kids touch a replica of a big snake during their visit to a museum of venomous snakes in Lima, Peru, Wednesday, Jan. 20, 2016. The government’s National Health Institute has opened a small museum displaying 57 of the venomous reptiles to help people understand them and what to do if bitten. (AP Photo/Martin Mejia)
U Peruu su zmije doživele da im se oda poštovanje u vidu muzeja koji je posvećen najotrovnijim među njima.
Postavku, u okviru koje je predstavljeno 57 reptila, otvorio je Nacionalni institut za zdravlje, sa ciljem da pomogne ljudima da shvate te opasne životinje i saznaju šta treba da učine u slučaju da ih one ugrizu.
“Zmilje imaju lošu reputaciju, ali one zapravo napadaju samo kada se osećaju ugroženim”, objasnio je Gualberto Markas, koordinator instituta, prenosi AP.
On je, takođe, napomenuo da zmije imaju važnu ulogu u suzbijanju glodara i guštera kao i u sprečavanju širenja zaraznih bolesti.
U Peruu postoje 335 vrsta zmija od kojih su 33 otrovne.
U oružanom napadu pripadnika terorističke organizacije PKK u mjestu Yenisehir, nedaleko od jugoistočnog turskog grada Diyarbakira, ranjene su četiri osobe, među kojima tri policajca (Aziz Aslan - Anadolu Ajansı)
Najmanje petoro učenika je danas ranjeno kada je bačena eksplozivna naprava na srednju školu u Dijarbarkiru, većinski kurdskom gradu na jugoistoku Turske.
Turski mediji navode da se sumnja da su napad izveli kurdski ekstremisti.
Napad se odigrao poslednjeg dana škole pred zimski raspust kada su učenicima deljene knjižice.
Turske bezbednosne snage se bore protiv ekstremista povezanih sa Radničkom partijom Kurdistana (PKK) u Dijarbakiru, gde je uveden 24-časovni policijski čas.
Potpredsednik Vlade i Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić i državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić prisustvovali su danas događaju u Narodnoj skupštini koji organizuju Nordijska poslovna alijansa i Skupština Republike Srbije.
Cilј događaja je razmena iskustva predstavnika nordijskih investitora u Srbiji i upoznavanje narodnih poslanika, predstavnika Vlade Republike Srbije i članova Ekonomskog kokusa Narodne skupštine sa faktorima koji utiču na donošenje investicionih odluka, kako bi se zakonodavni okvir unapredio što bi rezultiralo privlačenjem novih investicija i pobolјšanjem saradnje između nordijskih kompanija koje posluju u Srbiji, Vlade i Skupštine Republike Srbije.
U prostorijama Narodne skupštine Republike Srbije održan je i bilateralni sastanak između potpredsednika Vlade Republike Srbije Rasima Ljajića,državnog sekretara Tatjane Matić i Sigvea Brekea, generalnog direktora Telenor grupe. Glavne teme ovog sastanka bile su razlozi za donošenje odluka stranih investitora o ulaganjima u nova tržišta, inovacije u IKT sektoru i digitalni servisi i zakonodavni okvir za pospešivanje inovacija.
Ovom događaju prisustvovali su i Ministra finansija Dušan Vujović, Ministar privrede Želјko Sertić, zamenik predsednika Narodne Skupštine Republike Srbije Vladimir Marinković, ambasadori nordijskih zemalјa i predstavnici nordijskih kompanija u Srbiji.
U finalu Evropskog šampionata u vaterpolu snage će odmeriti Srbija i Crna Gora.
Oni koji prate situaciju sa strane verovatno se pitaju šta bi bilo da se Srbija i Crna Gora nisu razdvojili, ali to je politika a ne sport. Posle meča za pamćenje, Crna Gora je pobedila Mađarsku sa 8:5, izborila je plasman u finale, osvojila srebrnu medalju najmanje i što je najvažnije, Crna Gora je obezbedila vizu za Olimpijske igre i Brazilu.
