Rahmet velikanu Sandžaka: Dr. Sinan Marovac – simbol stručnosti, blagosti i osmijeha
Autor Suad K Zoranić
Sinan Marovac, velikan hirurgije, pionir moderne medicine u Sandžaku, napustio nas je ostavljajući neizbrisiv trag u historiji Novog Pazara i srcima svih koji su ga poznavali. Njegov odlazak nije samo gubitak za porodicu i prijatelje, već i za cijelu zajednicu koja je imala privilegiju da svjedoči njegovom radu, znanju i ljudskosti.
Doktor Marovac je bio čovjek ispred svog vremena. U doba kada je Novi Pazar bio kasaba, a obrazovani Bošnjaci rijetkost, on je završio medicinski fakultet u Skoplju i postao jedan od prvih hirurga u regiji. Svojim radom, stručnim usavršavanjem i otvaranjem prve privatne poliklinike, postavio je temelje budućim generacijama. Bio je učitelj mnogim današnjim stručnjacima, ali i učitelj života svakome ko je imao sreću da ga upozna.
Sinan Marovac nije bio samo liječnik – bio je narodski čovjek, uvijek pristupačan, blag i s osmijehom na licu. Malo je onih koji ne pamte njegovu toplinu i način na koji je prilazio svakom pacijentu, svakom čovjeku. Bio je simbol humanosti i prijateljstva, primjer kako znanje, strpljenje i humor mogu mijenjati živote.
Imao sam čast da ga upoznam u nekoliko važnih trenutaka mog života. Prvi put, kao dječak od deset godina, kada sam došao na sunećenje. Bio sam pun sebe, pokušavajući prikriti strah, no rahmetli doktor Sinan je znao kako smiriti dijete. Njegov osmijeh, blagost i humor učinili su da zaboravim zašto sam tamo. “Znam da si hrabar,” rekao mi je, “hajde da brojimo zajedno.” Iako me uspio uspavati prije nego sam stigao izbrojati do tri, ostavio je utisak na mene koji i danas nosim – da su stručnost i ljudskost neodvojivi.
Drugi put, mnogo godina kasnije, kada je moj sin Said morao hitno da se osuneti. Obuzeo me strah za njega, ali sam znao da želim samo doktora Sinana. U trenutku mog izbezumljenog stanja, Sinan me je prepoznao i svojim šarmom i humorom uspio smiriti.
“Đe su oni motori, Sutko? Đe je ona tvoja energija?” rekao je, podsjećajući me na prošla vremena. Tako je on bio – uvijek uz osmijeh, uvijek uz riječ utjehe.
Generacija rahmetli Sinana Marovca bila je temelj na kojem je Novi Pazar prerastao iz kasabe u šeher. Oni su svojim znanjem i stručnosti omogućili da se buduće generacije Bošnjaka ne osjećaju inferiorno, već ponosno koračaju putem obrazovanja i razvoja. Danas Novi Pazar stoji kao grad koji duguje mnogo upravo toj generaciji – i njihovom predvodniku, doktoru Sinanu Marovcu.
Sinan Marovac ostaje upamćen kao čovjek koji je davao sve od sebe, bilo kao hirurg, učitelj ili prijatelj. Njegova ostavština nije samo u stručnosti, već u vrijednostima koje je prenio na sve nas. Neka mu Allah, dž.š., podari vječni rahmet i spoji ga s prijateljima i kolegama koji su poput njega gradili naš Novi Pazar.
Dr. Sinan Marovac preselio je na Ahiret dana 02.01.2025. godine u 7:30 sati u 75. godini života. Dženaza će se obaviti u petak, 03.01.2025. godine, na Velikom groblju, a kreće se od Dibak Ishak džamije nakon džume-namaza. Hatar će se obavljati u porodičnoj kući u ulici Sutjeska br. 9.
Ožalošćeni: sin Sead, kćerka Emina, brat Izet, sestra Remzija, snaha Ulfeta, zet Vedad te porodice Marovac, Papić, Harčinović, Hulusić i ostala rodbina.
Rahmet ti, prijatelju cijele čaršije.
Riječi autora:
Posebno dragocjeni bili su njegovi razgovori i prijateljstvo s rahmetli Šukrijom Selimovićem, vrsnim pravnikom iz Novog Pazara. Sjećam se vremena kada sam kao mladić, pun adrenalina i ljubavi prema motorima, provodio vrijeme na jezeru Ribariće. Rahmetli Sinan i Šukrija, svojim humorom i mudrim savjetima, često su nas mlade “spuštali na zemlju” na onaj pazarski način – kroz šalu, ali s porukom. Njihova prisutnost u tim trenucima oblikovala je mnoge od nas, pa i mene, u osobe kakve smo danas.
KK Partizan organizuje humanitarnu akciju: Donirajte plišane igračke za decu u bolnicama
četvrtak, januar 2, 2025pretraganaslovnaSport2. januar 2025.KK Partizan organizuje humanitarnu akciju: Donirajte plišane igračke za decu u bolnicamaBEOGRAD – Košarkaški klub Partizan pozvao je navijače „crno-belih“ da se priključe humanitarnoj akciji i da na utakmicu protiv Makabija ponesu plišane igračke, saopšteno je danas.
U saopštenju se navodi da će navijači Partizana u određenom trenutku biti pozvani da igračke ubace na teren.
„Za svaku igračku, NIS će donirati 1.000 dinara od kojih će biti kupljeni paketići namenjeni mališanima u dečjim bolnicama širom Srbije. Poklonite od srca, nove ili očuvane igračke. Da zajedno obradujemo decu za čije osmehe radimo sve ovo“, navodi se u saopštenju Partizana na društvenoj mreži Iks (X).
