Zemlje Evropske unije koje odbiju da prihvate izbeglice mogle bi da budu suočene s visokim novčanim kaznama, stoji među predlozima revizije propisa Unije o azilu koji danas treba da budu objavljeni.
Kazne su deo plana Evropske komisije o ravnomernijoj raspodeli tereta prihvata stotina hiljada ljudi koji beže od sukoba i nasilja iz zemalja kao što je Sirija.
Po dokumentu u koji je imala uvid agencija AP, kazna, nazvana “doprinos solidarnosti” mogla bi da iznsi 250.000 evra za svakog tražioca azila koga neka zemlja odbije da primi.
Po propisima Unije, izbeglice treba da apliciraju za azil u prvoj zemlji EU u koju stignu. To praktično znači u Grčkoj ili Italiji, dvema zemljama preopterećenim velikim brojem izbeglica.
Novi plan Evropske komisije, treba da prihvate i zemlje članice i poslanici EU.
Osim neviđene radosti, ponosa i satisfakcije koju su igrači Lestera pružili svojim navijačima osvajanjem titule, oni će svom klubu doneti i izuzetan novčani prihod.
Istraživanje agencije „Repukom“ pokazalo je da će titula Premijer Lige doneti Lesteru najmanje 150 miliona funti.
Najveći deo, oko 90 miliona pripašće im kao novčana nagrada od strane same lige. Prošle sezone, osvajanjem 14. mesta, zaradili su 72 miliona.
Igranje u Ligi Šampiona, bar onih šest mečeva u grupnoj fazi donosi im oko 33 miliona, plus još 3 miliona koje bi mogli da zarade na bonusima.
Na kraju, tu je i novac od ulaznica, koji će se značajno povećati, i procena je da bi Lester mogao da zaradi između 10 i 15 miliona.
Lester je već povećao udeo u gledanosti mečeva PL – sa 23% golobalno na čak 70% u nekim zemljama.
U Repukomu smatraju da je ovo idealna prilika da Lester poveća globalnu fazu svojih fanova, s obzirom na konstantan rast popularnosti kluba u svetu.
Sa prošlogodišnjim izvozom čarapa u vrednosti od oko 200 miliona dolara, Srbija je postala treći proizvođač čarapa u svetu, pokazuju podaci Privredne komore Srbije. U proizvodnji dominiraju firme čiji su vlansici iz Italije i Nemačke.
Sve više zaposlenih u tekstilnoj industriji i kvalitetna tekstilna roba doprinele su da Srbija prošle godine zauzme 18. mesto na listi snabdevača Evropske unije tekstilom, tvrde u Privrednoj komori.
Prethodnih godina strani investitori otvorili su pogone u Apatinu, Rumi i Nišu i kod Vranja. Oko 80 odsto proizvođača su male firme, dok 20 odsto čine fabrike sa preko 120 radnika.
Vlasnik beogradske firme Forma-VS, Bane Mikelić, tvrdi da se danas proizvede više dečje garderobe nego nekada u čitavoj Jugoslaviji, ali da firme koje legalno posluju jedna opstaju, dok zadovoljno ruke trljaju one koje rade ilegalno.
“Znam najmanje 40 tekstilnih preduzeća, bez ijednog zaposlenog, koja uvoze materijal na crno i na crno ga prodaju. Drugi problem su veliki doprinosi. Jesu smanjeni ako se zaposle novi radnici, ali mi treba da platimo čitav iznos, a onda čekamo da nam država vrati deo novca”, ističe Mikelić.
Donald Tramp ubedljivo je pobedio Teda Kruza na predizborima u Indijani. Za Trampa glasalo 54,3, a za Kruza 22,9 odsto republikanaca, koji je nakon ovog poraza odustao od trke za predsedničku nominaciju. U redovima Demokratske stranke Berni Sanders je pobedio Hilari Klinton.
Indijana je, suštinski, bila poslednja šansa za Kruza da preokrene negativne trendove i uz pomoć malo političke magije pretekne Trampa u trci za republikanskog kandidata na predstojećim predsedničkim izborima u Americi.
To se, ipak, nije dogodilo, pa je Trampu, sada, otvoren put ka republikanskoj nominaciji. Trampu je potrebna podrška još samo 200 delegata jer ih je do sada prikupio 1.047, da bi formalno obezbedio predsedničku nominaciju, ali Kruzovo odustajanje od kampanje znatno je olakšalo posao američkom biznismenu.
“Što se tiče Teda Kruza, ne znam da li mu se sviđam ili ne, ali znam da je pakleni protivnik. Sledeća na redu je Hilari Klinton”, rekao je Tramp u pobedničkom govoru.
