Trener odbojkaša Novog Pazara Milan Gršić rekao je da će njegov tim odigrati bez kalkulacija na gostovanju protiv Partizana u meču 12. kola Superlige.
“Spremali smo se kao za svakog rivala. U ovoj ligi je neophodno pobeđivati i nositi breme favorita, što nismo uspeli u meču protiv Niša u prošlom kolu”, izjavio je Gršić.
Pred ovaj duel, Novi Pazar je na četvrtom mestu sa sedam pobeda i četiri poraza, dok je Partizan peti sa dva trijumfa manje.
U prvom meču ova dva tima, Novi Pazar je na svom terenu ostvario maksimalnu pobedu od 3:0.
Utakmica između Partizana i Novog Pazara igraće se večeras od 18 časova u Sportskom centru Vizura.
Priče o DeLoreanu i filmskoj trilogiji “Back to the Future” (Povratak u budućnost) su toliko isprepletane i povezane da se jednostavno ne mogu ispričati jedna bez druge.
Da nije bilo fijaska sa modelom DMC-12, propasti proizvođača “DeLorean Motor Company” i kokainske afere u koju je uvučen vlasnik Džon DeLorean, ko zna kako bi izgledao uređaj za putovanje kroz vreme u čuvenom filmu iz 1985. U svakom slučaju ne bi bio toliko kul kao DeLorean DMC-12.
Sa druge strane, da nije bilo filmova iz serijala “Povratak u budućnost”, koji su od ovog automobila napravili ikonu popularne kulture, sada ne bismo govorili o obnovi proizvodnje modela koji je zvanično ugašen pre više od tri decenije.
Za vreme kratkog životnog veka DeLoreana DMC-12, početkom 80-tih godina 20. veka izrađeno je svega oko 9.000 automobila. Model koji je potpisao italijanski dizajner Đorđeto Đuđaro nije ima sreće uprkos ambicioznim planovima osnivača kompanije, Džona DeLoreana.
Ovaj veteran američke automobilske industrije prekinuo je sredinom sedamdesetih uspešnu karijeru u General Motorsu kako bi pokušao da ostvari svoj san. Nakon dužeg odlaganja proizvodnja je pokrenuta 1981. u fabrici u Severnoj Irskoj.
Na žalost, zbog visoke cene, mlakog prijema kod stručne javnosti i pojedinih konstruktivnih nedostataka, automobil je doživeo fijasko. Do februara 1982. godine, više od polovine od 7.000 proizvedenih primeraka ostalo je neprodato. Kompanija je ubrzo zapala u dugove i otišla u stečaj.
DeLorean DMC-12 bi verovatno vrlo brzo otišao u zaborav da nije bilo filma “Povratak u budućnost” iz 1985. gde mu je pripala jedna od “glavnih uloga” – postao je vremeplov. Od tada, ovaj model živi svoj novi život, pop ikone.
Priča o nesrećnoj sudbini DMC-12 privukla je polovinom devedesetih pažnju Stivena Vina preduzimača iz Teksasa, koji je, kada je 1997. imovina kompanije DeLorean otišla na doboš, kupio praktično sve što je preostalo od inventara, uključujući tehničku dokumentaciju, oko 1.700 nedovršenih vozila i nekoliko miliona originalnih delova i komponenti predviđenih za ugradnju u nove automobile. Njegova firma trenutno se bavi servisiranjem, restaurisanjem i dorađivanjem DeLoreana koji u Teksas dolaze iz čitavog sveta.
Međutim, Vin već duže vreme namerava da ponovo pokrene proizvodnju modela DMC-12. Najzad će mu ta želja biti ispunjena zahvaljujući novom federalnom zakonu koji mu omogućava da počne sa maloserisjkom proizvodnjom ovog automobila.
“To je fantastična vest! Na ovo smo dugo čekali s obzirom da je ranije bilo protivzakonito proizvoditi automobil sa specifikacijama iz 1981”, objašnjava Vin.
