Sutra će, sa početkom u 11 časova , svečano biti otvorena kancelarije Republičkog zavoda za statistiku na teritoriji opština Novi Pazar, Sjenica i Tutin sa sedištem u Novom Pazaru, u Kosančićevoj ulici u okviru poslovnog centra stadiona Fudbalskog kluba Novi Pazar.
Svečanom otvaranju prisustvovaće potpredsednik Vlade, ministar za trgovinu, turizam i telekomunikacije Rasim Ljajić, direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević i gradonačelnik Meho Mahmutović sa saradnicima.
Novi Pazar, Niš – Gradsko odeljenje za lokalni ekonomski razvoj, početkom ovog meseca, organizovalo je promociju programa “Pokreni se za posao”, koju realizuje nevladina organizacija “Eneca” iz Niša uz finansijsku podršku kompanije “Filip Moris”. Program je namenjen pokretanju ili unapređenju malih i porodičnih preduzeća.
Konkurs za dobijanje bespovratnih sredstava, 240 hiljada dinara, za pokretanje ili unapređenje malih i porodičnih biznisa raspisan je sedmi put i traje do ponedeljka 29. februara. Predstavnica kompanije “Filip Moris” Jelena Preradović-Stevanovićocenjuje da u Srbiji ima dosta preduzetničkog duha, a najbolji pokazatelj za to je pristizanje velikog broja prijava iz cele zemlje. Naglašava da ovaj program “pomaže preduzetnicima da nabave neophodnu opremu i dobiju neophodne obuke i savetodavnu pomoćkako bi započeli ili unapredili svoje poslovanje”.
Program “Pokreni se za posao” pve godine obezbediće bespovratna sredstva za još stotinu malih preduzeća. U prethodnih šest godina, zahvaljujući sredstvima ovog donatora pokrenuto je ili unapređeno 490 malih preduzeća u Srbiji u kojima radi više od 1.500 ljudi. Cilj programa je smanjenje broja nezaposlenih, pa je jedan od ključnih partnera Nacionalna služba zapošljavanja. U novopazarskom Odeljenju za lokalni ekonomski razvoj budućim korisnicima sredstava iz ovog programa obećavaju stručnu i savetodavnu pomoć.
izvor: danas.rs
Klub malog fudbala Novi Pazar dočekaće sutra ekipu FON-a u utakmici 13. kola Prve futsal lige.
Novopazarci će pokušati da drugi put tokom prvenstva savladaju rivala iz Beograda, pošto su u prvom delu sezone slavili kao gosti sa 4:2.
Uoči ovog kola, Pazar je peti na tabeli sa 19 bodova, dok je FON na šestom mestu i ima bod manje.
Vodeći Ekonomac iz Kragujevca osvojio je 31 bod, slede niška Kalča Memoris sa 29, Smederevo i Deus iz Sremske Mitrovice sa po 27.
Utakmica Novi Pazar – FON igraće se u subotu od 19.00 u Hali sportova.
izvor: rtvnp.rs
Policija Republike Srpske privela je zamenika ministra odbrane BiH Borisa Jerinića, potvrđeno je za N1.
Kako saznajemo, Jerinić je priveden u Stanarima, nakon što je sa grupom građana protestovao protiv izuzimanja zemlje za eksproprijaciju u Stanarima.
“Priveden sam, nalazim se u Stanarima, branio sam svoju zemlju”, kazao je Jerinić, koji se nalazi u policijskoj stanici, za N1.
izvor: N1
Lična bezbednost građanina nalazi se visoko na listi prioriteta kada se bira mesto za život. Zato je Mercer, jedna od najvećih svetskih kompanija specijalizovanih za ljudske resurse, i ove godine objavila listu najnebezbednijih gradova za život u Evropi.
Indeks (ne)bezbednosti se računa prema nekoliko komponenti, među kojima su odnosi s drugim državama, interna stabilnost, stopa kriminala, zakonodavstvo itd.
