Ministarstvo odbrane saopštilo je da je u februaru počelo uvođenje u vojnu evidenciju mladića koji 2016. godine postaju punoletni. Ko je ne odazove do kraja februara dobiće pojedinačni poziv, a neispunjavanje ove podleže prekršanoj odgovornosti.

“Opšti poziv za uvođenje u vojnu evidenciju upućen je mladićima rođenim 1998. godine i starijih godišta, koji iz određenih razloga nisu uvedeni u vojnu evidenciju, da se jave centrima Ministarstva odbrane u svojim gradovima i regulišu tu zakonsku obavezu”, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Mladići koji žive u inostranstvu treba da se jave u najbliže diplomatsko-konzularno predstavništvo u zemlji boravka.

Opšti poziv za uvođenje u vojnu evidenciju traje do kraja februara, posle čega će biti upućivani pojedinačni pozivi svima koji se nisu odazvali.

“Oni koji se ne odazovu pozivu za upis u vojnu evidenciju podležu prekršajnoj odgovornosti po članu 126. Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi”, navodi se i dodaje da vojni obveznici koji ne ispune tu svoju zakonsku obavezu ne mogu dobiti potvrdu – uverenje o regulisanoj vojnoj obavezi.

Za one koji to žele, posle evidentiranja omogućeno je dobrovoljno služenje vojnog roka ili profesionalni angažman u Vojsci Srbije.

Mladići se mogu upisati u vojnu evidenciju u svim centrima Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu, svakog radnog dana od 9 do 14 časova.

izvor: N1

Nekadašnji potpredsednik Vlade i gradonačelnik Subotice Jožef Kasa preminuo je jutros u 71. godini života, prenosi sajt subotica.com.

Jožef Kasa (1945) po zanimanju bio je političar, ekonomista i bankar. Kroz političko delovanje bio je na čelu Grada Subotice od 1989. do 2001. godine, nakon čega postaje potpredsednik republičke vlade, prvo u vladi Zorana Đinđića, a potom Zorana Živkovića. Po odlasku iz politike stupa na funkciju direktora filijale Agrobanke u Subotici.

Uhapšen je 20. novembra 2012. godine tokom istrage u aferi “Agrobanka”. U pritvoru je bio do 12. februara 2013. godine, ali protiv njega nije podignuta optužnica.

Krivična prijava je protiv njega ranije podneta i zbog sumnje da je zloupotrebio položaj u vreme dok je bio predsednik subotičke opštine, ali je odbačena 2005.

U julu 2013. godine postao je glavni i odgovorni urednik “Subotičkih novina”, ali zbog lošeg zdravstvenog stanja tu funkciju je napustio pre oko godinu dana, prenosi subotica.com.

Kasa je osnovnu i srednju ekonomsku školu i Ekonomski fakultet završio u rodnom gradu, Subotici.

Politikom je počeo da se bavi kao kadar Saveza komunista, pa je nakratko prešao u reformiste Ante Markovića, a zatim u Demokratski savez vojvođanskih Mađara (DZVM). Nakon toga, 1993. osniva sa istomišljenicima, Savez vojvođanskih Mađara (SVM), čiji je bio dugogodišnji predsednik. Proglašen je i za počasnog člana te partije. Zajedno sa DOS-om, nakon izbora 2000, SVM postaje parlamentarna stranka, a Kasa potpredsednik Vlade Zorana Đinđića, a potom i kod Zorana Živkovića.

Na toj funkciji je ostao do gubitka vlasti DOS-a, na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji u decembru 2003. godine.

Jožef Kasa je 2004. godine odbio ponuđeno mesto predsednika vojvođanskog parlamenta.

Nakon povlačenja sa mesta lidera SVM-a, Kasa je postao direktor filijale “Agrobanke” u Subotici.

Kasa je važio za veoma sposobnog i pragmatičnog političara. Zameralo mu se na autoritarnom načinu vođenja stranke.

Uspešno je održavao političke veze sa najjačim strankama u Mađarskoj, socijalistima i Fidesom, i nije se svrstavao ni na jednu stranu.

Važio je za političara koji je uspešno sarađivao sa najuticajnijim srpskim političarima, sem radikala, uključujući u izvesnim momentima i saradnju sa Slobodanom Miloševićem.

Kao potpredsednik Đinđićeve vlade, on je potpisao Uredbu o izručenju Miloševića u Hag, 28. juna 2001. godine. Kasa je to objasnio činjenicom da se to desilo slučajno, jer je on taj dan bio “dežurni” potpredsednik u vladi.

Početkom 2005. nepoznati počinioci bacili su bombu na Kasinu porodičnu kuću u Subotici, što su osudili svi vodeći političari u Srbiji. Do danas nije saopšteno kakav je karakter imao taj napad.

Tokom 2004. godine, kada su eskalirali napadi na manjine u Vojvodini, najviše zahvaljujući diplomatskoj ofanzivi SVM-a i Kase, pitanje etničkih incidenata u ovoj pokrajini je internacionalizovano, i došlo je i na dnevni red Evropskog parlamenta.