U prvoj deonici gledali smo sve lepo što vaterpolo može da donese. Rat nerava, borbu do poslednjim atoma snage na svakom delu bazena, prečke, stative… Mađari su vodili sa 1:0 i 2:1, ali braća Janović su vraćali Crnu Goru u igru. Na kraju – 2:2. Već tada je bilo jasno da ćemo gledati veliki meč, utakmicu u kojoj ulog nije bio samo plasman u finale Evropskog šampionata nego i viza za Olimpijske igre u Brazilu.
Rat je nastavljen u drugoj deonici. Novi gol u režiji braće Janović, pa gol u režiji porodice Varga. Zvuči čudno ali je istinito u tom trenutku Janovići i Varge – 3:3. Borbu te dve porodice prekinuo je Darko Brguljan čiji brat takođe igra za Crnu Goru – 4:3.
Ljubitelji vaterpola su sa nestrpljenjem čekali nastavak fenomenalnog meča. Ko će u finale? Ko će na Olimpijske igre? Navijači u „Areni“ su bili na strani Crne Gore! Porodica je čudo u Crnoj Gori. Početkom treće deonice pogodio je Draško Brguljan za 5:3. Nastavio se rat u bazenu. Sve je ključalo. Mađari su propustili situaciju sa dva igrača više, Crna Gora peterac. Na kraju uoči posledne deonice – 5:4.
Hošansjki je pogodio za 5:5. Drama u najavi. Prečka na jednoj strani, stativa na drugoj. Gol Ivovića za 6:5. Publika u Beogradu je bila uz Crnu Goru. Golman Šćepanović je radio čuda na gol liniji. Ljubomorno je uz dobru odbranu Crne Gore čuvao prednost, prednost koja je značila plasman u finale, srebrnu medalju i vizu za Rio!
Crna gora je dobila igrača više, a magiju golmana Šćepanovića koji je branio kao nikada u karijeri u veliku prednost od dva gola pretvorio je Vukčević – 7:5 na nešto više od dva minuta pre kraja. Posle još jedne odbrane Šćepanovića, Ivović je pogodio za 8:5 i slavlje ljubitelja vaterpola u Crnoj Gori je moglo da počne.
Sledi finale. Srbija vs Crna Gora. Biće to spektakl za pamćenje.
Vlasnici Apple mobilnih uređaja požalili su se da im je nova funkcija iOS operativnog sistema uvećala telefonski račun.
Funkcija iOS9 operativnog sistema Wi Fi Assist omogućava stabilniju bežičnu konekciju ka internetu tako što pored Wi Fi mreže koristi mobilni internet.
Naime, kad je signal sa Wi Fi rutera slabiji, mobilni uređaj automatski koristi mobilnu mrežu.
Jedan tinejdžer je naveo da je navedena funkcija uvećala njegov račun na više od 2.000 američkih dolara umesto 250 koliko je do tada plaćao.
On tvrdi da iOS9 ni u jednom momentu nije navodio kad je uključen Wi Fi Assist, a neki korisnici su već pokrenuli tužbu protiv kompanije Apple.
Apple je zato predstavio apdejt uz pomoć koga sad može jasno da se vidi koliko je podataka preuzeto ovom funkcijom.
Haški tribunal doneće presudu u postupku protiv predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelju do kraja marta, što znači da će morati da ode u Hag usred izborne kampanje u Srbiji, prenosi list Večernje novosti.
Komentarišući te navode, lider radikala je ponovio da “sigurno neće dobrovoljno” ići u Hag kao i da ga “apsolutno ne interesuje” kada će sudsko veće Tribunala doneti presudu.
Šešelj, koji je optužen za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, od 1991. do 1993. godine, od novembra pretprošle godine čeka presudu Tribunala na privremenoj slobodi u Srbiji.
U pritvoru Tribunala bio je od februara 2003. godine, kada se dobrovoljno predao.
Iskusni argentinski napadač Juan Manuel Varea priključio se treninzima Novog Pazara. On će u narednom periodu pokušati da izbori ugovor kluba sa Jošanice. Varea je slobodan igrač, prethodnih šest meseci nosio je dres bugarskog Černo Morea, a pre toga igrao je za Željezničar iz Sarajeva.
