Čitaoci stručnog časopisa Auto Motor und Sport izabrali su VW Golf za „Best Car 2016”.
Time je ovaj najprodavaniji model sebi obezbedio jednu od najvažnijih automobilskih nagrada godine. Nagrada je dodeljena u Štutgartu dr. Herbertu Diessu, predsedniku Uprave marke Volkswagen.
Golf četvrti put zaredom pobeđue u kategoriji „kompaktne klase” pa time omiljenom uspešnom modelu donosi ukupno 30. nagradu u 40-godišnjoj istoriji izbora „Best Cars” (ranije „Najbolji automobili”).
Golf je bio i ostaće standard: osim ove nagrade, ovaj omiljeni svestrani automobil dobio je preko 40 nagrada u zemlji i inostranstvu nakon što je 2013. godine uveden na tržište.
To su između ostalog nagrade „Car of the Year”, “World Car of the Year”, „Auto Trophy”, „Automobil razuma”, “Top-Gear – All the car you'll ever need”, “What Car” itd.
Još u novembru je Samsung najavio da će sledeći Unpacked događaj biti održan 21. februara, a to je dan pre zvaničnog otvaranja Svetskog mobilnog kongresa u Barseloni. Ovih dana se taj datum mogao videti na procurelim renderima telefona, ali sada konačno imamo i zvanične potvrde od strane kompanije.
Samsung Galaxy S7 će prema tizeru biti predstavljen upravo 21. februara, a ovaj datum nije nikakvo iznenađenje. Naime, proizvođač je prethodno najavio Samsung Galaxy S5 i Samsung Galaxy S6 baš kada su trebali da počnu MWC 2014 i MWC 2015 kongresi.
Prvi tizer nam pokazuje kutiju i #TheNextGalaxy haštag, dok se na drugom može videti 21. februar 2016. godine kao datum predstavljanja. I ove tvitove je poslao prvo Evan Blaz, ali je kasnije i kompanija Samsung pustila zvaničnu najavu.
Samsung Galaxy S7 će stići zajedno sa Samsung Galaxy S7 edge telefonom na Unpacked događaju. Neke od funkcija koje smo videli kod Samsung Galaxy S5 telefona a koje su nestale kod Samsung Galaxy S6 modela kao što je IP67 sertifikat (odnosno otpornost na vodu i prašinu), kao i microSD slot, se vraćaju na Galaxy S7 telefon.
Nakon promocije nove generacije Audija A4 (B9), i to u limuzinskoj i karavanskoj Avant verziji, na red za zamenu stiže i A5 linija.
Novi A5 Coupe se može očekivati kasnije ove godine, zatim stiže i A5 Sportback, a onda preostaje još novi A5 Cabrio, čija prodaja bi trebalo da da počne tokom 2017. godine.
Kao što je to bio slučaj i sa novim A4, ni kod A5-ice dizajn neće pretrpeti nikakvu revoluciju, a ovaj konkurent BMW-u Serije 4 Coupe i Mercedesu C klase Coupe bi trebalo da bude nešto duži od sadašnjeg modela.
Poput A4, i novi A5 Coupe (na MLB platfomi) će biti nešto lakši od svog prethodnika (za nekih 100 kg), uz očekivanu manju potrošnju goriva.
U opremi će se između ostalog naći i Head-up displej, digitalna instrument tabla, MMI infotainment sistem, adaptivni tempomat, sistem koji vozača upozorava da izašao iz svoje trake, sistem za prepoznavanje saobraćajnih znakova, parking assistant, Bang & Olufsen sound sistem…
Na početku prodaje će novi A5 Coupe biti dostupan sa turbo četvorocilindričnim benzincima, kao i dizelašima. Tu će biti i benzinski i dizelski V6 agregati, a moguća je i plug-in hybrid varijanta sa kombinacijom TFSI benzinca i elektromotora.
Kasnije će ponuda biti obogaćena, uključujući sportske S5 i RS5 varijante (ovaj poslednji sa V6 twin-turbo motorom i oko 500 konja).
