Prime Minister of Albania Edi Rama is interviewed by Reuters at the Kennedy School of Government at Harvard University in Cambridge, Massachusetts October 16, 2014. REUTERS/Brian Snyder (UNITED STATES - Tags: POLITICS EDUCATION)
Premijer Albanije Edi Rama poručio je u Prištini da treba postaviti svealbanske nacionalne temelje u regionu i poručio da su Albanija i Kosovo jedna zemlja, jedan narod, jedan zajednički san.
Prema njegovim rečima, ujedinjenje Kosova i Albanije biće realizovano pod evropskom zastavom, prenela je televizija Most.
Rama se, na trećoj zajedničkoj sednici vlada Albanije i samoproglašenog Kosova, osvrnuo i na prava Albanaca u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, istakavši da ona moraju da se poštuju “koliko i prava manjina na Kosovu i u Albaniji”.
Rama je ocenio i da treba institucionalizovati odnose Kosova i NATO, što je, kako je rekao, istakao i na nedavnom skupu Severnoatlantske alijanse u Tirani.
Premijer Albanije je dodao da podržava dijalog Beograda i Prištine i produbljivanje saradnje svih u regionu.
Beograd, 3. jun 2016.- Novi saziv republickog parlamenta konstituisan je danas, nakon sto su potvrdjeni mandati 250 poslanika.
Poslanici su potom polozili i potpisali zakletvu, koja glasi: "Zaklinjem se da cu duznost narodnog poslanika obavljati predano, posteno, savesno i verno Ustavu, braniti ljudska i manjinska prava i gradjanske slobode i po najboljem znanju i umecu sluziti gradjanima Srbije, istini i pravdi". FOTO TANJUG/ OKSANA TOSKIC/ nr
Mandati poslanika Skupštine Srbije su potvrđeni, čime je konstituisan novi saziv parlamenta. Poslanici su nakon verifikacije mandata položili zakletvu.
“Zaklinjem se da ću dužnost narodnog poslanika obavljati predano, pošteno, savesno i verno Ustavu, braniti ljudska i manjinska prava i građanske slobode i po najboljem znanju i umeću služiti građanima Srbije, istini i pravdi!”, zakleli su se novi poslanici.
Skupština Srbije nastavila je konstitutivnu sednicu posle pauze, a poslanici su nastavili sa razmatranjem dnevnog reda, izbora predsednika i potpredsednika skupštine, kao i imenovanju generalnog sekretara.
Konstitutivnoj sednici predsedava najstariji poslanik Dragoljub Mićunović iz Demokratske stranke, a pomažu mu četiri najmlađa poslanika – Ivana Nikolić (SNS), Stefana Miladinović (SPS), Aleksandra Belačić (SRS) i Miloš Bošković (Dosta je bilo).
Posle obraćanja Mićunovića, intonirana je himna “Bože pravde”.
Mićunović je na početku rada rekao da je on ne samo po godinama najstariji već i po poslaničkom stažu jer je u parlamentu od 1990. godine. On je pozvao poslanike, a kako je naveo naročito one koji su prvi put ušli u Skupštinu, da čuvaju dostojanstvo parlamenta, pre svega od sebe samih, a onda i od svih drugih delova vlasti, koji bi možda hteli na razne načine da ga uzurpiraju.
“Čuvajmo dostojanstvo u svim vidovima, mi smo nosioci zakonodavne vlasti i nikakva vlast ne može biti iznad”, rekao je Mićunović.
Poslanici Srpske napredne stranke najavili su pred početak sednice da će za predsednicu parlamenta predložiti Maju Gojković koja je tu funkciju obavljala i u prethodnom sazivu.
Lider radikala Vojislav Šešelj rekao je da će ta stranka glasati za Maju Gojković ukoliko bude postignut dogovor da potpredsednik parlamenta bude i predstavnik SRS.
