Ankara – Turski premijer Ahmet Davutoglu potvrdio je da zvanična Ankara pruža pomoć svim snagama u Siriji koje su protiv režima Bašara el Asada.
On je istakao da je Turska najzaslužnija što u Siriji postoji umerena opozicija, ali i naveo da će Ankara pružiti svu pomoć snagama koje se bore protiv invazije Rusije i Irana.
“Kako bi oni mogli da se brane da nema turske pomoći sirijskom narodu? Ako danas zaista postoji umerena opozicija u Siriji, to je zato što postoji podrška Turske. Ako danas Asadov režim nije u mogućnosti da kontroliše sve delove teritorije, to je zato što opoziciji pružaju podršku Turska i još neke države”, rekao je Davutoglu.
Prema njegovim rečima, Ankara će učiniti sve da pomogne svojoj sirijskoj braći i sestrama.
“Ne tražimo pomoć za to bilo od koga… Pomoći ćemo svima, od izbeglica do herojskog naroda u Siriji. Svi Sirijci, oni koji podižu glas protiv agresije režima, protiv terorista Jedinice narodne zaštite Kurda, Islamske države i stranih sila koje vrše invaziju na Siriju, a to su Rusija i Iran”, dodao je Davutoglu.
On je istakao i da je cilj ruskih vazdušnih napada etničko čišćenje u i oko grada Alepo.
”Moskva gađa sve antirežimske snage, sve grupe, Sunite, Kurde, Turke, Arape, nije im bitno, gađaju sve koji su protiv Asada. Oni nastavljaju da stvaraju nove grupe izbeglica koje idu ka Turskoj, međunarodna zajednica je nema i ne želi da pomogne izbeglicama. Ultimativni cilj Rusije je da se u Turskoj i Evropskoj uniji stvori izbeglička kriza”, istakao je Davutoglu.
Turski premijer je još jednom demantovao da Turska planira da se vojno angažuje u Siriji, kao i ponovio da ne žali zbog obaranja ruskog vojnog aviona, posle čega su odnosi Ankare i Moskve naglo zahladneli.
Leonardo in London for the premiere of The Revenant, in a file photo from January 2016.
U Dolbi teatru u Los Anđelesu sinoć je održana 88. dodela jedne od najprestižnijih filmskih nagrada. Oskar za najbolji film 2016. godine dodeljen je ostvarenju “Pod lupom” (Spotlight).
Nakon što su kritičari u januaru “Pod lupom“ proglasili za najbolji film godine (Critics Choice Awards), ostvarenje Toma Mekartija nagrađeno je i Oskarom. Reč je o drami u čijem se fokusu nalazi skandal koji je istraživala novinarska redakcija “The Boston Globe”, vezan za zlostavljanja koja su se odvijala pod okriljem katoličke crkve.
Drugi veliki favorit bila je “Opklada veka“, film zasnovan na istinitoj priči o četiri fiansijera koji su predvideli veliki ekonomski krah početkom 21. veka i otkrili kako da u celom sledu događaja izvuku korist.
Oskar za najbolju režiju sasvim očekivano je dospeo je u ruke Alehandra Gonzalesa Injaritua za film “Povratnik”. Najveći favorit ove godine bio je nominovan u čak 12 kategorija: najbolji film, režija, glavna muška uloga, sporedna muška uloga, fotografija, scenografija, montaža, zvuk, montaža zvuka, vizualni efekti, kostim i šminka.
Injaritu je i prošle godine pobrao velike pohvale kritičara i publike filmom “Čovek ptica“, koji je, osim što ga je Akademija proglasila za najbolje filmsko ostvarenje, dobio nagrade i za režiju, originalni scenario i kameru.
“Ne mogu da verujem da se ovo dešava”, rekao je Injaritu, zahvaljujući Dikapriju i Hardiju. “Zadivljujuće je primiti ovu nagradu večeras, ali mi je mnogo draže da je podelim da svim talentovanim i ‘ludim’ članovima filmske ekipe i kolegama širom kontinenta koji su omogućili sprovođenje moje zamisli u delo. Postoji jedna rečenica u filmu koju Glas izgovara svom sinu. ‘Ne slušaju te, samo vide boju tvoje kože’. Tako da je ovo divna prilika da se naša generacija oslobodi svih predrasuda i, znate, primitivnog načina razmišljanja i jednom zauvek se potrudi da boja kože postane nebitna isto onoliko koliko je nebitna i dužina nečije kose”, zaključio je.