Košarkaši Partizana dočekaće sutra od 20.30 časova u Beogradskoj areni ekipu Makabija u 19. kolu Evrolige.
Na Pešteri, pokrivenoj snijegom, uživaju konji i krave: Sa uzvišenja ih nadgleda ova zvijer /VIDEO/
Pešterska visoravan, često nazivana “srpskim Sibirom,” tokom zime postaje prizor kao iz bajke, prekrivena nepreglednim snijegom i prostranstvima koja oduzimaju dah. Ova divljina, sa svojom jedinstvenom ljepotom i surovim uslovima, ne prestaje fascinirati zaljubljenike u prirodu. Jedan takav trenutak zabilježio je Bojan, ljubitelj prirode i fotografije, čiji snimci često osvajaju društvene mreže.
Na jednom od njegovih snimaka vide se konji i krave, spokojni u zimskom ambijentu. Krava je prišla zaleđenom jezercetu u potrazi za vodom, dok su konji, mirni i dostojanstveni, stajali na uzvišenjima, uživajući u tišini. Međutim, pažnju posmatrača posebno je privukla jedna figura na uzvišenju, stvorenje koje pažljivo posmatra sve oko sebe. Povremeno se spušta u trku, kao da želi provjeriti situaciju. Ostaje otvoreno pitanje je li riječ o divljoj zvijeri, psu čuvaru ili nekoj drugoj životinji čiji izgled podsjeća na vuka.
Iako su zime na Pešteri poznate po surovosti i ekstremno niskim temperaturama, prizor zabilježen na ovom snimku svjedoči o prirodnoj harmoniji i međusobnom skladu životinja. Ova idilična koegzistencija, čak i u teškim uslovima, služi kao podsjetnik ljudima da se zajedništvom i razumijevanjem mogu savladati i najteže situacije.
Bojan, koji redovno dokumentuje ljepote Pešterske visoravni, ističe da ovo područje ima posebnu energiju. “Zimi, kada sve prekrije snijeg, osjećaj je kao da ste na drugoj planeti. To je divljina koja smiruje i podsjeća na snagu prirode,” rekao je Bojan. Njegovi snimci ne samo da oduševljavaju publiku nego i podsjećaju na značaj očuvanja ovakvih predjela.
Pešterska visoravan nije samo geografsko područje, već dom brojnih biljnih i životinjskih vrsta, kao i ljudi koji tamo žive. Očuvanjem ovog autentičnog krajolika osiguravamo da i buduće generacije mogu uživati u njegovim neprocjenjivim ljepotama i životnoj harmoniji koju pruža. POgledajte video snimke ispod teksta.
Otkazi Bošnjacima u Sjenici – Ministar Memić: “Pravda za obespravljene”
Sjenica: Posljednji u nizu incidenata koju SPP izaziva zadnjih mjeseci dolazi iz lokalnog preduzeća JKP “Seoski vodovodi”, gdje je šest zaposlenih bošnjačke nacionalnosti dobilo otkaze, dok se sedmoj zaposlenoj priprema slična sudbina po povratku sa trudničkog bolovanja.
Ovaj potez izazvao je burne reakcije, a ministar Husein Memić, prepoznat po svom zalaganju za pravednost i jednakost, oglasio se na društvenim mrežama, ukazujući na političku hajku koju je inicirao SPP.
„Politička hajka u Sjenici od strane SPP-a: otkaz za šest Bošnjaka. Ovo je klasičan primjer političkog obračuna sa neistomišljenicima,“ napisao je Memić na svom Facebook nalogu.
Prema službenoj zabilješci koju je direktorica JKP “Seoski vodovodi” Aleksandra Rakonjac dostavila, naredba o uručenju otkaza došla je direktno od predsjednika općine Sjenica, Muniba Mujagića, člana SPP-a. Dokumentacija koja je procurila u javnost jasno ukazuje na selektivnost u donošenju ovih odluka. Otkaze su dobili:
Asmir Karišik, šef tehničke službe,
Namik Čučević, električar,
Merdan Bihorac, radnik na postrojenju za preradu vode,
Šerif Hadžić, radnik na postrojenju za preradu vode,
Nethad Fakić, vodoinstalater,
Amela Zimonić, čistacica.
Svi navedeni su imali ugovore na neodređeno vrijeme, dok zaposleni srpske nacionalnosti i članovi SPP-a sa identičnim radnim statusom nisu bili obuhvaćeni ovom odlukom.
Potez SPP-a, koji je evidentno uperen protiv zaposlenih bošnjačke nacionalnosti, dodatno polarizira političku scenu u Sjenici. Munib Mujagić, predsjednik općine Sjenica, ponovo se pokazao kao lider čija je politička taktika vođena isključivo ličnom koristi i političkom osvetom. Kroz niza odluka koje graniče sa zloupotrebom vlasti, Mujagić ne samo da polarizira zajednicu, već urušava povjerenje u lokalne institucije. Njegova opravdanja o “dugovima prethodne vlasti” nisu ništa drugo do izlizane fraze kojima pokušava zamagliti pravu prirodu svojih postupaka – politički progon neistomišljenika.
Ministar Memić jasno je osudio ove poteze i ponudio pravnu zaštitu oštećenim radnicima.
„Za Sjenicu ćem7o se boriti više nego ikada – za svakog čovjeka kome je učinjena nepravda i ko je postao žrtva političke hajke,“ izjavio je Memić, naglasivši da će SDP biti na strani obespravljenih.