Pročitajte kojih 10 gradova su, prema Merceru, najnebezbedniji i zašto:
10. Bukurešt – Uvršten u listu zbog široko rasprostranjene korupcije i sitnog kriminala.
9. Zagreb – Našao se na listi zbog korupcije
8. Riga – zbog razvijenog organiziranog kriminala i prostitucije.
7. Rim – Ovaj grad je u stanju pripravnosti zbog mogućnosti terorističkih napada.
6. Madrid – Zbog mera štednje koje su dovele do visoke stope nezaposlenosti.
5. Budimpešta – Veliko povećanje socijalnih nemira u gradu nakon izbegličke krize.
4. Sofija – Poznata je po društvenim nemirima, Bugarska je najsiromašnija članica Evropske unije.
3. Atina – Priliv migranata i česte demonstracije u ovom gradu su drastično smanjile bezbednost.
2. Beograd – Zauzeo je drugo mesto zbog korupcije i podmićivanja, krađe i vandalizma.
1. Kijev – Na prvom mestu je zbog stalnih nemira i njegovog odnosa s Rusijom, te nasilnih protesta u kojima je ubijeno ili ranjeno na stotine ljudi.
izvor: N1
Hrvatska i Slovenija su obavestile Srbiju da neće primati više od 500 ljudi dnevno, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović i dodao da Srbija neće zatvarati granice.
On je u razgovoru za televiziju Pink istakao da je Srbija za rešavanje izbegličke krize angažovala i vojsku kao meru prevencije u slučaju probijanja granica ili ilegalnih prelazaka.
“Mi ćemo pratiti politiku zemalja EU kao i politiku naših komšija. U utorak ćemo organizovati operativni sastanak šefova policija i dogovorićemo se da profilisane u Makedoniji puštamo dalje bez zadržavanja, a ne da ih vraćamo nazad”, objasnio je Stefanović.
Upitan o izveštaju Pentagona u vezi sa pogibijom srpskih državljana u Libiji, Stefanović je za Pink rekao da ne postoje konkretni dokazi koji bi potkrepili tvrdnje SAD.
Dok se Srbiji ne predoče dokazi, možemo da verujemo samo u ono što je utvrđeno obdukcijama da je smrt Slađane Stanković i Jovice Stepića nastupila kao posledica eksplozija i detonacija, napomenuo je Stefanović.
izvor: N1
Moskva – Ruski zvaničnici su upozorili na rastuće rizike u domaćoj avio-industriji, izražavajući bojazan od bankrota jednog broja avio-prevoznika.
“Budući da sve avio-kompanije gomilaju gubitke, ne odbacujemo rizik od bankrota ukoliko tražnja ne ubrza i avio-saobraćaj ne ostvari rast”, izjavio je zamenik ruskog ministra za saobraćaj Valerij Okulov, a prenosi agencija Frans pres.
U oktobru prošle godine, druga najveća ruska avio-kompanija Transaero prestala je da leti zbog finansijskih problema, podseća francuska agencija.
U januaru ove godine, ukupan putnički avio-saobraćaj u Rusiji smanjen je za više od šest odsto, na 5,54 miliona putnika u poređenju sa istim mesecom lani, saopštila je ruska agencija za avio-saobraćaj, Rosaviejšn.
Od tog broja, međunarodni putnički saobraćaj je “potonuo” za 26 odsto, na tek nešto iznad dva miliona putnika, dok je, nasuprot tome, broj putnika na domaćim rutama porastao za preko 11 odsto, na preko 3,5 miliona ljudi u januaru.
Tražnja za avio-prevozom i putovanjima u inostranstvo drastično je pala u Rusiji, usled ekonomske krize pogoršane padom cena nafte i zapadnim sankcijama uvedenim Moskvi zbog Ukrajine.
Posle obaranja ruskog putničkog aviona koji je poleteo iz egipatskog odmarališta Šarm el Šeik, i pogibije 224 putnika, ruske vlasti su suspendovale letove za Egipat, koji je jedna od omiljenih destinacija za ruske turiste.
Osim toga, ruske vlasti su apelovale na svoje građane da ne putuju u Tursku, nakon što je zvanična Ankara oborila ruski vojni avion na sirijskoj granici u novembru, podseća Frans pres.
izvor: B92
Projekcijom debitanstkog dugometražnog filma Nikole Ljuce – “Vlažnost”, danas će u Sava Centru početi 44. Međunarodni filmski fetsival – Fest, koji će zvanično otvoriti poznata španska glumica Viktorija Abril.
