U američkoj lutriji “Powerball jackpot”, jedna osoba je pogodila svih šest brojeva koji su mu doneli nagradu od 429,6 miliona dolara, što je deveti najveći iznos u istoriji američke lutrije.
Dobitni brojevi su bili 25, 66, 44, 5 i 26, i broj 9. Zvaničnici lutrije su izjavili da jedan listić, uplaćen u Nju Džerziju, ima dobitnu kombinaciju.
Identitet vlasnika listića nije objavljen. Dobitnici velikih iznosa ponekad mesecima to ne objave u javnosti.
To je najveći dobitak na lutriji u Americi od januara ove godine, kada je troje sretnika podelilo rekordnih gotovo 1,6 milijardi dolara.
Šansa za dobitak je 1 prema 292 miliona. Stručnjaci za statistiku kažu da to znači da Amerikanac ima 25 puta veće izglede da postane predsednik Sjedinjenih Država nego da osvoji ovu nagradu.
Druge nedelje u maju obeležava se dan kojim se slavi majčinstvo, a koji je inicirala Amerikanka Ana Mari Džarvis.
Ana Džarvis želela je da poboljša sanitarne uslove u svom gradu Vebsteru u Zapadnoj Virdžiniji.
Jedne nedelje je organizovala Majčin radni dan kako bi se skupio novac kojim su se kupovali lekovi i kojim se angažovala pomoć za majke s tuberkulozom.
Ovu tradiciju je nastavila i sledećih godina.
Njena ćerka, koja se takođe zvala Ana, je nakon majčine smrti 1905. godine odlučila da posveti život majčinom projektu i pokušala je da uspostavi tradiciju Majčinog dana.
Kao zaštitni znak uzela je beli karanfil – omiljeni cvet njene majke. Njen rad se konačno isplatio 1914. godine kada je predsednik Vudro Vilson potpisao rezoluciju kojom se Majčin dan proglašava službenim praznikom u SAD.
Dan majki danas se obeležava širom sveta.
Majke su naše najbolje prijateljice, naše zaštitnice…Uvek su uz nas, paze nas i maze. Kritikuju kada je potrebno i navode na pravi put.
Ako ponekad i zaboravite, danas nikako nemojte da zaboravite da zagrlite svoju majku, nazovete je telefonom ako je daleko od vas i pokažete koliko je volite i koliko je važna u vašem životu.
Ministar privrede u tehničkoj vladi Željko Sertić kaže da je Srbija prošle godine izvezla 110.000 tona maline i ostvarila 280 miliona dolara dobiti.
“Srbija se nalazi na vrhu svetske liste po proizvodnji maline i drugog voća. Možemo da budemo ponosni na naše proizvođače, jer znamo šta je borba na svetskim tržištu i koliko je potrebno rada i trud za te rezultate kada nema više barijera na svetskom tržištu”, rekao je Sertić otvarajući Desetu svetsku konferenciju proizvođača i prerađivača maline.
On je naveo da će Vlada Srbije investirati u prerađivačke kapacitete kao i nove zasade malina, ali i raditi na edukaciji poljoprivrednih proizvođača, da bi se sprečili problemi u lancu proizvodnje.
“Pokušaćemo proboj na britansko, američko i rusko tržište s našim partnerima iz Kine. Njihova delegacija u Šapcu danas broji oko 20 ljudi”, kazao je ministar.
Predsednik Svetske organizacije proizvođača i prerađivača maline Antonio Dominges kaže da je ta organizacija nastala zbog zajedničkog interesa proizvođača da razmenjuju iskustva i znanja u proizvodnji tog voća.
Dominges je naglasio da je proizvodnja maline i društveno odgovorna, jer upošljava mnogo radnika, a ponekad i cele porodice.
On je potvrdio i da prema podacima te organizacije Srbija proizvodi oko 110.000 tona maline, što je više od četvrtine svetske proizvodnje od 420.000 tona.
Još nepoznato koliko će koštati malina ove godine
Član upravnog odbora Hladnjačara Srbije Duško Radulović kazao je agenciji Beta da je još rano odrediti cenu maline ove sezone.
“Sve zavisi od tršišta. U poslednji mesec ipo dana snižene su cene jer je stigla malina iz Čilea koja nije uspela da se proda na tržištu Amerike”, kazao je Radulović.