Ekipu Novog Pazara napustili su: Predrag Pavlović (Suduva) i Siniša Stevanović (Željezničar), kao i donedavno ustupljeni Radoš Protić (Rad) i Miroljub Kostić (Borac). Ugovori su istekli Slobodanu Vukoviću i Ivanu Obrovcu, a pozajmica Stefanu Aškovskom. Klub je završio saradnju i sa Ivanom Todorovićem i Jovanom Damjanovićem, dok su Vladimir
Radivojević i Marko Đalović u potrazi za inostranim angažmanom.
Novi Pazar – Od utorka 26. januara Gradska uprava Novog Pazara uvodi novu praksu koja treba da doprinese boljoj komunikaciji sa građanima.
Svakog utorka biće “Dan otvorenih vrata” i tada će u periodu od 10 do 14 časova građani biti u prilici da o svojim problemima razgovaraju sa gradonačelnikom i njegovim saradnicima. Radi što bolje organizacije Gradska uprava poziva sve zainteresovane da svoju posetu zakažu na broj telefona 311-616, a informaciju o terminu prijema dobiće u roku od 24 sata.
Prije dvije decenije je u Bosnu i Hercegovinu došao manji val Arapa s namjerom da se bore na strani muslimana u ratu. Danas u ovu zemlju dolazi drugi val Arapa, ovaj put kako bi skijali, išli u saune i pravili kuće. Godine 2010, u Sarajevu je bilo registrovano 1.000 turista iz šest arapskih zemalja. U prvih deset mjeseci 2015. godine, preko 19.000 je došlo samo iz Kuvajta i Saudijske Arabije. Ulaganje Arapa u ovu zemlju i kupovina nekretnina izuzetno su porasli u posljednjih nekoliko godina. Za zemlju koja je ogrezla u birokratiju i politički zastoj, ove nove investicije pružaju svijetu tačku, piše Economist.com.
Termalna rivijera na Ilidži, predgrađu Sarajeva privlači ljude još od Rimskog carstva, a nakon rata koji je trajao od 1992. do 1995. godine, ovo područje je bilo uništeno i beživotno. Ipak, u posljednje tri godine, ono je doživjelo svojevrsnu renesansu. Najprije su došli Libijci, zatim i ostali Arapi. Danas je ovo područje izuzetno privlačno za kupovinu nekretnina, gradnju stambenih jedinica, hotela, restorana itd.
U kafiću Hotela Hollywood na Ilidži, u kojem su NATO snage uhvatile dva navodna člana Al Kaide nakon terorističkog napada koji se dogodio 11. septembra 2001. godine u Sjedinjenim Američkim Državama), Ayyad Salim Al-Ayyad, agent nekretninama iz Kuvajta kaže kako posao ide odlično.
Još jedan trgovac nekretninama poprijeko gleda Bosanku koja želi kupiti stan u Hadžićima. “Ovo nije mjesto za tebe”, objašnjava agent, “izgradila ga je firma iz Saudijske Arabije za Arape .”
Na brdu iznad Sarajeva se nalaze Poljine koje je napravila saudijska Al-Shiddi grupa, a stanovi u ovom kompleksu su namijenjeni Arapima i bogatim Bosancima, piše Economist. Al-Shiddi grupa je napravila i Sarajevo City Centar, veliki trgovački centar u srcu grada 2014. godine. Tokom ljeta, centar je pun arapskih familija, od kojih mnoge za vrijeme svoje posjete BiH borave u hotelu Bristol u kojem nema alkohola.
Ovaj će pak projekat zasjeniti onaj u blizini Trnova: Buroj, biznismen iz Dubaija, planira izgraditi najmanje 3.000 vila, stanova, bolnicu i sportsku dvoranu. Vrijednost ove investicije je oko 2.5 milijardi eura.
“Arapski turisti se u BiH osjećaju kao kod kuće”, kaže jedan agent za nekretnine.
Sarajevo je većinski muslimanski grad s arhitekturom osmanskog carstva, gdje je lako pronaći halal meso, a u blizini se uvijek može pronaći džamija.