On kaže da na lageru ima dovoljno originalnih delova da već sad može da sklopi 300 DeLoreana. Prema njegovim rečima, automobil će koštati ispod 100.000 dolara, a cena bi mogla da varira u zavisnosti od motora koji će ga pogoniti. Poređenja radi, restaurirani originalni primerci prodaju se za 45.000 do 55.000 dolara.
Što se tiče dizajna, Vin kaže da nema potrebe da se bilo šta menja, ali će mehanički sklopovi svakako pretrpeti neke promene.
Jedna britanska softverska kompanija razvila je virtuelni budilnik koji vlasnici telefona mogu ugasiti tek kada naprave odgovarajući selfi, na način na koji to od njih zahteva aplikacija.
Naime, budilnik funkcioniše tako da vlasnik telefona mora da napravi selfi kako bi se ugasio.
Na primer, aplikacija traži od vas da napravite selfi na kojem imate tužan izraz lica, ili fotografišete predmete odgovarajuće boje. Takođe, jedan od zadataka je da korisnici izgovore brzalice kako bi se budilnik ugasio.
“Ukoliko prekinete alarm bez ispunjavanja zadatka, budilnik će zazvoniti ponovo za 30 sekundi. U potpunosti se gasi tek kada obavite tražene zadatke”, izjavili su iz Oxford Projecta, kompanije koja stoji iza “The Mimicker Alarm” aplikacije.
Kako su istakli, aplikacija će na početku biti dostupna samo za Android uređaje, a u narednih nekoliko dana naći će se u Play Storeu.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da je Alijansa donela odluku da pošalje avione opremljene radarima “Avaks“ u Tursku radi borbe sa ID.
“Na jugu smo se dogovorili da povećamo prisustvo aviona ’Avaks‘ sa ranim upozoravanjem iznad Turske u okviru nastavka mera za jačanje protivvazdušne odbrane Turske“, rekao je Stoltenberg i dodao: „Sada razmatramo ovo pitanje”.
To je odluka koju će doneti 28 članica NATO-a. Videćemo na koji način možemo obezbediti podršku i odgovoriti na zahteve SAD“, rekao je Stoltenberg novinarima, predstavljajući godišnji izveštaj za 2015. godinu.
Pritom, generalni sekretar NATO-a naglasio je da sve članice Alijanse su i članice koalicije u borbi protiv ID.
Udruženje priređivača igara na sreću predalo je Skupštini Srbije inicijativu za ukidanje oporezivanja dobitaka u igrama na sreću, odnosno ukidanje spornog člana 83. Zakona o porezu na dohodak građana.
Navodeći da je inicijativu potpisalo 100.000 građana, Udruženje ističe da je tako “dobijena i zvanična potvrda da je ta zakonska odredba nelogična, neprimenjiva i loša i da je treba brisati”.
“Neposredni povod za pokretanje narodne inicijative je bilo oporezivanje uloga na sportskom klađenju što je evidentno da se desilo greškom. Međutim, niti igrači niti priređivači ne žele povratak na staro već traže ukidanje tog spornog i nelogičnog člana 83. Zakona”, kaže se u saopštenju.
Udruženje smatra da dalje eksperimentisanje sa ovakvim načinom oporezivanja dobitaka pogoduje isključivo jačanju nelegalnog tržišta igara na sreću i povećanju odliva novca iz zemlje, jer će se veliki broj igrača ‘preseliti’ na inostrane sajtove ili na crno tržište, na kojima nema ovog poreza.
“Samim tim drastično će se smanjiti priliv sredstava u Budžet Republike Srbije”, kaže se u saopštenju, u kome je Udruženje priređivača igara na sreću pozvalo poslanike da svojim glasom ‘za’ ukinu “taj retrogradni član Zakona, star 10 godina, koji je ostao iz perioda kada su se zakoni pisali van institucija sistema”.