Zukorlić Muamer se preko svog portala sandzakpress oglasio tekstom “Nacionalno pomirenje ili nacionalni blok.” Nije udostojio svoje simpatizere, koji su uzrujani zbog odlaska pod skute Ugljaninu, niti samog Sulejmana i njegove saradnike uskomešane i nezadovoljne zbog saradnje sa Muamerom, da potpiše tekst, nego je potpisao neznanog Harisa Isabegovića. Helem, u tekstu, punom patetične analitike i prosipanja iz šupljeg u prazno Zukorlić nastoji sebe prikazati kao jedinog ispravnog Bošnjaka, vernika muslimana a sve ostale, uključujući tu i gore spomenutog, i naravno Rasima Ljajića kao krivce za stanje u bošnjačkom korpusu. Tekst počinje poznatim floskulama koje Zukorlić godinama koristi poput one “Odsustvo bošnjačkog nacionalnog jedinstva jedna je od ključnih prepreka ostvarenju političkih ciljeva Bošnjaka, a prije svega pune slobode i dostojanstva i poštivanja od strane drugih.” Uvek o problemima, navodno, brine glavni generatori istih, onaj koji je najviše doprineo da se među Bošnjacima nesloga i razjedinjenje pojave i traju godinama. Takvi se u trenucima pred izbore sete da treba da izdominiranu na neki način, pa plasiraju narodu inicijativu za pomirenjem, tako što organizuju propali miting na kome se pojave zajedno pred malobrojnom skupinom koju posmatra široka lepeza nezadovoljnij ljudi osuđujući licemerstvo dva čoveka što su svojim postupcima zavadila Bošnjake i uništila njihovu perspektivu u nedogled. Označeni kao nazadni, netolerantni, drski i diktatorski opredeljeni, vođe u pobunama i huškanju naroda protiv sebe samoga, nikako da uspeju sebi da skrate “rogove” pa tim istim rogićima počnu da se ročkaju i pre nego što išta ozbiljno i kažu o zajedničkim koalicijama koje su, eto (bile) na pomolu.Obojica sa jakim diktatorskim nagonima i željom za dominiranjem ne mogu da popuste naslagama zavidnosti i animoziteta već hoće preko uske ćuprije (u suprotnim smerovima) zajedno, a znaju da tako ne mogu, neko mora pasti, ili obojica. Pa je možda bolje da se neki “jarac” povuče nazad, možda tako ostanu van vode, nepotipljeni, nego da u situaciji zajedničkog nastupa na izborima, a bez suštinskog jedinstva jedna od opcija (čitaj BDZS) u potpunosti nestane sa političke scene.
Sulejman i Muamer znaju da njihovi simpatizeri (to što ih je ostalo) nisu spremni na mir dok jedno drugima ne priznaju “kapitensku traku”, a ovi Muamerovi traže i da se vrati oteto od Islamske zajednice, da ne bi ispalo da ih je Zukorlić prevario i nasamario u borbi u kojoj su neki ranjeni, osakaćeni, nagrđeni, a Muamer profitirao, vile sagradio, stanove kupio, kuće napravio….
Svestan da može da izgubi sve, Muamer je pohitao da probni balon odlaska na propali miting SDA, što pre probuši i pošalje poruku šačici simpatizera da neće sa Suljom jer ” političko jedinstvo nije i versko” te da, i pored dobre volje Sulejman, (ako je ima) ne može kontrolistai onu IZ-u koju vodi Adem Zilkić, i uticati na nju da se vrati lod palicu Zukorlića koji to zahteva. Zilkić i njegovi, osokoljeni godinama lagodnom samostalnošću i uživanjem u dobrim platama, neće ni po koju cenu sa Zukorlićem i zapretili su Sulju osnivanjem nove SDA ako ovaj sklopi savez sa arhi neprijateljem IZ-e Srbije.
Nije Zukorlić iz svoje šeme izostavio ni Rasima Ljajića kao važnog faktora u građenju jedinstva među sandžačkim Bošnjacima, dodajući: “Glavna prepreka takvom dogovoru su teške riječi, optužbe pa čak i uvrede iznošene s obje strane, kao i nepoznanica političke samostalnosti Rasima Ljajića da nezavisno od Beograda pravi bilo kakva partnerstva u Sandžaku. Medjutim, ne treba isključiti ni takvu mogućnost obzirom i da su obračuni na relaciji ove dvije partije vjerovatno dozlogrdjele svima.”
Namerno zaboravlja Zukorlić da je on iznosio, preko ljudi kojima je izdavao naredbe, teške optužbe, neistine i insinuacije, pa i ogavne uvrede. Za takvo nasilje nikada sa Ljajićeve strane nije dobijao istom merom, jer je Ljajić poznat kao tolerantan, strpljiv i mudar političar, koji je takvim ponašanjem zaslužio poštovanje širokih masa pa čak i bivših protivnika koje je uz mudre poteze i politiku otvorenih vrata uzeo k sebi, dajući im odgovorne pozicije unutar partije i sistema koji uspešno vodi i gradi već više od dve decenije. Takođe, Zukorlić spominje ovisnost Ljajića od Beograda, i to samo iz razloga što je on zapravo najveći ovisnik od zvaničnog Beograda, radi kojega bira reči, i političke poteze, te određuje sebi kada će i šta reći, učiniti ili kamo otići…(ove godine nije išao u Srebrenicu niti se oglašaovao po drugim pitanjima vezanim za opstanak Bosne, odnosno Republike Srpske, što je redovno, i to veoma oštro činio ranijih godina).