Kruz je nakon poraza kazao da se njegova kampanja završava u Indijani.
“Rekao sam da ću nastaviti sve dok postoji realna šansa za pobedu. Žao mi je, ali mislim da pobeda više nije realna”, rekao je kandidat republikanaca.
Pobeda Sandersa u Indijani
U redovima Demokratske stranke Berni Sanders je pobedio Hilari Klinton.
Međutim, Sandersova pobeda neće ugroziti favoritkinju demokrata koja je već obezbedila 92 odsto potrebnih delegata za predsedničku nominaciju.
“Znam da Hilari Klinton misli da je ova kampanja završena. E, pa nije u pravu”, poručio je ipak Sanders.
Uprkos “pretnjama” svog protivkandidata Klintonova se polako okreće kampanji za predsedničke izbore u novembru.
Parlamentarni izbori se ponavljaju na 15 biračkih mesta u Srbiji, na kojima pravo glasa ima 19.631 građanin.
Do 10 časova na glasanje za ponovljene parlamentarne izbore na 15 biračkih mesta je izašlo ukupno 7,06 odsto (1.387) građana upisanih u birački spisak za ova biračka mesta saopštila je CRTA posmatračka misija «Građani na straži». U odnosu na 24. april 2016. godine izlaznost u 10 časova je manja za dva odsto.
Izbori se ponavljaju na biračkom mestu 22 i 48 u Beogradu, broj devet u Bačkoj Topoli, na biračkom mestu broj pet u Sremskim Karlovcima, na biračkim mestima 29 i 57 u Jagodini, 24 u Kladovu, 86 u Užicu, u Nišu na biračkim mestima četiri, 28, 13, 16 i 23, kao i na biračkim mestima 24 i 65 u Vranju.
Republička izborna komisija (RIK) imenovala je biračke odbore i biračke odbore u proširenom sastavu za 15 biračkih mesta na kojima se ponavljaju izbori.
Glasački listići za ponovljene izbore su bele boje, a kontrolni list za proveru ispravnosti glasačke kutije svetlo ljubičaste.
Ove ponovljene izbore obeležiće i kraj dileme – da li u parlament ulazi 6 ili 7 izbornih lista, pored pet već potvrđenih manjinskih.
Biračka mesta biće otvorena večeras do 20 časova, do kada traje predizborna tišina tokom koje je zabranjena izborna propaganda, održavanje javnih skupova i objavljivanje procene izbornih rezultata.
Vanredni parlamentarni izbori održani su 24. aprila i, po rezultatima RIK-a sa 99,82 odsto biračkih mesta, poslanike u Skupštini Srbije imaće 11 izbornih lista, od kojih pet manjinskih.
MUNICH, GERMANY - MAY 03: Koke of Atletico Madrid (L) celebrates as Antoine Griezmann of Atletico Madrid scores their first goal during UEFA Champions League semi final second leg match between FC Bayern Muenchen and Club Atletico de Madrid at Allianz Arena on May 3, 2016 in Munich, Germany. (Photo by Matthias Hangst/Bongarts/Getty Images)
Fudbaleri Atletiko Madrida napravili su iznenađenje i plasirali se u finale Lige šampiona! “Jorgandžije” su poražene od Bajerna 2:1 u Minhenu, ali su zahvaljujući 1:0 u Madridu i golu u gostima izborile meč za titulu u Milanu.
Meč su obeležile velike greške sudija u korist gostiju, jer su postigli gol nakon ofsajda, a dobili su i nepostojeći penal, koji doduše nisu iskoristil. Šut sa 11 metara promašio je i Bajern, što je verovatno ključni detalj meča, jer je Miler imao šansu da donese Bavarcima 2:0.
Atletiko će u finalu igrati sa boljim iz duela gradskog rivala Reala i Mančester Sitija, koji su u prvom meču u Engleskoj igrali 0:0. Pre dve sezone madridski rivali su igrali finale LŠ, kada je Atletiko vodio do nadoknade vremena, a potom izgubio posle produžetaka.Bajern je dominirao tokom celog meča, u potpunosti nadigrao rivala koji je teško prelazio polovinu terena, a kamoli stizao do gola Manuela Nojera.
Bavarci su “na vreme” kapitalizovali dominaciju golom Ćavija Alonsa u 31. minutu.
Španac je Jana Oblaka savlado pogotkom iz slobodnog udarca, uz pomoć Himenesa od koga se lopta odbila i prevarila Slovenca. Samo tri minuta kasnije Bajern je imao šansu da duplira vođstvo posle bespotrebnog faula očajnog Himenesa u kaznenom prostoru, ali je Oblak zaustavio šut Tomasa Milera.
