Vlada Srbije uputila je u skupštinsku proceduru Predlog zakona o policiji koji predviđa dva nova sredstva prinude, raspršivač s razdražujućim sredstvom i korišćenje elektromagnetnih sredstava, takozvanih “šok palica”.

Predlogom zakona definisani su uslovi u kojima je dozvoljeno njihovo korišćenje; ali stručnjaci upozoravaju da je neophodna jača kontrola i sprečavanje zloupotreba.

Ukoliko Nacrt zakona bude prihvaćen u Skupštini, šok-palica i biber sprej će biti i sastavni deo opreme srpskog policajca. U Upravi policije kažu da će tako će biti bliži ostvarenju cilja: prinuda uz najmanje štetnih posledica.

“Posledice i kod jednog i kod drugog sredstva su kratkotrajne i ne ostavljaju trajnije posledice po lice prema kom se upotrebljavaju, a omogućavaju trenutno onesposobljavanje lica za kratko vreme, potrebno da bi se uspostavila kontrola nad tim licem”, objašnjava Dejan Joksimović, pomoćnik načelnika Uprave policije.

Odredbe Nacrta zakona o kontroli primene prinude sporne su iz ugla ljudskih prava, kaže za N1 Milan Antonijević i dodaje da je neophodna dobra obuka policije i jače kontrolisanje onih u čijim rukama su “biber sprej” i “šok palica”. Antonijevič podseća da su 2007. godine Ujedinjene nacije označile “šok palice” kao opasne, kao i da se njihova preterana upotreba može smatrati torturom.

“Ovo sredstvo može da se upotrebljava više puta zaredom, vi ne možete da znate da li je ova palica upotrebljena jednom ili nekoliko puta za redom i time prouzrokovala mnogo veći bol, nego što je to potrebno. Takođe, da li se ona koristi u svim opravdanim slučajevima, da li se koristi nad nekim koji je već savladan ili ne – to su sve pitanja koja ostaju u praksi da se ispituju”, kaže Antonijević.

Iz MUP-a kažu da će nakon svake upotrebe prinude policajac biti obavezan da o tome u roku od 24 sata podnese izveštaj. Ipak, opravdanost uvođenja novina pokazaće praksa.

“Nisu toliko opasna u njihovoj primeni, koliko je na primer, primena drugih sredstava. Ali, šta ako vam se desi sledeća situacija, na primer, u primeni tog određenog elektromagnetnog sredstva, na osobi koja ima pejsmejker. Možete direktno da ugrozite život čoveka. Hteli vi to ili ne”, kaže Duško Tomić, profesor sa katedre za bezbednost Fakulteta za inženjerski menadžment.

Građanima u Srbiji nije dozvoljeno da koriste biber sprej, ali će stupanjem na snagu novog Zakona o oružju i municiji njegova kupovina na crnom tržištu biti prošlost. Dok će policija regularno koristiti sprej i na ulici, građanima će biti dozvoljeno držanje, ali ne i nošenje.

izvor: N1

Jedan od izraza onomad rođenih u Top listi nadrealista, a koji se u jeziku udomaćio i opstao do danas, svakako je izraz ”hrkljuš”. Onaj koji ga je izmislio, a upućeniji kažu da je to bio Nele Karajlić, kažu da hrkljuš ustvari ne znači ništa. Ustvari, bolje je reći da tada ništa nije značio.

”Hrkljuš se igra tako što igrač, onaj lopta, ide od igrača do igrača i kruži ukrug i sve dok ne bude, onaj, dok neko, dok vođa ekipe ne podvikne hrkljuš”, neuspješno je govorio Zenit Đozić, pojašnjavajući dotad nepoznati haos od igre široj publici.

U jednom razgovoru mnogo godina poslije posljednje klape Dado Džihan pričao je o hrkljušu, iznoseći dotad nepoznatu istinu – hrkljuš je u međuvremenu postao je naziv za jedan tip bilijarske igre.

A kako je ustvari nastao hrkljuš?
”Nama su smiješno izgledale te narodne igre. Odlučili smo se da napravimo jedan novi skeč. Nele je rekao da taj novi sport treba da se zove hrkljuš. Kako je izgovorio tu riječ, svi smo popadali od smijeha”, prisjećao se mnogo godina poslije Boris Šiber, nadrealista.

I tako je ostao hrkljuš, baš kao što su ostale i još neke riječi prvi put zabilježene u najboljim skečevima ikada snimljenim ovdje.

Pklatovi, frbora, fenglanglo i… – hrkljuš. I mnoge druge riječi, tek tako nastale i nenadano opstale. Šta je za vas hrkljuš? Ima li ta riječ nekakvo značenje u vašoj svakodnevnici?

Poglavar Islamske zajednice u BiH Husein Kavazović poželio je u božićnoj čestitki episkopu zahumsko-hercegovačkom i primorskom Grigoriju i svim pravoslavnim vjernicima u BiH da praznik provedu u miru, zdravlju i dobrom raspoloženju i nadi za bolje opšte dobro za sve koji žive na ovim prostorima.
“Vama i svim pravoslavnim vjernicima u BiH, u ime Islamske zajednice u BiH i moje lično, upućujem srdačne čestitke povodom Vašeg praznika s nadom da nam Uzvišeni Stvoritelj podari međusobno razumijevanje i solidarnost u dobrom i korisnom poslu za sve ljude dobre volje. Srećan Vam praznik, uz najbolje želje za Vaše lično zdravlje i radost u Vašoj vjeri”, istakao je Kavazović u čestitki, saopštila je Mina.