Prema njegovim rečima, problemi između proizvođača i otkupljivača se mogu rešiti i već je predloženo da 51 odsto profita od prodaje malina ide proizvođačima, a ostalo hladnjačarima.
“To je moguće kontrolisati na osnovu ugovora sa izvoznicima ili sličnim dokumentima. Moramo znati i da je proizvodnja malina rasla i kod nas i u svetru i zato se moramo dogovoriti i tako sačuvati na prvom mestu kvalitet proizvod”, kazao je Radulović.
Dva tehnološka giganta su već najavila proizvodnju autonomnog vozila, a sada su u potrazi za zemljištem gde će biti napravljen veliki kompleks.
Vest je objavio Wall Street Journal pozivajući se na informaciju neimenovanog vlasnika veće parcele u blizini San Franciska. Iako obe kompanije vešto kriju detalje o svojim projektima, ovo je prva potvrda da je razvoj autonomnih vozila u finalnoj fazi.
Trenutna informacija govori da Google traži zemljište površine oko 38.000 kvadratnih metara, dok je Apple u potrazi za dvostruko većom parcelom. Iako se radi o velikim površinama fabrike automobila su neretko i veće, pa se postavlja pitanja da li zaista radi o fabrici ili će se graditi R&D centri, a tek zatim i fabrike na odvojenim lokacijama.
Zanimljivo je da na istom regionu zemljište žele da kupe i neki drugi proizvođači automobila, dok Toyota, Tesla, BMW, Mercedes i Ford stižu u Silicijumsku dolinu u južnom području zaliva San Francisko.
Neprofitna organizacija “Common Sense Media” objavila je novo istraživanje o korišćenju mobilnih uređaja kod mladih osoba i sukoba u porodici.
Istraživanje sprovedeno među 1.200 tinejdžera i njihovih roditelja, pokazalo je da 50 posto mladih oseća “zavisnost” o mobilnim uređajima. Pored toga, istraživanje je zaključilo kako notifikacije sa društvenih mreža Facebook i Twitter pružaju mladima osećaj zadovoljstva na način da liče efektima koje daje kockanje i drogiranje.
U skladu s tim, 80 posto tinejdžera reklo je da svakog sata proverava svoj telefon dok je 72 posto njih reklo da ima potrebu odmah da reaguje na notofikaciju sa društvene mreže. Samo 40 posto tinejdžera reklo je da “pokušava” da se odupre potrebi stalnog korišćenja telefona.
Istraživanje je, posebno apelujući na roditelje tinejdžera, podsetilo kako se širom Sjedinjenih Američkih Država formiraju klinike za lečenje zavisnosti od mobilnih uređaja i interneta.
Kako se navodi, upotreba mobilnih uređaja kod mladih često uzrokuje sukobe u porodici, a može dovesti i do dugoročnih problema. Oko 70 posto roditelja potvrdilo je da njihovu decu telefoni i tableti “ometaju” tokom vremena koje provode sa porodicom.
Oko 56 posto roditelja, a oko 52 posto tinejdžera, potvrdilo je da roditelji, tokom vožnje dece u automobilu, proveravaju svoj mobilni uređaj što je “Common Sense Media” nazvala “alarmantnim podatkom”.
Nerazvijeno tržište i veliki nameti razlozi za skupe derivate u našoj zemlji. U Makedoniji i Bosni i Hercegovini skuplja sirovina, ali račun manji, jer su manja državna zahvatanja, pišu “Novosti”
Naša zemlja čak 85 odsto svih utrošenih naftnih derivata dobija iz uvoza, zbog čega je ekstremno energetski zavisna, podaci su Udruženja naftnih kompanija Srbije. Ipak, ovo nije dovoljan razlog zbog koga su cene goriva i do 30 odsto skuplje nego u susednim državama poput Makedonije i BiH. Pored velike zavisnosti od uvoza, nedovoljna razvijenost tržišta i veliki udeo zahvatanja države, doprinose – zidanju cena na pumpama.
Cene benzina bez državnih taksi u Bosni i Hercegovini i Bosni dosta su više nego u Srbiji. Tako benzin u BiH košta oko 470 evra za 1.000 litara, a za toliku količinu u Makedoniji valja odvojiti i do 490 evra. Ta cena je u Srbiji oko 420 evra. Ali, kada se na to dodaju i državna zahvatanja, Srbija “beži” daleko više od obe države. Cena za 1.000 litara u BiH je 910 evra, u Makedoniji oko 1.000, a kod nas – 1.055 evra!