Bajern je kontrolisao igru i u nastavku, pretio Atletiku sa svih strana, a onda je u 54. minutu usledio hladan tuš. “Jorgandžije” su konačno dobro odigrale jednu kontru, kombinovali su Tores i Antonio Grizman koji je bio u ofsajdu ali sudije se nisu oglasile, izašao je sam na Nojera i rutinski ga savladao za 1:1.
Usledio je još žešći pritisak Nemaca koji su na sve način tražili put do novog gola, i pronašle ga u 77. minutu. Arturo Vidal je ubacio loptu u kazneni, a ne preterano opasni ove večeri Robert Levandovski glavom doneo 2:1. Taj rezultat je i dalje vodio Atletiko u finale, pa je nastavljen pritisak Bajerna koji je uglavnom uspevao da zapreti tek udacima sa distance, da bi u 83. minutu Ateletiko dobio još jedan poklon sudija da reši meč.
Turčin Čakir svirao je penal nad Toresom iako ga je Martines oborio van kaznenog prostora, ali je Nojer na skoro identičan način kao Oblak zaustavio šut centarfora španskog tima.
Ostalo je Bajernu desetak minuta nade da postigne treći gol, Atletiko je bio pod velikim pritiskom, ali je odoleo i tokom dodatnih pet minuta i plasirao se u novo finale Lige šampiona!
Plav – 30.aprila u Plavu je održano III Otvoreno prvenstvo Crne Gore u powerliftingu, RAW i EQ GPC! Takmičenje je održano u ogranizaciji Sportsko-rekreativnog kluba “Plavius”, a pod pokroviteljstvom GPC svetske federacije. O sve većoj popularnosti ovog sporta govori veliki broj prijavljenih učesnika, ali i veliki broj gledaoca.
Učešće su uzeli i takmičari iz Novog Pazara, Albin Hasanović, Halid Fazlić i Senad Zukorlić. I kao i obično, vratili su se sa medaljama.
Albin Hasanović je totalom od 815 kg trijumfovao u kategoriji do 125kg, a ujedno je bio i apsolutni pobednik takmičenja što je veliki uspeh za njega! Ovo je njegovo šesto takmičenje do sada, a ujedno i šesto takmičenje sa koga se vraća sa medaljom! Ovom pobedom se kvalifikovao za Svetsko prvenstvo koje će se održati u septembru.
Za naš portal je izjavio da je izuzetno zadovoljan uspehom na ovom takmičenju, kao i atmosferom i prijemom ljudi u Plavu. Naglasio je da planira otvaranje prvog powerlifting kluba u Novom Pazaru, jer je svakog dana sve veći broj zainteresovanih ljudi za bavljenje ovim sportom.
Drugu medalju na svom drugom takmičenju osvojio je i Halid Fazlić. On je sa totalom od 550kg uzeo srebrnu medalju u kategoriji do 100kg! Moramo napomenuti da je Fazlić od aprila prešao u kategoriju juniora i da je podigao težinu, tako da se takmičio jačoj kategoriji nego na prošlom takmičenju.
Jedno od najvećih iznenađenja je i mladi Senad Zukorlić, kome je ovo prvo takmičenje. On je sa totalom od 325kg osvojio srbrnu medalju u kategoriji do 75kg.
Čestitamo našim momcima na osvojenim medaljama i želimo im još više uspeha na narednim takmičenjima!
Grčka ubrzano gradi nove kampove, u koje namjerava smjestiti desetke hiljada izbjeglica. Policija ih želi skloniti sa ulica prije početka turističke sezone. Na turizam se u Grčkoj gleda kao na ključ ekonomskog oporavka ove evropske države.Izbjeglice već sedmicama žive u improviziranim kampovima u i oko glavnog grada Atine, uključujući luku Pirej i stari aerodrom, i tu sliku grčka Vlada želi izmijeniti. Grupa Sirijaca je među posljednjima koji će biti izmješteni. Već dva mjeseca žive bez osnovnih uvjeta za život. Približava se početak turističke sezone i vlasti ih ne žele na ulicama, već u kampovima daleko od javnosti.
“Plašim se da će nas tamo gdje idemo svi zaboraviti”, kaže jedna od njih.
Žene i djeca pod vedrim nebom
Kamp Elioanas u podnožju Akropolisa bio je prvi izbjeglički kamp u Grčkoj. Proširen je kako bi mogao primiti nove izbjeglice. Smještaj je klimatiziran, a ljudi u njemu imaju i medicinsku njegu, kao i zaštitu od krijumčara.
“Vani je opasno spavati. Ima majki s malom djecom, čak i jednogodišnjom djecom, koje spavaju pod vedrim nebom. To nije dobro za zdravlje. Ovdje su zaštićene”, navodi Joanna Bekiu iz UNHCR-a
Ipak, od 40.000 izbjeglica ne mogu svi imati isti tretman.
