija je u nedelju postigla prvi gol na evropskim prvenstvima i zabeležila prvu pobedu, pošto je u Lionu sa 1:0 golom Armanda Sadikua savladala Rumuniju.
Reprezentacija Albanije je završila kao treća u Grupi A na Evropskom prvenstvu i čekaće do srede da bi znala da li su joj tri boda dovoljna da se plasira u osminu finala.
Pobeda nad Rumunijom burno je proslavljena na ulicama Tirane, ali i na Kosovu i Metohiji, odakle potiče polovina albanskih reprezentativaca.
Fudbalski savez Albanije obećao je će novac dobijen od Evropske fudbalske unije (UEFA) biti ravnopravno raspoređen igračima.
Iran je uspio da spreči nekoliko planiranih bombaških napada u Teheranu i drugim gradovima, saopšteno je iz iranskog Ministarstva za obaveštajne poslove.
Iranske vlasti ističu da su militanti iz “Islamske države” pripremali planove protiv Teherana iz svog uporišta Rake u Siriji.
– U okviru plana antiislamskih terorističkih takfiri grupacija, planirano je nekoliko bombaških napada na nekoliko lokacija u Iranu. Teroristi su uhapšeni, a zaplenjene su bombe i velika količina eksploziva – navodi se u saopštenju koje prenosi Iranska državna novinska agencija ISNA.
Termin “takfiri” odnosi se na radikalne sunite, koji ostale muslimane smatraju nevernicima.
Sekretar iranskog Nacionalnog saveta za bezbednost, Ali Šamhani, rekao je da su bezbednosne snage uhapsile pripadnike terorističke mreže koja je planirala samoubilačke napade na Teheran tokom ramazana.
Javno preduzeće (JP) Elektroprivreda Srbije (EPS) objavilo je danas javni poziv za prodaju 99 polovnih motornih vozila, a javno otvaranje ponuda zakazano je za 30. jun.
Kako je navedeno u pozivu za prodaju objavljenom u dnevnoj štampi, pravo učešća na oglasu imaju pojedinci i preduzeća koja do 29. juna 2016. godine uplate depozit od 10 odsto za svako vozilo za koje podnose ponudu.
Tabela sa podacima o marki, tipu, godini proizvodnje, broju šasije, broju motora i početnoj ceni motornih vozila u vlasništvu JP EPS Beograd, dostupna je na internet stranici tog preduzeća (www.eps.rs).
U oglasu se navodi da se ponude sa kompletnom traženom dokumentacijom dostavljaju putem pošte ili direktnom predajom na pisarnicu u EPS Beograd, Masarikova 1-3.
Vršilac dužnosti direktora EPS-a Milorad Grčić najavio je ranije da to preduzeće do kraja ove godine planira da smanji broj automobila u voznom parku za 1.000 i da će po tom osnovu biti ostvarene uštede od oko 300 miliona dinara.
Beograd – Vlasnik Delta holdinaga Miroslav Mišković osuđen je danas, prvostepenom presudom Specijalnog suda za organizovani kriminal, na pet godina zatvora zbog toga što je savetima pomogao sinu Marku, vlasniku kompanije Mera invest, da utaji porez u iznosu od 320.272.803 dinara.
Mišković je, istom presudom, oslobođen optužbe da je oštetio putarska preduzeća Beograd i Niš, i da je finansijskim poslovanjem izvlačio novac iz njih.
Odlukom sudskog veća, kojim je predsedavala Maja Ilić, Mišković je dužan i da plati kaznu od osam miliona dinara, kao i troškove postupka, koji će biti naknadno utvrđeni.
Vlasnik Delta holdinga Miroslav Mišković osuđen je na pet godina zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara za pomaganje u utaji poreza.
Istom odlukom Mišković je oslobođen od optužbi da je oštetio putarska preduzeća, odnosno da je finansijskim poslovanjem izvlačio novac iz njih.
On je proglašen krivim za pomaganje sinu Marku da utaji porez po odbitku od oko 320,3 miliona dinara, odnosno oko tri miliona evra.
Na ovu presudu i Mišković i tužilaštvo za organizovani kriminal imaju pravo da ulože žalbu Apelacionom sudu u Beogradu.
Sudija Maja Ilić rekla je da je sudsko veće odluku donelo jednoglasno.
Vlasnik Delte nije prisustvovao izricanju presude, na šta i nije obavezan.
Marko Mišković je 25. februara osuđen zbog utaje poreza na tri i po godine zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara, uz obavezu da njegovo preduzeće “Merainvest” plati porez od oko 320,3 miliona dinara, ali je kao i otac oslobođen od optužbi za izvlačenje para iz putarskih preduzeća.
Miroslavu Miškoviću je suđenje zbog zdravstvenih problema u decembru 2015. godine razdvojeno od procesa protiv njegovog sina i ostalih optuženih.