Bosansko je tržište primamljivo za arapske kupce srednje klase koji se žele maknuti sa Bliskog istoka, ali si ne mogu priuštiti London ili Ženevu. U Bosni vila sa tri spavaće sobe može biti vaša za 200.000 eura. Budući da bh. zakon zahtijeva od stranaca da nekretnine kupuju preko lokalnih kompanija, teško je doći do tačnih podataka, ali agenti za nekretnine potvrđuju kako je tržište u usponu, piše Economist.
Bosanci su ovime istovremeno i oduševljeni i uznemireni. Investicije su dobrodošle, ali se građani plaše kako bi im Arapi mogli sa sobom donijeti rigoroznije interpretacije islama, kao što su to arapske humanitarne organizacije radile u proteklih 20 godina.
Al-Jazeera Balkans, TV kuća iz Katara djeluje u Sarajevu od 2011. godine i takmiči se sa ruskim, zapadnim i turskim TV kućama, a uskoro se planira otvoriti “prijateljski fond” katarske vlade za male biznise za Bosance.
Čak je i FIPA, agencija za unapređenje stranih investicija u Bosni i Hercegovini, misteriozno tiha u vezi arapskih projekata. Zemlje zaljeva nisu ni među top 12 investitora u Bosni i Hercegovini, navodi ova agencija. Ovo može biti iz razloga jer se arapske investicije ostvaruju kroz kompanije drugih zemalja, piše Economist.
Arapi nemaju nikakvu posebnu vezu sa BiH i investiraju u ovu zemlju samo zato što tako mogu ostvariti profit, a ne zato što vole Bosnu. Neko bi se zapitao da li bi investitori pokazali manjak interesa za Bosnu kad bi bili Evropljani, navodi se na kraju teksta koji je objavio britanski sedmičnik Economist.
Beograd — Vojnik VRS Srđan Aleksić na današnji dan suprotstavio se grupi pripadnika iste vojske u kojoj je i on bio i pokušao da spase muslimana od njihovog napada.
Tog dana grupa rezervista Vojske Republike Srpske na trebinjskoj pijaci maltretirala je i tukla Alena Glavovića, Bošnjaka iz Trebinja.
Srđan mu je priskočio u pomoć i vojnici su ga napali, pretukli kundacima i on je nakon šest dana u komi preminuo 27. januara 1993. godine.
Srđanov otac Rade tada je napisao čitulju u kojoj je naveo: “Umro je vršeći svoju ljudsku dužnost”. Advokat osuđenih za ubistvo na suđenju je rekao: “Tako mu i treba kada je branio balije”.
Imao je 26 godina kada je ubijen. Bio je juniorski rekorder u plivanju i bavio se amaterski pozorištem.
Jedan od četvorice napadaač poginuo je nekoliko meseci kasnije na ratištu, dok su ostala trojica bili osuđeni na po dve godine i četiri meseca zatvora.
Srđanov otac ostao je da živi u Trebinju, dok se Alen Glavović odselio u Švedsku.
“Oženio se, ima dvoje dece. Svakog me leta obiđe kada dođe u Trebinje. Prvo ode na Srđanov grob s velikom ikebanom. Eto, ne mogu mu se ni prezimena setiti. Nama, Trebinjcima, onoj staroj trebinjskoj raji, prezimena nisu značila ništa. Zvali smo se po nadimcima, prepoznavali po dobroti i u takvo Trebinje i danas verujem”, rekao je Rade Aleksić u jednom od intervjua.
Srđan Aleksić je postumno dobio Povelju Helsinškog komiteta za ljudska prava u Bosni i Hercegovini.
“Srđan je svojim delom pokazao da se čovek može biti i ostati i u teškim vremenima”, navedeno je tada u obrazloženju.
Osim toga, nekoliko gradova u regionu je odlučilo da mu oda počast. Jedna beogradska ulica nosi njegovo ime, kao i prolaz u Zmaj Jovinoj ulici u Novom Sadu. U centru Pančeva takođe ima prolaz Srđana Aleksića i spomen-ploča u njegovu čast. Tuzla ima ulicu nazvanu po Srđanu, kao i Sarajevo, a u Trebinju se Sportski tereni zovu njegovim imenom.
Takođe, režiser Srdan Golubović snimio je film “Krugovi” inspirisan ovim događajem, a RTS 2007. dokumentarni film “Srđo”.