“Veliki broj kampova širom Grčke nema iste uvjete kao ovaj koji ste danas vidjeli. Veliki broj ljudi spava pod šatorima, nemaju pristupa vodi i sanitarijama. Nemaju pristup ni kvalitetnoj hrani”, ističe Anna Freeman iz organizacije Ljekari bez granica.
Novinar Al Jazeere Tony Birtley sa plaže Varkiza javlja kako Grčka od turizma zaradi blizu 20 milijardi dolara godišnje.
Turizam – ključ oporavka
“On [turizam] je ključ ekonomskog oporavka te države. Ipak, postoji zabrinutost da bi finansijski problemi, veći porezi i priljev izbjeglica mogli utjecati na manji broj turista ove godine”, dodaje.
Vlada Grčke napravila je turističke TV reklame i ove godine očekuje više od 23 miliona turista – pad prihoda bio bi ravan katastrofi.
“Kada su izbjeglice počele pristizati u Grčku, nismo bili dobro organizirani. Ipak, sada je sve pod kontrolom i izbjeglice jedva da više možete vidjeti”, rekao je George Drakopolous, stručnjak za turizam.
Možda su sklonjeni od očiju, ali stanje ovih očajnika nije se promijenilo.
Novi Pazar – Tutin – Sinoć oko 22h na magistralom putu Ribariće – Novi Pazar pripadnik PU Tutin pucao je na motorno vozilo u pokretu u kojem se prema našim saznanjima nalazilo pet osoba.
Kako tvrdi naš dobroobavešteni izvor tutinski policajac je iz svog vozila u pokretu ispalio dva hitca u pravcu vozila novopazarskih registarskih oznaka u kojem se nalazilo pet ljudi bez ikakvog prethodnog obaveštenja ili zaustavljanja vozila.
Opširnije uskoro!
Razlog je očigledan – ova zemlja nema ono što bi većina evropskih ili američkih turista poželela – strogi islamski zakon zabranjuje konzumiranje alkohola, a u mnogim mestima žene se suočavaju s velikim brojem ograničenja.
Ipak, kraljevska porodica polaže velike nade u turizam. Prošle godine jedan zvaničnik proglasio je ovu privrednu delatnost “drugom po značaju u ekonomskom sektoru”, a novi, ambiciozni projekat, nazvan Vision 2030, zemlji bi trebalo da donese znatne prihode.
Ukoliko sve bude teklo po planu, veliki deo obalskog područja biće pretvoren u turističku zonu, s velikim brojem muzeja, istorijskih znamenitosti i drugih turističkih atrakcija, piše “Independent”.
U intervjuu za televiziju Al Arabija, zamenik saudijskog prestolonaslednika Muhamed bin Salman ukazao je na to da bi zemlja trebalo “širom” da otvori vrata turistima svih nacionalnosti.
Saudijska Arabija već je dom Meke i Medine, dve najvažnije znamenitosti islamske religije, i u skladu s time već je razvila jaku turističku industriju namenjenu religioznim posetiocima, čiji je rezultat 18 miliona turista u 2014. godini.
Međutim, pokušaji da se privuku turisti raznovrsnijih profila nisu urodili plodom, uglavnom zbog slabe infrastrukture.
Prema podacima Svetske banke, turizam je Saudijskoj Arabiji 2014. doneo manje od 9.3 milijarde dolara, što je manji prihod od onog koji imaju zemlje poput Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata, a neuporedivo manje od prihoda koji se beleže na području Evropske unije i Azije.
Jedan od načina da se privuku turisti sa zapada biće rešenje problema s infrastrukturom i izgradnja velikog Islamskog muzeja.
“Trenutno ne postoje nijedan centar ili muzej koji bi mogli da odgovore na potrebe stanovnika nemuslimanskih zemalja koji su odlučili da posete Saudijsku Arabiju kako bi saznali nešto više o islamu i time obogatili svoje znanje”, kaže Bin Salman.
On je dodao da u ovoj zemlji takođe postoji veliki broj nemuslimanskih objekata, značajnih za hrišćane i Jevreje.
Ipak, mnogi su skeptični u vezi saplanovima Saudijske Arabije da postane nova turistička sila.
“Da biste privukli zapadne i ruske turiste, potrebno je da obezbedite velike količine alkohola i odobrite bikinije. Saudijske crkvene starešine to nikada neće prihvatiti, tako da se bojim da planovi za proširenje tržišta, koji će doneti više novca, nikada neće postati stvarnost”, izjavio je Brus Ridel iz Brukings instituta u Vašingtonu.