Ovaj slučaj izazvao je oštre reakcije javnosti, posebno zbog selektivnosti i diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti. Lokalno stanovništvo zahtijeva odgovore i poziva na odgovornost one koji stoje iza ovih odluka. Povjerenje u SPP i Muniba Mujagića dostiže novu razinu niskog zbog ovakvih poteza, dok se mnogi pitaju da li je ovo početak kraja političkog monopola SPP-a u Sjenici.
Ministar Memić je poručio da će se nastaviti boriti za pravdu i da neće tolerirati ovakve oblike političkog i nacionalnog progona. Hoće li SPP odgovarati za svoje postupke, ostaje da se vidi, ali jedno je sigurno – Sjenici je potrebna PRAVA pravda, a ne političke manipulacije.
Ubijao je kumove i prijatelje, a sjedeo s njima cijeli dan! Direktor policije o motivu masakra na Cetinju
Tragedija koja je potresla Cetinje dobila je svoj epilog u dramatičnoj akciji crnogorske policije. Aco Martinović (45), osumnjičeni za masovno ubistvo koje je šokiralo region, preminuo je od posljedica samoranjavanja dok je bio u transportu ka Kliničkom centru Crne Gore. Ova tragedija, koja je za sobom ostavila dvanaest mrtvih, uključujući dvoje djece, i četiri teško povrijeđene osobe, otvorila je brojna pitanja o motivima i okolnostima koje su dovele do ovog nezapamćenog zločina.
“Lice koje je izvršilo višestruko ubistvo je locirano u naselju Humci. Ovo lice je potom opkoljeno i prilikom delovanja specijalnih jedinica, lice se nalazilo u bezizlaznoj situaciji. Pucao je tada sebi u glavu kada mu je rečeno da odloži oružje. Pokušali smo da izvršimo transport u Klinički centar Crne Gore, ali je preminuo na putu do tamo”, rekao je Lazar Šćepanović i dodao kako su došli do informacija o njegovom kretanju posle masovnog ubistva.
“Mogu da kažem da je ovo lice, kako smo prikupili obaveštajne podatke, od širih članova porodice koji su nam pomogli da ga lociramo, imalo određene devijacije u komunikaciji. Sva ubijena lica su kumovi, prijatelji i drugovi sa kojima je najviše provodio vreme. Motiv je još nepoznat, nakon istrage ćemo obavestiti građane Cetinje”, poručio je Direktor Uprave policije Lazar Šćepanović .
Direktor Uprave policije Lazar Šćepanović objasnio je kako je izvedena akcija hapšenja osumnjičenog. Martinović je lociran u naselju Humci nakon višesatne potjere. Policijski specijalci su ga opkolili, a u trenutku kada je dobio naredbu da odloži oružje, pucao je sebi u glavu. “Lice koje je izvršilo višestruko ubistvo bilo je u bezizlaznoj situaciji. Uprkos pokušaju hitnog transporta, preminuo je na putu ka bolnici,” izjavio je Šćepanović. Prema njegovim riječima, porodica i šira zajednica pružile su ključne informacije o Martinovićevom kretanju, što je omogućilo brzo lociranje osumnjičenog.
Tragedija je počela u kafiću “Velestovo” u blizini Sportskog centra na Cetinju, gdje je Martinović započeo krvavi pohod. Nakon toga, nastavio je ubijanje na još tri lokacije, uključujući kuću svoje sestre. Među žrtvama su njegovi najbliži prijatelji, kumovi i članovi porodice, što dodatno produbljuje zapanjenost javnosti nad ovim zločinom. Među ubijenima su i dvoje maloljetnika, starih samo 11 i 13 godina.
“Sva ubijena lica su osobe s kojima je najviše provodio vrijeme. Motiv ovog nezapamćenog zločina još nije poznat. Nakon detaljne istrage, obavijestit ćemo građane o svim okolnostima,” izjavio je Šćepanović. Prema izjavama porodice i prijatelja, Martinović je u posljednje vrijeme pokazivao znakove ozbiljnih komunikacijskih devijacija. Njegovo ponašanje bilo je sve više izolovano, što je ukazivalo na potencijalne mentalne probleme. Ipak, nikome iz njegovog okruženja nije bilo jasno šta bi moglo dovesti do ovako brutalnog zločina.
Ministar unutrašnjih poslova Crne Gore Danilo Šaranović izrazio je zahvalnost svim policijskim službenicima na uspješnoj akciji i uputio saučešće porodicama žrtava. “Građani mogu da se vrate normalnom životu. Policija je brzo i efikasno reagovala, spriječivši dalji gubitak života,” poručio je Šaranović.
Amplitude u njegovoj fudbalskoj karijeri su nestvarne: kao dečak debitovao je u Partizanu, potpisao ugovor sa Mančester Junajtedom pa otišao u Fjorentinu… Kad je malo ko očekivao zablistao je najblještavijim sjajem u dresu Rome, Intera, Torina… Igrao je u Bešiktašu, podrazumeva se i u reprezentaciji, istina ne toliko koliko je trebalo… I mimo očekivanja i logike – vratio se u Novi Pazar! Okupio je kompletnu porodicu posle punih 18 godina – sve na jednom mestu – u gradu gde je dočekan kao nekad Maradona u Napulju, ili Toti u Rimu… Odužio se majstorijama, asistencijama i prelepim golovima. Ako ih za neki dan napusti i vrati se u Partizan da i njemu pomogne, Pazarci ne treba da mu zamere, jer, vedetu kao što je Adem Ljajić teško da će ikad više imati u svom timu…
Iako i danas izgleda kao dečak, Adem je zreo čovek što se posle prvih reči može zaključiti. Miran glas definiše staloženost i spremnost da odgovori sve što ga pitate.