Novoizabrane poslanike Skupštine Srbije danas su ispred zgrade parlamenta, uoči konstitutivne sednice, dočekali Garda Vojske Srbije i crevni tepih, a u centralnom holu brojne novinarske ekipe.
Najveću medijsku pažnju izazvao je dolazak Šešelja koji je odmah ušao u skupštinsku salu.
Više poslanika Demokratske stranke Srbije i Dveri došlo je u Dom Narodne skupštine Srbije u narodnoj nošnji. Prethodno su poslanici Dveri bili u Crkvi svetog Marka.
U parlament su došli i lideri Demokratske stranke Bojan Pajtić, Pokreta Dosta je bilo Saša Radulović, Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak.
Vanparlamentarni Pokret za preokret Janka Veselinovića organizovao je ispred Skupštine protest zbog toga što smatra da je novi saziv nelegitiman.
Pored potvrđivanja mandata, na prvoj sednici se bira novi predsednik Skupštine, zatim potpredsednici i imenuje se generalni sekretar. Takođe, biraju se i članovi radnih tela i članovi stalnih parlamentarnih delegacija u međunarodnim institucijama.
Srpska napredna stranka zajedno sa koalicionim partnerima u novom skupštinskom sazivu ima 131 od 250 poslanika, koalicija SPS-JS 29 poslanika, Srpska radikalna stranka 22, Pokret Dosta je bilo i Demokratska stranka po 16, SDS-LDP-LSV 13 i DSS-Dveri po 13 mandata.
Savez vojvođanskih Mađara ima četiri poslanika, Bošnjačka demokratska zajednica Sandžaka i Stranka demokratske akcije Sandžaka po dva poslanika, a Partija za demokratsko delovanje i Zeleni Srbije po jedan mandat.
Od dana konstituisanja Skupštine počinje da teče rok od tri meseca za formiranje nove vlade.
Serbian (R) and EU flags are seen inside a shop in Belgrade December 8, 2011. The European Union will rule on Friday whether to grant Serbia official candidate status for membership, but some in the 27-member bloc say Belgrade must do more to ease tensions and improve ties with its former Kosovo province. REUTERS/Marko Djurica (SERBIA - Tags: POLITICS) - RTR2V052
Srbija će nakon pristupanja EU dobijati 10 do 20 puta više novca iz evropskih fondova nego sada, što će otvoriti mnogo veće mogućnosti za preduzeća da ih koriste, izjavio je češki stručnjak za EU fondove Ondžej Beranek.
Za period od 2021. do 2027. godine Srbija će moći da računa na između 15 i 20 milijardi evra iz evropskih fondova ako bude članica, procenio je Beranek, menadžer u konsultantskoj firmi Enovejšen (eNovation), na prezentaciji u ambasadi Češke u Beogradu.
Njegova preporuka Srbiji je da pokuša da pristupi uoči početka novog finansijskog okvira EU, odnosno 2020, jer bi inače za prvi period dobila manje novca, što se dogodilo Češkoj.
Ukazavši da svaka zemlja sama kreira operativne programe kroz koje troši novac EU na osnovu prioriteta koji se za taj period postave u EU, Beranek je ocenio da bi trebalo da broj programa bude što manji radi jednostavnosti i da je Češka u prvom periodu pogrešila uspostavivši 26 programa.
Beranek je rekao da je, uprkos neizvesnostima u pristupanju, sada vreme za početak razmišljanja o organizaciji trošenja fondova nakon pristupanja ukoliko je plan Srbije da postane članica 2020. godine.
Drastično povećanje ukupnog iznosa fondova povećaće i mogućnosti finansiranja za preduzeća, rekao je ovaj stručnjak za fondove, istakavši da je u Češkoj iz IPA 2013-17. opredeljeno 3,5 milijardi evra za poslovni sektor, i preporučivši Srbiji da poput Češke, zbog živog IT sektora, uspostavi i poseban program za ovu oblast.
