Sirijac Amir Mehtr mesecima je trenirao sedam sati dnevno kako bi uspeo da prepliva Egejsko more i stigne od turske obale do grčkog ostrva Samos, objavila je britanska štampa.
Amir Mehtr nije imao novca da plati krijumčarima ljudi da ga prevezu do Evrope, pa je shvatio da je plivanje njegova jedina šansa da stigne do Evrope i pokuša da nađe bolji život. Ranije je trenirao plivanje sa sirijskim nacionalnim timom u Damasku.
Trening za preplivavanje Egejskog mora započeo je u Bejrutu, gde je izbegao sa porodicom u maju 2014. godine. Proučavao je i mape Egejskog mora kako bi pronašao najkraću rutu od Turske do ostrva Samos.
Kada je krenuo na put prvo je nekoliko sati bežao od turske policije koja se nalazila na obali, a zatim je ušao u more.
“Svakog sekunda mislio sam da mogu da umrem”, rekao je on za “Tajms” kojem se javio iz centra za azil u Švedskoj.
“Gledao sam u stene preko puta i govorio sebi – tamo je moja budućnost”, priča Mehtr.
Kada je posle šest i po sati doplivao do Samosa, morao je da prepešači još 12 kilometara do najbližeg centra za registraciju migranata. Mesec dana je proveo po izbegličkim centrima u Evropi, a zatim je vozom stigao do Švedske gde je i danas.
Mehtr preko Fejsbuka pomaže drugim izbeglicama i kaže da nije jedini koji je stigao u Evropu plivajući.
Ministar prosvete Srđan Verbić rekao je za N1 da đaci u osnovnim i srednjim škola imaju više časova nego što je to zakonom dozvoljeno. Zbog toga predloženo je da se broj časova iz obaveznih izbornih predmeta smanji i da se oni uče samo u četiri razreda, ali nije precizirao u kojim.
Neke učionice u kojima se uče veronauka i građansko vaspitanje možda će ostati prazne. Ministar prosvete predložio je da njih te predmete ne pohađaju svi đaci u osnovnim i srednjim školama zbog toga što je to, kako je naveo, veštačka kategorija.
„Jasno je da štrči da to nije deo obrazovnog sistema, tim pre što program jednog od tih predmeta i ne donosi Nacionalni prosvetni savet, samim tim potrebno je da se preispitaju osnove same ideje zbog čega imamo ta dva predmeta u školama“, kaže Verbić.
Dok se ne prespita zbog čega se veronauka i građansko uče u školama, iz Odbora za versku nastavu kažu da izjave ministra Verbića podsećaju na period postkomunizma kada su neki želeli da uklone vreonauku iz obrazovanja.
„Prosto pitanje je ako nećemo veronauku, to znači da mi sečemo zaista svoj koren, ako se odvojimo od Svetog Save, a sve što je dobro u prosveti zaista je od Svetog Save krenulo i jeste, vraćamo se u taj neki period mraka, ako želimo da imamo zdrav duh, zdravu naciju onda je sigurno veronauka ono što je nama neophodno“, kaže Predrag Đuknić, Odbor za versku nastavu Arhiepisekopije beogradsko-karlovačke.
Iz škola poručuju da đaci više biraju veronauku i dodaju da su oba izborna predmeta podjednako važna za obrazovanje. Oni dodaju da bi svi predmeti trebalo da budu podjednako zastupljeni.
„Neki predmeti kao npr. istorija i geografija u petom razredu imaju samo jedan čas, što je veoma malo, matematika i srpski su prirodno mnogo više zastupljeni, ne znam kako bi to bilo dobro rasporediti“, kaže Radojica Tadić, direktor OŠ Duško Radović.
Kako ih raporediti za sada jedino predlaže ministar prosvete: smanjiti nastavu iz veronauke i građanskog, kako bi se učenici rasteretili od preobimnog gradiva. Ukoliko tu ideju prihvati Nacionalni prosvetni savet, ona bi trebalo da se realizuje od 1. sptembra naredne godine.