U duši 33, na dresu 22, a u srcu nešto između, nikad bolji niste bili?
– Što bih rekao: godine su samo broj, 22 nosim ceo život, zna se i zbog koga – to je zbog Saleta Ilića. Bila mi je čast da nosim taj broj još kad sam počeo u Partizanu i uvek sam ga rado nosio i voleo. Dobro se osećam, kao što sam rekao – godine su samo broj, trenutno sam fizički i na terenu i van terena siguran. Mislim da ću moći još puno toga da pružim na terenu i da ću igrati dok se budem osećao ovako. Mislim da sam to i pokazao na terenu.
Sada je možda u Srbiji i lakše za igranje nego ranije, tereni su neuporedivo bolji..
– Naravno, to je ozbiljan faktor koji je uticao na poboljšanje cele lige i generalno kvaliteta takmičenja. Dosta mladih fudbalera u ovoj ligi ima kvaliteta, ali su tereni bili takvi da je bilo teško igrati po njima i dobri igrači generalno nisu mogli da dođu do izražaja. Sa boljim terenima i boljom infrastrukturom, podigao se i kvalitet lige i sad svi igraju fudbal. Poboljšanje terena uticalo je i na poboljšanje fudbala u Srbiji.
Neki igraju kao vi, a neki i biju. U Subotici i protiv Zvezde u Novom Pazaru startovi nad vama bili su brutalni. Niko, a posebno fudbalski majstor kao što ste vi, ne zaslužuje to…
– Dobro, kako bih voleo da kažem: fudbal je muška igra, startova uvek ima. Nije prijatno, nije lepo kad dobiješ batine, ali je muška igra i mora da se igra čvrsto i jako. Razumem donekle sve te stvari, samo mi je ostalo u lošem sećanju jer sudije kod nas to ne sankcionišu kako bi trebalo, isključenjima. Mislim da je Kanga u Novom Pazaru zaslužio, imao je pre toga žuti karton: „ušao mi je“ s leđa, još ne mogu da hodam, trebao je da dobije drugi žuti karton… Ali, dobro, muška je igra, ne zameram nikom, igra se čvrsto, jako, to je sastavni deo fudbala.
Kažete da ne možete da hodate, a svi očekujemo da ćete na proleće „da letite“ u dresu Partizana i s kapitenskom trakom na ruci…
– Neeee, to je samo bio jak udarac, još mi se zglob i Ahilova tetiva nisu oporavili, ali, mislim da ću za start priprema biti spreman. Što se tiče Partizana, to ćemo da vidimo, ne bih voleo da dajem prognoze unapred… Vidim da se piše i priča, videćemo šta će da bude u bliskoj budućnosti.
Gde je teže igrati: u Italiji, bili ste u Interu, Romi, Fjorentini, Torinu, ili u Turskoj?
– Kako volim da kažem: različite su lige i nisu za poređenje. U Turskoj se igra brži fudbal, fizički su jači igrači…. U Italiji ima jako puno taktike, dobrih tehničkih igrača, veliki su klubovi, velika liga i tamo i ovamo. Bilo je teže igrati u Italiji iako sam se navikao na igranje tamo.
Koje su utakmice sačuvane u sećanjima pod vinjetom „najdraže“?
– Najdražih je bio puno, ali, najlepši trenuci bili su kad se pobedi u derbiju. Pobedio sam Lacio s Romom, Milan sa Interom, dao sam gol za Torino protiv Juventusa. To su veoma lepi trenuci koji se pamte.
U Turskoj?
– Dao sam gol za Bešiktaš protiv Galate iz penala i pobedili smo 1:0. Bilo je puno teških, ali i lepih utakmica…
U naponu zrelosti izabrali ste povratak u Novi Pazar, utisak sa strane je da niste pogrešili, dočekani ste kako valjda nikad više niko ne može da bude dočekan?
– Iskreno, to je bio neki moj dečački san koji sam ostvario u najboljim godinama. U 31. godini vratio sam se u Novi Pazar da ostvarim dečački san i ispunim želju celog grada i svoje porodice. Dočekan sam jako lepo, to je moj grad, moj klub, to su moji ljudi. Hvala im puno na tome, jako mi je lepo kod kuće i u Pazaru, već godinu i po sam tu. Pokušavamo sa Novim Pazarom da ostvarimo neke dobre rezultate, da napredujemo iz dana u dan, zrači neka pozitivna atmosfera generalno u gradu. Nadamo se da ćemo uspeti u tome. Ponovo bih se zahvalio i na dočeku i svemu što mi pružaju u svom gradu.
U čemu je tajna tolikog fudbalskog fanatizma Pazaraca?
– Vole ljudi svoj grad, svoj klub. Ovde nije kao u drugim gradovima po Srbiji gde po 90 odsto ljudi navija za Zvezdu i Partizan, ovde ceo grad navija za Novi Pazar! I svi vole klub, vole Pazar. Možda je bilo drugačije kad je Pazar bio u Drugoj ligi pa su više bili privrženi Partizanu nego Zvezdi… Ali, generalno, sada ceo grad navija za Novi Pazar i ja bih voleo da se te stvari dešavaju više u Srbiji: da u Nišu navijaju više za Radnički, u Novom Sadu za Vojvodinu… U svakom gradu za svoj fudbalski klub… Primer kakav je u Novom Pazaru, mislim da ne postoji nigde u našoj zemlji… možda i u regionu, da ljudi tako vole svoj klub i grad kao Pazarci.