Na pitanje da proceni za koje prioritete će biti opredeljivan novac u sledećem budžetskom ciklusu, kada bi Srbija mogla da bude članica, rekao je da bi Srbija mogla da računa da će veliki deo tema ostati aktuelan, i dodao da iz iskustva zemalja koje su ranije pristupale proističe da će za Srbiju “biti dosta novca u prvih sedam godina za sve oblasti”.
Naveo je da su konsultantske kompanije poput Enovejšena neophodne nakon pristupanja EU kako bi pomogle firmama, ali i državnoj administraciji koja nema dovoljno kapaciteta.
Beranek je ukazao i na propise EU o obaveznom sufinansiranju projekata od strane preduzeća korisnika, ali i države, dodavši da je standardno da država sufinansira 15 odsto ukupne subvencije, što je predviđeno kako bi država više vodila računa da programi finansiranja budu što svrsishodniji.
Direktor Enovejšena Jiri Pavliček rekao je da je ta firma, koja je osnovana 2007. sa jednim zaposlenim, danas ima više od 40 zaposlenih i uspešna 440 projekta vredna više od pola miliona evra.
Izneo je i okvirne uslove za pomoć preduzećima, rekavši da je konsultacija sa preduzećem o odgovarajućem programu besplatna, fiksna tarifa po projektu iznosi 1.000 evra, uz dodatni procenat do 10 odsto u zavisnosti od veličine programa, i fiksne naknade za uptavljanje tenderima i projektima.
Na skupu je rečeno da za sada postoje ograničene mogućnosti za finansiranje iz EU fondova, iz programa poput Horizont 2020 koji odobrava grantove i COSME koji daje zajmove, ali da je i stopa uspeha u prijavljivanju manja jer nema dovoljno novca za sve.
Stručnjak konsultantske firme Ernst end Jang (EY) Siniša Bralić rekao je da domaća preduzeća imaju mogućnost da dobiju poslove iz EU fondova za tehničku pomoć u okviru projekata za usluge, iako se obično misli da za njih tu nema mesta između ostalog zbog visokih zahteva upogledu prihoda.
Bralić je rekao da lokalne organizacije, poput konsultantskih firmi, komunikacijskih firmi i tink-tenkova, imaju velike šanse za učešće u takvim ugovorima jer imaju lokalno znanje i ekspertizu, koja je značajan element jednog od segmenta ocene projekata – organizacija i metodologija.
U Hrvatskoj je nekoliko godina pre pristupanja postalo praktično neophodno za dobijanje projekata da je uključena lokalna organizacija, naveo je Bralić.
Naveo je i da se zahtevi o obrtu i kadrovima organizacija koje učestvuju na konkursu odnose na ceo konzorcijum, odnosno sabiraju se.
Srbija dobija oko 200 miliona evra godišnje iz pretpristupnih fondova EU, a ima pristup i nekim programima, kao što su COSME – za mala i srednja preduzeća, i Horizont 2020 – za istraživanje i razvoj.
Zvanični plan je da Srbija bude spremna za pristupanje EU 2020. godine.
Grupa bolnica „Sante plus“, iz Turske, koja ima predstavništva u brojnim gradovaima na Balkanu, otvoriće predstavničku kancelariju i u Novom Pazaru, kako bi građani iz ovog ali i okolnih gradova jednostavno mogli da zakažu liječenje i preglede po najasvremenijim standardima.
Osim predstavničkih kancelarija u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni grupa bolnica pod nazivom „Sante plus” ima svoje zdravstvene ustanove u Srbiji i Mekedoniji. Ova grupa bolnica veoma uspješno pruža usluge liječenja po najasvremeniji metodama iz 14 medicinskih oblasti, ali ju akcentat u radu stavile na oblasti onkologije, neurohirurgije, ortopedije i vještačka oplodnja.