The President of Serbia and Montenegro Svetozar Marovic listens to the National anthems during the welcoming ceremony in central Sofia, 11 November 2004. Serbia and Montenegro's President Svetozar Marovic arrived on an one-day official visit to Bulgaria to continue the active dialogue between the two Balkan countries. AFP PHOTO / Dimitar DILKOFF / AFP / DIMITAR DILKOFF
Krivično veće Višeg suda Crne Gore odbilo je žalbu na odluku o pritvoru predsednika Političkog saveta DPS-a Svetozara Marovića.
Marovićev advokat Zdravko Begović je za portal Radiotelevizije Crne Gore rekao da je žalba odbijena s obrazloženjem da su osnovani svi razlozi za pritvor.
“Krivično veće Višeg suda je smatralo da je nužno saslušati određeni broj svedoka i da bi postojala eventualna opasnost od uticaja na te svedoke, ukoliko bi se Marović branio sa slobode”, naveo je Begović.
Prema njegovim rečima, Krivično veće je ostalo pri stavu istražnog sudije da postoji i drugi pritvorski osnov koji se tiče teških posledica dela i okolnosti pod kojima je, navodno, izvršeno, budući da je nastupila znatna materijalna šteta za Opštinu Budva
Begović smatra da je vremenski period od kad je navodno krivično delo izvršeno pa do dana kad je Marović uhapšen, apstrahovalo taj pritvorski osnov.
“Niko ne može zanemariti pretpostavku nevinosti. Eventualno ukidanje pritvora ne bi nužno ometalo istragu. Međutim, oni su smatrali da je rešenje Višeg suda i sudije Bašovića osnovano”, rekao je Begović.
A woman looks out into the street from a bus in Baraka, Nairobi, Kenya, June 16, 2015. Around 2 million people live in the shantytowns packed in around Kenya's capital. Crime is high amid chronic unemployment levels, while basic services and sanitation are scarce. Residents try to make the best of things, eking out a living and picking up work where they can. REUTERS/Siegfried Modola PICTURE 23 OF 34 FOR WIDER IMAGE STORY "A STRUGGLE WITH POVERTY AND CRIME IN NAIROBI'S SHANTYTOWNS" SEARCH "KOROGOCHO" FOR ALL IMAGES
Grupa kenijskih muslima zaštitila je hrišćanske suputnike kada su ih za vreme putovanja autobusom napali naoružani islamisti, rekli su očevici.
Najmanje dve osobe ubijene su kada su militanti napali autobus u blizini sela El Vake na granici sa Somalijom, koji je putovao iz glavnog grada Nairobija prema Manderi.
Postoji sumnja da je reč o pripadnicima militantne grupe Al Šabab, koja je u aprilu na Univerzitetu u Garisi ubila 148 studenata. Tada su navodno iz grupe izvlačili hrišćane i ubijali ih, puštajući muslimane na slobodu.
Nijedna grupa još nije preuzela odgovornost za napad
“Lokalno stanovništvo pokazalo je osećaj patriotizma, međusobne solidarnosti i pripadnosti, insistirajući na tome da ih pripadnici Al Šababa sve pogube ili da napuste autobus”, rekao je guverner Mandere Ali Roba za privatni kenijski list Dejli nejšn.
Zaposlenik autobusne kompanije Makah, koji je razgovarao s vozačem umešanim u napad, za BBC je potvrdio da su se muslimani odbili razdvojiti od kršćana koji su zajedno s njima bili u istom autobusu.
Jedna je žrtva smrtno stradala u pokušaju bega, nakon što su putnici prisiljeni da izađu iz vozila, rekla je ista osoba za BBC.
(ARCHIVES) Photo prise le 09 octobre 2005 à Paris d'une DS qui circule près du Champ de Mars lors du défilé de quelque 1600 DS de Citröen venues du monde entier, devenues une "déesse" de l'automobile française. Citroën envisage de recycler l'image de la DS, sa célèbre berline des années 1950 à 70, pour promouvoir de nouveaux modèles, emboîtant le pas à plusieurs autres constructeurs qui tentent de donner une seconde jeunesse à des voitures mythiques. La marque aux chevrons dévoilera le 05 février 2009 "une nouvelle identité, une nouvelle ligne de produits et une nouvelle relation client", a expliqué une porte-parole du constructeur. AFP PHOTO
/ AFP / ARCHIVES / JEAN-PIERRE MULLER
Za godinu na isteku se slobodno može reći da je godina jubileja. Tokom 2015. vredne jubileje su proslavili Fića, Ford Fiesta, Renault 16 i Renault Clio.