U trci za najbolju mušku ulogu našao se Leonardo Dikaprio, koji je zahvaljujući ulozi Hjua Glasa u “Povratniku“ osvojio prvog Oskara u svojoj karijeri.
Slobodno se može reći da su večeras ka glumcu bili usmereni svi pogledi, s obzirom na to da ljubitelji filma već godinama negoduju što slavni glumac nije dobio priznanje koje, prema njihovom mišljenju, itekako zaslužuje.
“Hvala, hvala svima. Hvala Akademiji, hvala svima u ovoj prostoriji, čestitke i drugim nominovanim glumcima za izvanredno izvođenje. ‘Povratnik’ je bio proizvod neumornih napora neverovatne ekipe sa kojom sam radio. Prvo, Tomu Hardiju. Tome, tvoj talenat na ekranu može da prevaziđe samo tvoje prijateljstvo van ekrana… hvala ti na stvaranju izvanrednog filmskog iskustva. Hvala svima u Foksu i kompaniji ‘New Regency’… mom celom timu. Zahvaljujem svima koji su na bilo koji način učestvovali u snimanju filma. Kao i mojim roditeljima, ništa od ovoga ne bi bilo moguće bez vas. I mojim prijateljima, volim vas puno, znate ko ste”, rekao je Dikaprio.
“I konačno, želim da kažem još ovo: Snimanje ‘Povratnika’ bilo je o čovekovoj vezi sa prirodom. O svetu koji je 2015. zabeležen kao najtoplija godina u istoriji. Tokom snimanja smo neprestano morali da se pomeramo ka jugu, kako bismo našli sneg. Klimatske promene su stvarne, i dešavaju se upravo sada. U pitanju je najhitnija pretnja koja lebdi nad celim čovečanstvom, i moramo početi zajedno da radimo na tome i prestati da odugovlačimo radi onih koji će biti najviše pogođeni posledicama. Za decu naše dece i sve one ljude čije će glasove ugušiti politika pohlepe. Ne shvatajmo ovu planetu olako. Ovo veče ja ne shvatam olako. Hvala mnogo svima”, dodao je.
Fantastični Dikaprio svakako je veče proveo napeto jer je titula najboljeg glumca mogla da pripadne i Ediju Redmejnu za ulogu Lili Elbo, jedne od prvih poznatih osoba u svetu koja se podvrgla promeni pola. Njen lik prikazan je u filmu “Dankinja“.
Ipak, Redmejn, koji je prošle godine dobio Oskara za najbolju mušku ulogu tumačeći Stivena Hokinga u “Teoriji svega“, izjavio je pred dodelu da smatra da će nagrada zasluženo pripasti Dikapriju.
Nagradu za najbolju žensku ulogu dobila je Bri Larson za nastup u filmu “Soba”. Larson tumači majku petogodišnjeg sina koja sa svojim detetom iz zatočeništva beži u otvoreni svet.
Osim Larsonove, koja je bila jedan od najvećih favorita u ovoj kategoriji, veliku konkurenciju nominovanim glumicama predstavljala je i oskarovka Kejt Vinslet. Njoj je ovogodišnju nominaciju donela uloga Džoane Hofman u filmu “Stiv Džobs“, za koju je u januaru dobila “Zlatni globus“.
Borba je bila vrlo neizvesna jer je bila nominovana i dvostruka oskarovka Kejt Blanšet. Glumica u drami “Kerol“ tumači lik Kerol Erd, ženu pred razvodom koja stupa u ljubavnu aferu sa mladom prodavačicom u Njujorku.
Alisija Vikander dobila je Oskara za izvanredno izvedenu najbolju sporednu žensku ulogu u “Dankinji”. Švedska glumica u filmu tumači suprugu slikara Ajnara Vegenera koji putem promene pola postaje žena. Vikander ima veliki razlog za slavlje – glumici je ovo prva nominacija za Oskara, koja joj je donela i prvu pobedu.