Kako bi ljekare i javnost upoznali sa poslovanjem i rezultatima predstavnici grupe bolnica iz Turske organizovali su sastanak su osim generalnih predstavnika prisustvovali i predstavnici grada predvođeni gradonačelnikom Natom Biševcem. Skup i incijativu otvaranja predstavništva ove bolnice podržao je i ataše Republike Turske u Beogradu, Ismail bodzdemir zatim predstavnici “Halk banke”, ljekari i predstavnici zdrvstvenih ustanova iz Novog Pazara, Tutina i Sjenice.
“U prošlom periodu pacijenti iz Novog Pazara i ovog regiona tražili su pomoć od nas. Mi smo odlučili da izađemo u susret tim pacijentima I da otvorim predstavništvo ovdje kako bi zaintersovani stigli do nas lakše, brže i organizovanije. U novoj kancelariii oni će moći da dobiju sve kontakte I potrebene informacije o medicinskim uslugama, njihovoj realizaciji i svemu što mi nudimo.”, rekao je generalni menadžer Sante plus, Bilal Kara.
On ističe da su angažovani ljekari, stručnjaci i osoblje u bolnicama “Sante plus” grupe tu da se uhavate u koštac sa najkomplikovanijim medicinskim zahvatima, a da o tome, prema njegovim riječima, svjedoče i dosadašnji rezultati.
Sony Xperia X telefon se konačno našao u prodaji u nekoliko zemalja na evropskom tržištu. Velika Britanija, Španija, Nemačka, Italija, Poljska i Švedska već imaju u prodaji novu Sony premium liniju telefona, dok se u ostalim državama još uvek nalazi samo u pretprodaji. Ukoliko se pregledaju lokalni Sony sajtovi i sakupe informacije, vidimo da Sony Xperia X telefon u Velikoj Britaniji košta 460 funti, u Nemačkoj 600 evra, dok je cena na primer u Španiji 630 evra.
Podsetimo, Sony Xperia X dolazi sa 5-inčnim ekranom (1080p), ima 3GB RAM-a i 32GB interne memorije za verziju sa jednom SIM karticom, odnosno 64GB za dual SIM verziju, a tu je i microSD slot. Dimenzije telefona su 69,4 x 142,7 x 7,9mm, a težak je 153 grama.
Telefon je kompaktan i ima elegantan dizajn, a displej odlikuju Triluminos i X-Reality tehnologije. Sony je Xperia X model opremio 23MP kamerom na poleđini, koja ima Predictive Hybrid Autofocus, Quick launch, 5x Clear Image Zoom, 24mm G-Lens uz F2.0 i 1080p video snimanje.
Predstavnici Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Srbije negodovali su jer zaposlenima u pravosuđu nije isplaćena obećana pomoć i zato što se putni troškovi ne isplaćuju u skladu sa zakonom.
Predsednica sindikata Slađanka Milošević rekla je na konferenciji za novinare da želi da podseti premijera Aleksandra Vučića na obećanje o isplati pomoći od 20.000 dinara iz dva dela kao i na sporazum iz 2013. godine i kojim je predviđen drugačiji obračun zarada.
Ona je ponovila i da se nije odustalo od štrajka i da će zaposleni u pravosudnoj administraciji stupiti u štrajk po formiranju nove Vlade, sa zahtevom da se povećaju zarade i poboljšaju uslovi rada.
Prema njenim rečima, predsednici sudova i javni tužioci “licemerno izigravaju čuvare budžeta” kada odlučuju o zakonskim pravima zaposlenih, stavljajući ih u neravnomeran položaj sa državom.
Predsednica sindikata je rekla da su se zbog kršenja zakona i neispunjavanja obaveza obratili međunarodnim institucijama od kojih očekuju da im pomognu odnosno preduzmu određene mere.
Milošević je rekla i da je premijeru poslala mejl, u kome ga je obavestila da se masovno odbacuju prijave za utaju poreza.
“Potrebno je da se zatraže svi predmeti o poreskim utajama i ustanovi kolika je šteta naneta budžetu i vidi ko je omanuo u tim postupcima”, rekla je Milošević.