Baš zbog te ovisnosti od Beograda, straha od toga kako će poslodavci reagovati, on u startu buši probni balon pravljenja koalicije sa SDA Sulejmana Ugljanina koji je, u periodu od kako nije ministar, dao nekoliko šovinističkih izjava po pitanju suvereniteta Srbije, posebno onu o pravljenju države Sandžak, što je dodatno poljuljalo njegovu i onako lošu reputaciju u Beogradu, a i na međunarodnom planu.
Zukorlić iz straha da se njegova BDZS ne utopi u SDA, te skroz nestane sa političke scene nakon izbora, a posebno iz bojazni od Beograda beži od koalicije sa Ugljaninom.
Na kraju citata Zukorlić ostavlja otvorena vrata, i nudi se SDP jer su “sukobi i teške reči dozlogrdile svima.” On bi se rado “udao” u SDP, ali se postavlja pitanje da li ga ona želi, obzirom da je poznat kao neko ko hoće da vlada, dominira i ne trpi pametne, radne i iskusne. Posebno, da li SDP-u treba koalicija sa nekim ko je ostao na kombi zajednicu, a u situaciji kada je SDP prerasla u opšte narodni pokret širokoh masa koje godinama, a posebno zadnjih meseci postaju članovi ove partije dajući joj podršku na njenom putu razvoja Novog Pazara i Sandžaka.
Sigurno je da Zukorlić ostaje sam, napušten od najboljih saradnika, pa i političara koji su ranije sa njim pravili koalicije, te da on postaje talac nazadne, svađalačke retorike i politike koja nikakvog dobra nije donela Bošnjacima osim razjedinjenja, sukoba i nazadovanja.
U pomenutom tekstu očita želja Zukorlića jeste da pogrešnu loptu koju je dodao Ugljanininu odlaskom mu pod skute, vrati na svoj teren i preuzme dominantnu ulogu u nuđenju rešenja Bošnjacima, koja su po principu vrćenja u krug, prosipanja iz šupljeg u prazno i već viđenoga pred svake izbore.
SDP je ostala veoma ozbiljna i jaka partija, čije ne miješanje u sukobe i “mirenja” dvojice nazadnih političara narod nagrađuje podrškom koju joj pruža, i ona sa pravom računa na nove članove iz redova obe posrnule političke opcije. Njoj se smeši radosno proleće i nova izborna pobeda
Atina – Novi Pazar – Sarajevo – Mirsad Bektašević, poznat i pod nadimkom Maximus, rođen je 1987. u Novom Pazaru, a u Švedskoj živi od 1994. godine.
Bektašević je 2005. godine uhapšen u Sarajevu, a 2007. godine osuđen je pred Sudom BiH zbog namjere da počini terorističko djelo. Tada je osuđen zajedno sa Abdulkadirom Cesurom i Bajrom Ikanovićem.
Naime, Bektašević i Cesur doputovali su 14. 10. 2005. godine u Sarajevo u namjeri da na području BiH i drugih evropskih država počine terorističke napade. Napadima su imali namjeru prisiliti BiH i druge zemlje da povuku svoje vojnike iz Afganistana.
Ikanović im je tada nabavio oko 20 kilograma eksploziva a uspjeli su izraditi i samoubilački pojas. Također, prilikom pretresa prostorija pronađene su i kasete sa snimcima na kojima su jasno iskazali namjeru počinjenja napada.
Bektašević je tada osuđen na 15 godina i četiri mjeseca zatvora, Cesur na 13 godina zatvora a Ikanović na osam godina zatvora.
Odlukom Apelacionog odjeljenja Suda BiH Bektaševiću je kazna smanjena na osam godina i četiri mjeseca. Cesuru je kazna smanjena na šest godina i i šest mjeseci a Ikanoviću na četiri godine.
Bektašević je 2009. godine podnio zahtjev da ostatak kazne izdržava u Švedskoj. Nakon što je izdržao dvije trećine kazne 2011. je pušten iz zatvora.