“Naš” Fića je obeležio šezdeset godina od početka i trideset godina od završetka proizvodnje, Fiesta će krajem 2015. i početkom 2016. proslaviti četrdeseti, Clio dvadesetpeti, a Renault 16 šezdeseti rođendan.
Uz dužno poštovanje prema pomenutim modelima, za jedan automobil koji je takođe proslavio šezdeseti rođendan ove 2015. godine slobodno se može reći da je promenio tok automobilske istorije i utro put svemu što će nakon njega doći.
Mnogo toga je već napisano o Citroenu DS i njegovom uticaju kako na tržište i filozofiju automobila, tako i na društvo u celini.
Od filozofa, pariskog slikara i pesnika do predsednika, od pripadnika francuske žandarmerije do skromnog taksiste, svako je imao odličan razlog za njegovo posedovanje.
Prekretnica
Prekretnica se desila oktobra 1955. na Paris Moto Show u Desiju. Posetioci čuvenog sajma su, zahvaljujući Citroenu, imali priliku da bace pogled u budućnost i da vide jedan avangardan i moderan dizajn.
“Ajkula” je bila prosto neodoljiva, a porudžbine su primane takvom brzinom da su zaposleni na štandu teško stizali da ih evidentiraju.
Ako se za dizajn enterijera sa potpisom Flaminia Bertonea može reći da je bio radikalan, linija i spoljašnji izgled automobila koji su izašli iz biroa Andre Lefevra se svakako mogu smatrati nečim sa druge planete.
Zato slobodno možemo reći da je, za to vreme, “Ajkula” bila pravo tehnološko čudo i automobil koji je rušio sva dotadašnja pravila.
Bio je to prvi serijski proizvedeni automobil koji je imao prednje kočnice sa diskovima, servo volan, promenu smera uperenosti farova (svi modeli proizvedeni posle 1967) i hidrauliku od kočnica do kvačila.
Posebno treba naglasiti čuveno hidro-pneumatsko oslanjanje – sistem koji je omogućio ovom modelu da čak dva puta pobedi na reliju u Monte Karlu i da ga, nakon samo dve godine, izdvoje i stave van konkurencije.
Ukratko, “Ajkula” na Monte Karlo mitingu nije imala prave rivale. Nije mogla da ih ima čak ni nekih dvadeset godina kasnije.
Ispred svog vremena
“Ajkula” je bila toliko tehnološki inovativna i ispred svog vremena da su se u Citroenu plašili da će svaki drugi automobil koji proizvedu biti mnogo inferioran i da će tako doći do ugrožavanja brenda poznatog po inovacijama. Odgovor na ovaj problem je bio krajnje jednostavan – neće biti proizvodnje drugih modela.
Citroen DS je zaživeo i postao toliko tražen da je u periodu od 1955. do 1975. godine proizveden u više od 1.4 miliona jedinica u različitim varijantama.
“Ajkula” se, osim u matičnoj fabrici u Francuskoj, proizvodila i u Portugalu, Australiji, Južnoj Africi i Velikoj Britaniji…
Sklapan i u bivšoj Jugoslaviji
“Ajkula” je sklapana i u bivšoj Jugoslaviji. Naime, 1964. godine je došlo do poslovno-tehničke saradnje Tomosa i Citroena i formiranja zajedničke firme pod imenom Cimos.
Sa Cimosovih proizvodnih traka u Kopru izlazili su čuveni Spaček, Dijana, Ami, ali i Citroen DS.
Šta reći za kraj priče osim da je Citroen DS “Ajkula” predstavljao pravu pobedu luksuza i stila, prekretnicu u razvoju automobilske industrije i automobil koji će i danas biti rado vožen i koji, iako je šezdesetogodišnjak, i dalje mami poglede i izaziva uzdahe gde god se pojavi.
Miss Filipina izabrana je za Miss Universe 2015. u nedelju u Las Vegasu na svečanosti koju je obeležila velika greška u televizijskom prenosu uživo.