– U BiH, kompanijske cene benzina i TNG su čak nešto veće nego u Srbiji, a dizela gotovo iste ili tek neznatno manje – kaže Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije. – Međutim, kada se dodaju naša znatno veća državna zahvatanja maloprodajne cene u Srbiji su daleko više.
Razlika u dizelu još je mnogo veća. U Srbiji su cene dizela bez državnih taksi nešto veće nego kod suseda, ali minimalno. Kada se država “ugradi”, razlika je više od 300 evra za 1.000 litara!
Turski list „Hurijet“ saopštio je da je kroz moreuz Bosfor prošao ruski brod s dva tenka na palubi.
Prema podacima turskog lista, ruski brod KIL-158 je prošao Bosforom ujutru 8. maja. Na palubi broda su bila primećena dva maskirana tenka, kao i nekoliko vojnika.
Pritom, po mišljenju jednog od vojnih eksperata koje navodi list, pod ceradom bi se mogli nalaziti, ne tenkovi, već patrolni brodovi.
KIL-158 su pratili brodovi turske pomorske policije i policijski helikopter.
Kineski Hestil podneo je Komisiji za zaštitu konkurencije Srbije zahtev za odobrenje koncentracije preuzimanjem Železare Smederevo, rečeno je danas agenciji Beta u Komisiji.
Komisija je u postupku odlučivanja od Hestila zatražila dodatnu dokumentaciju.
Prema Zakonu o zaštiti konkurencije, rok za donošenje rešenja u skraćenom postuku je 30 dana od dana podnošenja potpune dokumentacije.
Vlada Srbije je 18. aprila potpisala ugovor s Hestilom o prodaji imovine Železare Smederevo po ceni od 46 miliona evra, a najavljeno je da će prezimanje Železare biti završeno u junu.
Hestil je trebalo da u roku od 15 dana od potpisivanja ugovora zatraži saglasnost Komisije za zaštitu konkurencije za preuzimanje Železare Smederevo.
Predsednik te komisije Miloje Obradović rekao je ranije da će Komisija odlučivati u skladu sa zakonom i sa evropskim pravilima. Hestil planira da Železara dostigne maksimalnu proizvodnju od 2,1 miliona tona i zadrži svih 5.050 radnika. Cilj investicije Hestila od 300 miliona evra u osnovna sredstva i infrastrukturu Železare, kako je navedeno u ponudi, jeste postepena modernizacija opreme, poboljšanje efikasnosti, proširenje proizvodnog program i unapredjenje ekološkog okruženja.
Prema navodima medija, kineska banka odobrila je kompaniji Hestil kredit od 600 miliona dolara za planirana ulaganja u Železari Smederevo. Hestil je na svom internet sajtu objavio da planira da čeličana u Smederevu postane najkonkurentniji proizvodjač gvoždja i čelika u Evropi.
Najbolji teniser sveta Novak Đoković značajno je uvećao prednost na najnovijoj ATP listi.
Đoković je osvajanjem titule na Mastersu u Madridu, gde nije igrao prošle godine, uknjižio 1.000 novih bodova i sada ima 16.550.Na drugom mestu, Federer je preskočio Marija iako imaju isti broj bodova, a zajedno imaju manje od Đokovića
Dalje slede Stan Vavrinka, Rafael Nadal, Kei Nišikori, Žo-Vilfred Conga, Tomaš Berdih, David Ferer i Miloš Raonić.
Viktor Troicki zadržao je 24. mesto, Dušan Lajović je 70, a Filip Krajinović se vratio u Top 100 i sada je 98. igrač sveta.