Početak nove godine pravi je trenutak da se pozabavimo tehnologijama i industrijama koje će 2016. stupiti na scenu i kompanijama koje ih opslužuju doneti zaradu koja se meri milijardama dolara. “Biznis insajder” je proučio studije vodećih kompanija za istraživanje tržišta, kao što su “Gartner”, “Forrester”, IDC i “Juniper”, kako bi dao što tačniju prognozu velikih dobitnika 2016. godine.

“Odlučujuća godina” za virtuelnu stvarnost

Zahvaljujući novim “headset” uređajima kompanija “Oculus”, “Sony” i HTC, virtuelna stvarnost će 2016. imati svoj pravi debi, navodi “Juniper”.

Prvo će ostvariti prodor u zabavnu industriju, uključujući i igrice i video, da bi se polako uvukla i u druge sektore, kao što su preduzetništvo i zdravstvena nega.

“Digi-Capital” predviđa da će proširena i virtuelna stvarnost do 2020. ostvarivati prihod od 150 milijardi dolara, a prema prognozama agencije za istraživanje tržišta “TrendForce” 70 milijardi dolara.

Roboti za široku potrošnju ulaze u širu upotrebu

Kada je “Softbank” prošle godine predstavila svog pametnog robota “Pepera”, za manje od 60 sekundi prodato je 1.000 komada. “Juniper” tvrdi da nas u 2016. očekuje navala novih robota za široku potrošnju.

Nosiva tehnologija na poslu

Pametne naočare, polunezavisni pametni satovi i niz uređaja osetljivih na pokret pojaviće se, pre svega, u delatnostima koje nisu vezane za kancelariju i u vladinim agencijama.

Pod uslovom da se koristi na pravi način, nosiva tehnologija mogla bi da poveća proizvodnju za više od 30 odsto, predviđa “Juniper”.

Prema prognozama kompanije “Gartner”, dva miliona zaposlenih u oblastima, kao što su policija i sanitetsko osoblje, najkasnije do 2018. moraće da nose uređaje za merenje zdravstvenih i kondicionih parametara.

Još više mobilnih aplikacija vezanih za posao

U proteklih nekoliko godina, preduzeća su se navikla na ideju o povećanju produktivnosti zaposlenih putem mobilnih aplikacija fokusiranih na delatnost kojom se bave.

U ovoj godini očekuje se novi priliv preduzeća koji će prihvatiti ovaj sistem. Prema podacima kompanije “Forrester”, 61 odsto donosilaca odluka u preduzećima tvrdi da im je uvođenje novih mobilnih proizvoda “visok ili veoma važan prioritet”, a 62 odsto njih planira da poveća IT budžet za nabavku novih aplikacija.

Više ljudi će se oslanjati na pametne lične asistente

“Fejsbukov” novi virtuelni asistent M utire put mnogim drugim “pametnim agentima” koji će pomoću neutralnih mreža hostovanih u oblaku predviđati naše potrebe i autonomno delovati u našu korist.

“Post-app” era započeće učestalim uvođenjem pametnih asistenata koje pokreće veštačka inteligencija, a do 2020. oni će olakšavati 40 odsto mobilnih interakcija, predviđa “Gartner”.

Bežični internet će postati još brži

Zamislite da koristite “wireless” servis 200 puta brži od onog koji koristite danas.

Iako su standardi vezani za 5G bežičnu tehnologiju još u fazi finalizacije, u 2016. ćemo imati priliku da isprobamo zapanjujuće brzu konekciju.

Kompanije će uskoro trošiti više od polovine budžeta na računarstvo u oblaku (cloud computing)

Od prošle godine velika i mala preduzeća sve češće se odlučuju za prenošenje računarskih resursa i skladišnih kapaciteta centrima za čuvanje podataka druge kompanije (outsourcing).

Do 2018. najmanje polovina IT troškova biće zasnovana na oblaku, pri čemu će, prema predviđanima IDC, do 2020. dostići 60 odsto sveukupnih troškova IT infrastrukture i 60-70 odsto ukupnih troškova softvera, usluga i tehnologije.

Novi zakoni znače eksploziju masovnog finansiranja (crowdfunding)

Krajem 2015, Američka komisija za kontrolu trgovine vrednosnim papirima odobrila je program “Title III” Akta JOBS, čime je omogućila neakreditovanim investitorima da kupe akcije u preduzećima (ranije su to mogli samo akreditovani investitori sa neto-bogatstvom od milion dolara ili prihodom od 200.000 dolara dve godine zaredom).

“Juniper” predviđa da će nova pravila izazvati eksploziju kompanija za masovno finansiranje, kao i novih modela koji će ove godine ostvariti zaradu od preko 32 milijarde dolara.

Odvajanje medija uticaće na način kupovine reklama

U 2016. nastaviće se odvajanje medija, jer se potrošači bune zbog skupih kablovskih paketa i traže personalizovaniju televiziju i video-sadržaje prilagođene njihovom ukusu.

Ovakva promena će, prema predviđanjima kompanije “Forrester”, uticati na sve veći značaj jezgrovitijih, specijalizovanih podataka kada su u pitanju kupci oglasnog prostora i dovesti do trostruko veće primene platformi za upravljanje podacima (DMP) u 2016. DMP omogućava oglašivačima da utiču na publiku na bazi kombinacije podataka iz prve ruke i podataka iz treće ruke.