A mobile phone with "4G" displayed on its screen is seen in this picture illustration taken in Chongqing December 4, 2013. REUTERS/Stringer (CHINA - Tags: BUSINESS TELECOMS) CHINA OUT. NO COMMERCIAL OR EDITORIAL SALES IN CHINA - RTR3TITS
Kompanija Vip mobile saopštila je danas da je pustila u rad prvi 4G+ signal u Srbiji, što je naredni korak u razvoju mrežne tehnologije četvrte generacije (LTE Advanced) koja omogućava do sada najveće brzine prenosa podataka i trenutan odziv mreže i interneta.
Kako se navodi, u ovom trenutku Vip 4G+ mreža je dostupna korisnicima u delovima Novog Beograda i Pančeva, uz postojeće 4G SIM kartice i odgovarajuće mobilne uredjaje najnovije generacije, a do kraja 2016. više od 40 odsto stanovništva biće pokriveno Vip 4G signalom, uključujući i manja mesta.
Dodaje se da se Vip 4G+ tehnologija dobija kombinacijom frekvencijskih kanala na 800 megaherca (MHz) i 1.800 MHz, što je ujedno i prvi primer korišćenja spektra Digitalne dividende u komercijalnoj mreži, nakon javne aukcije održane u novembru prošle godine.
“U Vip 4G+ mreži maksimalna brzina za preuzimanje podataka, aplikacija i multimedije je čak 225 megabita u sekundi (Mbps), dok u proseku ona iznosi oko 150 Mbps”, dodaje se u saopštenju.
Podseća se da je Vip mobajl, koji je član Telekom Austrija Grupe, u aprilu 2015. godine uveo 4G mrežu u Srbiju.
Kurs evra je početkom godine prešao vrednost od 123 dinara, ali je i dalje neznatno niži u odnosu na januar prošle godine. Da li su oscilacije razlog za brigu? Ne, tvrde u Narodnoj banci, ali i priznaju – koliko će koštati evro u narednim mesecima, nije moguće sa sigurnošću predvideti.
Na današnji dan 2013. godine, evro je koštao 111,26 dinara. Godinu dana kasnije, 115,43, a pre tačno godinu dana, 123,47 dinara. U sredu je, po srednjem kursu Narodne banke, evro vredeo 123,06 dinara.
Za jedan evro danas je trebalo izdvojiti 123 dinara i 80 para. U zemlji u kojoj se devzino plaćanje i dalje smatra najsigurnijim, građani uvek znaju aktuelni kurs.
U centranoj banci smatraju da ljudi koji rade u Srbiji ne bi treblo da brinu zbog kursa: „U januaru smo i prošle godine imali vrednost kursa na ovom nivou od 123. Nije zarinjavajuće, povećane su potrebe za plaćanjem i uvozom energenata i baš zato što je reč o szonskom karakteru uticaja mi intervenišemo na međubankarskom deviznom tržištu i od početka godine do danas dinar je oslabio za 1,1 odsto i prodali smo 130 miliona evra“, kaže Jorgovanaka Tabaković, guvernerka NBS-a.
Ako je u pitanju sezonska oscilacija, da li to znači da bi u oktobru trebalo da očekujemo maksimamlno jačanje dinara kao što je to bilo prošle godine? Guvernerka ne može da precizira zbog spoljašnjeg faktora.
„Premišljanja najvećih centralnih banaka kako će voditi svoj monetarnu politiku. A uticaji, prekookeanski i onaj iz Evropske centralne banke se svakako tiču nas i ta neizvesnost mi ne dozvoljava da kažem da li će u oktobru biti sličnih ponavljanja od prošle godine“, kaže guvernerka.
Američke i evropske procene mogu da uzdrmaju Srbiju jer ona i dalje u najvećoj meri zavisi od priliva kapitala iz inostranstva. „Ako su stabilna očekivanja tamo onda investitori imaju interesa da imaju interesa da se ponašaju na dugoročnom vremenskom horizontu i da investiraju i u ovakava područja, malo rizičnija područja. U suprotnom može doći do sporijeg priliva kapitala jer oni beže u sigurnije onda zone usled te nestabinosti“, objašnjava Zoran Grubišić, Beogradska bankarska akademija.