Prema navodima Federalne televizije, Bektašević je već bio na sirijskom ratištu a 2015. je u tri navrata iz Srbije pokušao ući u BiH. Nakon trećeg pokušaja izrečena mu je trajna zabrana ulaska u BiH.
Nekadašnji kapiten kruševačkog Napretka Marko Paunović novi je fudbaler Novog Pazara, saopšteno danas je iz tog superligaša.
“Naš trener Zoran Marić pohvalno se izrazio o kvalitetima Paunovića, pa smo rešili da ga angažujemo. Dogovorili smo jednogodišnji saradnju”, rekao je potpredsednik Novopazaraca Ćerim Šemsović.
Paunović ima 28 godina i igra na poziciji štopera. On je postigao šest golova na 101 zvaničnoj utakmici u dresu Napretka.
“Na ovaj način kompletirali smo defanzivnu liniju, trenutno smo preokupirani dovođenjem još jednog napadača”, kazao je Šemsović.
Pazarci će se od 2. do 14. februara pripremati u Antaliji, u Turskoj, gde je planirano da odigraju šest kontrolnih utakmica.
Novi Pazar je 12. na superligaškoj tabeli sa 24 boda, šest manje od osmoplasiranog Javora, koji je poslednji tim u zoni plej-ofa. Liga će se nastaviti se 20. februara, a Pazar će u 23. kolu igrati protiv Rada u Beogradu.
Vranje — Lider SPS Ivica Dačić ubeđen je da će liste oko SNS i SPS na izborima osvojiti više od 60 odsto glasova i nastaviti da radi u aktuelnom sastavu.
Dačić je novinarima posle otvaranja fabrike Geoks u Vranju, rekao da bi bilo neodgovorno za građane da SNS ili SPS pravi bilo kakve dogovore sa nekim strankama iz opozicije.
“Bilo bi neodgovorno da pravimo dogovore sa strankama koje predstavljaju manekene propale politike u liku nekog novog DOS-a ili sa strankama koje su promoteri opasne politike u vidu desničarskih stranaka”, rekao je Dačić koji je istakao da je sa naprednjacima imao korektne odnose.
On je rekao da očekuje da se rezultati koje je aktuelna vlada postigla “preslikaju” i na izborne rezultate.
Dačić je ponovio da za SPS nije prihvatljivo da pravi bilo kakve dogovore sa strankama bivšeg DOS-a ili desničarskim strankama.
On je ponovio da socijalisti sa naprednjacima nisu razgovarali o tome da nastupaju na zajedničkoj listi za parlamentarne izbore.
Turski dnevni list Sabah objavio je da su se dvojica državljana Srbije borila u redovima PKK koju zvanična Ankara smatra terorističkom organizacijom.
Isti list navodi da su obojica državljana Srbije bili snajperisti te da su djelovali u gradu Cizre u kojem pretežno žive Kurdi.
Inače, u gradu Cizre je već danima na snazi policijski sat uz žestoke okršaje turske vojske i pripadnika PKK.
Prema navodima lista Sabah, jedan srpski državljanin ubijen je u okršaju s vojskom, dok je drugi uhvaćen i predat policijskih organima. NJihov identitet nije objavljen.
Brisel — Najmanje 10.000 izbegle dece, koja nisu bila u pratnji roditelja, nestalo je nakon što su stigli u Evropu, saopštila je evropska policijska agencija Evropol.
Strahuje se da su mnogi od njih pali u ruke organizovanih kriminalnih grupa za trgovinu ljudima, preneo je britanski “Gardijan”.
Šef Evropola Brajan Donald je za “Obzerver” rekao da su na hiljade ranjivih maloletnih izbeglice nestale nakon što su ih registrovale državne vlasti.
Samo u Italiji je nestalo 5.000 dece, dok se u Švedskoj 1.000 dece vodi kao nestalo, istakao je Donald i upozorio da je sofisticirana sveevropska “kriminalna infrastruktura” sada usmerila pažnju na izbeglice.
“Nije preterano reći da u ovom trenutku tragamo za više od 10.000 dece. Neće svi oni biti iskorišćeni za kriminal, neki su možda samo predati članovima svojih porodica. Ali mi ne znamo gde su oni, šta rade i sa kime su”, istakao je šef Evropola.
Prema procenama humanitarne organizacije “Sejv d čildren”, u Evropsku uniju je prošle godine ušlo 26.000 dece bez pratnje roditelja.
Evropol, koji ima više od 900 obaveštajnih analitičara i policijskih službenika, veruje da su maloletnici činili 27 odsto od oko milion izbeglica, koliko ih je tokom 2015. stiglo u EU.