Najvećim favoritom u ovoj kategoriji smatrana je Kejt Vinslet za ulogu u filmu “Stiv Džobs”, a bile su nominovane i Runi Mejra za ulogu mlade prodavačice u filmu “Kerol”, Rejčel Mekadams” za ulogu novinarke u filmu “Pod Lupom”, i Dženifer Džejson za ulogu u filmu “Podlih osam” (The Hateful Eight).
Nagradu za najbolju mušku sporednu ulogu dobio je Mark Rajlens za film “Most špijuna”. Rajlens je ove godine prvi put nominovan za Oskara, što znači da je ujedno prvi put dobio nagradu o kojoj mnogi glumci sanjaju godinama.
Odluka akademije mnogima je delovala iznenađujuće, s obzirom na to da su se u konkurenciji našli Kristijan Bejl sa ulogom finansijera u filmu “Prevara veka”, Tom Hardi sa ulogom u filmu “Povratnik”, Silvester Stalone sa ulogom ostarelog borca u filmu “Creed” i Mark Rafalo, koji igra istraživačkog novinara u filmu “Pod lupom”.
Najveće iznenađenje večeri definitivno je bio “Pobesneli maks: Autoput besa” (Mad Max: Fury Road), koji je briljirao u tehničkim kategorijama i “pokupio” sve “male” Oskare: nagradu za najbolji kostim, šminku, najbolju produkciju, montažu zvuka i miks zvuka.
Nagrada za najbolje adaptirani scenario pripala Čarlsu Rendolfu i Adamu Mekeju za “Opkladu veka” (The Big Short), dok su Oskara za najbolji originalni scenario dobili Džoš Singer i Tom Mekartij za film “Pod lupom” (Spotlight).
U kategoriji za najbolji strani film pobedio je “Šaulov sin“ (Mađarska), ostavivši iza sebe francusko-tursko ostvarenje “Mustang”, “Embrace the Serpent” (Kolumbija), “Theeb” (Jordan) i danski film “The War”.
Nagradu za fotografiju s pravom je osvojio “Povratnik” (The Revenant), a Oskar za najbolje filmske efekte dodeljen je “Eks mahini”.
Nagrada za najbolje adaptirani scenario pripala je Čarlsu Rendolfu i Adamu Mekeju za “Opkladu veka” (The Big Short), dok su Oskara za najbolji originalni scenario dobili Džoš Singer i Tom Mekartij za film “Pod lupom” (Spotlight).
Oskara za najbolju originalnu pesmu Akademija je dodelila kompoziciji “Writings On The Wall” iz filma “Spektra” o Džejmsu Bondu. Nagrada za najbolju pesmu i najbolju muziku pripala je kompozitoru Eniu Morikoneu za “Podlih osam” (The Hateful Eight).
Oskara za najbolji kratki animirani film osvojila je “Priča o medvedu”, dok je nagrada za najbolji dugometražni animirani film dodeljen ostvarenju “U mojoj glavi”.
Najbolji kratki dokumentarni film ove godine je “Devojka na reci“ režiserke Šarmin Obed-Šinoj, dok je nagrada za najbolji dugometražni dokumentarni filmpripala naslovu “Ejmi“.
U kategoriji za najbolji kratkometražni film nagradu je osvojio “Mucavac”.
Kontroverze
Ovogodišnju ceremoniju dodele Oskara obeležila je i polemika zbog nedostatka rasne i etničke raznovrsnosti.
Sredinom januara ove godine pripadnici crne rase uputili su žestoku kritiku Akademiji povodom činjenice da se i ove godine u okviru nominacija nije našao nijedan afroamerički glumac.
Džejda Pinket Smit putem haštaga #Oscarssowhite pozvala je korisnike Tvitera na bojkot Oskara, a glumici su se uskoro pridružile brojne kolege i poznate ličnosti, među kojima i Džordž Kluni, Majkl Mur i Spajk Li. Na naslovnoj strani prestižnog holivudskog magazina “Verajeti“, ispod belog Oskara osvanula je i prekorna poruka “Sram nas bilo!“.
Američka akademija za film i nauku nije ostala dužna, tako da je ubrzo u saopštenju odgovorila da planira da do 2020. godine udvostruči broj žena i predstavnika manjina među nominovanima, kao i da će se u njenom Upravnom odboru naći još tri člana.