Može li Novi Pazar na proleće da stigne do gornjeg dela tabele, igrama je zaslužio, bar od dolaska Sivića?
– Sigurno je da možemo. Svi se nadamo tome. Težimo ka tome i vredno radimo. Zaslužili smo da imamo nekoliko bodova više. Neke utakmice izgubili smo u poslednjim minutima ili smo primali golove i ostajali bez pobeda. Sigurno smo mogli više, svesni smo toga. Moramo da radimo jako da napredujemo iz dana u dan i nadamo se da možemo da dođemo do plej-ofa što je naš trenutni cilj. Jer, mislim da imamo veoma dobar raspored za sledeću polusezonu. Svi u klubu smo optimisti da ćemo to i ostvariti.
Moram da vas pitam: kakav je Antvi fudbaler?
– Jako dobar igrač. Iako, iskreno, nisam ranije čuo za njega i nisam poznavao njegovu karijeru, ali, već na pripremama videlo se da se radi o jako dobrom igraču. Odigrao je dobru polusezonu i nije ni čudo što ima ovoliko interesovanja i što se priča ovoliko o njemu. Jer, ima jako dobre kvalitete.
Zbog čega u reprezentaciji niste dobili onoliko prilike koliko ste kvalitetom zasluživali?
– Iskreno da kažem: ne znam! Imam 48 utakmica u reprezentaciji, bio sam 11 godina deo svega toga, u jednom trenutku igrao stvarno dobro…. Kad god sam bio u reprezentaciji, na 95 odsto utakmica, bio sam starter, ali, izdešavale su se i neke stvari u karijeri zbog kojih nisam bio tu u jednom periodu Posle se isto dešavalo i kod Dika Advokata. Generalno, ne znam ni sam šta da odgovorim na ovo pitanje. Meni je čast što sam bio deo reprezentacije, igrao sa tim velikim igračima i bio deo svega toga. To su najlepši trenuci karijere, posebno Svetsko prvenstvo u Rusiji koje je krov fudbala i treba da se doživi.
Vaš crno-beli idol Saša Ilić igrao je do 38, možete li i vi?
– Jako se dobro trenutno osećam i ne razmišljam o godinama, gledam nedelju za nedeljom… Mislim da ću i ja, ako se budem osećao ovako dobro, moći da igram do 38. kao Sale. Sale je bio ozbiljna legenda Partizana, moj idol i ne samo moj… Mnogo igrača koji su stasali u Partizanu u njemu su videli idola. Sve zavisi od tela, kako bude reagovalo na napore, ali, nadam se da ću moći da igram koliko i Sale…
Imate li neki hobi, šta radite kad ne trenirate, ne gledate valjda fudbal i kod kuće na TV?
– Rekao bih da mi je košarka hobi. Generalno, fudbal jako slabo pratim i gledam osim što ga igram… Baš kad su neke dobre utakmice i derbi, onda pogledam, ali, više volim košarku. Zanimljivija mi je Evroliga nego današnji fudbal. Danas više ne možeš da vidiš majstora fudbala, traže se samo fizički jaki fudbaleri i fudbal se generalno bazira na snazi…
Da li ste zadovoljni 2024. godinom, šta želite u 2025?
– Iskreno, zadovoljan sam kako je prošla. Moglo je bolje, ali i gore u fudbalu. U ovoj godini dobio sam drugu kćerkicu tako da sam generalno zadovoljan svim stvarima koje su se desile. U 2025. želim samo zdravlje i da budemo živi i zdravi, ostalo će sve doći na svoje – zaključio je poslednji fudbalski umetnik s tla Srbije.
Ima ih možda još, ali, nijedan novi koji se pojavi verovatno nikad neće proći putem kojim je išao Adem Ljajić i doživeti sve što je doživeo večiti dečak, jedini autentični naslednik legendarnog Saše Ilića.
Izvor: zurnal.rs
ФОТО: М. Рашић
The post Kad fudbal postane umetnost: Adem Ljajić, najbolji fudbaler Novog Pazara appeared first on Radio Televizija Novi Pazar.
Cetinje: A.M. usmrtio šest osoba, među kojima i dvoje djece, policija u potjeri
Danas poslijepodne u Cetinju dogodio se nezapamćen zločin koji je šokirao cijelu Crnu Goru. Prema prvim informacijama, muškarac, čiji je identitet poznat policiji, otvorio je vatru u centru grada. U krvavom napadu u kafani ubio je četiri muškarca i ranio dvije osobe, nakon čega je pobjegao s mjesta događaja.
Nedugo posle zločina u kafani javljeno je da je u naselju Bogdanov kraj ubio dvoje dece i ranio jednu žensku osobu. Nezvanične informacije govore da se radi o A. Martinoviću (45) sa Cetinja. Među žrtvama su M. V., R. M., B. M.
Policija je uputila apel građanima Cetinja da ostanu pribrani i ne napuštaju svoje domove dok se provode opsežne aktivnosti s ciljem pronalaska i neutraliziranja počinioca. Sve raspoložive jedinice policije su na terenu, a uključene su i specijalne jedinice kako bi situacija bila stavljena pod kontrolu. Iz Uprave policije potvrđeno je da se ne radi o sukobu visokorizičnih organiziranih kriminalnih grupa, već o izoliranom incidentu.