Program otvaranja vodiće glumci Tamara Dragičević i Nebojša Milovanović, Aleksandra Kovač i Marko Tolja izvešće duet “Ljubav”, a biće uručena i nagrada “Beogradski pobednik”.
“Beogradski pobednik” za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti pripao je Velimiru Bati Živojinoviću, a za dosadašnje stvaralaštvo španskoj glumici Viktoriji Abril i američkom reditelju Džonu Mektirnanu.
Do 6. marta u Sava Centru, Domu omladine Beograd, DKCB-u, bioskopima “Fontana” i “Sinepleks” (Ušće), Jugoslovenskoj kinoteci i Muzeju kinoteke biće prikazano više od 110 filmova, među kojima preko 20 rediteljskih debija.
Najveću pažnju privlače “Ave Cezare” braće Koen, “Mladost” Paola Sorentina, “Kerol” Toda Hejnsa, “Komuna” Tomasa Vitenberga, “99 domova” Ramina Bahramija, “Novosti sa Marsa” Dominika Mola, “Klan” Pabla Trapera, “Dipan” Zzaka Odijara, “Nerazuman čovek “Vudija Alena, “Jastog” Jorgosa Lantimosa, “Imati 17 godina” Andre Tešinea.
Filmovi će se nagrađivati u tri takmičarska programa – “Glavni takmičarski program”, “Srpski film” i “Granice”. U Glavnom takmičarskom programu biće prikazano 15 filmova iz 13 zemalja: Francuske, Irana, Nemačke, Mađarske, Norveške, Izraela, Meksika, Vijetnama, Italije, Hrvatske, Gvatemale, Bugarske i SAD. Najbolje će izabrati žiri u sastavu: ruski reditelj Pavel Lungin (predsednik), reditelj Darko Bajić (Srbija), glumica Hristina Popović (Srbija), glumac Janko Popović Volarić (Hrvatska) i pisac i scenarista Gjermund Gisvold (Norveška).
Selekcija “Granice” donosi 11 ostvarenja – kontroverzne, subverzivne filmove koji ispituju i pomeraju granice, a o najboljem filmu odlučivaće žiri, koji čine: reditelj Slobodan Šijan (predsednik) i novinari i filmski kritičari Marko Njegić (Hrvatska) i Dragan Jovićević (Srbija).
U nacionalnoj selekciji 44. Festa biće prikazano 19 filmova, među kojima su i filmovi čiji je manjinski koproducent Srbija. Žiri čine glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić (predsednik), reditelj Vuk Ršumović (Srbija), glumica Kozmina Stratan (Rumunija), reditelj Nevio Marasović (Hrvatska) i Bernd Buder, nemački filmski novinar i festivalski programski direktor.
Od prošle godine se dodeljuje Nagrada žirija “Nebojša Đukelić” za najbolji film iz regiona, o kojoj će odlučivati filmski, književni i muzički kritičar Zoran Janković (Srbija), filmski novinar i kritičar Stjepan Hundić (Hrvatska) i profesor na Katedri za filmsku i televizijsku produkciju FDU-a Filip Feti Dautović.
Festival će posetiti članovi ekipa više od 20 filmova koji će sa publikom razgovarati posle projekcija i predstaviti svoja ostvarenja medijima na pres konferencijama.
Fest ove godine izlazi iz bioskopskih sala prikazivanjem “Magbeta” u Narodnom pozorištu i dokumentarca o Dženis Džoplin u “Parobrodu”. U okviru programa “Fest Klasik” biće obeleženo 20 godina od smrti nekadašnjeg selektora Festa Nebojše Đukelića, u Muzeju kinoteke biće priređen omaž Dejvidu Bouviju, najavljeno je prikazivanje i prve dve epizode serije “Poslednji panteri”, koja je snimana prošle godine u Beogradu. Deci i mladima namenjen je program “Plazma Festić”, a ponovo na Festu biće i ponoćnih projekcija. Ulaznice se prodaju po cenama od 250 do 500 dinara koliko treba izdvojiti za svečano otvaranje.
izvor: B92
Istanbul – Dvojica turskih novinara, Kan Dundar i Erdem Gul, koji su bili optuženi za otkrivanje državnih tajni pušteni su iz zatvora, prenosi BBC.