Domaćin dodele bio je američki glumac i komičar Kris Rok, koji je na početku ceremonije počeo da zasipa publiku šalama u vezi sa spornom polemikom. I dok je prvih nekoliko rečenica predstavljalo odličan način da probije led, čini se da je u jednom trenutku preterao i da većina gledalaca nije mogla da se otme utisku da je cela situacija počela da deluje nekako usiljeno.
U svakom slučaju, o Oskaru će se, kao i obično, pričati u narednih nekoliko dana.
Javilo nam se više vozača koji su planirali da uvezu auto neke od nemačkih marki, da bi ostali zbunjeni kada su saznali kako će morati da plate carinu od 12,5%, iako je carina na vozila proizvedena u Evropskoj uniji odavno ukinuta.
U čemu je problem? Proizvođači nemačkih automobila odlučili su da prestanu da izdaju potvrde neophodne za overu EUR1 obrasca kojim se na našoj Carini dokazuje da je vozilo proizvedeno u Evropskoj uniji i da je oslobođeno carine – tako su nam objasnili vozači koji su se susreli sa ovim problemom.
Ovaj potez je prvi povukao BMW (od 1. januara 2016.), da bi mu se od 1. februara pridružili i svi ostali nemački proizvođači (bez obzira na zemlju u kojoj je auto proizveden i iz koje se uvozi).
Nezvanično saznajemo da bi i francuski proizvođači mogli da učine isto.
Više špeditera koji se bave sređivanjem dokumentacije za uvoz polovnjaka nam je potvrdilo postojanje ovog problema, ali kažu da se ipak uvoze neka vozila sa EUR1 obrascem. Naime, postoje lizing kuće koje imaju godišnje ugovore sa proizvođačima automobila da u njihovo ime mogu da izdaju ove potvrde, ali neće moći još dugo to da rade.
Da li to znači da se za sve nemačke automobile plaća carina?
Ako ste fizičko lice, zavisi od koga kupujete. Ako kupujete auto:
– na auto-placu – prodavac može da vam na fakturi da izjavu da je auto proizveden u EU, pa ne morate da platite carinu, ali samo za vozila vrednosti do 6.000 evra po AMSS katalogu! (ograđujemo se – možda neki zbog novonastale situacije neće želeti to da urade, pa dobro proverite pre kupovine)
– od zvaničnog i ovlašćenog dilera za određene marke automobila – on može da vam, bez obzira na vrednost automobila, obezbedi neophodnu dokumentaciju (izjavu, autorizaciju, EUR1) kojom potvrđuje da je auto proizveden u EU, što znači da ne morate da plaćate carinu
– od privatnog lica – bez potvrde proizvođača ne možete da overite EUR1, što znači da morate da platite carinu
Koji je razlog za ovakav potez nemačkih proizvođača?
Kupac koji je želeo da ostane anoniman, rekao nam je da je od prodavca na auto placu u Nemačkoj dobio objašnjenje od proizvođača da smo mi „suviše malo i beznačajno tržište“ da bi se bavili „dodatnom papirologijom“.
U OKVIRU STVARANJA ZAJEDNIČKE KOALICIJE BDZS-SDA, MUAMER ZUKORLIĆ PREGOVARA SA SULEJMANOM UGLJANINOM O SMENI DUDIĆA NA ČIJE MESTO BI MOGAO DOĆI ADEM ZILKIĆ ILI MUHAMED DEMIROVIĆ.
Kako saznajemo iz izvora bliskih pregovaračkom timu Muamera Zukorlića, on je u pregovorima sa Sulejmanom Ugljaninom spreman da se odrekne mesta predsednika Mešihata, sa kog bi’ smenio Mevluda Dudića a na njegovo mesto doveo i samog Adema Zilkića ili Muhameda Demirovića, kako bi’ se po svaki cenu sklopila koalicija koju Zukorlić smatra ključnom za svoj opstanak u politici.
