Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da više neće proizvoditi i izdavati novćanicu od 500 evra i dodala da je odluka doneta zbog sprečavanja mogućnosti ilegalnih aktivnosti s tom novčanicom s velikim apoenom.
Upravni odbor te finanijske institucije “odlučio je da trajno prestane proivozdnju novčanice od 500 evra”, navodi se u saopštenju. ECB je dodala da “će novčanice od 500 evra, koje su već u opticaju moći i dalje da se koriste kao sredstvo plaćanja”.
izvor: N1
Fudbaleri Real Madrida igraće protiv Atletiko Madrida u finalu Lige šampiona pošto su u revanšu polufinala pobedili Mančester siti sa 1:0.
Nakon duela bez golova u Engleskoj u prvoj utakmici, ekipa Zinedina Zidana je u revanšu potvrdila status favorita i plasirala se u svoje 14. finale Lige šampiona u istoriji.
Madriđani su u revanšu dominirali tokom cele utakmice, ali su ipak do samog kraja meča strepeli za prolaz, najviše zbog raspoloženog golmana Sitija Džoa Harta.
Heroj trijumfa Reala bio je Garet Bejl koji je u 20. minutu uz dosta sreće i pomoć Fernanda postigao jedini gol.
Real je preko Bejla, Hesea, Modrića i Pepea imao barem pet odličnih šansi u nastavku utakmice, ali Siti se odbranio i do samog kraja je imao šansu za prolaz.
Ipak, Siti je odigrao veoma slabo u napadu tokom cele utakmice. Prilike za goste imali su Mangala, Aguero i Fernandinjo, ali to je bilo premalo za ovakav meč i Real je zasluženo prošao u finale.
Biće to veliki madridski derbi 28. maja na San Siru u Milanu i repriza finala iz 2014. godine kada je Real posle produžetaka slavio sa 4:1. Real se bori za 11. a Atletiko za prvu titulu šampiona Evrope.
Hart: Aguero je samo jednom zapretio, da li je to dovoljno?
Golman Mančester Sitija Džo Hart iskreno je istakao da je njegov tim bio nemoćan u napadu protiv Real Madrida.
Engleski klub nije uspeo da se prvi put plasira u finale Lige šampiona, Real je bio bolji u dvomeču minimalnim rezultatom.
“Jednostavno, nismo imali to malo koliko nam je falilo. Aguero je tek u 88. minutu zapretio. Bio je to dobar pokušaj, ali da li je to bilo dovoljno za dve utakmice? Ne znam“, jasno je Hart.
S druge strane, štoper Elijakvim Mangala smatra da je Siti nesrećno primio gol.
“Primili smo srećan gol posle odbitka. Posle toga, Real je odradio dobar posao i zadržao prednost. Nismo uspeli da postignemo gol. Ipak, ponosni smo što smo stigli do polufinala. Ispali smo od iskusnije ekipe“, rekao je Mangala.
izvor: N1
Mejl servisi među kojima su i najveći poput Gmaila, Hotmaila i Yahooa su hakovani.
Aleks Holden, stručnjak za računarsku bezbednost u kompaniji Hold Security, tvrdi da su napadači došli do podataka za logovanje za 273,3 miliona korisničkih naloga i to 57 miliona na ruskom servisu Mail.ru, 40 miliona na Yahoo-u, 33 miliona na Hotmailu i 24 miliona na Gmail-u, piše T portal.
Dokopali su se i stotina hiljada kineskih i nemačkih adresa kao i onih koje, čini se, pripadaju kompanijama iz američkog bankarskog, proizvodnog i trgovačkog sektora.
Firma Hold Security do ovog otkrića je došla nakon što je kupila set podataka od hakera po neobično niskoj ceni: za manje od jednog dolara i obećanje kako će Holden napisati pozitivne komentare o njemu na raznim hakerskim forumima.
Kompanija je pre desetak dana počela da obaveštava kompanije pogođene hakerskim napadom i da im, u skladu sa svojom politikom, vraća ukradene podatke.
izvor: N1
Turski premijer Ahmed Davutoglu trebalo bi danas na vanrednom kongresu svoje vladajuće stranke da objavi da odlazi sa mesta premijera zbog rastućih razlika između njega i predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, objavili su turski mediji.
List Hurijet na naslovnoj strani je objavio “Davutoglu se povlači”, a u teksu navodi da će turski premijer svoje povlačenje objaviti posle sastanka sa liderima vladajuće stranke.
Davutoglu je nasledio Erdogana na mestu premijera i vođe vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP) u avgustu 2014. godine, kada je Erdogan izabran za predsednika države. Od tada su se dva lidera udaljila, a razlike između njih sve više izbijaju u javnost.
List Milijet j eobjavio da će se u Turskoj desiti “demokratska tranzicija” o kojoj su se tiho dogovorila dva lidera da bi izbegli krizu u državnom vrhu.