Novinari „Džumhurijeta“ uhapšeni su u novembru zbog izveštaja u kojem se navodi da turska vlada pokušava da pošalje oružje islamistima u Siriji.
Međutim, turski Ustavni sud promenio je optužbe, navodeći da su njih dvojica narušili slobodu medija. Pušteni su iz zatvora nakon tri meseca iza rešetaka.
Ispred ih je dočekala masa ljudi uz aplauz i veliku podršku, navodi BBC.
U zatvoru su proveli 92 dna i određeno im je da se 25. marta ponovo pojave pred sudom.
„Ovo je ispit za slobodu medija. Izašli smo, ali više od 30 naših kolega je i dalje u zatvoru. Nadam se da će ova presuda utabati put za njihovu slobodu takođe“, izjavio je Dundar.
Nakon toga, uperio je prst prema zatvoru i rekao da će nastaviti da se bori za slobodu medija „dok ovaj koncentracioni logor koji vidite iza mene ne postane muzej“.
Sud je u četvrtak doneo presudu da je pravo dvojice novinara na ličnu slobodu i bezbednost narušeno.
„Njihova sloboda izražavanja i sloboda medija“ su takođe narušeni, navodi se u saopštenju suda koji je odluku doneo sa 12 glasova „za“ i tri protiv.
Dundar i Gul su formalno bili optuženi za prisvajanje i otkrivanje državnih tajni „u cilju špijunaže“ i pokušaja da se „nasilno svrgne turska vlada“, kao i vođenje „naoružane terorističke organizacije“.
Medijske organizacije navode da je trenutno više od 30 novinara u Turskoj iza rešetaka, kao i da su većina Kurdi.
Prema indeksu slobode medija Reportera bez granica iz 2015. godine Turska se od 180 zemalja nalazi na 149. mestu.
izvor: B92
Međunarodni pregovori o Siriji mogli bi ponovo da počnu 7. marta u Ženevi, izjavio je zvaničnik ruskog ministarstva pod uslovom anonimnosti, prenosi Rojters.
U Ženevi su u krajem januara počeli indirektni mirovni pregovori za okončanje sirijskog petogodišnjeg sukoba. Sirijska opozicija je prvo saopštila da neće učestvovati u pregovorima dok vladine i ruske snage ne prestanu bombardovanje civila i podignu opsadu oblasti pod kontrolom pobunjenika.
Međutim, posle četiri dana razgovora unutar koalicije u Rijadu pristali su da učestvujeuu pregovorima.
Indirektni mirovni pregovori o Siriji deo su procesa koji je predviđen prošlomesečnom rezolucijom UN. Ta rezolucija predviđa rok od 18 meseci za političku tranziciju u Siriji, uključujući i izradu nacrta novog ustava i izbore.
Ipak, političko rešenje konflikta za sada je teško moguće, jer je na terenu situacija katastrofalna.
Na pregovore u Ženevu su tada došli i predstavnici Kurda koji su brzo napustili Ženevu jer nisu dobili poziv za pregovore.
“Da, napustili smo Ženevu jer nismo dobili poziv. Nećemo pristati ni na jednu odluku koja bude stigla iz Ženeve, uključujući sporazum o prekidu vatre”, rekao je tada Saleh Muslim, šef uticajne Sirijske kurdske demokratske unije (PYD).
Rusija takođe smatra da Kurdi moraju uzeti učešće u pregovorima o miru u Siriji, ali glavna sirijska opoziciona grupacija HNC, kao i Turska i Saudijska Arabija, koje je podržavaju, tome se snažno protive, prenosi AFP.
Od marta 2011. godine, u sukobima u Siriji stradalo je oko 260.000 ljudi.
izvor: B92
© Sandzakhaber.Net