Investitori širom sveta trenutno su primireni. Čekaju četvrtak i ishod sastanka američkih Federalnih rezervi, na kojem će biti reči o kamatnim stopama, ali i odluku Centralne banke Japana, koja će uprkos problemima, najverovatnije uvesti još stimulativnih mera.
Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta danas je u Briselu usvojio nacrt rezolucije o Kosovu u kojem se pozdravlja potpisivanje sporazuma o pridruživanju Kosova s Evropskom unijom, dogovora u dijalogu o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda, a posebno sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština.
Iz kompromisnih amandmana koji su ugrađeni u konačni nacrt rezolucije, Evropski parlament je bitno uvažio oštre zamerke koje je vlada u Beogradu stavila na prvu verziju tog dokumenta koji je pripremila izvestilac EP za Kosovo, austrijska poslanica i potpredsednik Evropskog parlamenta Ulrike Lunaček, predočivši da su “neuravnoteženi i nedosledni” delovi nacrta rezolucije, naročito kad je reč o dijalogu Beograd-Priština.
U nacrtu rezolucije, koji je usvojen sa 37 glasova “za”, 12 “protiv” i devet uzdržanih, pozdravlja se potpisivanje sporazuma o pridruživanju Kosova s Evropskom unijom kao moćan podstrek sprovođenju reformi.
Ponovo se, međutim, naglašava zabrinutost zbog “izostanka bilo kakvog napretka u borbi protiv korupcije na visokoj ravni i organizovanog kriminala, kao i nepostojanja rezultata u istragama i presudama”.
Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta traži od vlasti u Prištini “sveobuhvatan i strategijski pristup suzbijanju opšterasprostranjene korupcije koja je i dalje bitna prepreka na putu Kosova ka demokratskom, socijalnom ekonomskom razvoju”.
Takođe je zatraženo da opozicija i vlasti rešavaju problem dijalogom i osuđena je svaka vrsta nasilja, “uključujući korišćenje suzavca i jaja u parlamentu”.
U dokumentu se ponovo “podstiče” pet članica EU koje ne priznaju Kosovo da to učine, što su osporili i u amandmanima odbacili neki poslanici.
Navodi se da je “izvestan napredak učinjen u pravosuđu usvajanjem važnih zakona”, mada se zamera što nema uvida u delovanje pravosuđa i kaže da je “moguće da ima političkog upliva na sudstvo”.
Lunaček je u nacrt stavila formulaciju da “Evropski parlament prima na znanje odluku Ustavnog suda Kosova o privremenim koracima koji odlažu primenu bilo kojeg legalnog akta za Asocijaciju srpskih opština”.
U više kompromisnih amandmana je zahtevano da se takav stav uravnoteži i prilagodi konačnoj oceni Ustavnog suda Kosova i navede da to ne može da utiče na sprovođenje sporazuma Beograd-Priština.
U usvojenim kompromisnim amandmanima se traži da vlasti u Prištini “nastave da obnavljaju srpsko versko i kulturno nasleđe” i da “kosovske vlasti sarađuju sa srpskom vladom i Srpskom pravoslavom crkvom u utvrđivanju sistema za unapređenje i zaštitu kulturnog i verskog nasleđa na Kosovu, što se mora smatrati zajedničkom evropskom baštinom”.
U prethodnoj diplomatskoj poruci Srbije čelnicima i poslanicima Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta je skrenuta pažnja da se u nacrtu rezolucije uopšte ne spominje sudbina, niti od vlasti u Prištini traži da obezbede povratak više od 200.000 s Kosova izbeglih, privremeno raseljenih Srba, što je u amandmanima donekle uvaženo naglašavanjem potrebe da se stvore uslovi za povratak raseljenih i izbeglih Srba.