Poredak najboljih 20:
1. (1.) Novak Đoković (Srbija) 16.550 bodova
2. (3.) Rodžer Federer (Švajcarska) 7.525
3. (2.) Endi Mari (Velika Britanija) 7.525
4. (4.) Stan Vavrinka (Švajcarska) 6.380
5. (5.) Rafael Nadal (Španija) 5.675
6. (6.) Kei Nišikori (Japan) 4.290
7. (7.) Žo-Vilfred Conga (Francuska) 3.400
8. (8.) Tomaš Berdih (Češka) 2.940
9. (9.) David Ferer (Španija) 2.920
10. (10.) Miloš Raonić (Kanada) 2.740
11. (11.) Marin Čilić (Hrvatska) 2.725
12. (12.) Rišar Gaske (Francuska) 2.680
13. (13.) David Gofan (Belgija) 2.570
14. (15.) Gael Monfis (Francuska) 2.460
15. (14.) Dominik Tim (Austrija) 2.340
16. (16.) Džon Izner (SAD) 2.100
17. (17.) Roberto Bautista Agut (Španija) 2.015
18. (18.) Žil Simon (Francuska) 1.945
19. (19.) Kevin Anderson (Južna Afrika) 1.840
20. (21) Nik Kirjos (Australija) 1.795…..
Tuzla – Polaganjem vijenaca i odavanjem pošte u spomen kompleksu Slana Banja te defileom ulicama Tuzle danas je upriličeno centralno obilježavanje Dana zlatnih ljiljana za područje Federacije Bosne i Hercegovine.
Zlatni ljiljan je bilo najveće vojno odlikovanje Armije Republike BiH za vrijeme rata u našoj zemlji, a dodjeljivalo se vojnicima i oficirima za najsmjelije, najhrabrije i najtaktičnije podvige protiv agresora.
Šefik Čizmić iz Cazina vrijeme agresije na našu zemlju proveo je u bihaćkom okrugu Petog korpusa Armije RBiH.
Kako kaže, od početka rata, odnosno od 1992. godine, borci su išli glavom bez obzira, a postojao je samo jedan cilj – odbraniti domovinu od napada agresora.
“U to vrijeme nismo bili organizovani i naoružani. Borili smo se sa vojskom koja je bila jedna od jačih na prostoru Evrope. Međutim, mi smo imali nešto što oni nisu. Imali smo srce koje se ne može porediti sa bilo kakvim tenkovima i avionima”, priča za Klix.ba ovaj ratni vojni invalid.
S druge strane, ističe da je dvije decenije nakon krvavog rata status ratnih vojnih invalida, ali i demobilisanih boraca na ne tako zavidnom nivou.
“Demobilisani borci svoja prava traže protestima u Sarajevu, međutim ta okupljanja ne nalaze plodno tlo kod vladajućih struktura. Najteže kategorije, u kojima je i moja, na neki način su zbrinute. Međutim, ljudi koji su na sreću ostali zdravi nakon rata nisu mogli doći do zaposlenja zbog rodbinskih veza i takvih situacija koje su postale sasvim normalna pojava u našoj zemlji”, ogorčeno kaže Čizmić.
Predsjednik Saveza dobitnika najvećih ratnih priznanja TK Edin Hadžimuhamedović kaže da se u odbranu BiH išlo čista srca i bez razmišljanja o bilo kakvim priznanjima.
“Danas je status zlatnih ljiljana djelimično riješen u odnosu na ostale borce. Mi u potpunosti podržavamo borbu demobilisanih boraca za ostvarivanje prava u zakonskim okvirima i rješenjima”, dodaje Hadžimuhamedović.
Centralnom obilježavanju Dana zlatnih ljiljana za područje FBiH prisustvovao je i Salko Bukvarević, federalni ministar za pitanja boraca i invalida odbrambeno-oslobodilačkog rata, koji je tom prilikom istakao da je svaki pripadnik Armije RBiH dostojanstveno branio sve građane naše zemlje.
“Svjesni smo činjenice da su pripadnici Armije RBiH bili pripadnici antifašističke oslobodilačke armije i time smo ponosni. Najhrabriji sinovi koji su odlikovani ordenom Zlatnog ljiljana za hrabrost ispoljenu direktno u borbama su posebna kategorija koju mi cijenimo i poštujemo”, istakao je Bukvarević.
Naglašava da u ovom trenutku dobitnici najvećih ratnih priznanja imaju zakonom definisana svoja prava, a koja su dosad u potpunosti realizovana.
“Nemamo velikih primjedbi od njihovih predstavnika, a posebno nas raduje da su oni uključeni u rješavanja statusnih pitanja drugih kategorija, a kao što su porodice šehida, demobilisani borci, maloljetni borci i tako dalje”, dodao je Bukvarević.
Centralna tema ovogodišnjeg obilježavanja Dana zlatnih ljiljana posvećena je 15. maju, odnosno oslobodilačkoj bitki na Brčanskoj Malti u Tuzli.