Postao je glavni urednik lokalnih Subotičkih novina, iako u svojoj karijeri nije imao ozbiljnijeg dodira sa novinarskom profesijom.

Dobitnik je nagrade “Habitat” (1993.) koju dodeljuju Ujedinjene nacije. Pored mađarskog i srpskog, govorio je i engleski jezik. Bio je oženjen i iz dva braka je imao troje dece, jednu kćerku i dva sina.

izvor: N1

Zaposleni u javnom sektoru organizovali su danas od 11.00 do 12.00 sati štrajk upozorenja i zatražili da zahtevi sindikata koji se odnose na prava radnika budu uključeni u predlog zakona o platama u javnom sektoru.

Štrajk je održan u svim sindikatima javnog sektora i podrazumevao je prekid rada na sat vremena, okupljanje zaposlenih u ustanovama i čitanje sindikalnog proglasa.

Članovi sindikata zaposlenih u zdravstvu jenočasovni štrajk upozorenja započeli su okupljanjem zaposlenih u ustanovi i čitanjem sindikalnog proglasa.

Sindikalci kažu da su nezadovoljni načinom obračuna za topli obrok i regres, a kažu da su zadovoljni rešenjem za minuli rad i naknade za zarade. Ipak, trn u oku im je i član kojim se predviđa različita osnovica za rad u jedinicama lokalne samouprave.

“Borimo se za jednaka prava po Zakonu o radu i kada je u pitanju naknada za vreme odsustva sa rada, kao i kada je u pitanju taj dodatak za minuli rad. Međutim, bez obzira što je rečeno da je to u najavi i prošli put je bilo, pa je na socijalno-ekonomskom savetu došlo do razmimoilaženja između pojedinih ministara u Vladi. Tako da mi nikako ne možemo verovati dok se to ne usvoji, da će to baš tako i biti”, kaže predsednica Sindikata zaposlenih u zdravstvu KC i Beograda Radmila Obrenović.

“Zbog toga što nam se tekst Zakona upućuje uveče, a traži se naše izjašnjenje sutradan ujutru. Ovo nije prvi put, ovo je peti nacrt koji mi dobijamo što bi rekli “u minut do dvanaest”. Pretpostavljam da neko u vlasti treba da shvati da i mi imamo organe odlučivanja, da je potrebno da Nacrt zakona vide organi, konstatuju bazu, pa da onda dobijemo povratnu informaciju i da mi možemo da zauzmemo svoje stavove”, navodi jedan od članova Zoran Savić.

Ipak, čeka se reč premijera, jer je sastanak sindikalaca i prvog čoveka Vlade zakazan za subotu.

BEOGRAD – Koalicija SNS-SDP je i dalje najdominantnija na političkoj sceni Srbije, a njen lider i premijer Aleksandar Vučić je najbolje kotirani političar, pokazalo je najnovije istraživanje Agencije Faktor plus.
Prema podacima tog istraživanja u parlament bi, osim naprednjaka, ušli još i SPS, DS, SRS, DS S-Dveri, SDS-LDP-LSV, rečeno je na konferenciji za novinare Faktor plusa.
SNS je ubedljvio na prvom mestu sa 49,5 odsto, sledi SPS sa 10,6 odsto, zatim DS sa 6,8 odsto, SRS sa šest odsto, DS S-Dveri 5,6 odsto, dok koalicija SDS-LDP-LSV ima 5,2 odsto podrške građana.
Istraživanje sprovedeno u periodu od 26. januara do 2. februara 2016. na uzorku od 1.150 ispitanika, pokazuje da bi, ako bi izbori bili održani u nedelju, na bilrališta izašlo 53 odsto upisanih u birački spisak, što se poklapa sa izlaznošću iz 2014.
Najveći rejting među politicarima imaju Aleksandar Vučić sa 57 odsto podrške, drugo mesto dele Zorana Mihajlović i Tomislav Nikolić sa 27 odsto, a visok rejting ima Ivica Dačić, 20 odsto.
I dalje je, međutim, visok broj onih koji ne znaju za koga će glasati.
“Nisam siguran da oni do izbora mogu nekim magičnim rečima ili trikovima da se opredele i glasaju za nekog. Očigledno je da nemaju poverenja ni u jednu stranku”, rekao je novinarima dirktor gencije Vladimir Pejić i dodao da je uz određenu kampanju moguće motivisati ljude.
Analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da neopredeljnim glasačima treba ponuditi jednu vrstu pozitivnog očekivanja, što, kako kaže, nije jednostavno i objašnjava da negativna kampanja samo učvršćuje već opredeljene birače u svojim stavovima, dok ih pozitivna motiviše.
Prema njegovim rečima, građani smatraju i da su glavni razlozi za udruživanje stranaka u predizborne koalicije, potreba da obezbede mesto u skupštini, stvaranje pozitivnog medijskog utiska, ali I slični politički stavovi.
Ipak, ima i onih koji ne bi podržali “svoju” stranku zbog koalicionih partnera.