Miškovići su bili su uhapšeni u decembru 2012. godine.
Posle višemesečnog boravka u pritvoru pušteni su da se brane sa slobode, uz jemstva od više miliona evra, a pasoši su im i dalje u sudskom depozitu i ne mogu da napuste boravište bez odobrenja suda.
Na caffe slastičarnU “Fashion” u Sarajevu, koja se nalazi na Marijin Dvoru, jutros je bačena bomba. Od jačine detonacije popucali su čak i portali na obližnjem Sarajevo City Centru.
“Dojavu smo dobili oko 3:50 sati, da je na Marijin Dovru bačena eksplozivna naprava. Policajci su izašli na mjesto događaja i izvršili uviđaj”, kazao je za portal dežurni u Operativnom centru MUP-a KS.
Dodao je i to da u eksploziji nije bilo povrijeđenih osoba.
Novopazarac Enis Todić prošao je polufinalno takmičenje “Pinkovih Zvezda” ali takmičenje traje i dalje sve do 28. juna do kada su otvorene linije za glasanje.
Todić je jedini Pazarac koji je ušao u finale “Pinkovih zvezda” a zadobio je simpatije celog žirija moćnim glasom i kulturnim ponašanjem
Podržimo našeg Enisa i glasajmo. Uputstvo je sledeće:
Bosanac Muhamed Musić koji u Njemačkoj živi i radi 25 godina, odlučio je donijeti dio bh. atmosfere i jela u svoj restoran koji se nalazi u Leonbergu kod Stuttgarta. U maju ove godine počeo je uvoziti sarajevske ćevape koji su postali pravi hit među njemačkim klijentima.
Musić je rođen Tuebingenu (Njemačka), odrastao je u Knežini na Sokocu, a upisan je u matičnu knjigu rođenih u Vlasenici. Trenutno živi u Boeblingenu, a ima kuću i u Topuzovom Polju kod Visokog. Ugostiteljstvom se bavi više od 20 godina, a u njegovom restoranu rade ljudi iz BiH, Hrvatske, a prije dvije sedmice i jedan Sirijac iz Alepa. U razgovoru za “Klix.ba” kazao je kako sam naziv restorana “Gastronomiewelt Glemstal” (gastronomija svijeta) oslikava njihovu malu međunarodnu porodicu koju čini osoblje.
“Ćevapi u Njemačkoj su vrlo popularni, ali gdje god sam ih jeo to nije bilo to. Odlučio sam da uvozim naše prave ćevape i postali su pravi hit. Najčešće mušterije su Nijemci koji su oduševljeni. Ćevape serviramo uz pomfrit, ajvar ili kajmak. U prosjeku prodamo i 60 porcija dnevno ako je lijep dan”, rekao je Musić za “Klix“…
Za pečenje ćevapa na roštilju zadužena su dva Bosanca – Fahrudin i Marko i jedan Hrvat iz Vinkovca – Ivan. Svi su zadovoljni, i radnici i mušterije, a osim Nijemaca u njegov restoran dolaze ljudi iz svih zemalja bivše Jugoslavije. Posebnu čar ovom jelu daje to što se ćevapi peku na roštilju koji je napravljen u obliku lokomotive.
“Koliko se ljudima sviđaju sarajevski ćevapi govori podatak da mi je bila grupa s ekskurzije, oko 20 osoba, koji su naručivali ćevape čak sedam puta. Od maja kada sam uvezao 250 kilograma ćevapa ostalo mi je blizu 30 kilograma”, kazao nam je Musić.
Istakao je kako barem i na ovaj način pokušava dati svoj doprinos zemlji i pomoći joj koliko može. Oženio je Banjalučanku s kojom ima dvojicu sinova, Mirzu i Muriza. Majka mu i danas živi u Sarajevu pa svake godine barem jednom dolazi u BiH.
Musići su vrlo uspješna porodica i pored ugostiteljstva imaju svoju firmu za transport i hladnjače preko koje uvozi ćevape. Procedura za dobijanje dozvola je bila veoma komplikovana, ali je Musić to uspio izvesti do kraja.
“Naši ćevapi jesu skupi, ali imamo najbolji kvalitet i zato ljudi dolaze kod nas. Ovdje imaju potpuni ugođaj, pogotovo za vrijeme Eura 2016 koje mogu pratiti na velikom platnu uz sarajevske ćevape”, kazao je Musić.
Restoran ima veliki kompleks na kojem se nalaze tereni i zabavni sadržaji, a u ponudi su i posebni meniji prilagođeni događajima i praznicima u Njemačkoj i svijetu.
Na društvenim se mrežama ovih dana ne prestaje dijeliti status dr. Vladimira Đurića, koji je u jednoj beogradskoj pekari susreo oca i kćerku, čiju je priču, ili bolje rečeno crticu iz života, podijelio s Internetom.