Voditelj svečanosti, glumac i humorističar Stiv Harvi, pogrešno je pročitao ime pobednice ispisano na papiriću i pobednicom proglasio Miss Kolumbije Ariadnu Gutjerez.
Sva srećna, Gutjerez je počela da pozdravlja i šalje poljupce publici, koja joj je oduševljeno aplaudirala.
Međutim, tada se javlja Stiv Harvi, sav zbunjen: “U redu, moram se izviniti. Kolumbija je druga. Miss Universe 2015. je Miss Filipina”.
Fanfare su se ponovo oglasile, Miss Kolumbije je zapanjena otišla s pozornice, a Miss Filipina Pia Alonzo Vurcbag bila je potpuno zbunjena. Nešto kasnije je primila krunu Miss Universe, a Stiv Harvi se izvinio zabezeknutoj publici.
Sve se to događalo pred očima miliona televizijskih gledalaca koji su širom planete pratili takmičenje u direktnom prenosu.
Takmičenje za Miss Universe je veoma popularno u Latinskoj Americi i u velikom delu Azije.
“Turska je od 2014. godine sa 4,5 milijardi dolara pomoći postala treća zemlja u svijetu. Ako to uporedimo s bruto nacionalnim proizvodom, onda je naša zemlja najviše povećala humanitarnu pomoć. Mi nemamo naftne bušotine, rezerve plina, zlato, podzemna bogatstva, ali imamo savjest”, istakao je Erdogan.
Tokom panela na Uludag univerzitetu u Bursi ne temu turske diplomatije, gdje mu je uručen i počasni doktorat, Erdogan je podsjetio da je tokom posljednjih 13 godina Republika Turska postigla veliki ekonomski i politički napredak.
Dodao je kako je napredak posebno vidljiv u oblasti humanitarne pomoći.
“Turska je zemlje koja je prije 2002. godine i sama primala pomoć došla u poziciju zemlje koja pomaže druge”, rekao je Erdogan.
Istakao je da je 2002. godine vanjska pomoć Turske iznosila 85 miliona dolara, dodajući da Turska danas na pet kontinenata, u preko 140 zemalja, u različitim oblastima nastavlja sa slanjem mnogo veće humanitarne pomoći.
Podsjetio je da je Turska prihvatila 2,5 milion izbjeglica koji su pobjegli iz rata u Siriji i Iraku.
“Ove goste smo do danas podržali s devet milijardi dolara, koliko su iznosili troškovi njihovog boravka. Od toga podrška stranih zemalja je iznosila 417 miliona dolara. Ako se zapitamo gdje je svijet, možemo kazati da je fizički prisutan, ali da nema savjest”, rekao je Erdogan.
Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić rekao je danas da zahtev predsednika Bošnjačkog nacionalnog veća Sulejmana Ugljanina da Sandžak dobije status teritorijalne autonomije u Srbiji “niko ne tretira ozbiljno” i da je reč o političkoj izjavi.
“To je izjava kojoj se ovde daje veći značaj, nego što ona realno ima. Niko tu izjavu ne tretira ozbiljno”, rekao je Ljajić na televiziji Pink.
Ljajić je kazao da se takve izjave čuju 25 godina.
“Kada stalno ponavljate nešto isto i vidite da od toga nema ništa, to je klasična politička izjava koja čak nema ni tu vrstu efekta”, dodao je Ljajić.
Predsednika Bošnjačkog nacionalnog veća Sulejmana Uglajnina ranije je zatražio od Evropske unije da Sandžak dobije status teritorijalne autonomije.
Muamer Zukorlić je naveo da on “nužno prihvata činjenicu da je Crna Gora samostalna država”, ali i da se njegov princip o Sandžaku kao regiji i nedeljivoj celini ne manja.
Zukorlić za podgoričku Pobjedu rekao da želi da Sandžaku budu priznate one osobenosti koje mu pripadaju istorijski, kulturološki, geografski i ekonomski.
“Sandžak je istorijska regija sa veoma izraženim posebnostima i kao takva uspela je, ipak, da preživi sve izazove iako je tokom nekoliko decenija unazad bila izbrisana sa svih geografskih i geopolitičkih karata. No, s obzirom na ambicije evrointegracija i Crne Gore i Srbije i afirmaciju principa regionalizacije Evrope, razvojne perspektive Sandžaka su nesporne i potpuno izvesne”, rekao je Zukorlić.