Jedan od pregovarača se poverio visokom funkcioneru gradske vlasti, da je glavni cilj Zukorlića osvajanje jednog poslaničkog mesta u parlamentu Republike Srbije, koje bi mu donosilo sigurne pare i tako omogućilo jačanje njegove partije, a istovremeno punilo njegovu ličnu kasu. Svestan da na lokalu nema nikakve šanse ni u kolaciji sa Ugljaninom on pristaje na sve pa da mu i Adem Zilkić ili Muhamed Demirović bude nadređeni
U ovom slučaju Zukorlić bi’ sačuvao sebi poziciju sandžačkog muftije, ali bi’ morao, na šta se prema našem izvoru obavezao pred Ugljaninom, da smeni Dudića i kompletan Mešihat, odnosno Dudićev kabinet.
Interesantan će biti razvoj situacije obzirom da Dudić uživa poverenja većeg broja vernika i od samog Zukolrića, kao i samog reis-ul-uleme Kavazovića
Otkrivanjem spomenika nevino stradalim žrtvama koje su otete iz voza u Štrpcima i u Bjelom Polju je obeležena 23. godišnjica ovog stravičnog zločina.
Dvadeset tri su godine od zločina u Štrpcima, kada su pripadnici Vojske Republike Srpske, na železničkoj stanici Štrpci, iz voza koji je saobraćao na relaciji Beograd – Bar izveli i ubili 20 putnika. Medju njima 18 Bosnjaka, jednog Hrvata i jedno nepoznato lice.
23. godišnjica od ovog svirepog zločina obeležena je otkrivanjem spomenika u Bjelom Polju. Predstavnik porodica stradalih putnika, Ragib Ličina, kazao je da je 27. februar koban i težak, ali ne i dan bez nade.
Predstavnik Foruma Bošnjaka, Mirsad Rastoder, prilikom otvaranja spomenika stradalim žrtvama istakao je da su ovim uzvišenim činom Bjelopoljci pokazali smisao za suočavanjem s prošlošću i svim onim što su drugi u ime srpskog naroda činili ili propustili da spreče. “Neizvesnost od 23 godine boli. “Boli što je samo jedan od saučesnika u zločinu osuđen, a ostali se šetkaju kao da se ništa nije desilo. Boli sumnja u pravosuđa koja su tek prošle godine krenula da sude optuženim za otmicu u Beogradu i Sarajevu, sa mnogo nepoznanica i odugovlačenja. Boli što jezero Perućac i dalje krije posmrtne ostatke, a grijeh prema zaboravljenim porodicama se uvećava”, kazao je Rastoder.
On je apelovao na državne organe Crne Gore da se uključe u rasvjetljavanje tog, kao i svih drugih zločina počinjenih devedesetih godina nad građanima Crne Gore ili u ime Crne Gore nad građanima drugih država.
Skulptura pod imenom “Sat zivota” je umetničko delo svetski poznatog umetnika Zlatka Glamočaka. Na novootvorenom spomen obeležju nevino stradalim Bošnjacima u Bijelom Polju cveće je položila i delegacija grada Novog Pazara.
Kancelarija Republičkog zavoda za statustiku za Novi Pazar, Sjenicu i Tutin danas je svečano otvorena. Još jedna u nizu filijala i kancelarija republičkih institucija koje su dobile svoje predstavništvo u Novom Pazaru, doprineće decentralizaciji i olakšače dobijanje podataka za ovaj region, koji mogu biti od velikog značaja za njegov dalji razvoj. Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, istakao je da je ovo rezultat dobre saradnje sa Vladom i da samo koordinacijom i komunikcijom se može doći do rešenja koja su u inetersu građana ovog regiona.
Otovrena Kancelarija Zavoda za statistiku u Novom Pazaru
Na svečanom otvaranju petnaestog odeljenja Republičkog zavoda za statistiku koje je dobilo svoju kancelariju u Novom Pazaru, gradonačelnik Meho Mahmutović istakao je da je veliki broj republičkih institucija koje svoje filijale otvaraju u ovom gradu potvrda da Novi Pazar jeste ozbiljan regionalni centar.
“Evo ispunjava se ono što smo pre osam godina zacrtali u planu rada i delovanja da sve republičke institucije koje jedan grad čine ozbiljnim centrom dovedemo u Novi Pazar. Sve to čini da Novi Pazar dobije jedan moderan obris jednog modernog , uglednog, evropskog Novog Pazara. Mi smo delovali pod sloganom „Za evropski Novi Pazar“, delovaćemo pod tim sloganom i dalje i nadam se da ćemo imati i evropski Novi Pazar i evropsku Srbiju“, naglasio je Mahmutović.