Agencija Frans pres izvestila je da Davutoglu treba da se obrati medijima popodne posle sastanka lidera stranke AKP. Prema navodima Frans presa Erdogan, koji i dalje drži konce u partiji AKP, nije dobro gledao na to što je premijer izgleda sam dogovorio migrantski sporazum s Briselom, i što je izrazio spremnost da se vrati za pregovarački sto s kurdskim pobunjenicima.
Predsednik Turske takođe smatra da se Davutoglu baš ne žuri da preduzme korake za proširenje ovlašćenja predsednika, sa čim se deklarativno slaže.
Komentator Abdilkair Selvi, dobar poznavalac prilika u vladajućoj partiji, rekao je da se Davutoglu neće ponovo kandidovati za šefa partije na kongresu stranke, što znači da neće morati formalno da podnese ostavku, jer mesto premijera po statutu ide šefu vladajuće partije.
Moguća ostavka Davutoglua dolazi u veme kada je Turska suočena sa brojnim izazovima, od migrantske krize, preko pretnji muslimanskih ekstremista, do obnove sukoba s Kurdima i širenje rata u Siriji na njenu južnu granicu.
izvor: N1
Republička izborna komisija (RIK) saopštila je u noći između srede i četvrtka preliminarne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora prema kojima je koalicija DSS-Dveri prešla cenzus, osvojivši 5,03 odsto glasova izašlih birača.
Predsednik RIK-a Dejan Đurđević rekao je da su to podaci sa 99,99 odsto obrađenih biračkih mesta.
Prema tim podacima, lista oko SNS-a osvojila je 48,25 odsto glasova, SPS-JS 10,95 odsto, SRS 8,10, koalicija oko DS 6,02, Pokret Dosta je bilo 6,02,DSS-Dveri 5,03 i LDP-SDS-LSV 5,02.
SNS će u Skupštini Srbije imati 131 mandat
SPS-JS 29 mandata
SRS 22 mandata
DS 16 mandata
Dosta je bilo 16 mandata
LDP-SDS-LSV 13 mandata
DSS-Dveri 13 mandata.
Cenzus je prešlo i pet manjinskih stranaka – SVM će imati četiri mandata, po dva Bošnjačka demokratska zajednica Muamera Zukolića i Stranaka demokratske akcije Sandžaka Sulejmana Ugljanina, a po jedan mandat imaće Partija za demokratsko delovanje i Zelena stranka.
Đurđević je rekao da se utvrđivanje konačnih rezultata može očekivati u četvrtak posle 20 časova.
Još se čekaju podaci s ponovljenih izbora
RIK je saopštio rezultate i sa ponovljenih izbora ali sa 14 biračkih mesta jer još nema podataka sa biračkog mesta na Novom Beogradu zato što je, kako je rekao Đurđević, došlo do čarki.
Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević rekao je da se izborni rezultati ne mogu promeniti bez obzira na ishod glasanja na Novom Beogradu, čije rezultate RIK još nije dobio.
Prema podacima RIK-a sa 14 biračkih mesta na kojima su u sredu ponovljeni izbori, SNS je osvojila 54,35 odsto glasova izašlih birača, DSS-Dveri 22,58 odsto, SPS 7,85 odsto, SRS 3,16 odsto, LDP-SDS-LSV 2,58 i DS 2,27 odsto.
izvor: N1
Novi Pazar – Kako Sandžakhaber saznaje za sada nepoznato lice prijavilo je da telo pluta Raškom.
Odmah nakon toga oglasio se VD nacelnika Jasmin Društinac ali za sada prema izvorima Sandžakhabera telo nije pronadjeno niti ga je iko primetio.
Kako Glas Pazara saznaje, oko 21 čas policiji je stigla dojava da telo još uvek nepoznate osobe pluta rekom Raškom kod plavog mosta na Jaliji u Novom Pazaru.
Ekipe Hitne i vatroganse službe i policije bile su na terenu do 22:30 h , nakon cega su odustali od potrage.
“Po dojavi koju smo dobili od dva mladica, zajedno sa ekipama hitne i vatrogasne sluzbe, pretrazili smo reon kod plavog mosta na Jaliji i nekoliko lokacija u okolini. Nismo uspeli da nadjemo telo, a ako je dojava istinita vise informacija cemo imati tek sutra,” rekao je nacelnik PU u Novom Pazaru , Jasmin Duštinac.
Glas Pazara.rs
BERLIN – Zvanični Berlin je danas udario na “nelegitimne” finansijske operacije koje sprovode banke, poput Komercbanke, a koje pomažu stranim investitorima u obmanama vezanim za porez.
“Te operacije su možda legalne, ali ih mi ne smatramo legitimnim”, izjavio je nemački ministar finansija Volfgang Šojble, prenosi agencija Frans pres.