Odgovarajući na pitanje gde je u njegovom „sandžačkom konceptu“ Crna Gora, kao država čijem se obnavljanju nezavisnosti javno protivio, on je rekao da principijelno, nije mogao niti može podržati bilo koji politički projekat koji cepa bilo koje parče zemlje na kojem živi njegov narod.
“Drugo načelo je da status Sandžaka bude rešavan kroz dijalog koji će dovesti do dogovora, bez jednostranih akata ili ne daj Bože nekih drugih, radikalnih načina nametanja jednostranih rešenja. Treće načelo je da regionalnu autonomiju ne želimo da ostvarujemo ugrožavanjem teritorijalnog suvereniteta i integriteta niti Srbije niti Crne Gore. Imajući sve to u vidu, pretežni politički, medijski i opštedruštveni stavovi koji se formiraju prema meni su neosnovani i pokušaj su zastrašivanja građana Crne Gore, predstavljajući me kao opasnost po tu državu”, rekao je Zukkorlić.
BEOGRAD – Ministar pravde Nikola Selaković rekao je danas da je Vlada Srbije prosledila Narodnoj skupšitini listu s predlozima više kandidata za izbor javnih tužilaca za organizovani kriminal i za ratne zločine.
Za 19 viših javnih tužilaštava i 33 osnovna javna tužilaštva u Srbiji predložen je po jedan kandidat, naveo je Selaković i dodao da svi kandidati ispunjavaju zakonom predviđene uslove.
Oni su, inače, izabrani sa liste koju je Državno veće tužilaca uputilo Vladi Srbije, a nakon sprovedenog postupka izbora kandidata.
Selaković je naveo da se na listi kandidata za izbor tužioca za organizovani kriminal nalaze aktuelni tužilac Miljko Radisavljević, advokat iz Čačka Mladen Nenadić, javni tužilac u Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu Tomislav Kilibarda i zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru Sonja Milićević.
Za tužioca za ratne zločine kandidati su zamenik javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu Snežana Stanojković, sudija u Apelacionom sudu u Novom Sadu Dejan Terzić, zamenik Republičkog javnog tužioca Đorđe Ostojić, kao i zamenici tužioca za ratne zlocicne Milan Petrović i Miroljub Vitorović.
Za tužioca Višeg javnog tužioca u Beogradu predložena je Nataša Krivokapić, za tužioca Prvog osnovnog tužioca Ljubivoje Đorđević , za tužioca Drugog osnovnog tužilaštva Nebojša Popović, za tužioca Trećeg osnovng tužilaštva Poris Pavlović.
Selaković je rekao da je ovo prvi put u našoj istoriji da promena vlade nije bila praćena promenom nosilaca javnotužilačke funkcije i podsetio je da su tužioci koji su izbrani krajem 2009. godine odslužili svoj mandat u potpunosti, ocenivši da to “ovu vladu razlikuje od svih prethodnih, što je veliki napredak”.
Vlada je predložila ukupno 54 kandidata za javnotužilačka mesta od ukupno 85, naveo je ministar pravde, dok će za nedostajuća mesta, Veće tužilaca obaviti dodatne razgovore s kandidatima koji su već prošli prvi krug selekcije.
U tom smislu Selaković je rekao da očekuje da Državno veće tužilaca uskoro izađe s novim predlozima, ukazujući da je prvi put procedura kandidovanja sprovedena na komplikovan i detaljan način, tako što je obavljen razgovor sa svim kandidatima, njihovi rezultati cenjeni na osnovu kriterijuma i merila, a saslušani su i njihovi predlozi i vizije za organizaciju rada tužilaštava za koja su konkurisali.
“Uveren sam da ćemo posle ovog posla dobiti dodatni kvalitet u radu tužilaca”, poručio je Selaković.
Nakon uvodnog izlaganja ministra usledila je rasprava o predlozima, a do kraja današnjeg zasedanja očekuje se da će poslanici glasati o predloženim kandidatima i izabrati buduće tužioce.