O motivima napada za sada nema zvaničnih informacija, dok istražni organi prikupljaju sve relevantne dokaze i informacije. Tragedija je ostavila Cetinje u stanju šoka, a porodice žrtava i šira javnost očekuju da pravosudni organi brzo rasvijetle ovaj stravični slučaj i privedu počinioca pravdi.
Novi Pazar: M.P. s dve puške krenuo ka D.J. i njenom novom partneru – Pozadina pokušaja samoubistva
Rano jutros, Novi Pazar potresla je vijest o pokušaju samoubistva pripadnika Vojske Srbije, M.P. (24), rođenog 1999. godine. Kako nezvanično saznajemo, motiv ovog tragičnog čina povezan je s ljubavnim razočaranjem, jer se u središtu događaja nalazi djevojka D.J., koja je, prema informacijama, bila u vikendici na Goliji s drugim momkom i društvom.
Mladić je, navodno, krenuo ka vikendici svojim automobilom, sa sobom ponijevši dvije puške, od kojih je jedna bila lovački karabin, i veću količinu municije. Prema prvim izvještajima, planirao je da se suoči s djevojkom i njenim društvom, ali se na ulazu u Goliju odlučio na tragičan korak. Na toj lokaciji pokušao je izvršiti samoubistvo, pucajući sebi ispod srca iz vatrenog oružja.
Brzom reakcijom hitne pomoći, M.P. je najprije prevezen u bolnicu u Novom Pazaru, ali je zbog ozbiljnosti povreda hitno transportovan u Klinički centar Kragujevac, gdje ljekari nastavljaju borbu za njegov život. Njegovo stanje je i dalje opisano kao izuzetno teško, a prognoze su neizvjesne.
Policija je tokom uviđaja u njegovom automobilu pronašla obje puške i veću količinu metaka, što dodatno potvrđuje ozbiljnost namjera koje je imao prilikom polaska ka vikendici. Međutim, u prelomnom trenutku odlučio je povrijediti sebe umjesto da se suoči s drugima.
Kako saznajemo, djevojka D.J., koja je bila u središtu ovog događaja, iza sebe već ima jedan brak koji je završen razvodom. Njeno prisustvo u vikendici s drugim momkom i društvom navodno je izazvalo emotivni slom kod M.P., što je dovelo do ovog tragičnog čina.
Ovaj događaj šokirao je građane Novog Pazara, ali i širu javnost. Mladić, poznat kao pripadnik Vojske Srbije, bio je prepoznat kao odgovoran i disciplinovan, zbog čega je ovaj čin za mnoge ostao nerazumljiv.
Policija trenutno radi na prikupljanju dodatnih informacija kako bi se razjasnile sve okolnosti koje su dovele do ovog tragičnog čina. Sumnja se da je emotivni slom, izazvan ljubavnim problemima, bio ključni faktor.
Potresan video snimak s mjesta događaja nalazi se ispod ovog teksta. Upozorenje: Video sadrži uznemirujuće scene i nije preporučljiv za osjetljive osobe.
Redakcija nastavlja pratiti razvoj situacije i o svim novim detaljima izvještavat ćemo u narednim objavama.
Adem Ljajić, ubedljivo najbolji fudbaler Novog Pazara
sreda, januar 1, 2025pretraganaslovnaIstaknuto1. januar 2025.Adem Ljajić, ubedljivo najbolji fudbaler Novog Pazara Amplitude u njegovoj fudbalskoj karijeri su nestvarne: kao dečak debitovao je u Partizanu, potpisao ugovor sa Mančester Junajtedom pa otišao u Fjorentinu… Kad je malo ko očekivao zablistao je najblještavijim sjajem u dresu Rome, Intera, Torina… Igrao je u Bešiktašu, podrazumeva se i u reprezentaciji, istina ne toliko koliko je trebalo… I mimo očekivanja i logike – vratio se u Novi Pazar! Okupio je kompletnu porodicu posle punih 18 godina – sve na jednom mestu – u gradu gde je dočekan kao nekad Maradona u Napulju, ili Toti u Rimu… Odužio se majstorijama, asistencijama i prelepim golovima. Ako ih za neki dan napusti i vrati se u Partizan da i njemu pomogne, Pazarci ne treba da mu zamere, jer, vedetu kao što je Adem Ljajić teško da će ikad više imati u svom timu…
Iako i danas izgleda kao dečak, Adem je zreo čovek što se posle prvih reči može zaključiti. Miran glas definiše staloženost i spremnost da odgovori sve što ga pitate.
U duši 33, na dresu 22, a u srcu nešto između, nikad bolji niste bili?
– Što bih rekao: godine su samo broj, 22 nosim ceo život, zna se i zbog koga – to je zbog Saleta Ilića. Bila mi je čast da nosim taj broj još kad sam počeo u Partizanu i uvek sam ga rado nosio i voleo. Dobro se osećam, kao što sam rekao – godine su samo broj, trenutno sam fizički i na terenu i van terena siguran. Mislim da ću moći još puno toga da pružim na terenu i da ću igrati dok se budem osećao ovako. Mislim da sam to i pokazao na terenu.
Sada je možda u Srbiji i lakše za igranje nego ranije, tereni su neuporedivo bolji..