Naime, dok je stajao pred pekarom i jeo, kraj njega su se s burecima u ruci (navodno “najboljim” burecima u Beogradu) smjestili otac i kći. Iz razgovora je shvatio da otac živi negdje u provinciji, a da je mlada djevojka u Beogradu na studiju.
Pekara Trpković… u radno vrijeme… gužva… i najbolji burek na svijetu…
Ona je mlada… recimo II godina fakulteta.. .ima lijepu “Bečku” kariranu košulju… farmerke i starke… kosu jutros opranu… lijepe zube… i nasmijane oči… izgleda kao prototip “Fine Studentkinje iz Provincije, koja je več na prvom koraku u Balkanskoj ulici morala postati velika i dorasla i odzbiljna i odgovorna i snalažljiva, jer je lijepo vaspitana i na ozbiljnom porodičnom poduhvatu, na Studijama, tom luksuzu zbog koga se cijela porodica žrtvovala i od koje se to jednostavno i očekuje”…
Pored nje je čovjek… 55 godina… nizak… sijed… sa brkovima požutjelim od duhana… prastarim pantalonama, cipelama iz Trsta i rasparenom košuljom… Maneken radnika jedne od onih fabrika za koje čujemo na televiziji kada njihovi sindikati blokiraju neku prugu ili autoput… nervozan… i očigledno na mjestu na kome ne pripada… nesnađen u gužvi i napetosti… i Srbiji… i u Dvehiljaditim…
Izgleda kao otac koji je došao da posjeti kćerku na studijama u Beogradu… da vidi gdje i kako živi… da bude malo ponosan… i da ima šta da priča sljedećih dva mjeseca na kafi na poslu… Mići Nosonji, Piksiju i Dani…
Kćerka donosi tanjir sa burekom za ćaleta i staju tik pored mene… ona jede neki mali kroasan… pa njoj uostalom ni ne treba puno…
Izgovara “e sad ćeš da vidiš šta je burek…o tome sam ti pričala, Tajo”…
I onda…
Kreće otimanje…
Ona pokušava da mu ubaci kusur od par žutih i zelenih novčanica u džep…
On je oštar u neprihvatanju…
“Neka neka, imam ja još od stipendije… tebi treba više…”, izgovara ćerka…
Otac se brecnu… godinama uvježbano dostojanstvo i dozvoljeni minus se sukobiše u trenu u njegovoj glavi i on pokleknu i prihvati pozamašnu pozajmicu… od 176 dinara…
Jedu ćutke…
Zajedno su…
Uživaju…
“Kad ti polazi autobus”… u 10 … super stižemo opušteno… mnogo mi je drago da si bio… hvala ti… čim prođe junski rok eto me kući“, reče kćerka…
Razmišljam…
Koliko li je ovakvih djevojki trenutno na privremenom boravku u Beogradu… Diskretnih Heroja… skromnih, ispravnih i dobrih… zagledanih u budućnost… koju sada stvaraju… svojim svakodnevnim odricanjem… i trudom…
Koliko li je roditelja po onim zaboravljenim gradovima po Srbiji… siromašnih i pristojnih… maksimalno stisnutih… uskraćenih za svako zadovoljstvo… zarad budućnosti… i zato što je to kod nas tako normalno… jer pobogu “imaju studenta“…
Mislim se…
Ko li će se usrećiti sa njom?
Koja firma, sud ili bolnica?
Ko li će biti srećan da je sretne, i pametan da se odmah zaljubi i da je ne pušta ni za kakav šljašteći-hipnotišući-privlačeći silikon, hijaluron ili šminku?
Kome li će ona roditi neke nove studente?
Koje će ispravno vaspitati, naučiti vrednostima, Ponosu i ispratiti u Bijeli Svijet…
Zbog kojih će se i ona svega odreći, za nekih 20 godina…
Volio bih da mogu da privirim u Večni Trpković tamo negde oko 2040… i da je zateknem sa ocem (dekom) i kćerkom (unukom)… kako njupaju… i smiju se….
Jer…
Siguran sam da će doći vrijeme da ovakvi ljudi budu srećni…
Jednostavno mora biti tako….
Mora jedanput krenuti….
To je igra velikih brojeva… to jest godina…
Mada…
Pročitah skoro… da ovi iz Trpkovića šalju ponekad zaleđene tepsije avionom… u Vankuver ili Sidnej… željnoj dijaspori… koja ne pita za cijenu… za taj stari poznati osjećaj na nepcima… i povratak u mladost… uspomene i bezrbižnost…
Ko zna.. .gde će se jesti…
Ionako…
Ljudi za stolom… to jest… Porodica je važna… meridijan ne…