Direktor Republičkog zavoda za statistiku, Miladin Kovačević, rekao je da je jedan od razloga otvaranja kancelarije baš u Novom Pazaru i to što ovde postoji kapacitet za vođenje statističkih istraživanja. To se pokazalo i u nekim ranijim akcijama kao što su bile popis stanovništva, poljoprivrede i privrede.
„Svedoci smo da je Novi Pazar kulturno, ekonomsko pa i obrazovno sedište ovog kraja. Samim tim imamo i dovoljnu kadrovsku bazu i mogućnost da i nadalje vodimo uspešne statističke akcije. Ovo odeljenje će imati svoju ulogu da neposredno daje obaveštenja i saopštenja, kao i statističke informacije o ovom području. To je sada korak bliže u informisanju građana Novog Pazara i okoline“, kazao je Kovačević.
Potpredsednik Vlade i ministar Rasim Ljajić ponovio je da je ovo još jedan korak da se vlast sa centralnog nivoa približi građanima i da Grad Novi Pazar bude servis za sve ljude.
„Pazar danas dobija obrise Grada kakvi su i Kragujevac, Niš i Novi Sad. Trebamo zbog toga da budemo srećni i zadovoljni . Da zahvalimo Vladi što je imala razumevanja za sve potrebe ljudi koji ovde žive. Jedino u uslovima potpunog poverenja mi smo ovo mogli da ostvarimo. U uslovima konfrontacije sa državom od toga nema ništa. Drugi su pretili i hteli svađu i konfrontaciju sa Beogradom, a mi smo hteli saradnju. Čak i nekada kada nam nije bilo pravo, tražili smo razgovore i rešavali probleme kroz razgovore. Preko institucija smo rešavali sve ono što su vaše muke i problemi. Rezultat toga jeste ovo. Konfrontacija nije rešenje . Koordinacija i komunikacija su rešenja za sve probleme. Možda je to duži put, ali je to jedini ispravan put i mi njim idemo i dalje „ naglasio je Ljajić.
Kancelarija Zavoda za statistiku koja će pokrivarti teritoruju Novog Pazara, Sjenice i Tutina, a koja je do sada pripadala Kraljevu, rasteretiće i rad tog odeljenja, koje je bilo najveće u Srbiji i pokrivalo više od 800.000 stanovnika.
Komemoracijom u Prijepolju obeležena je 23. godišnjica otmice i likvidacije devetnaest putnika u železničkoj stanici Štrpci.
Otmica u Štrpcima je naziv za zločin od 27. februara 1993. godine kada su pripadnici srpskih paravojnih jedinica pod komandom Milana Lukića, uz logističku pomoć države Srbije, oteli grupu putnika iz voza 671 na relaciji Beograd–Bar.
Oteti putnici, 18 Bošnjaka, jedan Hrvat i jedno lice čiji identitet nije utvrđen, su potom likvidirani. Većina ubijenih su bili državljani Srbije i Crne Gore i bili su uglavnom iz Priboja, Prijepolja, Beograda i Podgorice.
Opština Prijepolje je organizovala prijem za članove porodica otetih i ubijenih sugrađana i komemoraciju kod spomenika podignutog u znak sećanja na devet građana iz Prijepolja koji su bili među likvidiranim putnicima.
Do sada su u jezeru Perućac pronađeni posmrtni ostaci četvorice nastradalih, dok se za ostalim putnicima još uvek traga. Članovi njihovih porodica uz bol i suze ističu da se za 23. godine za njih ništa nije promenilo i da najviše boli što njihovi najmiliji još uvek nemaju mezar.
Prosle godine je Tuzilastvo za ratne zlocine BiH podiglo optužnicu protiv deset pripadnika Vojske Republike Srpske s područja Višegrada, zbog ratnog zločina počinjenog nad putnicima voza u Štrpcima.
2009. godine odlukom Skupštine opštine Prijepolje na ovom mestu podignut je spomen kompleks za 9 žrtava, građana Prijepolja otetih iz voza u Šrpcima. Svakog 27. februara na ovom mestu opština Prijepolje organizuje komemorativni skup gde brojni građani zajedno sa porodicama otetih i ubijenih učenjem fatihe i polaganjem cveća predaju počast stradalim žrtvama u tom svirepom zločinu.