– Naravno, to je ozbiljan faktor koji je uticao na poboljšanje cele lige i generalno kvaliteta takmičenja. Dosta mladih fudbalera u ovoj ligi ima kvaliteta, ali su tereni bili takvi da je bilo teško igrati po njima i dobri igrači generalno nisu mogli da dođu do izražaja. Sa boljim terenima i boljom infrastrukturom, podigao se i kvalitet lige i sad svi igraju fudbal. Poboljšanje terena uticalo je i na poboljšanje fudbala u Srbiji.
Neki igraju kao vi, a neki i biju. U Subotici i protiv Zvezde u Novom Pazaru startovi nad vama bili su brutalni. Niko, a posebno fudbalski majstor kao što ste vi, ne zaslužuje to…
– Dobro, kako bih voleo da kažem: fudbal je muška igra, startova uvek ima. Nije prijatno, nije lepo kad dobiješ batine, ali je muška igra i mora da se igra čvrsto i jako. Razumem donekle sve te stvari, samo mi je ostalo u lošem sećanju jer sudije kod nas to ne sankcionišu kako bi trebalo, isključenjima. Mislim da je Kanga u Novom Pazaru zaslužio, imao je pre toga žuti karton: „ušao mi je“ s leđa, još ne mogu da hodam, trebao je da dobije drugi žuti karton… Ali, dobro, muška je igra, ne zameram nikom, igra se čvrsto, jako, to je sastavni deo fudbala.
Kažete da ne možete da hodate, a svi očekujemo da ćete na proleće „da letite“ u dresu Partizana i s kapitenskom trakom na ruci…
– Neeee, to je samo bio jak udarac, još mi se zglob i Ahilova tetiva nisu oporavili, ali, mislim da ću za start priprema biti spreman. Što se tiče Partizana, to ćemo da vidimo, ne bih voleo da dajem prognoze unapred… Vidim da se piše i priča, videćemo šta će da bude u bliskoj budućnosti.
Gde je teže igrati: u Italiji, bili ste u Interu, Romi, Fjorentini, Torinu, ili u Turskoj?
– Kako volim da kažem: različite su lige i nisu za poređenje. U Turskoj se igra brži fudbal, fizički su jači igrači…. U Italiji ima jako puno taktike, dobrih tehničkih igrača, veliki su klubovi, velika liga i tamo i ovamo. Bilo je teže igrati u Italiji iako sam se navikao na igranje tamo.
Koje su utakmice sačuvane u sećanjima pod vinjetom „najdraže“?
– Najdražih je bio puno, ali, najlepši trenuci bili su kad se pobedi u derbiju. Pobedio sam Lacio s Romom, Milan sa Interom, dao sam gol za Torino protiv Juventusa. To su veoma lepi trenuci koji se pamte.
U Turskoj?
– Dao sam gol za Bešiktaš protiv Galate iz penala i pobedili smo 1:0. Bilo je puno teških, ali i lepih utakmica…
U naponu zrelosti izabrali ste povratak u Novi Pazar, utisak sa strane je da niste pogrešili, dočekani ste kako valjda nikad više niko ne može da bude dočekan?
– Iskreno, to je bio neki moj dečački san koji sam ostvario u najboljim godinama. U 31. godini vratio sam se u Novi Pazar da ostvarim dečački san i ispunim želju celog grada i svoje porodice. Dočekan sam jako lepo, to je moj grad, moj klub, to su moji ljudi. Hvala im puno na tome, jako mi je lepo kod kuće i u Pazaru, već godinu i po sam tu. Pokušavamo sa Novim Pazarom da ostvarimo neke dobre rezultate, da napredujemo iz dana u dan, zrači neka pozitivna atmosfera generalno u gradu. Nadamo se da ćemo uspeti u tome. Ponovo bih se zahvalio i na dočeku i svemu što mi pružaju u svom gradu.
U čemu je tajna tolikog fudbalskog fanatizma Pazaraca?
– Vole ljudi svoj grad, svoj klub. Ovde nije kao u drugim gradovima po Srbiji gde po 90 odsto ljudi navija za Zvezdu i Partizan, ovde ceo grad navija za Novi Pazar! I svi vole klub, vole Pazar. Možda je bilo drugačije kad je Pazar bio u Drugoj ligi pa su više bili privrženi Partizanu nego Zvezdi… Ali, generalno, sada ceo grad navija za Novi Pazar i ja bih voleo da se te stvari dešavaju više u Srbiji: da u Nišu navijaju više za Radnički, u Novom Sadu za Vojvodinu… U svakom gradu za svoj fudbalski klub… Primer kakav je u Novom Pazaru, mislim da ne postoji nigde u našoj zemlji… možda i u regionu, da ljudi tako vole svoj klub i grad kao Pazarci.
Može li Novi Pazar na proleće da stigne do gornjeg dela tabele, igrama je zaslužio, bar od dolaska Sivića?
– Sigurno je da možemo. Svi se nadamo tome. Težimo ka tome i vredno radimo. Zaslužili smo da imamo nekoliko bodova više. Neke utakmice izgubili smo u poslednjim minutima ili smo primali golove i ostajali bez pobeda. Sigurno smo mogli više, svesni smo toga. Moramo da radimo jako da napredujemo iz dana u dan i nadamo se da možemo da dođemo do plej-ofa što je naš trenutni cilj. Jer, mislim da imamo veoma dobar raspored za sledeću polusezonu. Svi u klubu smo optimisti da ćemo to i ostvariti.
Moram da vas pitam: kakav je Antvi fudbaler?
– Jako dobar igrač. Iako, iskreno, nisam ranije čuo za njega i nisam poznavao njegovu karijeru, ali, već na pripremama videlo se da se radi o jako dobrom igraču. Odigrao je dobru polusezonu i nije ni čudo što ima ovoliko interesovanja i što se priča ovoliko o njemu. Jer, ima jako dobre kvalitete.