Nemačka policija traga za trojicom muškaraca koji su vezali jednog migranta iz Iraka za drvo.
Policija u Gerlicu saopštila je danas agenciji DPA da se 21-godišnji Iračanin 21. maja raspravljao sa zaposlenim u prodavnici u Arnsdorfu zbog neispravne kartice za telefon kada su tri muškarca u crnim majicama upala, zgrabila ga, izvukla ga napolje i zavezala za drvo.
Osumnjičeni su pobegli kada je stigla policija.
Nemački list Bild objavio je danas video snimak, koji je kružio po vebsajtovima desničarskih organizacija, na kojem se vide osumnjičeni kako su izvukli Iračana iz supermarketa.
Policija traži svedoke koji bi mogli da identifikuju napadače, ali istražuje i migranta, za koga radnici u supermarketu kažu da im je pretio flašom.
Najveći turski proizvođač autobusa “Otokar”, koji je deo “Koč” grupacije (“Beko”, “Fiat”-“Tofas”..), najvećeg industrijskog konglomerata ove zemlje, predstavio je svoje najnovije modele autobusa u Boleču, gde je sedište “Centra S”, ovlašćenog dilera za našu zemlju.
– Raduje me što se posle dužeg vremena vraćamo na tržište Srbije, gde vidimo veliki potencijal. Ne samo za prodaju autobusa, već i za potencijalno investiranje – rekao je Onur Oner, direktor “Otokara” za jugoistočnu Evropu.
Na pitanje “Novosti” da li se razmišlja o eventualnoj kupovini nekog od naših preduzeća u restukturiranju Oner je rekao da je “Otokar” kompanija koja ima svoje strateške ciljeve.
– Dobro poznajemo prilike u Srbiji i ulaganje u vašu zemlju veoma je interesantno. Da li ćemo i koliko proširiti naše poslovanje u Srbiji, znaće se vrlo brzo – istakao je on.
Nemački koncern veruje ipak da će posao završiti do sredine sledeće godine
Volkswagenu i ne ide tako brzo sređivanje automobila pogođenih skandalom ‘Dieselgate’. VW koncern mora da popravi čak 8,5 miliona automobila, ali od početka godine to je učinjeno na samo 50.000 vozila.
Nemci veruju ipak da će većinu automobila ‘srediti’ do kraja ove godine, ali kompletan posao neće biti završen sve do sredine 2017.
Popravka ide sporije jer je nemačka regulatorna agencija u martu zaustavila servisiranje čak 160.000 Passata zbog zabrinutosti da će nakon popravke automobil trošiti puno više goriva od prvobitno deklarisanog. Popravka idu sporije od očekivanog, ali u sledećih godinu dana, najkasnije godinu i po, sve bi trebalo da bude rešeno.
Fudbalski klubovi sa Kosova – Feronikl i Priština – neće učestvovati u kvalifikacijama za Ligu šampiona i Ligu Evrope.
UEFA je konstatovala da ta dva tima ne ispunjavaju kriterijume, naročito kada je reč o infrastruktri, što im ne dozvoljavaja učešće u Ligi šampiona, odnosno Ligi Evrope.
UEFA stoga nije licencirala dva najbolje plasirana tima u kosovskoj ligi.
Generalni direktor FK Feronikal Artan Beriša potvrdio je da im je UEFA saopštila da ne ispunjavaju dva neophodna kriterijuma za učešće u evropskim takmičenjima.
“Prvi kriterijum je u vezi sa finansijskim stanjem, što podrazumeva reviziju i račune. Nismo imali dovoljno vremena da se pripremimo, jer se sve desilo u roku od nekoliko nedelja. Drugi kriterijum je nedostatak neophodne infrastrukture. Mi ćemo nastaviti da radimo kako bi nakon godinu dana ispunili sve kriterijume i učestvovali u evropskim takmičenjima”, istakao je Beriša.