Lunaček je u nacrtu rezolucije predložila, mada nije spomenula izričitio ni Srbe na Kosovu, niti srpske izbeglice, da “Evropski parlament prima na znanje da su nužni dalji napori za zaštitu prava svih manjina na Kosovu, uključujući Rome, Aškalije i Egipćane”.
Kompromisnim amandmanom je izbačena i formulacija Ulrike Lunaček da “Evropski parlament žali zbog toga što je načelnik generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, optužen za ratne zločine, pozvan od Kfora u Prištinu”.
Novi stav u nacrtu rezolucije jeste da se “ističe značaj poštovanja osetljivosti svih zajednica kad je reč o pozivima, kao u slučaju generala Dikovića, a Kfor se poziva da u saradnji s kosovskim vlastima deluje da se izbegnu potezi koji bi vređali sećanja na žrtve i štetili dijalogu Beograda i Prištine”.
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu zaključilo je da nema dokaza da su namešteni rezultati nekoliko utakmica Fudbalskog prvenstva Srbije, objavile su danas Novosti.
Tužilaštvo je u julu 2015. godine zatražilo od policije prikupljanje potrebnih obaveštenja za tri sumnjive utakmice, među kojima je bio i duel između Crvene zvezde i OFK Beograd na Karaburmi.
Provera je trajala pet meseci nakon čega je zaključeno da nema osnova da se protiv nekog vodi istraga.
Kako su prenele Novosti, u međuvremenu je bivši fudbaler Crvene zvezde Nikola Mijailović optužio generalnog direktora kluba Zvezdana Terzića da ga je nagovarao da namesti meč sa Voždovcem tako da se i ta utakmica našla na spisku za proveru.
Ni za taj meč, koji je završen 2:2, nije bilo dokaza kako bi se porenula istraga.
Novosti pišu da je policija saslušala sve aktere spornih utakmica, a da je među poslednjima saslušan i Terzić. Svi oni su tvrdili da nameštanja nije bilo.
Crnogorski parlament je u sredu uveče s 42 glasa za i 20 protiv izglasao poverenje Vladi premijera Mila Đukanovića. Za opstanak Vlade bio je potreban 41 glas.
Poslanici opozicionog Demokratskog fronta nisu glasali, nego su vanrednu sednicu parlamenta pratili na ulici, gde su od kraja septembra tražili formiranje takozvane prelazne vlade koja bi pripremila nove parlamentarne izbore.
Protiv poverenja Vladi izjasnila se i Socijaldemokratska partija Crne Gore, dosadašnji koalicioni partner Demokratske partije socijalista Mila Djukanović.
Presudno je na izglasavanje poverenja uticala opoziciona Pozitivna Crna Gora, a premijer Djukanović je prihvatio njen plan za rešavanje sadašnje situacije, pozivom opoziciji da udje u Vladu.
U obraćanju poslanicima pre glasanja, Đukanović je ponudio opoziciji “da uđe u Vladu”, radi pripreme novih parlamentarnih izbora.
Đukanović je rekao da je “spreman” da ponudi mesta u nekim ministarstvima, kao i jedno potpredsedničko mesto, što je praktično prihvatanje plana opozicione Pozitivne Crne Gore (PCG) za prevazilaženje sadašnje političke situacije u Crnoj Gori.
Đukanović je u svojoj završnoj reči kazao da Crna Gora nije ni u ekonomskoj, ni političkoj, ni bezbednosnoj krizi, a da je Vlada u dosadašnjem delu mandata ostvarila rezultate, na osnovu kojih treba da dobije poverenje.
O političkoj krizi, prema njegovom mišljenju, ne može biti reči, jer sve institucije funkcionišu, a politička kriza nije to što su poremećeni odnosi u vladajućoj koaliciji i što jedan deo opozicije protestuje na ulici.
Đukanović je rekao da je “u medijskim radionicama smišljena tvrdnja da se DPS ne može pobediti na izborima, već na ulici, protestima, pobunama”, i da je tu logiku, u neku ruku, prihvatila i SDP, dugogodišnji koalicioni partner DPS.