Zbog čega u reprezentaciji niste dobili onoliko prilike koliko ste kvalitetom zasluživali?
– Iskreno da kažem: ne znam! Imam 48 utakmica u reprezentaciji, bio sam 11 godina deo svega toga, u jednom trenutku igrao stvarno dobro…. Kad god sam bio u reprezentaciji, na 95 odsto utakmica, bio sam starter, ali, izdešavale su se i neke stvari u karijeri zbog kojih nisam bio tu u jednom periodu Posle se isto dešavalo i kod Dika Advokata. Generalno, ne znam ni sam šta da odgovorim na ovo pitanje. Meni je čast što sam bio deo reprezentacije, igrao sa tim velikim igračima i bio deo svega toga. To su najlepši trenuci karijere, posebno Svetsko prvenstvo u Rusiji koje je krov fudbala i treba da se doživi.
Vaš crno-beli idol Saša Ilić igrao je do 38, možete li i vi?
Jako se dobro trenutno osećam i ne razmišljam o godinama, gledam nedelju za nedeljom… Mislim da ću i ja, ako se budem osećao ovako dobro, moći da igram do 38. kao Sale. Sale je bio ozbiljna legenda Partizana, moj idol i ne samo moj… Mnogo igrača koji su stasali u Partizanu u njemu su videli idola. Sve zavisi od tela, kako bude reagovalo na napore, ali, nadam se da ću moći da igram koliko i Sale…
Imate li neki hobi, šta radite kad ne trenirate, ne gledate valjda fudbal i kod kuće na TV?
– Rekao bih da mi je košarka hobi. Generalno, fudbal jako slabo pratim i gledam osim što ga igram… Baš kad su neke dobre utakmice i derbi, onda pogledam, ali, više volim košarku. Zanimljivija mi je Evroliga nego današnji fudbal. Danas više ne možeš da vidiš majstora fudbala, traže se samo fizički jaki fudbaleri i fudbal se generalno bazira na snazi…
Da li ste zadovoljni 2024. godinom, šta želite u 2025?
– Iskreno, zadovoljan sam kako je prošla. Moglo je bolje, ali i gore u fudbalu. U ovoj godini dobio sam drugu kćerkicu tako da sam generalno zadovoljan svim stvarima koje su se desile. U 2025. želim samo zdravlje i da budemo živi i zdravi, ostalo će sve doći na svoje – zaključio je poslednji fudbalski umetnik s tla Srbije.
Ima ih možda još, ali, nijedan novi koji se pojavi verovatno nikad neće proći putem kojim je išao Adem Ljajić i doživeti sve što je doživeo večiti dečak, jedini autentični naslednik legendarnog Saše Ilića
Povećana kazna seksualnom predatoru iz Novog Pazara – Elvedin Dupljak dobio maksimalnu robiju
Apelacioni sud u Kragujevcu usvojio je žalbu Višeg tužilaštva u Novom Pazaru i povećao kaznu Elvedinu Dupljaku (42) sa 10 na 11 godina zatvora. Ovaj višestruki povratnik osuđen je zbog pokušaja obljube 31-godišnje djevojke s posebnim potrebama u februaru ove godine.
Presuda je preinačena nakon što je Viši sud u Novom Pazaru primijenio institut “višestruki povrat”, izrekao kaznu iznad polovine zakonom predviđenog raspona. Ovaj slučaj privukao je pažnju javnosti zbog Elvedinove prošlosti obilježene nizom teških krivičnih djela.
Elvedin D. uhapšen je 20. februara 2024. godine, samo osam mjeseci nakon što je izašao iz zatvora, gdje je služio kaznu zbog nedozvoljenih polnih radnji nad dvije djevojčice. Prethodnu kaznu od četiri godine i četiri mjeseca izdržavao je zbog seksualnog napastvovanja maloljetnica krajem januara 2019. godine i jedne teške krađe.
Osnovni sud u Novom Pazaru tada ga je osudio za dva djela nedozvoljene polne radnje, izrekao po dvije godine zatvora za svako, te osam mjeseci za tešku krađu. Nakon tri godine provedene u Kazneno-popravnom zavodu u Nišu i preostalog dijela kazne u Okružnom zatvoru u Leskovcu, pušten je na slobodu 30. maja 2023. godine.
Nakon izlaska na slobodu, Elvedin je bio pod posebnim nadzorom u skladu s “Marijinim zakonom”, koji obuhvata stroge mjere nadzora nad počiniteljima krivičnih djela protiv polne slobode. Mjere uključuju obavezno javljanje policiji, zabranu pristupa mjestima gdje se okupljaju maloljetnici, obavještavanje o promjeni prebivališta i obavezne posjete savjetovalištima.
Iako su mjere formalno poštovane, to nije spriječilo Elvedina da ponovo počini krivično djelo.Ovaj slučaj ukazuje na važnost adekvatnog praćenja višestrukih povratnika i jačanje sistema koji bi spriječio ponavljanje ovako teških krivičnih djela.
Elvedinov dosije dodatno je opterećen prethodnim presudama za nasilje u porodici i čak osam slučajeva krađe i teške krađe, što ga čini osobom s dugogodišnjim kriminalnim stažom. Povećanje kazne na 11 godina zatvora korak je ka strožijem sankcionisanju povratnika, ali ostaje pitanje kako dodatno unaprijediti sistem prevencije. Pogledajte video snimaknispod teksta.