Ove transakcije pomažu stranim investitorima da plate manje poreze na dividende putem privremenog transfera nemačkih akcija koje investitor ima na nemačku banku.
Strani investitori podležu u Nemačkoj porezu po odbitku na dividendnu dobit ostvarenu na njihovim nemačkim akcijama. Ali, da bi zaobišli 15-procenti porez, oni jednostavno prenesu svoje vlasničke udele na neku banku kao što je Komercbanka, koje uživaju povoljniji poreski režim koji važi za domaće investitore.
Nemački mediji su ove nedelje izvestili da je država zbog tih operacija od 2011. godine gubila oko milijardu evra godišnje (1,2 milijarde dolara), navodi francuska agencija.
Portparolka u nemačkom Ministarstvu finansija nije potvrdila ovu cifru, ali je navela da će biti pokrenuto pitanje u vezi sa Komercbankom, u kojoj država još uvek ima 15-procentni udeo nakon spasilačkog paketa iz 2008. godine.
“Mi smatramo te operacije nezakonitim, jer je njihova svrha izbegavanje poreza na dividende”, dodala je ona.
Komercbanka je u saopštenju navela da obavlja 100.000 finansijskih transakcija dnevno, i da se “u tom kontekstu, neizbežno suočava sa takvim ‘zaobiđi porez’ situacijama”.
“Putem našeg internog sistema i kontrole, obezbeđujemo da se svi poslovi obavljaju u skladu s važećim zakonima”, dodaje se u saopštenju.
Predlog zakona o zabrani ovih operacija, koje se u finansijskom žargonu nazivaju kum-kum transakcijama, tek treba da dođe u parlament, a ako dobije “zeleno svetlo” važiće retroaktivno od 1. januara 2016. godine, prenosi Frans pres.
Novinska agencija Beta obeležava danas 22 godine od početka rada. Beta je počela da emituje vesti 4. maja 1994. godine, kao nezavisna, privatna novinska agencija koju je osnovala grupa beogradskih novinara.
Betu su osnovali Ljubica Marković, Julija Bogoeva, Radomir Diklić, Dušan Reljić i Dragan Janjić. Osnivači su bili i Aleksandar Nenadović, Stevan Nikšić i Đorđe Zorkić, koji su u medjuvremenu preminuli.
Beta je počela kao informativni servis vesti iz Srbije, tadašnje SR Jugoslavije, regiona i više svetskih centara.
Produkcija informacija je stalno rasla i bivala unapredjena, pa je tako Beta pokrenula audio-servis 1998. godine, dve godine kasnije počela je da emituje fotografije, a 2008. godine i video-servis.
Novinska agencija Beta danas emituje moderan, multimedijalan informativni sadržaj, kako svojim direktnim korisnicima, tako i najširoj javnosti putem nekoliko internet-sajtova i platformi za mobilne uređaje.
Beta je 2003. godine pokrenula Radio Sto plus u Novom Pazaru, koji emituje program u regionu Sandžaka, a pokrenula je i sajtove posvećene ekologiji “Zelena Srbija” (www.zelenasrbija.rs) i politikama Evropske unije “Euraktiv Srbija” (www.euractiv.rs), kao i nevladinu organizaciju pod nazivom Medijski centar Beta.
Beta svakodnevno emituje jedan broj informacija na engleskom i romskom, povremeno i na albanskom i madjarskom jeziku.
Regulatorno telo za elektronske medije odbacilo je danas neistinite navode TV N1 da je odobrilo emitovanje emisije kojom se krši predizborna tišina, što je, kako se navodi, posledica neprofesionalnog rada i neobaveštenosti ove televizije, saopšteno je iz tog tela.
Navodi se da je Savet REM-a na današnjoj vanrednoj sednici odlučio da o ovom kršenju predizborne tišine i neistinitim tvrdnjama N1 obavesti Regulatorno telo za elektronske medije Luksemburga, kod kojeg je N1 registrovan kao pružalac medijskih usluga.
Savet REM-a tim povodom obaveštava javnost da niko od članova Saveta, niti bilo ko iz stručnih službi regulatora nije konsultovan u donošenju odluke N1 da emituje sporni sadržaj ili bilo koji njegov deo, navodi se u saopštenju ovog regulatornog tela.
REM, navode, nema ovlašćenja da uređuje programe pružaocima medijskih usluga dajući im savete ili naloge šta smeju da emituju, a šta ne, već je ta odgovornost na onima koji program proizvode i emituju.
“Praksa zvanja bilo koga za mišljenje, šta da se emituje, a šta ne, olako može da pređe u zvanje o tome šta sme da se pita, a šta ne, a onda više nećemo imati informisanje već diktate centara moći”, stoji u saopštenju.
Kršenje izborne tišine se odnosi na emitovanje emisije Presing u kojoj je gost bio novinar Vremena Dragoljub Žarković.
© Sandzakhaber.Net