Glumac Sergej Trifunović, napadnut prethodne noći u Beogradu, istakao je danas više puta da je bez razloga napadnut od strane nepoznatog muškarca, koji ga je na kraju i “izujedao po prstima”. Što je dokazao i svojom fotografijom na društvenim mrežama.
No, prema pisanju srbijanskih medija, taj čovjek je odlučio također da ispriča svoju verziju priče. Kako piše Kurir, Goran Ilić je muškarac koji je Trifunoviću nanio tjelesne povrede.
U trenutku kada se sve dešavalo, Ilić je bio u prisustvu supruge, a nakon incidenta ispitan je u svojstvu građanina u Prvom osnovnom tužilaštvu i pušten je na slobodu. On će na poziv tužioca doći na zakazano saslušanje.
“Nakon verbalnog nesporazuma koji se odigrao u pekari rano jutros, a ticalo se gluposti, tačnije cigareta i upaljača, Sergej Trifunović je počeo da me vrijeđa rječima da sam slijepac i da on ne puši tako jeftine cigarete, došlo je do fizičkog obračuna, a ugrizao sam ga za prst dok je on bio na meni i grebao me po licu”, ispričao je za Kurir, Goran.
Smatra da je on žrtva, ali je okrivljen jer se radi o poznatoj ličnosti.
Nijemac Marco Huck, pravog imena Muamer Hukić porijeklom iz Sandžaka, večeras je pobijedio Britanca Ola Afolabija u njemačkom Halleu te se okitio titulom prvaka svijeta u kategoriji do 90.719 kilograma po IBO federaciji.
Meč je okončan nakon 10. runde zbog povrede koje je naturalizovani Nijemac nanio Britancu nigerijskih korijena.
Od početka pa sve do kraja 10. runde Hukić je bio bolji bokser te je po bodovima vjerojatno dobio najmanje devet rundi.
Ovo je bio četvrti međusobni ogled Hukića protiv Afolabija, a slavio je u tri navrata dok je jedan meč okončan remijem.
Afolabi će se najvjerovatnije oprostiti od aktivnog bavljenja boksom. Nakon meča zahvalio se doktorima što su prekinuli borbu jer, kako sam kaže, on to ne bi nikada napravio.
Bit će zanimljivo vidjeti s kime će Hukić boksati idući meč.
Novopazarski superligaš,polako ali sigurno,klizi ka Drugoj ligi. Utakmica sa čačanskim Borcem ličila je na sve dosadašje utakmice,u ovoj sezoni. Menjali su se treneri,igrač,uprave..a Pazar je igrao isto,ili preciznije rečenoo,nije uopšte igrao. Svi igraju fudbal,a igrači u plavim dresovima igraju nešto što možda liči na najvažniju sporednu stvar na svetu.
Protiv Rada,u prethodnom kolu,Plavi su i poraženi i nadigrani,protiv Borca nisu nadigrani,ali su delovali nemoćno. Da su još dva dana igrali,teško je poverovati da bi dali gol. Ekipa,kao celina,definitivno nema kvalitet,a i fizićka spremnost igrača je pod velikim znakom pitanja. Pazar ima dva superligaška igrača,Ubiparipa i Vidića,dva igrača koja bi to mogla da budu,Matoša i Radivojevića. Svi ostali,teško da bi našli mesto u bilo kojoj ekipi Super lige. Kvalitet igrača na klupi,malo je bolji od igrača-navijača na tribinama. No i pored toga,čini se da se u obe prethodne utakmice,zakasnilo sa izmenama. Ako ništa drugo,onda zbog osvezenja ekipe.
Takodje,stiče se utisak,da sve ekipe,koje igraju sa Pazarom,kao da imaju dva igrača više na terenu. Em,se igrači slabije kreću,em ekipa skroz loše stoji.
Svaka sledeća utakmica,biće za Plave,biti ili ne biti. Sa ovakvom igrom,navijači teško da se nečem dobrom mogu nadati. Jednostavno,ovaj tim ne ostavlja mesto za bilo kakav optimizam. Sa ovakvom igrom i ne zaslužuju da igraju Super ligu..
